Film “Oj letni sivi sokole” je bio prikazivan širom Jugoslavije i u Americi

Prva sokolska letovanja bila su 1921. i 1922. na Goču i Bledu sa beogradskim sokolićima. To je bilo proširenje sokolskog rada, uvođenje nečega korisnijeg i lepšeg. Velimir Popović je smatrao da su do tada sokolska društva vezala svoje članove za sprave, a vrlo malo za prosvetno-kulturni rad. Istakao je da je letovanje razvijalo sokolića i u telesnom, i u moralnom i duhovnom i u nacionalnom pa i socijalnom pravcu. Bili su mesec i po dana u Sloveniji. Proputovali su Sloveniju i to : Ljubljanu, Kranj, Jesenicu, Bohinjsku Bistricu, Bohinjsko jezero. Videli su izvor Save, Vintgar, ... Triglav. Grupa od 40 sokolića bila je na vrhu Triglava. Pažnja Slovenaca od prvog dana letovanja pa do poslednjeg dana ostala im je duboko u srcima i nikakva sila nije mogla te lepe uspomene da izbriše. Letovanje ih je dovelo na slet u Ljubljanu. Velimir Popović je istakao o značaju izleta za sokole : „bolje je naraštaju kupiti jedan veliki šator no punu Sokolanu sprava !” (1)

Među filmovima koje su u međuratnom periodu snimili sokoli isticao se dugometražni dokumentarni film „Oj letni sivi sokole” o taborovanju novosadske sokolske župe na Bledu jula 1934. Sokolska štampa opširno je izveštavala o radu na filmu i njegovom kasnijem prikazivanje širom Jugoslavije. U „Sokolskom glasniku” od 22 decembra 1932. izašlo je saopštenje da će Prosvetni odbor Saveza SKJ prirediti taborovanje za oko 150 sokola svih kategorija sa teritorije župe Novi Sad na Bledu jula 1933. Predviđeno je da taborovanje koje je trebalo da traje 30 dana bude snimljeno za film. (2) Na inicijativu Prosvetnog odbora novosadska sokolska župa organizovala je taborovanje na Bledu. Zvučni film od 2.500 metara prikazivao je život u taboru od jutra do mraka. (3)

Na filmu je bio prikazan uzoran život sokolske omladine i lepote slovenačkih predela. Poselo u taboru posetila je kraljica Marija sa sinovima. Nekoliko dana posle njih, tabor je posetio kralj Aleksandar. Mih. Milovanović je u „Sokolskoj prosveti” opisao posetu kralja sokolskom taboru 17 jula 1934 . Kralj Aleksandar je došao iznenada, u pratnji jednog oficira. Hteo je da vidi sokole onda kada nisu očekivali goste. Zatekao ih je kako popravljaju svoj najveći šator-hangar koji je porušila oluja. Čim su ugledali kraljev automobil, kako ulazi na kapiju, sokoli su poskakali sa krova šatora i opkolili svog kralja i pozdravili ga “Sokolskim pozdravom” : „Sokolskom snagom svom, Za Kralja, za Narod, za mili Dom: Zdravo ! Zdravo ! Zdravo ! “. Proveli su ga kroz ceo tabor, od šatora do šatora, da bi sve pregledao i video. Kralj se o svemu raspitivao, ulazio u šatore, razgledao taborske postelje, „a kada naiđosmo na šatore, koji su nosili imena velikih sokolskih pokojnika : „Brat Gortan”, „Brat Malej”, „Brat Veljko Čubrilović” i dr., Kralj dugo zastajkivaše, i ozbiljnim dostojanstvenim pogledom posmatraše cvećem okićene table sa natpisima,” Otišli su u kuhinju, gde se kralj raspitivao o ishrani, o organizaciji nabavke namirnica … . Posle pregleda unutrašnjeg uređenja tabora, sokoli su priredili na brzinu mali program. Dve vežbe sa muškom i ženskom decom, vežbe na vratilu i razboju i nekoliko veselih dečjih igara bili su improvizovani program. Kralj je posle svake tačke aplaudirao i čestitao vežbačima. Posle pola sata kralj je završio posetu. Film je od strane Ministarstva prosvete preporučen celokupnoj školskoj omladini. (4) Film je naručio Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije a snimila ga je Škola narodnog zdravlja iz Zagreba. U snimanju su iz Škole učestvovali reditelj Kamilo Bresler, pedagog Škole i član sokola; Aleksandar Gerasimov, inžinjer i Anatolij Bazarov, operater. Od istaknutih sokola u taboru su radili sa omladinom Milan Stevanović, prvak u vežbama na vratilu i taborski horovođa kompozitor Svetolik Pašćan. Pašćan je napisao tekst i komponovao muziku za film. Prosvetni odbor S.S.K.J. štampao je knjigu o taborovanju na Bledu. Knjiga „Oj letni, sivi sokole” bila je ilustrovana sa 108 snimaka iz filma (5) Dr. Milivoj Pavlović istakao je u svom članku „Oj letni, sivi sokole” da, uz prosvetni odbor iz Novog Sada, bile su velike zasluge Velje Popovića, člana Prosvetnog odbora Saveza Sokola i referenta za trezvenjaštvo i taborovanje, za priređivanje taborovanja na Bledu 1934. Tabor na Bledu bio je uređen kako se poželeti moglo : zdravstveni uslovi, kupanje u jezeru, letnje vežbalište, uređen logorski život, dopunjen sokolskim predavanjima, poselima, pesmom, muzikom i diletantskim predstavama. Knjiga o taboru ilustrovala je taj život, to je sokolska smotra i značajno sredstvo za sokolsku propagandu. U tekstu dat je opis života u taboru : dolazak, sređivanje tabora, svakodnevni život, ručak, odmor, izleti nedeljom i praznikom, predavanja i duhovna zabava („Kad se telo odmara, onda duh stvara”) posela, poseta kralja Petra kao prestolonaslednika i starešine Saveza Sokola, sa kraljicom a docnije posetu kralja Aleksandra. Knjiga je bila dopuna filma, a film se mogao smatrati ilustracijom knjige. Velja Popović je pokazao, kakav je značaj života u prirodi, na čistom vazduhu, u bratskoj sredini. Pisac je istakao da je knjiga primer koji je trebalo podražavati. O svim letovanjima trebalo je ostaviti trajnog spomena. (6)

