Koriste ''Srbijance'' da se dokažu kao Hrvati

BEOGRAD - Istoričar Čedomir Antić smatra da je uvredljiva retorika premijera Zorana Milanovića izraz potrebe hrvatskih socijaldemokrata da dokažu pravovernu nacionalnu orijentaciju.

Izjava hrvatskog premijera Zorana Milanovića da je „veliki prijatelj Srba u Hrvatskoj”, ali da su „Srbijanci nešto drugo” prerasla je aktuelni međugranični spor Beograda i Zagreba i otvorila više kulturoloških i političkih pitanja. Jedno od najvažnijih je šta bi se u bilo kojoj zemlji Evropske unije desilo da šef vlade kaže da su pripadnici nacionalne manjine u njegovoj zemlji bolji i drugačiji od svojih sunarodnika iz matice. Drugo, ako izraz „Srbijanac” mnogi u Srbiji doživljavaju uvredljivo, ima li smisla da ga koristi premijer Hrvatske.

- Odrednice srpski i srbijanski nastale su u doba kada su tri četvrtine Srba, a tako je bilo do kraja 19. veka, živele izvan Kraljevine Srbije. Upotreba pojma Srbijanac sto godina kasnije izgleda kao namera da se današnja Srbija svede na pretkumanovske granice, od pre 1912. godine. Državnici koji govore o srbijanskom predsedniku i narodu hoće da kažu da Vojvodina, Raška, Kosovo i Metohija, ili jedan deo južne Srbije, nisu deo iste celine - ističe za „Politiku” istoričar iz Naprednog kluba Čedomir Antić.

Na pitanje da li je slično kada se za Srbina kaže Srbijanac kao kada se za Albanca kaže Šiptar, on odgovara da je taj izraz za pripadnike albanske nacionalne manjine bio u zvaničnoj upotrebi do šezdesetih godina prošlog veka.

- Zabeleženo je u dokumentima da Albanci sebe zovu tako, ali pošto su sami rekli da je taj termin za njih uvredljiv, to je zvanično prihvaćeno. S druge strane, mi slušamo šefa vlade jedne zemlje kako i dalje koristi izraz Srbijanac i pri tome razdvaja one koje je tako nazvao od njihovih sunarodnika u Hrvatskoj - navodi Antić.

Korišćenje izraza Srbijanac svakako nije bilo strano ni Srbima van nekadašnje matice, jer su ga pojedini Srbi, uglavnom oni koji su živeli u Habzburškoj monarhiji, pretežno Vojvodini, masovno koristili.

- Kad bi neko ko je živeo u Habzburškoj monarhiji koristio odrednicu srbijanski, pod time je u stvari podrazumevao slobodnu Srbiju i granice tadašnje matične države. Ali danas kada pojedini stranci kažu „srbijanski”, misle na nešto negativno, upućuju poruku da se toga treba odreći, a zapravo da neko treba da prestane da bude to što jeste - kaže Antić.

On podseća da je termin Srbijanac opstao i u Jugoslaviji i, kao što se vidi, nije mrtav ni u 21. veku. Pojmovi kao što su „srbijanski predsednik”, „srbijanski premijer”, pa čak ni „srbijanski patrijarh”, nisu strani ni radikalnijim predstavnicima „druge Srbije”.

Zato pojam „srbijanski”, ukoliko se koristi u negativnom kontekstu, može da sadrži dvostruku uvredu. Kada da upotrebi strani državnik, on možda poručuje da priznaje samo granice pretkumanovske Srbije i to da su „Srbijanci” drugačiji narod od Srba van matice i da su bliži Orijentu.

-Danas je očigledno da u terminologiji modernog hrvatskog jezika, a pre svega kada je reč o govoru njiho vih političara, imenica Srbijanac ili pridev srbijanski imaju i pejorativno značenje i političku poruku - ocenjuje Čedomir Antić.

Na pitanje imaju li Milanovićevi „Srbijanci” i druge oštre poruke šefa vlade u Zagrebu veze sa prikupljanjem glasova na predstojećim izborima u Hrvatskoj, Antić odgovara da je to problem svih socijaldemokrata u toj državi, kao naslednika tamošnjih komunista.

-Oni pred svake izbore moraju da dokazuju da su Hrvati. I ta njihova potreba je tolika da je teško razumnom čoveku da shvati da li oni zaista nisu izdajnici. Jer neko ko to nije nema potrebu da se toliko dokazuje. Ali treba reći istorijski da su modernu Hrvatsku stvorili upravo komunisti, dolazeći posle onih koji su se pokazali kao zločinci i obrukali ime zemlje - zaključuje Antić.