Napad na Sokolsku četu u Lovasu

Sokolska četa Lovas osnovana je početkom tridesetih godina 20 veka. Bila je deo vukovarskog okružja Sokolske župe Osijek. U upravi čete bili su 1934. starešina Andrija Matić, zamenik Mato Mađarević, predsednik prosvetnog odseka Branimir Dumić, načelnik Marko Šimunović, načelnica Jelena Dumić, tajnik Živan Pavošević, blagajnik Đuro Mačković. Revizori su bili Nikola Đuričić i Andrija Martinović. (1) Sokolska četa je 1934. zajedno sa Jugoslovenskom čitaonicom u Lovasu priredila proslavu biskupa Štrosmajera. Pre podne prisustvovali su misi, a iz rimokatoličke crkve su u povorci krenuli u školu gde je održana svečana sednica. Branislav Dumić govorio je o Štrosmajeru kao Jugoslovenu a deca su deklamovala prigodne deklamacije. Uveče je priređena akademija na kojoj je pevački hor čete pevao „Sokolski pozdrav” od Paščana, zatim „Slovenac, Srbin i Hrvat” od F.S. Vilhara, „Mladost” od Milojevića, „Pevajmo braćo”, od Đorđevića. Prikazan je komad „Zla žena”. Prisutna publika burno je pozdravila svaku tačku. (2)
Četa Lovas održala je krajem februara 1935. predavanja uz pomoć filma. Filmove i filmski aparat pozajmila im je Sokolska župa Osijek. Po sadržaju filmovi su bili prosvetni ali je bilo i zabavnih filmova. Prosvetar Dumić predavao je uz filmove. Za prikazivanje filmova bili su zaineresovani i sokoli i građani. Na projekcijama filmova (četiri večeri) bilo je preko 500 osoba. Uprava sokolske čete zamolila je župu, da joj dostavi veći aparat, na kojem je htela da prikaže sahranu kralja Aleksandra i sokolske sletove u Ljubljani i Zagrebu. (3) U Vukovaru je bila održana 17 marta 1935. konferencija prosvetara vukovarskog okružja. Bile su zastupljene jedinice Vukovar, Borovo, Sotin, Opatovac, Lovas, Tompojevci, Šid, Banovci, Nuštar, Svinjarevci. Izostale su jedinice Bobota, Petrovci, Berak i Vera. Konferenciju je vodio okružni prosvetar Dimitrije Vujisić. Prisustvovali su i članovi Prosvetnog odbora iz Vukovara. Vukovarsko okružje je počelo da radi 1934. (4)

Održan je okružni prosvetni tečaj u Vukovaru 17 marta 1935. Na tečaju je bilo 24 brata i 2 sestre iz : Vukovara, Borova, Sotina, Lovasa, Šida, Banovaca, Tompojevaca, Opatovca, Svinjarevaca, Nuštra i Bobote. Nisu bile jedinice : Petrovci, Vera i Berak. Tečaj je vodio okružni prosvetar Dimitrije Vujisić. Predavanja su održana : Dimitrije Vujisić : Razvitak jugoslovenske misli; Dušan Roknić : Sokolska ideologija; Andrija Šijanović : saradnja prosvetnih i tehničkih organa; Gliša Radonić : Zašto vežbamo u sokolani; Dimitrije Vujisić : Prosvetni rad na selu i zadatak prosvetara i prosvetnih radnika; Dušan Roknić : Zadatak prosvetara društava i četa i administracija; Ivan Depolo : Istorija Sokolstva; Aleksandar Zimović : Sokolska štampa; Petar Bobinac : Govor pred vrstom s uzornim primerom i diskusija. Tečajci su jeli u Domu narodnog zdravlja, a tečaj je održan u realnoj gimnaziji. (5) Na Dan Ujedinjenja 1935. u rimokatoličkoj crkvi u Lovasu održano je blagodarenje, kome su prisustvovali sokoli, vatrogasci, sva mesna i humana društva i brojni opštinari. Posle blagodarenja održao je predsednik prosvetnog odseka Dumić predavanje o značaju Ujedinjenja 1918. Na predavanju je biloprisutno 300 osoba. Posle su školska deca delkamovala nekoliko deklamacija. Posle podne održano je u Sokolskom domu narodnoodbambeno poselo. Posle posela igrana je utakmica u odbojci među sokolima. (6)

