''Prolećni Brankovi dani 2016'': Bećarac deo srpske kulturne baštine

NOVI SAD - Na ''Prolećnim Brankovim danima 2016'',  u Muzičkoj školi ''Isidor Bajić'' u Novom Sadu, čuveni serijal Brankovog kola  ''Nematerijalno kulturno nasleđe'' otvoren je temom ''Bećarac u Vojvodini''. U programu su učestvovali Draško Ređep, Dejan Tomić, Miša Blizanac, Nikolina Spasić i Milan Novaković.

 

U pozdravnoj reči, direktor Brankovog kola Nenad Grujičić je istakao  da je ova tema posebno je važna sa stanovišta korenske pripadnosti bećarca: ''Pre nekoliko godina, bećarac je zvanično upisan na Reprezentativnu listu Uneska, kao deo baštine čovečanstva,  ali koji pripada hrvatskoj kulturi, a ne i srpskoj. Time je na svetskom planu bećarac nekorektno prisvojen, netačno predstavlјen i registrovan u Unesku. Naši stručnjaci i institucije ništa nisu uradili da bi se tome suprotstavili.. S druge strane,  bećarac  čak nije upisan ni u prvi Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.''

 

Na posećenom programu, uz aplauze, primere bećarca pevali su i kazivali muzički umetnik Miša Blizanac i dramski umetnici Nikolina Spasić i Milan Novaković: ''Ej, Sremice, eto tebi sreće,/ hoćeš onog koji tebe neće'', ''Peva pet`o na dudu jalovcu,/ dopala se devojka udovcu'', ''Prođe veče, već se zora budi,/ oj, Bačkulјo, tebe Sremac lјubi'', ''Lolo moja, brkovi ti plavi,/ prst u odžak, pa ih nagaravi'',  ''Aoj, Bačko, ala bi te plјačko,/ tebe krao, pa Banatu dao''. 

 

Osvrćući se na bećarac kao književni fenomen Vojvodine, Draško Ređep je istakao pesničke lepote i specifičnosti ove minijaturne forme povodom koje je svojevemeno poznati Novosađanin, akademik Mladen Leskovac, sačinio antologiju ''Bećarac'', a Matica srpska objavila 1958. i 1979. godine.  Istaknuto je da je u Bukureštu, 1982. godine, takođe,  izašla antologija ''Bećarac'' Srba u Rumuniji, koju su sačinili Stevan Bugarski i Svetozar Markov. Istraživač srpskog narodnog blaga, Dejan Tomić ukazao je na primere pevača bećarca i tamburaških grupa u Sremu, Bačkoj i Banatu.  

 

Sa ovog skupa potekla je inicijativa da pojedinci i grupe, koji baštine bećarac i neguju njegovu samobitnost u Vojvodini, uz pomoć adekvatnih institucije iz Novog Sada i Beograda, upute zahtev Komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije o prioritenoj potrebi da bećarac, za početak, bude upisan u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. A potom, odatle, da bude upućen jasan zahtev Unesku o potrebi (do)registrovanja bećarca na Reprezentativnoj listi čovečanstva, kao duhovne tradicije  koja na Balkanu uveliko pripada i srpskoj nematerijalnoj kulturnoj baštini.