Duhovne pesme Nenada Grujičića - ''Nadisati se duše''

SREMSKI KARLOVCI - Upravo se pojavila knjiga duhovne poezije Nenada Grujičića, ''Nadisati se duše'', u izdanju Srpskog kulturnog centra iz Modriče i Porodice Popović iz Dugog Polja. Knjiga je štampana povodom nagrade ''Gajkov pjesnički šešir'', koju je ovaj izdavač, za najbolje pesničko ostvarenje na srpskom jeziku, dodelio Nenadu Grujičiću za zbirku poezije ''Svetlica'' (Prosveta, Beograd, 2015).

Knjiga ''Nadisati se duše'' sadrži šezdeset četiri pesme raspređene u osam ciklusa: ''Molitveni trolist'', ''Ruka Božja, netelesna'', ''I dušom i telom'', ''Kušnje'', ''Dojave'', ''Davorije'', ''Žeravice'' i ''Sunčeve pege''. Pored novih pesama, u zbirci se nalaze i ranije Grujičićeve pesme na ove teme. Među novim, nalazi se i ''Molitva nedostojnoga'', ispevana na stopama nepoznatog monaha iz 14. veka i po duhovnim zazivima Isidore Sekulić. Pesma ''U tmuši'' ispisana je u sonetnom akrostihu ''Gospodi pomiluj''. Tu su i pesme posvećene Svetom Savi, Bogorodici Savinskoj, Svetoj Petki i Simeonu Dajbapskom. Zatim, pesme koje za predložak uzimaju duhovne fragmente iz dela Dositeja, Laze Kostića, Ive Andrića i Radeta Drainca. Na liniji detinjeg doživljaja sveta, nalaze se pesme posvećene Badnjem danu, Božiću, Vaskrsu i Nikoljdanu.

Urednik knjige Milenko Popović piše: ''Pred nama je jak doživljaj u potrazi za smislom ljudskog pretrajavanja kroz vrijeme. Nenad Grujičić pjeva o zemnoj i nadzemnoj klici čovjekove egzistencije, pjeva o tijelu i duši pred Bogom. Duhovne i religiozne teme natopljene su i motivima ljubavi i djetinjstva. Pojavljuju se i istorijski trenuci vezani za srpsku tradiciji. Na veliko zavovoljstvo, u ediciji 'Laureati', pred nama se kao božanski poklon otvorio svjež i nesvakidašnji vidik.''

Knjiga zapičinje psalmičnim pesmama u slobodnom stihu, a nastavlja se u vezanom, ponajpre sonetima, pa tercinama, pantunima, distisima i katrenima. Kao reprezentativan primer, neka posluži pesma ''Čistilište'': ''Čistim se, čistim, / mnogo li treba zlata/ da prekrijem puste škrge.// Čistim se, majko, čistim,/ u visinama nezsluženim,/ gorak i leden, aoj!// Čistim se, puten, / u slivovima reči,/ radosnih paćenica krvi.//Čistim se, hudo, / guta me svaki zamah,/troši beli zvuk.// Čistim se, čistim,/ o srećo nad srećama!''

O novoj knjizi ''Nadisati se duše'', Nenad Grujičić kaže: ''Još u svojoj prvpj knjizi 'Maternji jezik' ispevao sam rukovet duhovnih pesama opčinjen poezijom samom i nadahnućem koje je stvara. Kad poezija dotakne molitvenu dimenziju bića, ona nadrasta književnost i postaje vidoviti eros jezika i duha. U maternjoj melodiji, takva poezija sozercava suštinu života i sveta, dotiče samu Istinu, to jest Božji princip. Epifanijska lepota duhovne prvine u jeziku zasnovana je na čistoti onoga koji peva, na duši koja je spremna na oprost i pokajanje. U suprotnom, lako se uočavaju primeri farisejske prevare. Duhovna poezija poput ponornice pojavljuje se u vremenima kada na demonskoj javnoj sceni vlada ateističko praznoglavlje i tzv. levičarsko ili desničarsko, svejedno, bulažnjenje besmisla. Poezija, a pogotovo duhovna, kao najviši princip pismenosti, topi dnevnopolitičke alatke za proizvodnju opsena i prostote. Duhovna poezija poseduje svetlost monaške snage koja nije od ovoga sveta, ali mu pripada.''