U četi u Lovasu održana su tokom decembra 1935. predavanja iz nacionalne istorije. Prvo predavanje „Stari Slaveni u staroj postojbini” održao je 8 decembra 1935. profesor i član sokola Mirko Somborac iz Lovasa. (7) Sokolska četa u Lovasu priredila je 23.2.1936. akademiju. Na programu akademije bilo je : 1. Branislav Dumić „Gde nam je spas?”; 2. Jelena Dumić vežba sa pevanjem „Leptirići”; 3. M. Grubarova vežba sa pevanjem ženske dece „Na potoku”; 4. B. Nušić, šala u I činu „Muva”; 5. Širola, šala u 4 slike „Postolar i vrag”; 6. članovi su izveli proste vežbe sokolskih četa za 1936. Bilo je prisutno oko 170 osoba. (8) Takmičenje naraštaja i dece održano je 21.5.1936. u Borovu. Nastupilo je 6 vrsta iz Borova, Borova-selo, Lovas, Opatovac, Sotin i Vukovar. Takmičenje je održano na vežbalištu Sokolskog društva Borovo. (9)

Četa Lovas održala je 24.1.1937. šestu redovnu godišnju skupštinu, na kojoj su podneseni izveštaji o radu u 1936. Prosvetar je govorio o Petrovoj petoljetki i zbliženju sa Bugarima. Četa je imala 62 člana, učestvovala je župskom takmičenju i sletu u Subotici. Priredila je sa četom Opatovac javni čas, na kome je odigrana utakmica u odbojci. Četa je održala 10 predavanja, 20 govora pred vrstom i priredila 5 proslava. Za pet godina postojanja kupila je svoj dom, koji su mislili da prošire. Vrednost inventara bila je 40.000 dinara. Priredili su Štrosmajerovo selo za decu i naraštaj. Deca su izvela dosta obiman program u kome se isticala „Vežba sa puškama”. U članku u „Sokolskom Glasniku” isticalo se da je uspešniji rad čete bio umnogome otežan iz „mnogih, poznatih razloga”. (10) Protiv sokola bili su rimokatolički sveštenici. Nastojali su da onemoguće sokolima bilo kakvu aktivnost. Martin Baumšabl, župnik iz Lovasa agitovao je po kućama da roditelji ne daju svoju decu u sokolska društva i čete. (11) Okružno takmičenje za decu održano je 6 juna 1937. u Borovu na stadionu „Bata”. Na takmičenju je učestvovalo 20 vrsta muške i ženske dece iz jedinica : Borovo naselje, Borovo selo, Lovas, Opatovac, Petrovci, Vera i Vukovar. Na takmičenje nije došla četa Sotin. (12) Krajem 1937. bilo je u četi Lovas 60 pripadnika, od toga 8 muške i 9 ženske dece, i 4 muška naraštajca. Četa je imala tamburaški zbor. Učestvovala je na sletovima u Skoplju i Beogradu. Četa je sprovela štednju među sokolskom omladinom. Za starešinu izabran je Andrija Matić. (13) Među decom čete Lovas provodila se štednja. Novčani ulozi služili su za putovanja dece na sokolska takmičenja i ostale priredbe. (14)

