Podrška fabrike Bata u Borovu snagama koje su se spremale za odbranu Jugoslavije

U Čehoslovačkoj u Zlinu održan je sastanak sokolskih radnika da razgovaraju o iskustvima sa X svesokolskog sleta u Pragu kao i onim tokom priprema za slet. Dr. Jan Bata, vlasnik Batinih tvornica, govorio je o temi „Kako ćemo izgraditi našu državu“. U uvodu svog predavanja istakao je veliku ulogu Sokolstva na svim područjima narodnog života, takođe na ekonomskom, i s ponosom utvrdio da ima brojne svoje uspehe u životu pripisati uglavnom svom sokolskom vaspitanju. Zato je ostao veran sokolskoj misli sve do danas. (1) U Borovu je na ledini nikla fabrika „Bata” 1932. U fabričkom naselju i Borovu selu organizovana su jugoslovenska društva na čijem čelu je bio direktor fabrike Toma Maksimović. On je pružao pomoć društvima koja su radila u Borovu. Najaktivnije je bilo Sokolsko društvo. Uz sokole bila su društva Jadranska straža, pododbor Crvenog krsta, pevačko društvo „Radiša”, pododbor Aero–Kluba „Naša Krila“, Udruženje trezvenosti, Vatrogasna četa, ... . (2) Sokolsko društvo Borovo bilo je deo Sokolske župe Osijek. HSS nastojao je napadima na sokole i sva društva koja su podržavala Kraljevinu Jugoslaviju ostvari svoj cilj nezavisnu Hrvatsku. U Osijeku je 1937 godine održan sastanak sokolskih radnika na selu u prostorijama župe Osijek. Prema izveštajima sokolskih radnika na selu istaknuto je da rad u većini jedinica na selu skoro zastao, a uzrok su bile nezdrave prilike na terenu. O nezdravim prilikama bilo je pisano u listu „Sokolski glasnik“ : „U nekim mestima sokolski radnici izloženi su i teškim pretnjama, a sokolski domovi su napadani i oštećivani. U drugim pak jedinicama osujećen je rad premeštajem sokolskih radenika.” (3)

U „Bratstvu“ prenet je iz časopisa „Mladi Soko“ tekst Dakse Uglešića iz Splita o Čehoslovačkoj. Na kraju je istaknuto : „Teško je i nama, jer je to naša zajednička tragedija, naša zajednička patnja ... Ostaje nam zajednička nada. Nadamo se u bolju budućnost slovenske uzajamnosti, uzdamo se u oživotvorenje njenog ideala. Za sada nemamo drugih reči, do kratke poruke braći Čehoslovacima : „Ne klonite duhom ! U radu, i samo radu je spas !“ (4) Posle Sudetske krize 1938 godine jačao je pritisak HSS na sokolska i ostala društva a direktor fabrike Toma Maksimović još više je potpomagao društva koja su nasuprot HSS bila za Jugoslaviju. Pod pritiskom HSS došlo je do osipanja sokolskih redova. U jednom članku u „Bratstvu“ istaknuto je da je Sokolska župa Osijek pre par godina brojala preko 150 sokolskih jedinica. Na području župe ostalo je preko 100 jedinica manje. (5)

Dok su sokoli u drugim mestima tokom međuratnog perioda priređivali sveslovenske balove u Borovu je po prvi put 4 marta 1939. Sokolsko društvo Borovo priredilo Sveslovenski bal, sa programom igara i pesama slovenskih naroda. Bal je otvoren povorkom narodnih nošnji na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem i njegovom suprugom. Posetioci su se divili povorci od preko 200 učesnika u narodnim nošnjama, koja je prošla kroz dvoranu dekorisanoj slikama narodnih nošnji iz svih slovenskih krajeva. Povorka se svrstala u narodno kolo, kojim je priredba otvorena. Pevačko društvo „Radiša” pevalo je na balu pesme. Nastupili su članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrovca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali publici „Čehoslovačku besedu”, zašto su pobrali buru aplauza. Naraštajke iz Borova izvele su Moravsku narodnu igru, a članovi društva „Istra-Trst-Gorica” iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Zatim je izveden ukrajinski ples, a članovi i članice društva u Borovu u slikovitim narodnim nošnjama izvodili su narodna kola.(6) Sveslovenski plesovi su bili održavani do Aprilskog rata 1941.

