Sokoli u Srpskim Moravicama

Sokolsko društvo u Srpskim Moravicama održalo je proslavu slovenskih apostola i 700-godišnjice smrti svetog Save. Proslavu je otvorio starešina Pero Dakić pozdravivši brojne posetioce. Muzika društva svirala je državnu himnu. Naraštajac Dušan Carević i naraštajka Milena Dević recitovali su pesme „Sveti Sava” od Vojislava Ilića. Radovan Jakšić, svršeni bogoslov, osvrnuo se na svetu braću Ćirila i Metoda, slovenske apostole, a zatim je prešao na glavnu temu proslave, na Svetog Savu, koji je nastavio rad svete braće. Prikazao je prisutnima istorijsku ličnost svetog Save. Sokolska školska deca pevala su svetosavsku himnu, a prihvatili su svi prisutni. Proslava je završena sviranjem „Sokolskog pozdrava”. (1) U Srpskim Moravicama priređena je 4 avgusta 1935 godine X javna vežba sokolskog društva. Uoči tog dana okitili su meštani svoje kuće zastavama. Na dan vežbe bila je budnica muzike Sokolskog društva Karlovac. Došli su i gosti iz Ogulina, Gomirja i ostalih susednih društava i četa. Kad je poslednjim vozom stigao izaslanik Sokolske župe Karlovac Dušan Borđoški formirana je povorka, na čelu sa društvenom zastavom i muzokom prošla Kolodvorskom i Sokolskom ulicom do Sokolskog doma, oduševljeno pozdravljena od prisutne publike. Na javnoj vežbi nastupile su sve kategorije društva i to : ženska deca – proste župske vežbe (20), muška deca – proste okružne vežbe (16), muški naraštaj - proste župske vežbe (15), ženski naraštaj - proste župske vežbe (12), članovi - proste župske vežbe (7), članovi – sprave (13), članice - proste župske vežbe (11), narodno kolo – koje su odigrale sve kategorije – sa kojim je završen program javne vežbe. Pred svrstanim članstvom i mnogobrojnim gostima govorio je starešina Pero Dakić. Prisutnima je prikazao nastojanja društva, pozvavši članstvo na još aktivniji rad, a ostale prisutne da tom radu pomognu. Posle je govorio izaslanik župe Karlovac, istakavši smernice sokolskog rada. Predao je svečano diplomu društva, koju je muzički odsek dobio na muzičkom takmičenju Saveza Sokola prilikom sleta u Sarajevu 1934 godine, osvojivši prvo mesto Iikategorije tamburaških zborova sisačkog sistema. Pozvao je članstvo, da mu ovaj skromni trofej bude podstrekom za dalje uspehe. (2)

