Glinski sokoli

Srbi su pre Prvog svetskog rata u srpskim sokolima gledali pokret da se čitav narod osposobi i pripremi za borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Gledali su u sokolima svoje vođe i učitelje. Divili su se svakom sokolu u sokolskoj uniformi kao Milošu i Marku. (1) Na sednici Glavnog tehničkog odbora srpskog sokolstva održanoj 7 decembra 1913. u dvorani Srpskog sokola u Zagrebu učestvovao je Svetozar Galijaš, vođa Srpskog sokola iz Gline. (2)

Posle Prvog svetskog rata Srpski sokoli iz Krajiške župe ujedinili su se sa hrvatskim sokolima u Sokolsku župu Zagreb. Sokolska župa Zagreb priredila je svoj slet u Zagrebu 10 i 11. juna 1922. Na akademiju došli su seljački sokoli iz Banovine, iz okoline Gline. (3) Dr. Milan Metikoš, načelnik sokolskog društva u Glini, neumorno je radio na širenju sokolske ideje u selima. Do 1922. u 18 sela osnovane su seoske čete. Sela bila su : U srezu Glina : Bačuga, Vlaović, B. Vode, Dragotin, Martinovići, V. Gradac Klasnić, Kraljevčani. U srezu Vrgin-Most : Čemernica i Slavsko Polje. U Petrinji : Jabukovac. U srezu Pakrac : Čaglić, Prekopakra, Šeovica. U srezu Bjelovar : Kalinovac. U srezu Karlovac : Skakavac. U srezu Slunj : Cetinj Grad i Maljevac. Radilo se na osnivanju sokolskih društava u srezu Gospić. Obrazovanjem seoskih sokolskih četa i njihovim radom upravljao je naročiti sokolski odbor u Glini. Svim četama bio je prikazan film sa sleta u Ljubljani. U Glini je postojala zajednička biblioteka za sve seoske čete. Odbor u Glini trebao je da izda knjigu sa svim upustvima za osnivanje i rad sokolskih četa. (4) Sednica odbora sokolskih četa održana je 15.1.1923. Osnivane su nove sokolske čete, posebno u krajiškom okrugu zagrebačke župe, a u ostalim župama započeo je življi rad na osnivanju sokolskih četa. Prvi slet seljačkih Sokola održan je 2.8.1922. u Vlaoviću. Na sletu zagrebačke župe 12.6.1922. učestvovalo je brojno izaslanstvo sokolskih četa u vežbi. Na sletu u Ljubljani od 12 do 15.8.1922. učestvovalo je mnogo seljaka sokola i u vežbi i u ostalim priredbama sleta. Sokolska četa u Kraljevčanima priredila je I javnu vežbu 27.10.1922. Uz vođstvo učitelja župe zagrebačke Pihlera završen je tečaj za načelnike sokolskih četa 19.12.1922. U sokolskim četama bilo je 1923. 400 vežbača. Za načelnika Odbora bio je izabran dr. Milan Metikoš, a za njegove zamenike Marko Medak iz Čemernice, Mićo Griva iz B.Vode, Pajo Bakić iz Vlaovića, a za sekretara izabran je Jovo Bradić. (5) U Vlaoviću je 2 avgusta 1923. održan II slet krajiškog okružja Sokolske župe Zagreb. Na sletu su učestvovale skoro sve sokolske čete kao i društva iz Siska, Petrinje i Gline. Sokolske vežbe počele su u 4 sata posle podne. (6) Po „Jugoslovenskom Sokolskom kalendaru 1924” starešina društva Glina bio je dr. Đuro Sužujević, načelnik dr. Milan Metikoš i tajnik dr. Martin Čanić. Bilo je 90 članova, 23 članice, 93 vežbača, 8 vežbačica, 32 muškog naraštaja, 22 ženskog naraštaja, 95 muške dece, 19 ženske dece i 12 članova u sokolskom odelu. (7)