Štampa Saveza Sokola pratila je prikazivanje filma i reakcije gledalaca. U svojim Izveštajima o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije starešinstvo sokola je izveštavalo u kojim mestima je bio prikazan film.

„Oj letni sivi sokole” bio je prikazan 1936. na Dvoru kralja Petra II. Jedna kopija filma bila je čuvana u dvorskoj biblioteci (7).

Film je svečano prikazan 19. februara 1937. u beogradskom bioskopu „Uranija” uveče i narednih dana. Premijeri su prisustvovali kraljevski namesnik dr. Ivo Perović, ministar vojske i mornarice general Marić, ... diplomatski predstavnici, članovi uprave, prosvetnog odbora i načelništva Saveza SKJ. Pred samo prikazivanje filma član uprave Saveza Sokola dr. Milorad Dragić u svom govoru istakao je : „... „Oj letni sivi sokole” jeste apoteoza, pesma i himna radu i pravim zdravim radostima života.” U režiranju filma od strane Saveza Sokola učestvovali su Velja Popović i Mihailo Milovanović. Muzičku obradu je izvršio Svetolik Pašćan, a razvijanje, sinhronizovanje, kopiranje i umnožavanje filma izvršeno je u Higijenskom zavodu u Zagrebu. U filmu su bili prikazani Bled, Vintgar, izvor Savice, Triglav, ... . (8) U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. film „Oj letni sivi sokole” prikazan je u bioskopu „Imperijal”. Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. (9) U članku „Sokolski film”, u časopisu Sokolske župe Mostar „Knjiga za sokolsko selo” istaknuto je da je Prosvetni odbor Saveza Sokola dovršio i pustio u promet film „Oj letni sivi sokole”. Film je bio prikazan u Mostaru od 10 do 17 oktobra 1937. Bio je dugačak 2.350 metara. Obrađivao je jednomesečni život sokola kraj Bleda, pod šatorima. U filmu su bile snimljene najlepše narodne pesme i muzika iz svih krajeva Jugoslavije. Film je isticao radinost. Bio je preporučen kako od strane kritike, tako i od ministarstva za fizičko vaspitanje naroda. (10) U Mostaru je sedam dana prikazivan film Saveznog prosvetnog odbora „Oj letni sivi sokole”. Prikazan je zauzimanjem zakupca Ton-kina „Korzo” Jovanovića. Fim je gledalo 2.800 vojnika, građana, učenika i učenica. (11)
Film je 1937. prikazan u Beogradu, Prilepu, Kosovskoj Mitrovici, Starom Trgu, Bitolju, Prištini, Prizrenu, Šabcu, Valjevu, Crvenki, Čačku, Pančevu, Zemunu, Zenici, Starom Bečeju, Mostaru, Tesliću, Kovinu, Kragujevcu i Sarajevu.