Sokoli u Borovu održali su 30 aprila 1939. smotru svojih pripadnika. Pred svim borovskim sokolima i delegatima sokola Vukovara i četa Borovo Selo, Opatovac i Petrovci smotru je otvorio starešina društva Toma Maksimović. U svom govoru pozdravio je delegata Saveza Sokola Nika Bartulovića, župe Dušana Krulja, Iliju Bearu i potpukovnika Aleksandra Nikolića, kao i ostale delegate iz vukovarskog okružja. Istakao je važnost smotre u vremenima kada se gomilaju tmurni oblaci iznad glava. Zatim je govorio Niko Bartulović. U svom govoru naglašavao je Bartulović potrebu zbijanja na samo sokolskih nego i svih nacionalnih redova. Isticao je snagu naroda i državne celine. Govor je oduševio sve slušaoce i bio nagrađen burnim odobravanjem. Starešina Krulj prikazao je smotru Celjske župe, koja je trajala 48 sati i manifestovala snagu i volju. Njihov primer trebao je da slušaocima bude najlepši primer u mutnim vremenima. Nikolić iz Vinkovaca, član uprave župe Osijek, spomenuo je ogromne žrtve koje su bile potrebne za sticanje slobode, ali koje ne oplakuje nego samo poštuje, jer kada bi ih oplakivao, moglo bi se misliti da u ovim generacijama nema više takvih koji bi sledili njihov primer. Vojska i sokolstvo i svaki čovek trebali su da budu spremni da brane otadžbinu. Svečanost je završio Toma Maksimović zahtevajući od sokola da budu primer čitavim svojim životom i radom svakome, na svakom mestu i uvek. Priredba je počela pozdravom zastavi, a završila se sokolskom himnom, koju je svirala Batina muzika, a pevali svi prisutni. Tog dana je izašao prvi broj glasnika Sokolskog društva Borovo. Održana je konferencija delegata župe sa predstavnicima jedinica vukovarskog okružja. Bili su prisutni delegat Saveza Sokola Niko Bartulović, župe Dušan Krulj, Ilija Beara i potpukovnik Aleksandar Nikolić, predstavnici društva Borovo sa starešinom društva Tomom Maksimovićem, društava Vukovar, četa Opatovac i Petrovci. Bartulović i potpukovnik Aleksandar Nikolić govorili su o podizanju narodno-odbrambenog duha, Beara o širenju sokolske štampe, ... . (7)

Uporedo sa smotrama vršeni su napadi i ometanje sokolskog rada. Sokolska četa Lovas obustavila telovežbeni rad, jer se u njen dom protivpravno uselio bivši vlasnik. Tužba Sredskom sudu podnesena pre 6 meseci nije bila rešena. (8) Sokoli su uložili tužbu sudu i žalbu Banskoj vlasti zbog otimanja doma. Banovina je stvar ispitala i donela rešenje da se sokoli zakonski nalaze u posedu doma, ali protivnici nisu hteli dom vratiti, pa je društvo predalo tužbu sudu. Bilo je devet ročišta, ali se stvar razvlačila. Sokoli nisu hteli da odustanu od svojih prava, oni su rešili da nastave borbu dok im se ne vrati ono što je njihovo. (9) U Sokolskom društvu Belišće gotovo celi bivši prednjački zbor prešao je u Hrvatski Junak, pa je vođstvo kategorija preuzeo brat Štajnfeld i sestra Šrepfler. Vežbe su se redovno održavale sa članovima, muškim naraštajem i muškom i ženskom decom. (10) U proračunu grada Osijeka za 1940/41 godinu brisane su subvencije sokolskim društvima u Osijeku, koje su ranija gradska vijeća zaključila, u iznosu od 40.000 dinara i raspodeljene hrvatskom Junaku 10.000 dinara i hrvatskoj građanskoj zaštiti 30.000 dinara. (11)