Sokolsko društvo Srpske Moravice proslavilo je petnaestogodišnjicu svog rada, priredivši 14 juna 1936 godine svoju XI javnu vežbu. Sa prepodnevnim vozovima došli su izaslanici župe Karlovac dr. Variola, zamenik starešine i Kubiček, župski načelnik. Stigli su dragi i stalni gosti iz sokolskih društava : Karlovac, Ogulin i Plaški i četa Gomirje i Ljubošina. Posle podne formirana je povorka, na čelu sa društvenom zastavom i muzikom Sokolskog društva Karlovac. Povorka je prošla mestom koje je bilo iskićeno jugoslovenskim zastavama, živo aklamirana od publike. U povorci je bilo 28 članova u odorama, 24 članice, 20 naraštajaca, 16 naraštajki, 36 ženske dece 20 muške dece. Na javnoj vežbi nastupile su sve kategorije a u ovima sem dečjih, i nekoliko gostiju. Po završetku javne vežbe svrstale su se sve kategorije na vežbalištu, pa je pred njima kao i pred celokupnim članstvom i posetiocima govorio starešina društva Dragoljub Manojlović. U govoru starešina je izneo težnje i rad Sokolskog društva. U toku svog dotašnjeg delvanja imalo je društvo kako teških i sudbonosnih tako i radosnih časova. Prvi put su 1922 godine nastupali na sletu u Ljubljani i od tada na svim velikim priredbama : na ostrvu Krku, Sušaku, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Sofiji, Ogulinu, Gospiću, Otočcu, Karlovcu i t.d. Po prvi put je 1924 godine vođena akcija za gradnju društvenog doma, ali nesređene prilike kao i druge okolnosti dovele su do toga, da društvo malo po malo prestaje sa radom, te krajem 1928 godine skoro dolazi do brisanja iz Župe Sušak-Rijeka. Početkom 1929 godine vršena je reorganizacija društva, prikupljaju se snage i počinje se ispočetka. Godine 1930 pripali su novosnovanoj Sokolskoj župi Karlovac. Rad je bio težak ali uspešan. Ponovo je pokrenuta akcija za gradnju sokolskog doma, koja je došla do ostvarenja, kada je 6.8.1933 godine posvećen kamen temeljac doma, a do potpunog uspeha 16.9.1934, kada je zahvaljujući izdašnoj pomoći Banske uprave u Zagrebu - zapravo tadašnjeg bana dra Ive Perovića, Saveza Sokola, Zemljišne zajednice Srpske Moravice, kao i mnogih drugih ustanova, društava, građanstva kao i neumornom i složnom radu članstva dom bio dovršen i u prisutnosti kraljevog izaslanika, kao predstavnika vlasti, ustanova, društava, građanstva i Sokolstva Sokolski dom „Kraljevića Tomislava“ svečano otvoren i kada su posvetili i svečano razvili društvenu zastavu, dar ovdašnjeg Kola Srpskih Sestara, a kojoj je osobito kumovala gospođa Vjera Perović, supruga tadašnjeg bana a kasnije kraljevskog namesnika. Radeći oko doma videli su kako deca nose crep i ciglu na gradilište kao mravi mrvice u svoj mravinjak, videli smo braću radnika, seljaka, zanatliju i trgovca uz železničare i činovnike kako kopaju pesak, nose daske i rade najobičnije poslove prilikom „dobrovoljnih kulučenja“. Postavio je pitanje : „Koja sila bi nas mogla prisiliti na tako nesebičan i zajednički rad ? Sav taj trud bio je iz ljubavi prema Sokolstvu i sokolskoj ideji.“ Brat starešina je pozvao sokole da nastave do konačnog i zajedničkog uspeha celokupnog Sokolstva. Posle govora muzika je svirala državnu himnu, a izaslanik župe Karlovac brat dr. Variola pozdravio je u ime Sokolske župe i Sokolskog društva Karlovac i čestitao petnaestgodišnjicu. U svom govoru dr. Variola pozvao je članstvo da ostane na utrtom putu koji je Sokolstvo odabralo, da i dalje radi na njegovoj zadaći, a to je bilo : telesno zdrav, moralno odgojen i nacionalno svestan narod. Neka se sva pažnja posveti omladini, jer kakva nam bude omladina, onakva će nam biti budućnost. Sokolstvo je vazda služilo samo narodu. Nije tražilo ni hvale ni priznanja. Sokolima je priznanje osećaj ispunjene dužnosti, stoga je uzviknuo – Na zbor! Zdravo! Sviranjem sokolske himne „Oj Sloveni“ bila je završena svečanost. U veče je u domu priređena igranka. Priredba je moralno uspela, a materijalno nije kao ranijih godina. (3)

Pozorišna sekcija Sokolskog društva u Ogulinu prikazala je 1 i 2 marta 1941. komad „Sumnjivo lice” od Nušića. Velika dvorana sokolane dupke puna bila je oduševljena humorom Nušića i izvođenjem sokola-glumaca. Gostovali su kod Sokolskog društva u Srpskim Moravicama, gde je bio postignut uspeh. (4) Društvo je delovalo do Aprilskog rata 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Svetosavska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 3;
2. „Iz naših župa društava i četa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 3;
3. R.J, „15-godišnjica Sokolskog društva Srpske Moravice“, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 4;
4. „Pozorišna sekcija Sokolskog društva u Ogulinu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 mart 1941, br. 12, str. 8;