Prikazan je 1938. u Vukovaru, Sušine Đurđenovcu, Jagodini, Novoj Gradiški, Sisku, Kumboru, Karlovcu, Nišu, Ćupriji, Dubrovniku, Petrinji, Crikvenici, Novom Vrbasu, Bitolju, Čakovcu, Zaječaru, Zagorju ob Savi, Sinju, Delnicama, Požarevcu, Nem. Elemiru, Buljkesu, Novom Mestu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Bačkom Petrovom Selu, Slavonskom Brodu, Ljubljani, Staroj Pazovi, Jaša Tomiću, Sremskim Karlovcima, Daruvaru, Kutini, Virovitici, Jesenicama, Bledu, Brčkom, Bijeljini, Korčuli, Bosanskom Šamcu, Somboru, Laškom, Debeljači, Hrasniku i Domžalama. (12) Godine 1939. Film je prikazan u Trbovlju, Subotici, Rumi, Mariboru, Tržiću, Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Celju, Šibeniku, Tuzli, Sevnici, Slovenjgradcu, Banja Luci, Murskoj Soboti, Bjelovaru, Osijeku, Žuri, Vinkovcima, Slavonskoj Požezi, Derventi, Ljutomeru, Škofjoj Loci, Titelu i Ohridu. (13)

Sokolsko društvo Trogir priredilo je 13 marta 1939, dve predstave, na kojima je prikazan film „Oj letni sivi sokole“. Predstave su bile posećene od brojne publike i praćene burnim aklamacijama za kralja i Jugoslaviju. (14) Reakcije publike bile su različite u raznim mestima. Film je bio prikazan u Sokolskom Domu u Sremskoj Mitrovici. Posetila ga je sva školska i sokolska omladina, dočim ostala publika nije pokazivala dovoljan interes. Izveštač lista „Oko Sokolovo” iz Beograda komentarisao je : „Steklo se uverenje da naša odrasla publika zapostavlja film ovakve vrste filmovima s tuđinskim obeležjima i erotičnom i avanturističkom sadržinom. Već zato što je film na našem jeziku i što se njime manifestuje ljubav prema narodu i otadžbini ne bi trebalo da bude ovakvih pojava, koje bi nam takvo uverenje nametale.” (15) Nasuprot tome u izveštaju iz Trogira od 14 marta 1939. isticalo se : „Jučer se u Trogiru prikazivao naš prvi Sokolski ton film „Oj letni sivi Sokole”. Davane su dve pretstave koje su bile odlično posećene od članova i prijatelja sokolstva. Ovaj tehnički odlično uređeni film ostavio je svojim sadržajem izvanredan utisak na publiku, koja je mnoge scene iz sokolskog života popratila sa oduševljenim pljeskom i poklicima.” Urania Ton kino u Novoj Gradiški pisala je Savezu Sokola : „Film je odličan. Kad budete imali sličnih filmova molimo, izvolite nam odmah javiti.” (16) U Kneževu i Belom Manastiru 4 i 5 maja 1939. prikazan je sokolski film „Oj letni sivi sokole !”. U članku u „Bratstvu” istaknuto je da je film na sve gledaoce ostavio snažan utisak. (17)

Sokolski Opšti prosvetni tečaj održan je od 6 do 20 avgusta 1939. u Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu. Tečaj je održan u studentskom domu u Beogradu. Tečajcima su bili prikazani uzani filmovi sa sokolskih sletova i medicinski film „Bič čovečanstva”. Specijalno za tečajce prikazan je film „Oj letni sivi Sokole!”. (18)

Film je bio prikazan i našim iseljenicima u SAD. U članku „Film „Oj letni sivi sokole“ ide u Ameriku!“ u „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je da je film obišao čitavu Jugoslaviju i da je primljen sa oduševljenjem i od sokolske i vansokolske publike. Stanić i Pavlović koji su otputovali na duži boravak u Americi napravili su sa Savezom Sokola ugovor po kome je film trebao biti prikazan u stotinu raznih mesta gde su se nalazile jugoslovenske kolonije a u nekim mestima i pred američkom publikom. Film je mogao da služi na čast i sokolstvu i našoj nacionalnoj filmskoj produkciji. Stoga je njegovo prikazivanje u Americi trebalo da bude od koristi za sokolsku i opštenarodnu stvar. Sokoli su smatrali da je prikazivanje filma trebalo da upotpuni i podupre nastojanja Saveza Sokola da se obnove veze sa sokolskim jedinicama u Americi i da se pripreme za učešće na sokolskom sletu 6 septembra 1941. (19)