Sokolsko društvo Borovo održalo je 17 marta 1940 glavnu skupštinu. ... Društvo je radilo nesmetano u vežbaonici škole ali su mislili na gradnju svog doma. Fond za gradnju škole premašivao je 100.000 dinara. Na skupšti je donet zaključak, da se predloži župi da se župski slet održi u Borovu. (12) Sa glavne godišnje skupštine društva upućeno je Savezu Sokola uveravanje da i dalje sa više volje ustraju na radu za ostvarenje sokolskih ideala. (13)

U Jugoslaviji je 12 maja 1940. održana smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. Smotra je uspešno održana u celoj zemlji, izuzev u varošima Banovine Hrvatske, gde su vlasti ometale priređivanje javne smotre. U ostalim krajevima Banovine Hrvatske smotra je izvršena bez prepreka od strane vlasti. U „Sokolskom glasniku“ istakli su da je uspela smotra održana u Borovu. Učestvovali su sokoli iz Borova i iz Vukovara. Ispunili su sav stadion. Održane su vežbe i gađanja bojevnom municijom. Govorili su starešina Toma Maksimović i N. Bartulović. (14)

Za slet je bio sastavljen odbor, na čelu sa starešinom župe Osijek Dušanom Kruljem, a podpredsednici su bili Toma Maksimović, Berislav Jeričević i Rogulić iz Vukovara. (15) U „Bratstvu“ objavljen je članak o XII sletu Sokolske župe Osijek u Borovu. Istaknut je narodno-odbrambeni značaj sleta. Na severnoj granici države i u vremenu, kada svaka nacionalna manifestacija znači podizanje duha i osećaja sigurnosti naroda. Sokoli su bili dužni da prema unutra, manifestiju svoju volju i da ostanu na liniji svojih ideala i da prema vani, pokažu svoju snagu i rešenost. Mesto Borovo je samo po sebi moglo da pokaže privlačnost za posetioce sleta. U kraju gde su pre 8 godina njive i livade vladale obalom Dunava, dizalo se tada najmodernije mesto u državi. Mnoge hiljade ljudi su bili pioniri jednog novog shvatanja života. Asfaltne ulice, ogromne tvorničke zgrade, najmoderniji način rada, takmičile su se sa uređenim prostorijama društvenog doma, kina, trgovačke kuće, predstavljalo je nešto što se nije moglo videti na drugom mestu. U Borovu, Sokolstvo je bilo vrlo jako, i u kome je Sokolstvo mnogo doprinelo razviću društvenog života i napredku mesta. Priređivači su postavili devizu „Niko ne sme otići nezadovoljan“. Na kraju članka bilo je : „Do viđenja, Borovo Vas zove!“ (16) Za slet u Borovu bio je izabran sletski plakat u dve varijante : jednu prema nacrtu Vabića, crtača reklamnog odelenja fabrike Bata, a drugu, brata A. Vaničeka, člana Sokolskog društva Osijek Matica. Prvi je bio u štampi. Predstavljao je pticu sokola koji u letu nosi jugoslovensku trobojku, a u kandžama bučice i grančicu lipe. Kraj trobojke gubio se u magli. Na donjem rubu nalazila se silueta Borova. Na plakatu je bio tekst : XII slet Sokolske župe Osijek u Borovu 28 do 30 juna 1940. Na drugom plakatu trebao je biti štampan i raspored sleta, imao je na gornjem siluetu Borova, a u desnom uglu u krugu narodnih motiva pticu sokola. Planirano je da drugi plakat bude izdat 14 dana pre sleta. Za plakat je bio raspisan konkurs, kao i za sletske značke, i od 5 stiglih predloga primljena su dva. Sletska značka po nacrtu brata A. Vaničeka, imala je oblik trouglast sa ravnom stranom prema gore. Značka je trebala da bude izrađena u limu i sadržala je stiliziranu pticu sokola i tekst : XII slet župe Osijek – Borovo 1940. Planirano je da sletska