Gradnja doma Sokolske čete Tušilović na Kordunu

Sa kolikim je oduševljenjem prihvaćena ideja Sokolske Petrove petoletke po seoskim sokolskim četama, može da posluži primer čete Tušilović, iz Sokolske župe Karlovac. Četa se zavetovala da će u S.P.P. sagraditi dom u spomen viteškog kralja Aleksandra. Dogovori o gradnji bili su u poznu jesen 1936 godine. U stanu sokolskog starešine, kod slabog svetla petrolejke, dvanaest seljaka igrali su šah i to za turnir za prvenstvo čete na jedinoj šahovskoj ploči, koju je kao i šah izradio jedan od igrača. Dok su dvojica igrala, drugi su vodili žučnu debatu. Jedan je istakao : „Ja tražim da dom bude dugačak 24 metra. U raspravi drugi su odgovorili : ja 18, ja 20, jedan je iz ugla dobacio : i 16, 16 biće dosta? Prepirka je bila oštra, žučna oko dimenzija budućem domu. Napokon su se složili i počeli zidati dom, ali rečima, sa seljačkom oštroumnosti, onako kako ga je ko zamišljao u svojoj mašti. Te večeri začet je dom, pošto je tada doneta odluka da se dom gradi. Prisutni su napustili stan starešine, gubeći se kao aveti u gustoj pomračini hladne jesenje noći. Seljake je obuzela želja da svom seocetu obezbede napredak, procvat i lepšu budućnost. Vreme je prolazilo. Prvo je jedan od braće poklonio najbolji deo svog zemljišta za gradilište, zatim jednog ranog proletnog jutra osvanuše kola kamena za temelj i za par dana ceo kamen je dovezen na gradilište. Od tog vremena pa do 1939 godine nastao je zastoj. Tražila su se materijalna stredstva, ali pomoći nije bilo ni od kuda.

Škola koja je do tada služila za sokolske sastanke, više ih nije primala, a i jedna druga prostorija kojoj su se sokoli posle škole služili, otkazala im je gostoprimstvo jer vremena su se promenila. U selu više nije bilo prostorije gde bi se sastajali. Bile su dve mogućnosti da se sastaju po gostionicama ili pod vedrim nebom, a možda i da obustave rad. Svi su bili svesni da ako se hitno ne pobrinu za krov nad glavom, da će im dalji rad biti onemogućen, a zavetna godina se primicala kraju. Nešto se moralo učiniti. Četrnaest takmičara koji su zastupali četu na župskim utakmicama dobili su od župe Karlovac 100 dinara, kao pomoć da uzmu bolji ručak. Međutim oni su uzeli više nego skroman ručak i 24 dinara povratiše u blagajnu svoje čete, samo da se nađe koji dinar više kad se dom počne graditi. Urednik „Čuvajte Jugoslaviju“, glasila župe Karlovac, u komentaru tog primera je uzdahnuo : „O kolike li sreće, kada bi i oni najviši ovako radili kada raspolažu sa državnim novcem.“

Ovako na žrtve spremno članstvo sastalo se 1939 godine da reši pitanje gradnje, ili ne gradnje doma. Po dolasku župskih izaslanika, nastala je grobna tišina u kojoj je zagrmeo glas starešine : „Braćo, vi znate radi čega se mi ovde skupismo to vam ja čitam sa lica. Nama se radi o biti ili ne biti, ili ćemo muški sokolovati ili glavu pokloniti“ Blagajnik je istakao da se u blagajni nalazilo 6.189 dinara. Neko je dobacio : „To nam nije dosta ni za pola cigle“ ... Na kraju se javio za reč i načelnik : „Braćo, mi smo na pragu zime, još samo dva meseca dele nas od Božića, sve okolnosti su protiv gradnje doma, ali ja znajući šta vama leži na srcu mogu da kažem : Ili živi ili mrtvi još ove jeseni moramo da pokažemo svima kolika je snaga jugoslovenskog sokolstva i da mi ne znamo za prepirke i za veličinu podnesenih žrtava. Dom ćemo sagraditi pa bila to obična baraka! Bićemo svoji na svome, imaćemo svoj krov nad glavom, svoju kućicu – svoju slobodicu“ ... Svi prisutni su odobravali : tako je. Jedan je dobacio „Kada ga sagradimo metnućemo na njega metar velika slova „Jugoslovenski sokolski dom“. Te večeri odlučeno je da se dom gradi. Već sutradan na gradilištu, poput mrava razmileli su se sokoli koji su izgledali kao detelići šareni od vapna koga su gasili. Kopan je temelj za sokolski dom. Radilo se noću i danju, poput krtica seljaci sokoli rovaše zemlju. Sa njihovih lica curio je znoj, koji je u krupnim kapima natapao temelj domu. I ponoć je prošla, a seljaci sokoli nisu mislili na počinak. I ako su preko celog dana orali i kopali, iako ih je isti posao čekao sutradan, oni nisu znali za umor, jer je želja da dom bude što pre gotov nadjačala je sve. Prekinulo ih je dovoženje peska i mulja, koje je dovezao starešina sa nekoliko braće sa udaljenosti od 7 kilometara. Kola je trebalo što pre istovariti. Neko je uzeo motiku, neko lopate, a većina rukama prionu na rad. Nastalo je šištanje peska. Neki od braće poveli su pesmu : „Sokolskom snagom svom, za Kralja, za Narod, za mili Dom – Zdravo“ ... I pre nego je pesma bila završena, prazna kola napustila su gradilište, dok se po kršnom Kordunu razlegala sokolska himna :