Sokolsko društvo u Glini je uz učešće zagrebačkog društva Soko II priredilo 16 septembra 1923. svečanu akademiju. Uz zagrebačke sokole nastupali su sokoli iz Siska. Glina je bila sedište krajiškog okruga Sokolske župe Zagreb, te je porast društva bio značajan za čitavo okružje. Okružje je imalo tri društva i 10 sokolskih četa po selima. (8) Ministarstvo prosvete dodelilo je sokolima u Glini 5.000 dinara. Društvo je odlučilo da sagradi svoj dom. (9) U Petrinji bio je 15 juna 1924. održan slet krajiškog okružja zagrebačke župe. Sletom je trebalo pokazati da li je moguće primeniti sokolski sastav i rad na selo. Na sletu su bila sokolska društva iz okružja : Sisak, Glina i Petrinja kao i seoske sokolske čete krajiškog okružja, zatim zagrebački Soko I, i jedna pešadijska četa 35. pešadijskog puka iz Zagreba. Grad je bio u počast sleta svečano iskićen, a domaće sokolsko društvo dočekalo je svoju braću i goste srdačno. Na popodnevnoj javnoj vežbi nastupila su prva seoska deca. Uzorni odio zagrebačkog Sokola I izveo je devetku. (10)

Sokolska župa Zagreb nastojala je da osniva seoske sokolske čete. U Baniji su osnovane čete u selima Bačugi, Čemernici, Vlaoviću, ... .zauzimanjem dr. Metikoša. U okolini Pakraca u Slavoniji osnovane su čete u selima Šeovici, Kusonji i Prekopakri zalaganjm Vojislava Vuksana i Branka Jankovića. U to doba (1924.) postojale su čete u Lici u okolini Gospića, u Sloveniji u Bojancima, u Bosni u Kostajnici, ... . Po mišljenju autora članka Branka Jankovića u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” prosvetni rad sokola bio je važniji i potrebniji selu nego telesno jačanje. Trebalo je osnivati sekcije : pobratimske, analfabetske, čitaoničke, pevačke, sviračke, pozorišne, ... . Takvim radom postajale su sokolske čete drugom školom. Sokoli su nastavljali i proširivali rad škole tamo gde je ona stala. Cilj je bio podizanje sela posle škole sokolstvom i ostalim društvima i ustanovama. To je bio jedini put da se dođe do napredka sela. Na kraju članka je istaknuto : „Osnivajmo sokolske čete po selima i sokolska društva po varošicama, radimo u njima marljivo, činimo to, jer nas na to zove otadžbina, a i narod će nam biti zato zahvalan.” (11) Zamenik starešine župe Kralja Petra Svačića dr. Milan Metikoš bio je odlikovan ordenom sv. Save IV stepena. (12) Sokolsko društvo u Glini održalo je 7 juna 1925. javnu vežbu na izletištu pod Pogledićem. Nastupali su kao gosti : Sokolsko društvo iz Petrinje sa svojih 105 članova raznih kategorija, par članova iz Vrginmosta i seoske sokolske čete. Javna vežba je bila većinom spremljena od njihovih kategorija. Nastupila su deca raznih kategorija, koliko nije nastupalo ni na sletovima. (13) U 1928. starešina je bio dr. Milan Metikoš, načelnik Marko Opalić, tajnik Jovo Šteković i predavač Petar Meanđija. Bilo je 38 članova, 15 članica, 12 vežbača, 6 vežbačica, 24 muške dece, 12 članova u odori. Imali su privatnu vežbaonicu, 5 saradnika, 2 prednjaka i knjižnicu. (14) U 1929. starešina je bio dr. Milan Metikoš, načelnik Marko Opalić, tajnik Jovo Šteković i predavač Petar Meanđija. Bilo je 53 člana, 7 članica, 23 vežbača, 6 muškog naraštaja i 10 članova u odori. Vežbali su u prostorijama škole. Priređivali su javnu vežbu i imali su knjižnicu. (15)

Sokolsko društvo Glina osnovano je 1906. kao Srpski soko. U 1930. starešina je bio dr. Milan Metikoš, načelnik Marko Opalić, sekretar Jovo Katić i predavač Petar Meanđija. Bilo je 28 članova, 5 članica, 16 vežbača, 8 muškog naraštaja, 18 muške dece, 8 članova u odori. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, priređivali su javne vežbe, imali su 4 saradnika, 6 prednjaka i knjižnicu sa 217 primeraka. (16). U 1931. starešina je bio Đorđe Gavrilović, načelnik Marko Opalić, načelnica Danica Grnovićeva, tajnik Jovo Katić i predavač Pero Meanđija. Bilo je 70 članova, 5 članica, 20 vežbača, 25 muškog naraštaja, 14 ženskog naraštaja, 30 muške dece, 30 ženske dece i 19 članova u odori. Vežbali su u privatnim prostorijama, priređivali su javnu vežbu, imali su 1 saradnika, 2 prednjaka i knjižnicu. (17)

