SREMSKI KARLOVCI - Nagrada ''Gajkov pjesnički šešir'' ove godine pripala je pesniku Nenadu Grujičiću, za knjigu pesama ''Svetlica'' u izdanju beogradske Prosvete. Osmu godinu zaredom, ovu nagradu dodelјuju Srpski kulturni centar iz Modriče, kao uspomenu na njihovog meštanina, rano preminulog pesnika Zdravka Popovića Gajka. Nagrada će svečano biti uručena u martu, u okviru manifestacije ''Pjesničko prolјeće'' u Modriči. Dosadašnji dobitnici ove mlade pesničke nagrade su Boro Kapetanović, Mihajlo Orlović, Marko Raulić i drugi.
Povodom nagrade, Nenad Grujičić je rekao: ''Ako su po jednoj romantičnoj, ali doveka moćnoj tezi, pesnici božanska bića, onda je Zdravko Popović Gajko bio poetski anđeo sa boemskim krilima srca. On je živeo poeziju, i svoju u tuđu, plamteo, goreo i sagoreo u apsolutnom poverenju u pesničku reč i njenu misiju. Kada je Gajko govorio poeziju na Stražilovu, na Skadarliji, ili drugde, bio je to nesvakidašnji događaj, demistifikacija namrgođenog pametovanja, lepota spontanosti verbo-voko-vizuelne pojave jednog jurodivog umetnika pred kojim bi i stari i mladi zastajali u čudu da čuju i vide novog Orfeja u srpskom jeziku. Današnjim pesnicima potrebna je ta pomalo patetična sloboda u sili i lepoti maternjega jezika, koja s pesničkim belegom ostavlјa bez daha.''
SREMSKI KARLOVCI - Nagrada ''Gajkov pjesnički šešir'' ove godine pripala je pesniku Nenadu Grujičiću, za knjigu pesama ''Svetlica'' u izdanju beogradske Prosvete. Osmu godinu zaredom, ovu nagradu dodelјuju Srpski kulturni centar iz Modriče, kao uspomenu na njihovog meštanina, rano preminulog pesnika Zdravka Popovića Gajka. Nagrada će svečano biti uručena u martu, u okviru manifestacije ''Pjesničko prolјeće'' u Modriči. Dosadašnji dobitnici ove mlade pesničke nagrade su Boro Kapetanović, Mihajlo Orlović, Marko Raulić i drugi. 
Povodom nagrade, Nenad Grujičić je rekao: ''Ako su po jednoj romantičnoj, ali doveka moćnoj tezi, pesnici božanska bića, onda je Zdravko Popović Gajko bio poetski anđeo sa boemskim krilima srca. On je živeo poeziju, i svoju u tuđu, plamteo, goreo i sagoreo u apsolutnom poverenju u pesničku reč i njenu misiju. Kada je Gajko govorio poeziju na Stražilovu, na Skadarliji, ili drugde, bio je to nesvakidašnji događaj, demistifikacija namrgođenog pametovanja, lepota spontanosti verbo-voko-vizuelne pojave jednog jurodivog umetnika pred kojim bi i stari i mladi zastajali u čudu da čuju i vide novog Orfeja u srpskom jeziku. Današnjim pesnicima potrebna je ta pomalo patetična sloboda u sili i lepoti maternjega jezika, koja s pesničkim belegom ostavlјa bez daha.''
