Srbi ostali bez kandidata za Evropski parlament

BEOGRAD - Izbori za Evropski parlament održani su 26. maja, i na njima po prvi put učestvovala je Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS), koja je nažalost ostala bez svog predstavnika. Kandidati SDSS osim glasova Srba iz Hrvatske, očekivali su i podršku građana Srbije i Republike Srpske, koji imaju hrvatske dokumente.

Postavlja se pitanje zašto su Srbi ostali bez svog predstavnika ?

Osnovni razlog je u tome što je broj Srba u Hrvatskoj svake godine sve manji. Od prošlih izbora koji su održani 2011. kada ih je bilo 186.000, nakon što je 2017 donešen Zanona o prebivalištu prema kojem ih je izbrisano oko 70.000, što znači da se sada ta brojka kreće oko 100.000. Budući da je reč o starijoj popupaciji i da nije bilo dovoljne informiranosti ne treba se čuditi što u Hrvatskoj nije postignut bolji rezultat.

Na četiri biračka mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Hrvatske u Srbiji na izborima za Evropski parlament glasalo je ukupno 1.994 hrvatska državljanina sa biračkim pravom. Na dva biračka mesta u Beogradu glasalo je 1.360 a u Generalnom konzulatu u Subotici 634 hrvatska državljanina koji imaju prebivalište u Vojvodini.

Osnovni razlog što nije učinjeno više je nedovoljna informiranost i nedovoljan broj mesta za glasanje. Ako se ima u vidu da u Srbiji ima više od 200.000 hrvatskih državljana koji su mogli glasati onda svakako da se povoljan rezultat nije mogao očekivati jer to tehničke mogućnosti nisu dozvoljavale. Za razliku od Srbije Hrvatska je u Bosni i Hercegovini imala 41 izborno mesto iako tako je znatno manji broj onih koji su mogli glasati.

I ovog puta propuštena je prilika da se čuje glas Srba u Evropskom parlamentu. Još jednom se pokazalo da se na glasove umerenih Hrvata ne može računati. I ovaj put bili su brojniji oni koji ne poštuju toleranciju i zalažu se za nejednakost i govor mržnje. Ako je već tako onda se trebalo izboriti da se glasanje vrši i putem pošte kako su uradili Mađari. Njihovi glasovi su više nego dovoljni za jednog kandidata a izborni potencijal prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske bio je dovoljan i za dvojicu kandidata. Ovo bi trebalo imati u vidu za sledeće izbore jer izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske niti mogu a niti žele da se odreknu svog zavičaja i svojih neostvarenih prava. To se posebno moglo videti u dugom redu pred hrvatskim konzulatom u Beogradu, kada su čekali i po više sati da bi dali svoj glas za SDSS. Da je bilo više pomoći i učešća matične države možda bi i rezultati ovih izbora bili povoljniji.