U 1934. starešina društva bio je dr. Milan Metikoš, zamenik Svetozar Davidović, sekretar Nikola Novaković, predsednik prosvetnog odbora Ivo Klarić, načelnik Slavko Stojanović-Peleš, zamenik Nikola Žinić i načelnica Jovanka Sretković. Članovi Uprave društva bili su Kristina Lukač, Nikola Grnović, Jovan Mirković i Anton Pengor. Zamenici su bili : Pavao Crnković i Leo Berger. Revizori su bili : Živko Radojčević, Dragomir Tomić i Đuro Janković. U Sudu Časti bili su : Pero Ćorković, Pero Meandžija i Pero Starčević. (18) Sokolskom društvu Glina bio je od Saveza Sokola dodeljen zajam za izgradnju sokolskog doma od 100.000 dinara. (19) U članku o sokolskim svečanostima u Glini 1938 godine tokom osvećenja četne i naraštajske zastave, istaknuto je da je srce Banije, ponosna Glina, osvanula tog jutra u svečanom ruhu. Na kućama vile su se državne zastave, a na mnogim kućama prozori su bili ukrašeni cvećem i zelenilom. Ulicama Gline išle su velike grupe sokola između kojih su bile brojne seoske sokolske čete iz svih okolnih sela. Kum zastava ministar finansija Dušan Letica i bivši ministar fizičkog vaspitanja dr. Mirko Buić stigli su vozom uz pucanje prangija. Bili su u sokolskim odorama. Na stanici dočekao ih je veliki broj sokola i građana. Starešina glinskog sokola Simo Potkonjak pozdravio ih je. Zahvalio se na pozdravu ministar Letica. Predvođena muzikom, krenula je velika povorka sokola u opštinsku zgradu, gde je održana svečana sednica sokolskog društva. Ministri su posle otišli u crkvu na bogosluženje. Iz Siska je stiglo oko 200 sokola. Brat Miloš Teslić omogućio je im dolazak u Glinu stavivši im sve svoje automobile na raspoloženje. Sisački sokoli došli su predvođeni starešinom dr. Mate Hraste i podstarešinom Milošem Teslićem. Posle svršene službe božje povorka sokola i ostalog naroda uputila se na prostranu poljanu gde je podizan sokolski dom. Ovde su svečano osvećene zastave. Posle osvećenja govorio je dr. Mirko Buić, koji je doneo sokolima Banije pozdrave sokola sa plavog Jadrana. Istakao je da je sokolstvo sve svoje snage uputilo u pravcu Petrove Petoletnice na čast kralju i na slavu Bogu. Govor je bio prekidan dugotrajnim ovacijama kralju, kraljevskom domu i nedeljivoj Jugoslaviji. Zatim je govorio ministar Dušan Letica. Izlagao je rad svih naših neimara koji su radili na stvaranju Jugoslavije. Od vožda Karađorđa do kralja viteza čije će se ime spominjati dok je naroda. Burne ovacije kralju Petru II, kraljevskom domu i nedeljivoj Jugoslaviji trajale su nekoliko minuta.