značka bude izrađena u 3 vrste i to za decu, naraštaj i vežbače članstvo kao i za nevežbače. Sletska značka davala je pravo za povlastice : pogodovnu vožnju železnicom, besplatan zajednički konak, pogodovnu zajedničku prehranu, kao i slobodan ulaz na sve telovežbene priredbe sem akademije i to na sva mesta za stajanje. Načelništvo župe Osijek predložilo je da se prilikom sleta održi u Borovu i međunarodni telovežbeni susret u vidu takmičenja u slobodnim sastavima na spravama, preskoku konja i slobodnim prostim vežbama između vrste Saveza Sokola i vrste Bugarskih Junaka. Načelništvo Saveza Sokola kao i Izvršni odbor Saveza Sokola prihvatili su predlog i uputili poziv bugarskim Junacima da dođu na takmičenje. Prilikom sleta trebalo je da se održi niz zabavnih priredbi, koje je trebao da organizuje poseban zabavni odbor. Kao jedna od značajnih priredbi trebalo je da se izvede „Moreška“ narodna igra sa ostrva Korčule, koju su izvodili sokoli sa Korčule u svojim narodnim nošnjama. Od ostalih priredbi planirano je da se izvede „Venecijanska noć“ na Dunavu, sa iluminacijom obale i lađa, muzikom na dereglijama. (17) Zbog nove naredbe o zborovima župski slet župe Osijek koji trebao da se održi na Vidovdan, bio je odložen. (18) U „Bratstvu“ izvestili su da je XII slet sokolske župe Osijek koji je imao da se održi na Vidovdan 1940 godine u Borovu bio odgođen s obzirom na postojeće prilike i državne propise. Glavna skupština župe koja je bila sazvana za 26 maj 1940 bila je zabranjena, pa se nije mogla održati. Prostorije župe nalazile su se od 1 juna 1940 na vukovarskoj cesti broj 6. (19) Uprkos odlaganju sokolskog sleta (u stvari zabrane) Toma Maksimović nije klonuo. Župske utakmice sokolske župe Osijek u odbojci, održane su u Borovu. Učestvovala su braća iz Osijeka, Bjelog Brda, Borova sela i Dalja, i sestre iz Osijeka. Takmičare je pozdravio zamenik načelnika župe Petelin. Prvo su nastupile članice Osijek Donji Grad, protiv sestara iz Borova. Održana su patrolna takmičenja naraštaja i članova u vožnju biciklima, 3 kilometra, u hodanju i trčanju sa raznim zaprekama na 1 kilometar, u bacanju granate i streljanju. Kod naraštajaca takmičile su se takmičile su se tri patrole : Osijek Donji grad, Borovo, Borovo selo, takođe i kod članova istih jedinica. Pobedu među naraštajcima odnela je patrola društva Borovo (Jovanović, Novaković i Zaležak), a kod članova patrola čete Borovo selo. (20)
U Borovu su 29. septembra 1940. održane Savezne utakmice sokola u košarci. Bilo je veliko interesovanje, pa su bile prijavljene vrste iz župa Beograd, Karlovac, Osijek, Petrovgrad, Sušak i Zagreb. Od 1935. prvak je bilo Sokolsko društvo Zagreb II, koje zastupalo Savez Sokola na X svesokolskom sletu u Pragu 1938. Ozbiljni kandidati za prvaka bili su Sušak, Beograd i Zagreb. Organizaciju takmičenje sprovodilo je Načelništvo Saveza Sokola uz pomoć sokolskog društva Borovo. (21) U Borovu održane su prve utakmice za prvenstvo Saveza Sokola u košarci. Na počasnoj tribini bili su zamenik starešine dr. Vladimir Belajčić, načelnik Ivan Kovač, zamenica načelnice Milica Šepa, zamenik načelnika Branko Polić, starešina društva Borovo Tomo Maksimović sa članovima uprave. Priredba je počela pozdravom i dizanjem zastave i sviranjem himne. Počasnu četu kod