Film “Zaveštanje” premijerno prikazan u Zagrebu | Portal Forum

ZAGREB - Dokumentarni film »Zaveštanje« u kojem 55 logoraša srpske nacionalnosti iz ustaških logora u Jasenovcu, Staroj Gradišci i Jastrebarskom govori svoja iskustva o tome premijerno je prikazan u Hrvatskoj u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji u subotu uveče, na 72. godišnjicu proboja logoraša iz Jasenovca.

Film je deo impresivnog petogodišnjeg projekta u sklopu kojeg su snimljena svedočenja 94 logoraša, koji su u vreme zarobljeništva bili deca, koji je pokrenula nevladina organizacija »Zaveštanje«. Film dramaturški u 88 minuta kroz usta 55 sagovornika kazuje jednu priču. Ta priča započinje s poslednjim prijatnim sećanjem, đurđevdanskom slavom, a završava u vreme kada su pripovedači davali svoja svedočenja u poznim godinama.

Između toga oni opisuju užas ustaškog režima koji su preživeli kao mala deca, gubitak više desetina članova svojih porodica, ponižavanja, brutalna ubistva, odvođenje u logore, nasilno odvajanje od majki, ubistva očeva, oduzimanje identiteta, nasilno pokatoličenje, pljačku. Film obiluje potresnim svedočenjima danas starih ljudi, iz vremena njihovog detinjstva.

Jedna svedokinja je opisala kako je, kao najstarije od troje dece, svojoj majci, shvativši da će ih ustaše nasilno odvojiti, kazala »majko, ne smeš plakati« jer ako zaplače, njena deca će je upamtiti kao uplakanu, jer zna da deca majku više neće videti. U filmu nema ni jednog arhivskog snimka, nema naratora, tumačenja istoričara, a izjave preživelih logoraša tek su nekoliko puta prekinute snimcima reke Save.
Režiser filma Ivan Jović kaže je da su intervjuisali 94 logoraša koji su u vreme razgovora uglavnom živeli u Beogradu, Vojvodini i manjim delom u Republici Srpskoj i prikupili su 450 sati njihovih svedočenja. “Mnogi od njih prvi put su govorili o tome šta im se dogodilo, to je njihov video-testament”, kazao je Jović. Do preživelih logoraša došli su preko njihovih udruženja, a motiv za snimanje njihovih svjedočenja krije se u činjenici da je reč o danas starim ljudima koji umiru kao i u činjenici da na ovim prostorima u historiografiji nije razvijena metoda usmene istorije.

U filmu nema nikakvih ocena istorijskog perioda, nema ni valorizacije ustaškog režima, iako je iz svega što su preživeli jasno o kakvom je režimu reč, a nema ni mržnje preživelih. Jovića je za vreme snimanja iznenadilo upravo to što nigde nije osetio mržnju. “To me fasciniralo. Uz muku i patnju, oni nikoga ne mrze”, kazao je Jović.

Film je premijerno prikazan u novembru prošle godine u Beogradu, uskoro će biti prikazan u Moskvi, a autori i producenti očekuju da će film u sledećih godinu do dve imati svoj festivalski život. Nameravaju da naprave i televizijsku seriju, a celokupni materijal priložiće arhivu Muzeja genocida u Beogradu, Jad Vašemu u Izraelu, a nadaju se i u Muzeju Holokausta u Vašingtonu.

U razgovoru nakon filma učestvovao je i istoričar Milan Radanović, autor knjige »Kazna i zločin – snage kolaboracije u Srbiji«. Radanović je kazao da se u filmu opisuje najstrašnije i najteže iskustvo stanovništva na Kozari i Potkozarju, zapadnoj Slavoniji i Baniji u istoriji. Podsetio je i na film o stradanju Roma u vreme NDH i zaključio da u tom dokumentarnom filmu nema nijednog kazivača, jer nema takorekuć nijednog do danas preživelog Roma iz tog perioda.

Radanović je istakao i solidarnost hrvatskog naroda jer »dobar deo njih nije prihvatio ono što se radilo Srbima, Jevrejima i Romima«. Istakao je da istorija stradanja u NDH nije dovoljno valorizovana, jer su i hrvatska i srpska historiografija o Drugom svetskom ratu već barem 20 godina u velikoj krizi. “U današnjoj Hrvatskoj problem nije samo revizionizam nego i negacionističke izjave o tom periodu istorije” zaključio je Radanović.