Načelnik okružja Hodovski pregledao je rad četa Sotin, Opatovac i Lovas. (15) Radnom snagom članova sagrađen je Sokolski dom u Lovasu. Za kupovinu zemljišta i građevinskog materijala kao i zgrade koja se nalazila na placu prikupljen je doprinos od članova čete i prijatelja, firmi i opštine. Savez je dao pomoć od 5.000 dinara i pozajmicu od 5.000 dinara. Za kupovinu i izgradnju bilo je utrošeno 52.000 dinara. Dom je 1938. bio vredan 80.000 dinara. Osim doma bilo je i vežbalište. Dvorana u domu bila je duga 19 metara, široka 8 metara i visoka 5 metara. Sokolana je imala pozornicu, velike svlačionice i balkon. U drugom delu sokolane bile su prostorije jugoslovenske čitaonice. (16) Dok su u Lovasu bili učitelji Dumić i supruga četa je bila među najaktivnijim sokolskim četama. Sa njihovim premeštanjem rad u četi je zastao. Sve brige oko rada čete bile su na starešini Matiću, koji mada je bio pedestgodišnjak, i sam vežbao. Prosvetar, lekar u mestu nije radio. (17) Sokoli u Borovu održali su 30 aprila 1939. smotru svojih pripadnika. Pred svim borovskim sokolima i delegatima sokola Vukovara i četa Borovo Selo, Opatovac i Petrovci smotru je otvorio starešina društva Toma Maksimović. U svom govoru pozdravio je delegata Saveza Sokola Nika Bartulovića, župe Dušana Krulja, Iliju Bearu i potpukovnika Aleksandra Nikolića, kao i ostale delegate iz vukovarskog okružja. Istakao je važnost smotre u vremenima kada se gomilaju tmurni oblaci iznad glava. Zatim je govorio Niko Bartulović. U svom govoru naglašavao je Bartulović potrebu zbijanja na samo sokolskih nego i svih nacionalnih redova. Isticao je snagu naroda i državne celine. Govor je oduševio sve slušaoce i bio nagrađen burnim odobravanjem. Starešina Krulj prikazao je smotru Celjske župe, koja je trajala 48 sati i manifestovala snagu i volju. Njihov primer trebao je da slušaocima bude najlepši primer u mutnim vremenima. Nikolić iz Vinkovaca, član uprave župe Osijek, spomenuo je ogromne žrtve koje su bile potrebne za sticanje slobode, ali koje ne oplakuje nego samo poštuje, jer kada bi ih oplakivao, moglo bi se misliti da u ovim generacijama nema više takvih koji bi sledili njihov primer. Vojska i sokolstvo i svaki čovek trebali su da budu spremni da brane otadžbinu. Svečanost je završio Toma Maksimović zahtevajući od sokola da budu primer čitavim svojim životom i radom svakome, na svakom mestu i uvek. Priredba je počela pozdravom zastavi, a završila se sokolskom himnom, koju je svirala Batina muzika, a pevali svi prisutni. Održana je konferencija delegata župe sa predstavnicima jedinica vukovarskog okružja. Bili su prisutni delegat Saveza Sokola Niko Bartulović, župe Dušan Krulj, Ilija Beara i potpukovnik Aleksandar Nikolić, predstavnici društva Borovo sa starešinom društva Tomom Maksimovićem, društava Vukovar, četa Opatovac i Petrovci. Bartulović i potpukovnik Aleksandar Nikolić govorili su o podizanju narodno-odbrambenog duha, Beara o širenju sokolske štampe, ... . Pošto su delegati župe izjavili da imaju zadatak da obiđu jedinice okružja, delegati iz tih jedinica seli su na svoje bicikle i otišli, da ih dočekaju u svojim domovima. Delegatima župe pridružili su se članovi sokola iz Borova Hodovski i Graljaš, pa su otišli u Lovas. U prostranom sokolskom domu zatekli su u čitaonici zamenika starešine i nekoliko članova, dok se u glavnoj sali održavala igranka. Seoska omladina igrala je narodna kola u živopisnim narodnim nošnjama. Alkohol se u sali nije pio, i zato je vladao red i mir. U čitaonici su članovi čete istakli s ponosom da su uza sve ranije napade ostali verni sokolskoj ideji. Inteligencija nije učestvovala u sokolima. U četi Opatovac članovi su saslušali izlaganja Krulja i Nikolića. U selu je bilo po četvrtina Srba, Nemaca i polovina Mađara. Sokolskom radu niko nije smetao. U četi Petrovci radilo se na izgradnji doma. U sva tri sela bio je živ rad Kulturbunda. Izaslanici Vere nisu bili u Borovu. (18)

Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do napada na sokole i njihove domove. U Lovasu su navalili sa sekirama na starešinu društva Matića, Hrvata i bivšeg dobrovoljca. Zatim su silom okupirali sokolski dom. (19) U „Bratstvu“ je istaknuto da je Sokolska četa Lovas obustavila telovežbeni rad, jer se u njen dom protivpravno uselio bivši vlasnik. Tužba Sredskom sudu podnesena pre 6 meseci nije bila rešena. Članovi čete bili su svesni sokoli, naročito starešina Matić, pa su se nadali da će obnoviti rad, čim prilike dozvole. (20) List „Srijemski Hrvat” je u svom natpisu „Potpišite se, gospodo!” javio da su pripadnici HSZ izbacili sokolsko društvo iz njihovog doma i uselili Marka Balića, koji je tvrdio da je dom bio njemu nepravedno oduzet od predhodnih opštinskih vlasti. Kuću je bila kupila lovaska opština za Sokolski dom, pa su za taj čin protiv počinitelja podignute optužnice. (21) Sokoli su uložili tužbu sudu i žalbu Banskoj vlasti zbog otimanja doma. Banovina je stvar ispitala i donela rešenje da se sokoli zakonski nalaze u posedu doma, ali protivnici nisu hteli dom vratiti, pa je društvo predalo tužbu sudu. Bilo je devet ročišta, ali se stvar razvlačila. Sokoli nisu hteli da odustanu od svojih prava, oni su rešili da nastave borbu dok im se ne vrati ono što je njihovo. (22)

Četa Lovas osnovana je početkom tridesetih godina 20 veka. Bila je deo vukovarskog okružja Sokolske župe Osijek. Učestvovala je u proslavama državnih praznika kao štro je bio Dan Ujedinjenja 1 decembar, zajedno sa ostalim društvima u Lovasu. Protiv čete agitovao je rimokatolički župnik. U Banovini Hrvatskoj HSS je koristila vlast za napade na sokole. Dok su u Lovasu bili supruzi učitelji Dumić četa je bila među najaktivnijim sokolskim četama. Sa njihovim premeštanjem rad u četi je zastao. Zaštita je sokolsku četu izbacila iz njihovog doma. Uprkos tome članovi čete istakli su sa ponosom delegatima župe da su uza sve ranije napade ostali verni Sokolstvu. U NDH zabranjen je rad Savezu Sokola a članovi izvrgnuti progonima od strane ustaša.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. CI;
2. „Iz naših župa, društava i četa“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 16 februara 1934, br. 8, str. 5;
3. „Predavanja pomoću filma”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 4;
4. O.P, „Konferencija prosvetara okružja Vukovar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 7;
5. O.P, „Jednodnevni okružni prosvetni tečaj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 7;
6. Proslava Prvog decembra” „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 13 decembra 1935, br. 47, str.3;
7. „Predavanje iz nacionalne istorije”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1936, br. 1, str.8;
8. „Male vesti iz naših jedinica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 4;
9. „Okružje vukovarsko”, „Bratstvo”, Osijek, septembar-oktobar 1936, br. 7-8, str. 86;
10. „Iz Okružja Vukovar”, „Bratstvo”, Osijek, januar-april 1937, br. 1-4, str. 14; „Lovas”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 8;
11. Dr. Nikola Žutić, „Krajiški sokoli Sokoli srpske krajine 1903-1941.-1991.”, Beograd, 1998, str. 89;
12. A.Š, „Okružno takmičenje za decu”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 33;
13. K.s, „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 marta 1938, br. 3, str. 48;
14. „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 februara 1938, br.2, str. 28;
15. K.l, „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1938, br. 4, str. 65;
16. K.s, „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek,15 maja 1938, br. 5, str. 83;
17. Kl. „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 januara 1939, br. 1, str. 11;
18. „Sokolska smotra u Borovu”, „Bratstvo”, Osijek, 20 maja 1939, br. 6, str. 96-98;
19. „Važna sednica plenuma uprave Saveza Sokola K. J.”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 novembar 1939, br, 47 i 48, str. 6;
20. „Iz Vukovarskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1940, br. 5, str. 69;
21. „Potpišite se, gospodo!”, „Srijemski Hrvat”, 18.11.1939, br. 1, str. 3, u Željko Karaula, „Hrvatska seljačka zaštita u kraljevini Jugoslaviji”, Zagreb, 2014, str. 348;
22. „Oduzimanje doma u Lovasu“, „Kako „Zaštita“ „štiti“ ... , „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 mart 1940, br. 10, str. 7;