zastave dalo je društvo Borovo. U ime Saveza Sokola takmičare je pozdravio dr. Belajčić. Istakao je značaj borbenosti i viteštva kod sokolskih utakmica, u vezi sa narodnodbrambenim radom, koji je tada bio najvažniji. Učestvovalo je 170 sokola i sokolica. Nastupile su župe Beograd, Karlovac, Osijek, Petrovgrad, Sarajevo, Sušak i Zagreb. Sudile su savezne sudije, Zdenko Pavić, ing. Božo Stefanini, Josip Rapajić, Josip Bingula i Selimir Radovanović. Takmičenje je organizovalo Načelništvo Saveza SKJ, uz pomoć sokolskog društva Borovo. Na završetku je spuštena zastava uz pevanje sokolske himne „Oj Sloveni”. Tomo Maksimović poklonio je pobedničkoj vrsti članova prelazni pehar. Belajčić je istakao uspeh priredbe, a naročito je pohvalio sestre i braću iz Zagreba. U ime pobednika zahvalio se dr. Stanko Tončić, načelnik župe i sokolskog društva Zagreb II. U svom govoru istakao je : „Ova pobeda, koju su u bratskoj borbi izvojevali zagrebački sokoli, ispunjava me ponosom, ne zbog same pobede, nego zbog toga što znam, da je danas potrebno da se naglasi, da sokolstvo grada Zagreba živi, radi i napreduje, unatoč svih smetnja koje mu se stavljaju na put. I ne samo da živi, nego i prednjači na polju telesnog vaspitanja. Kao što smo se danas borili ovde protiv kiše i oluje i tamo se borimo protiv oluja, koje na glave nas Sokola ruše oni, koji danas vedre i oblače u banovini Hrvatskoj. I kao što smo ovde izvojevali pobedu, tako ćemo je izvojevati i u borbi za svetle ideale sokolstva. Neće nas u tom sprečiti ni zatvori, ni napadaji iz mraka, ni zloporaba vlasti, jer znamo da je Jugoslavija, jedna, jedinstvena, snažna i jaka postulat našeg doba, zahtev naše istorije i potreba naše budućnosti. I da je sokolstvo njezin neoborivi oslonac. Sokoli grada Zagreba i zagrebačke župe stajaće uvek s Vama na svakom sokolskom poslu, rame uz rame, ma i uz cenu najvećih napora. Slomiti mogu telo, ali duha uništiti ne mogu!”. Govor dr. Tončića bio je prekidan burnim odobravanjem i svi su bili ganuti odlučnosti zagrebačkih sokola. (22)

U Borovu je 9 i 10 novembra 1940. priređen župski pevački slet. Došla su pevačka društva iz Sombora, Vukovara, Vinkovaca, Dalja, Belog Brda, Pačetine, Kule, Novog Sada, Pančeva, Beograda, Sremske Mitrovice i Osijeka, sa oko 800 pevača. Na sletu je učestvovalo 17 pevačkih društava sa područja župe. Doček delegata i društava bio je 9 novembra 1940. Zastave su se vile na društvenom domu, na stadionu i na glavnim fabričkim zgradama. Posebni odbori „Radiše” radili su na dočeku i smeštaju gostiju. U Borovo su stigli delegati svih pevačkih župa, učlanjenih u Južnoslovenskom pevačkom savezu, na čelu sa predsednikom saveza dr. Bogdanom Milašinovićem, advokatom iz Vinkovaca. Među gostima iz Beograda bio je i kompozitor, profesor dr. Miloje Milojević. Tog dana bila je zajednička večera svih delegata u društvenom domu u Borovu. Sledila je sednica uprave župe u prostorijama „Radiše” u zgradi škole „Kralja Petra II”. Redovna godišnja skupština pevačke župe „Dr. Laza Kostić” počela je 10 novembra 1940. Prisustvovali su brojni gosti. U svom govoru dr. Milašinović odao je priznanje župi „Dr. Laza Kostić” na njenom istrajnom radu. Na čelu nove uprave župe ostao je g. Krotin, za prvog podpredsednika izabran je direktor „Bate” Tomo