Novine „Amerikanski Srbobran” iz Pitsburga donele su veliki članak o prikazivanju filma, u kome je između ostalog stajalo : „Stariji, uz lepo uživanje gledanjem ovih filmova, ... melodija lepe pesme, slušanjem milozvučnog jezika - videli su nešto i za pouku: Kuda bi stigli i doprli u našim narodnim organizacijama, da uvedemo u naše organizacije onu disciplinu, složan i planski rad, koji se video među Sokolima i Sokolicama na Bledu! Nije čudo što su ovo letovalište Sokola posetili Kralj i Kraljica, i što u spomen knjizi pročitasmo ime i kraljevića Tomislava ... . Nema spora, ko god je ovaj govoreći film gledao, svaki je izašao sa programa radosnijega srca i uzdignute duše; a moguće i tugom za svojim starim zavičajem. Ne meri se sve samo sa fizičkom merom i novčanikom.”(20)

Prva sokolska letovanja bila su 1921. i 1922. na Goču i Bledu sa beogradskim sokolićima. Letovanje noviosadske župe 1934. bilo je snimljeno na filmu. Film je naručio Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije a snimila ga je Škola narodnog zdravlja iz Zagreba. Iz Škole narodnog zdravlja u snimanju su učestvovali reditelj Kamilo Bresler, pedagog Škole i član sokola; Aleksandar Gerasimov, inžinjer i Anatolij Bazarov, operater. U režiranju filma od strane Saveza Sokola učestvovali su Velja Popović i Mihailo Milovanović. Muzičku obradu izvršio je Svetolik Pašćan, a razvijanje, sinhronizovanje, kopiranje i umnožavanje filma izvršeno je u Higijenskom zavodu u Zagrebu. Od istaknutih sokola u taboru su radili sa omladinom Milan Stevanović, prvak u vežbama na vratilu i taborski horovođa kompozitor Svetolik Pašćan. U članku „Sokolski film”, u časopisu Sokolske župe Mostar „Knjiga za sokolsko selo” istaknuto je da su u filmu bile snimljene najlepše narodne pesme i muzika iz svih krajeva Jugoslavije. Prosvetni odbor Saveza S.K.J. štampao je knjigu o taborovanju na Bledu, „Oj letni, sivi Sokole” ilustrovanu sa slikama iz filma. U svojim Izveštajima o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije starešinstvo sokola je izveštavalo u kojim sve mestima u Jugoslaviji je bio prikazan film. Sokolska štampa pratila je prikazivanje filma i reakcije gledalaca. Reakcije publike o filmu „Oj letni, sivi Sokole” bile su različite. Negde je film ostavio snažan utisak, bio dočekan sa oduševljenjem, a negde je bio ignorisan od publike. Film je bio prikazan i u SAD, prvenstveno našim iseljenicima, ali ne samo njima. Sa filmovima iz slovenskih zemalja i filmom „Oj letni sivi Sokole!” sokoli su želeli da se suprostave prevlasti stranih (američkih i nemačkih) filmova u Jugoslaviji.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Velimir Popović, „Sokolska letovanja”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, God. II, br. 3, str. 4-6;
2. „Uzorno taborenje prosvetnog odbora Saveza SKJ”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 2;
3. „Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 81;
4. „Sokolski film”, Vesti, „Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br.4, str.84; Mih. A. Milovanović (Novi Sad), „Viteški Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj među Sokolima na Bledu 17 jula 1934 godine”, „Sokolska prosveta”, Novi Sad, novembar 1934, br. 9, str. 370;
5. Velimir Popović, Mihajlo A. Milovanović, „Oj letni,sivi sokole”,, Prosvetni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Novi Sad, 1934, str. 33, 84, 98, 99,114,119;
6. Dr. Milivoj Pavlović, Skoplje, „Oj letni, sivi sokole”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 januara 1936, br. 1, str. 6;
7. Marija Blagojević, „Vizuelna kultura sokola”, str. 49, „Sokolska knjižnica”, (Rastko Srpska kultura na internetu www.rastko.rs)
8. „Oj letni sivi sokole”, „Sokolski Glasnik”,Beograd, 5 mart 1937, br. 6, str. 4;
9. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1;
10. „Sokolski film”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, septembar 1937, br. 9, str. 199;
11. „Sokolski film”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Oktobar 1937, br. 10, str. 210;
12. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;
13. „Izveštaj uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o radu u godini 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 82;
14. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 mart 1939, br. 12, str. 2;
15. Film „Oj letni, sivi Sokole ! ”, Sokolski život, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 Oktobar 1938, br. 8;
16. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938. podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;
17. B.S, „Okružni sastanak u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 10 maja 1939, br. 5, str. 85;
18. Antun Milinković, Slav. Brod, „Savezni prosvetni tečaj”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 181, 182;
19. „Film „Oj letni sivi sokole“ ide u Ameriku!“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 februar 1940, br. 6, str. 2;
20. „Film, „Oj, Letni Sivi Sokole”, u Americi”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 10;