Zdravko Jokić: "Nedostoj"

NEDOSTOJ

Tmina i teskoba,
Smrad i nedorast,
Plaćenici i mučenici,
Bezdušnici i nedostoji,
Ne vide grudu ni šljivu,
Opanak ni šajkaču,
Gusle ni ojkaču,
Zaboraviše Romaniju i Liku,
Manjaču i Durmitor,
Ravnu Vojvodinu i ponosnu Šumadiju,
Čupaju Kosovsko srce i Metohijsku dušu,
Već počivšima Milošu i Lazaru,
Đorđiju i Njegošu,
Momčilu, Stojanu,
Starini Novaku i Pivljaninu Baji,
Stepi, Putniku i Mišiću....
Razgrću kuću, prodaju zemlju,
Potomcoma im stavljaju okove,
Teže i jače od zulumčarskih,
Živećima ne daju da žive,
Da od bola jeknu i nepokleknu,
Koricama hleba ostalog od bagre, začepljaju im usta,
Mozak truju tuđim nemozgom,
Pamet zamenjuju nepameću,
Ne uče a diplome dobijaju,
Ne znaju da stvaraju, a vladaju,
Svetitelju Savi školu ukidaju,
Ni Boga se ne stide,
Ni prst pred okom ne vide,
Al izdaju znaju, lažu i kradu,
Gazde slušaju, dušu prodaju,
U raboti svojoj Antihrista slede,
Oprosti im Gospode,
Narod im oprostiti neće