Maksimović, a za drugog podpredsednika Boža Ristić, javni beležnik iz Subotice. Posle skupštine obrazovana je povorka u kojoj su se svrstala sva društva koja su učestvovala na sletu. Na čelu povorke bilo je predstavništvo Južnoslovenskog pevačkog saveza, župe „Dr. Laza Kostić” i delegati ostalih župa. Svako društvo nosilo je transparent sa svojim natpisom, a ispred povorke je išla muzika tvornice Bata. Povorka svih društava duga blizu jednog kilometra, išla je kroz naselja Borova do stadiona, gde su sva društva pevala državnu himnu i „Hej Sloveni”. Dirigovao je Stevan Gajdarov, horovođa „Radiše”. Pre pevanja himne državne i sveslovenske himne ing. Krotin istakao je u svom govoru : „Zadaća Južnoslovenskog pevačkog saveza je da organizacijom svih pevača stvori živu, oduševljenu i svežu vojsku rodoljuba i kulturno-nacionalnih radnika, da uspostavi među njima stalnu i tesnu vezu, kako bi udruženi, svesni i oduševljeni mogli uspešnije poslužiti onoj plemenitoj i uzvišenoj ideji kojoj pevačka društva služe, prosvećujući kroz pesmu najšire slojeve naroda. ... Savez preko svojih župa priređivanjem pevačkih sletova u raznim krajevima naše Otadžbine, da bi se pružila prilika što većem broju i materijalno slabijih pevačkih društava da učestvuju na njima....”.

Održan je prvi i drugi deo koncerta pevačkih društava u društvenom domu. Učestvovala su društva : Srpsko pevačko društvo „Zmaj” iz Belog Brda, mešoviti hor Srpskog pevačkog društva „Sloga” iz Pačetina, muški hor Srpskog pevačkog društva „Lira” iz Dalja, Srpsko pevačko društvo iz Tovariševa, muški hor Srpskog crkvenog društva iz Osijeka, Srpsko pevačko društvo „Gusle” iz Osijeka, Srpsko crkveno pevačko društvo „Isidor Bajić” iz Kule, Srpsko pevačko društvo „Javor” iz Vukovara, Srpsko zanatlijsko društvo „Stražilovo” iz Sremskih Karlovaca, Srpsko zanatlijsko društvo iz Sombora, Srpsko pevačko društvo „Vila” iz Vinkovaca, Srpsko crkveno pevačko društvo iz Sombora, Srpsko crkveno društvo novosadskog muškog akademskog hora iz Novog Sada, Srpsko pevačko društvo „Venac” iz Pančeva, Beogradsko železničarsko pevačko društvo, „Sveti Sava” iz Osijeka i Jugoslovensko pevačko i muzičko društvo „Radiša” iz Borova. Drugi deo koncerta prenosila je radiostanica u Beogradu. Otvoren je kompozicijom dr. Miloja Milojevića „Jugosloveni”. Dirigovao je autor, a pevao je zajednički zbor župe „Dr. Laza Kostić” od blizu 150 pevača. Zatim je pevalo društvo „Javor” iz Vukovara, sa kompozicijom „Vospojte Gospodevi”, a zatim Srpsko zanatlijsko pevačko društvo iz Sombora, pevačko društvo novosadskog Akademskog muškog hora, „Venac” iz Pančeva, „Gusle” iz Osijeka, Beogradsko železničarsko pevačko društvo, društvo „Vila” iz Vinkovaca, Srpsko crkveno pevačko društvo iz Sombora i „Radiša” iz Borova. Pevačka župa „Dr. Laza Kostić” osnovana je 1930. i zato je slet 1940. bio jubilarna manifestacija župe. Društvo „Radiša” priredilo je zajedničku večeru za sve pevače i delegate u gornjoj dvorani društvenog doma. Toma Maksimović se zahvalio pevačima i gostima izrazivši nadu da će svi oni poneti iz Borova najlepše uspomene i sećanja na slet. Pozvao ih je da svoje prve misli upute kralju Petru, visokom pokrovitelju Južnoslovenskog pevačkog saveza. U svom govoru istakao je : Mi u Borovu znamo šta znači pesma, i mi