Posle njega govorio je delegat zagrebačke župe brat Samardžić, pa starešina sisačkog društva dr. Mate Hraste. U svom govoru dr. Hraste je pozvao sokolstvo da ne klone duhom, već da ide smelo : Napred, samo napred, ni koraka natrag. Ministar Letica predao je zastave starešini društva Glina bratu Potkonjaku. On je predao prvo člansku zastavu zastavniku uz poziv da je smelo razvije i visoko uzdigne, da je smelo nosi kroz sve tegobe kroz koje će sokolstvo prolaziti. Zastavnik je primio zastavu i zavetovao se da će je kao svoj život čuvati i neokaljanu nositi. Naraštajac je primio naraštajsku zastavu i odgovorio Potkonjaku : „Zavetujem se da ću ovu svetu zastavu visoko uzdizati i pod nju okupljati uzdanicu naše velike Jugoslavije, svu omladinu, moje drugove.“ Povorka u kojoj je bilo preko hiljadu sokola prošla je glinskim ulicama. Dok je povorka prolazila klicali su kralju, kraljevskom domu i moćnoj Jugoslaviji. Posle podne održan je javni čas na kome su nastupali glinski i sisački sokoli. (20) Bran. Slijepčević iz Belog Manastira prisustvovao je priredbi u Glini i u „Bratstvu“ izneo svoje utiske. U Glini je 18.9. 1938 godine sokolsko društvo razvilo člansku i naraštajsku zastavu. Glavni deo svečanosti bio je pre podne, oko koje su bile glavne pripreme, bio je doček gostiju, posvećenje zastava, povorka, defile sokola i banket. Zastavi je kumovao ministar finansija brat D. Letica, koji je bio rodom iz tog kraja. Sem njega bio je prisutan ministar fizičkog vaspitanja brat dr Buić. Na ulazu je bio brat od koga sam tražio kartu za sedenje, ali mi je brat rekao da se plaća dobrovoljni prilog, a sesti mogu gde hoću, i karte ne daju. Gledalaca je moglo biti oko 1.000. Na vežbalište je u pratnji starešinstva došao Dušan Letica u sokolskoj odori. U to vreme postavljali su na počasnu tribinu stolice i klupe, sa poslom su nastavili i kad se Letica nalazio na tribini. Tek tada su na suprotnoj strani započeli sa postrojenjem vežbača za zajednički nastup. Sve ležerno i bez nervoze, po principu polako, pa sigurno. Fudbalsko igralište koje je služilo kao vežbalište nije bilo okićeno, ni dekorisano. Jedino je naslon počasne tribine bio obavijen zelenilom. Pored tribine bio je jarbol sa državnom zastavom. Vežbalište je bilo ograđeno klupama sa tri strane, a jedna strana ostavljena je sasvim otvorena za nastup i otstup vežbača. Vežbalište nije bilo očišćeno. Na njemu su se nalazili neki stari papiri, suvo lišće i stare krpe. Na vežbalište je nastupilo uz pratnju duvačke muzike 48 članova u seljačkoj narodnoj nošnji, 22 člana u svečanim odorama, 61 muško dete, 20 ženske dece, 48 naraštajaca 16 naraštajki, svega 215 sokola i sokolica. Načelnik je komandovao pozdrav i uz melodiju „Sokolskog pozdrava“ od Pašćana podignuta je zastava na jarbol. Načelnik je sa nekoliko reči pozdravio kuma zastave. Sledio je program. Vežbe zastavicama iozvela su muška deca (27), uz pratnju muzike. Vodnik je bio u svečanoj odori. Žensku decu (20) za proste vežbe predvodile su dve vodnice, obe u svečanom kroju. Vežbe puškama i proste vežbe muške dece (20) vežbane su na brojanje. Od prostih vežbi (praških) ženskog naraštaja (12) vežbana je samo prva vežba, nakon čega je muzika prestala svirati. Vodnica u svečanom kroju viknupa je kapelniku zašto je prestao svirati, a kapelnik je na to dao znak muzici da svira odstupni marš, i vežbačicama nije preostalo drugo nego da odstupe. Proste vežbe (praške) muškog naraštaja (16) vežbane su bez greške. Simbolička vežba muške dece (9) vežbana je na brojanje. Simbolički prikazano je ropstvo, borba i oslobođenje. Po piscu članka više je odgovarala akademiji. Slikovite vežbe muškog naraštaja (12) vežbana 2 kratka sastava. Vežbe zastavicama muške dece (15). Skupina 14 naraštajaca izvela je 5 skupina. .... . Ponovo su nastupile sve kategorije vežbača i odale pozdrav zastavi na isti način kao i na početku. Program je bio za sat i po završen. Na javnoj vežbi su pored domaćeg društva učestvovale sokolske jedinice iz okoline, kao i iz Karlovca i Siska. Članovi društva nisu nastupili u praškim vežbama sa sleta, s kojim su postigli uspeh u Pragu. Posle javne vežbe bila je na vežbalištu veselje, te se igralo kolo za kolom, u kojem je zajedno sa sookolima učestvovala skoro sva publika i počela se razilaziti tek kada se nad vežbalištem počeo spuštati mrak. (21)