pomažemo pesmu, jer nema pesme bez rada niti rada bez pesme. Izjavio je da će Borovo biti jednog dana spremno da primi organizaciju sleta pevačkog saveza, što je izazvalo veliko oduševljenje kod pevača. Predsednik Južnoslovenskog pevačkog saveza zahvalio se Maksimoviću na sjajnoj organizaciji sleta u Borovu. Zahvalio se pevačima i pevačicama župe i istakao moralno-etičku vrednost pevanja u tom vremenu. Pozvao je sve pevače i pevačice da se u tadašnjim teškim vremenima okupe oko svojih pevačkih horova i da budu složni i duhovno ujedinjeni. U svom govoru dr. Miloje Milojević podvukao je moralnu vrednost pesme i pevanja i istakao potrebu što tešnje veze između stvaralačke umetnosti i interpretatorskih grupa, čija saradnja bi mogla da dovede do procvata muzike kao umetnosti. Po njemu stubovi svih velikih muzičkih kultura bili su pevački zborovi i pevački savezi sa svojim interpretatorskim družinama koje su davale moralnog podstreka izvođenju muzičkih dela. Istakao je veliki kulturni i nacionalni značaj pevaštva u životu svakog naroda. U toku večere „Radiša” je predao prigodne spomen-plakete Južnoslovenskom pevačkom savezu i svim župama i društvima koja su učestvovala na sletu u Borovu. Banket je bio produžen igrankom i pesmom duboko iza ponoći. (23). U pevačkoj župi „Dr. Laza Kostić” bilo je učlanjeno 26 društava. Izdala je župski Almanah povodom desetogodišnjeg rada župe. U Almanahu iznesen je rad župe i rad pevačkih društava na nacionalnom i kulturno-prosvetnom polju. Svrha izdavanja Akmanaha bila je i da se tadašnji nadležni faktori zainteresuju za rad pesništva, pokažu više interesovanja za ove tako važne nacionalne i kulturno-prosvetne ustanove i ukažu obilnu pomoć za izvršenje svih njihovih zadataka. Izdavanje Almanaha omogućeno je materijalnom potporom podpredsednika župe Tome Maksimovića. Vrhunac rada pevačke župe je bio slet u Borovu. Na sletu je učestvovalo 18 pevačkih društava i to 12 župskih i 6 iz susednih župa kao gosti. U „Izveštaju o radu južnoslovenskog pevačkog saveza za pevačku godinu 1939-1940” istaknuto je : „Kada se uzmu u obzir prilike u kojima se nalazimo moramo se zadiviti ovome poduhvatu župske uprave, koja je uložila sav svoj trud da izvede ovaku veličanstvenu pevačku manifestaciju. Ova pevačka manifestacija bila je najznačajnija ne samo u ovoj nego i u toku poslednjih godina. Savezna uprava na ovakom požrtvovanom radu župe odaje puno priznanje i zahvalnost. A naročita zahvalnost pripada opet dobrotvoru južnoslovenskog pevaštva g. Tomi Maksimoviću i saveznom pev. dr. „Radiša” koji su pruženom materijalnom pomoću omogućili župskoj upravi da izvedu u ovako velikom i veličanstvenom obimu ovu pevačku maniferstaciju”. Na sletu župe „Dr. Laze Kostića” u Borovu 10. novembra 1940. učestvovala su 4 pevačka društva župe Ise Bajića iz Novog Sada. Iz župe M. Topalovića učestvovalo je Srpsko pevačko društvo „Venac” iz Pančeva. (23)