Sokolsko društva Glina održalo je godišnju skupštinu 2 februara 1941. prvi put u svom domu. U svom govoru starešina društva Đorđe Gavrilović istakao je da je tada bilo teško sokolovati, posebno banovini Hrvatskoj. Ali niko nije klonuo duhom i sokolski redovi su se još jače stisli. Društvo je svoj dom dovelo pod krov. Prošle jeseni, naporima brata starešine, skupljeno je među članovima blizu 20.000 dinara i time omogućeno, da su dovršene najnužnije prostorije, koje su 12 januara 1941. osvećene i predate članstvu na upotrebu. Imovina sokolskog društva, zajedno sa domom, vredela je više od 600.000 dinara. Zadovoljavao je tehnički i prosvetni rad. Priređene su 2 smotre, 2 svečane sednice, 2 akademije i 2 predavanja starešine. Posetilo ih je Sokolsko društvo Zagreb III i priredilo Lutkarsko pozorište, a uveče Akademiju. Predstavnici društva su obilazili 20 seoskih sokolskih četa. Preko leta su trojica župskih instruktora u okviru narodno odbrambenog rada obilazili čete. Sa instruktorima je članstvo izvelo više pešačkih izleta u bližoj ili daljoj okolini. Za postradale od bombardovanja u Bitolju prikupljeno je 2.565 dinara. Na kraju skupštine je izabrana stara uprava sa bratom Đorđem Gavrilovićem i popunjena sa još nekoliko oprobanih starih sokola. Starešina je završio skupštinu pozivom da nastoje da se u Sokolu okupe svi pošteni, iskreni i odlučni Jugosloveni. Posle skupštine u domu se razvila intimna veselica.(22)

Sokoli su pokušavali da organizuju sela, da prosvećuje i vodi novim putevima. Sela su gradila svoje sokolske domove. Osnivane su čitaonice. U sela je dolazila inteligencija iz grada i susednih sela. Seljaci su se upoznavali sa racionalnim obrađivanjem zemlje, o izboru semena, o biranim vrstama voća, o higijeni, o trezvenosti, o timarenju stoke. Priređuju se takmičenja, viteške igre i javne vežbe. Seljaci idu na sletove u velike gradove. Koriste to vreme za izlete u okolna sela, na uzorna gazdinstva, da posete izložbe i muzeje sa narodnim rukotvorinama. Upoznavali su se drugi krajevi Jugoslavije i susednih slovenskih zemalja. Sokoli su negovali kult bratstva i uzajamnosti. Time su sokolili malodušne i klonule. Marko Sablić u svom članku „Sokolstvo među Srbima u banovini Hrvatskoj” isticao je za sokole : „U današnjem nadasve teškim prilikama, opštoj duhovnoj pometenosti, ono je ona svetla sunčeva zraka koja se probija kroz tmaste oblake i naveštava velike i lepše dane.” (23)

Sokoli su u svom radu sarađivali sa ostalim društvima u Glini. Odbor Kola Srpskih Sestara, Sokolsko društvo i mesni odbor Jadranske Straže zajednički su priredili parastos kralju Aleksandru 15 oktobra 1939. KSS je priredilo o Svetom Savi Svetosavsku besedu uz sudelovanje Srpskog pevačkog društva iz Karlovaca. Krajem 1939. Odbor KSS u Glini koji je osnovan 1937. imao je 120 redovnih članica, 4 potpomažuća, 6 utemeljitelja i 1 dobrotvora. Organizovale su bolničarski tečaj i 9 članica je bilo osposobljeno za dobrovoljne bolničarke. Za uređenje igrališta Glinskog sportskog kluba, gde je i Kolo održavalo svoje letnje priredbe, dale su pomoć od 100 dinara. Podmladku Jadranske straže priložile su 100 dinara, pored ranijih 50 dinara. Nagradile su najbolje izgrađeni Svetosavski temat u glinskoj gimnaziji sa 200 dinara. Za siromašnu hercegovačku decu priložile su 30 dinara. Udruženju studenata protiv tuberkuloze dale su 100 dinara. (24) Posle Aprilskog rata 1941. sva društva su bila zabranjena od NDH. O značaju za sokolski pokret i sudbini dr. Milana Metikoša je Radivoj Rigler istakao u članku „Sokolske žrtve u II. Svetskom ratu” u knjizi „Sokolski zbornik 1863-1963” : Dr. Milan Metikoš je bio starosta sokola u Glini, organizator sokolskih četa po selima u srezovima : Glina, Petrinja i Vrgin Most. Bio je prvi načelnik Srpske sokolske župe Krajiške pre Prvog svetskog rata. Bio je uhapšen od ustaša, strahovito mučen i ubijen. (25)