U Borovu je radila čehoslovačka fabrika „Bata“. Industrijalac Jan Bata bio je član sokola u Čehoslovačkoj. Zato je fabrika podržavala jugoslovenska i srpska društva. Na jačanje Nemačke i pritisak HSS odgovorila je pojačanim radom na kulturnom polju. Društva su bila pod pritiskom teških okolnosti i pripremala su se za događaje koje su očekivali. Težili su da u duhu svojih ideala pripreme omladinu za borbe koje su ih čekale u neposrednoj budućnosti. U Borovo su došli na manifestacije između ostalih sokolski pregaoci Niko Bartulović i dr. Vladimir Belajčić. Po prvi put organizovali su Sveslovenske balove u Borovu, pripremali su sokolski slet koji zbog vlasti Banovine Hrvatske nije održan i održali su župski pevački slet. U Borovu su 29. septembra 1940. održane prve utakmice za prvenstvo Saveza Sokola u košarci. Time su podržali srpska i jugoslovenska društva u njihovoj borbi za očuvanje Jugoslavije.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. (Ks), „Stečena iskustva“, „Bratstvo“, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 248;str. 61-65;
2. „Društveni život Borova u 1940 godini”, „Borovo”, Borovo, 1 januara 1941, br. 1, str. 5;
3. „Sastanak sokolskih radenika na selu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1937, br. 1, str. 7;
4. Daksa Uglešić, Split („Mladi Soko“), „Naš naraštaj čita i piše“, „Bratstvo“, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 75;
5. Branimir Slijepčević, Beli Manastir, „Otarasimo se nesokolskog!“, „Bratstvo“, Osijek, 15 februara 1940, br. 2, str. 18, 19;
6. Srđan Šapić, „Sokolski sveslovenski bal u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 5;
7. „Sokolska smotra u Borovu”, „Bratstvo”, Osijek, 20 maja 1939, br. 6, str. 96-98;
8. „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1940, br. 5, str. 69;
9. „Oduzimanje doma u Lovasu“, „Kako „Zaštita“ „štiti“ ... , „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 mart 1940, br. 10, str. 7;
10. Kl. „Sd. Belišće“, „Iz Miholjačko-slatinskog okružja“, „Bratstvo“, Osijek, 15 maja 1940, br. 5, str.67, 68;
11. „Iz života našeg naroda“, „Bratstvo“, Osijek, , 15 aprila 1940, br. 4, str. 59;
12. (N.C.), „Sd. Borovo“, „Iz Vukovarskog okružja“, „Bratstvo“, Osijek, 15 aprila 1940, br. 4, str. 54, 55;
13. „Pozdravi Savezu Sokola K.J. sa godišnjih skupština društvenih jedinica”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 mart 1940, br. 13, str. 5;
14. I. Sedlaček, „Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;
15. „Slet sokolske župe Osijek u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 6;
16. Ing. T.G., Borovo, „XII slet Sokolske župe Osijek u Borovu“, „Bratstvo“, Osijek, 15 maja 1940, br. 5, str. 66, 67, 68;
17. KL, „Slet u Borovu“, „Bratstvo“, Osijek, 15 maja 1940, br. 5, str. 76;
18. „Odgođen župski slet u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 7;
19. „Iz župe“, „Bratstvo“, Osijek, 15 juna 1940, br. 6, str. 94;
20. „Sokolske priredbe u Borovu“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 3;
21. Marijan Maržan, „Košarka u Borovu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str. 5;
22. Marijan Maržan, „Utakmice u košarci za prvenstvo Saveza SKJ. u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 oktobar 1940, br. 40, str. 4;
23. „Pevački slet u Borovu”, „Borovo”, Borovo, 8 novembra 1940, br. 80, str. 1; „Velika pevačka manifestacija u Borovu”, „800 pevača na župskom sletu u Borovu”, „Borovo”, Borovo, 16 novembra 1940, br. 82, str. 1, 3,4;
24. Pretsednik Dr. Bogdan Milašinović, Glavni tajnik Đura Kaćanski, „Izveštaj o radu južnoslovenskog pevačkog saveza za pevačku godinu 1939-1940”, Beograd 1940, str. 15, 16, 22;