Srpski sokoli iz Krajine ujedinili su se posle Prvog svetskog rata sa hrvatskim sokolima u Sokolsku župu Zagreb. Dr. Milan Metikoš, načelnik sokolskog društva u Glini, radio je na osnivanju seoskih sokolskih četa. Sokoli su smatrali da je njihov prosvetni rad bio potrebniji selu nego telesno jačanje. Zato su osnivali sekcije : pobratimske, analfabetske, čitaoničke, pevačke, sviračke, pozorišne, ... . Takvim radom postajale su sokolske čete drugom školom. Sokoli su nastavljali i proširivali rad škole tamo gde je ona stala. Cilj je bio podizanje sela posle škole sokolstvom i ostalim društvima i ustanovama. Sokoli su u svom radu sarađivali sa Odborom KSS i mesnim odborom Jadranske Straže u Glini. Posle Aprilskog rata 1941. i stvaranja NDH sokoli i članovi društava sa kojima su sarađivali stradali su zajedno sa svim Srbima.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Marko Sablić, „Sokolstvo među Srbima u banovini Hrvatskoj”, „Srbobran srpski narodni kalendar i čitanka za godinu 1941”, Izdalo „Srpsko Ognjište” u Zagrebu, str. 99;
2. Nebojša Rašo, starješina Srpskog sokola Herceg Novi, „Zapisnik sjednice Glavnog tehničkog odbora srpskog sokolstva održane 7 decembra 1913, „Srpski soko prilozi za istoriju sokolstva”, knjiga druga, Herceg Novi 2015, str. 23, 24, 29;
3. Ante Brozović, „Slet jugoslavenskih Sokolova u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, str. 137, 138;
4. „Sokolstvo na selu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, oktobar 1923, br. 1, str. 17;
5. „Sjednica odbora sokolskih četa”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, oktobar 1923, br. 1, str. 17;
6. „Priredbe u zagrebačkoj župi”, „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 48;
7. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1924”, u Ljubljani 1923, str. 160;
8. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, januar 1924, br. 1, God. III, str. 16;
9. „Iz glinskog Sokola”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1924, br. 5, str. 131;
10. „Slet krajiškog okružja zagrebačke župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1924, God. III, br. 7, str. 186;
11. Branko Janković (Šeovica Pakrac), „Sokolstvo na selima”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 212-214;
12. „Odlikovanje brata dr. Milana Metikoša”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 87;
13. „Javna vježba Sokolskog društva u Glini”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925. br. 7, str. 139;
14. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1928, Ljubljana 1927, str. 140;
15. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1929, u Ljubljani 1928, str. 126;
16. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, Ljubljani 1929, str. 136;
17. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1931, u Ljubljani 1930, str. 156;
18. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd 1934, str. CLI;
19. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938, podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 12 aprila 1939 godine”, Beograd, str. 115;
20. Đ. J, „Velike sokolske svečanosti u Glini“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 4 oktobar 1938, br. 35 i 36, str. 4, 5;
21. Bran. Slijepčević, Beli Manastir, „Na jednoj javnoj vežbi“, „Bratstvo“, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 248, 249, 250;
22. Marko J. Opalić, „Sokolsko društvo Glina, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 mart 1941, br. 12, str. 4;
23. Marko Sablić, „Sokolstvo među Srbima u banovini Hrvatskoj”, „Srbobran srpski narodni kalendar i čitanka za godinu 1941”, Izdalo „Srpsko Ognjište” u Zagrebu, str. 100, 101;
24. „Kolo Srpskih Sestara – Glina”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/40 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str. 26, 27;
25. Radivoj Rigler, „Sokolske žrtve u II. Svetskom ratu”, „Sokolski zbornik 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 187;