„Oj Sloveni jošte živi duh
vaših dedova
Dok za narod, srce bije
njihovih sinova..“ i na kraju
Mi stojimo postojano, kao
Klisurine,
Proklet bio izdajica naše
domovine ...“

Kiša je rasterala sve sa rada. Sutradan ujutro vrhovi obližnjih brda, osvanuli su pod snegom. Prvi sneg je pao, a dom se tek počeo graditi. To je dalo podstreka da se gradnja nastavi sa još većim poletom. Već u sumrak, na jednoj strani temelj doma stršio je iznad zemlje. Noću rad nije prestajao. Iz dana u dan, iz noći u noć radilo se užurbano. Često je od pluga, dok su se konji odmarali, dotrčao bi po koji brat, da samo vidi je li dom što veći od kako ga je on ostavio. Svaka cigla naviše razigravala je njegovo srce. Jednog dana, kao grom iz vedra neba, pronela se vest : „Brat Petar Ličina iz Amerike poslao je 164 dolara. Među našim zemljacima je skupio i šalje ih za gradnju Sokolskog Doma u svom rodnom mestu“. U propratnom pismu napisao je : „Živeli Sokoli, živela velika slavenska država Jugoslavija“. Veselje je bilo neograničeno. Došao je i taj željeno očekivani čas. Radovi sa ciglom bili su završeni. Još samo da se krov postavi na dom. Bilo je to jednog decembarskog dana, kada je sve bilo spremno da se krov postavi na dom. Iz sivog tmurnog neba, u praskozorje dana počele su da padaju snežne pahuljice. Sneg je sve jače i snažnije padao, tako da se na kraju pretvorio u pravu mećavu. Oko 35 seljaka, upustili su se u borbu sa mećavom, koja je sve jače besnela. Uz neprestano pucanje prangija, greda po greda, rog po rog polako su podizani na dom. Prisutnima zubi cvokoću od zime. Svakih 5-10 minuta vršena je smena. Jedni su silazili sa doma da se polusmrzli ogreju kod vatre, da bi časak posle ponovo duvali u ruke verući se po domu. Posle dugog napornog rada u snežnoj mećavi prvi rog se uspravio a na njemu se pobednički zalepršala jugoslovenska zastava, dok su prangija za prangijom i klicanje prisutnih objavljivali meštanima ovaj svečani čas. U sumrak. Dom je bio pod krovom, a par dana kasnije i pod crepom. Pod nepovoljnim prilikama nastavljeno je unutrašnje uređenje. Dok je rad odmicao, zima je sve jače stezala. Kad se dom krečio, po zidovima hvatao se led. Tu se moralo stati. Dom je već i takav mogao da služi u sokolske svrhe. Za par dana skupljeno je među članstvom nešto para i za 3.000 dinara kupili su radio aparat za novi dom, u kome prvi put je svirao na Badnji dan, 1939 godine. Na Božić, dom je bio krcat, došli seljaci, seljanke da mnogi od njih u podmakloj dobi čuju prvi put sviranje radio-aparata. U oči nove godine održano je privremeno svečano otvaranje doma. (1) Sokolska četa Tušilović, župa Karlovac, svečano je otvorila svoj sokolski dom Kralja Ujedinitelja, koga je podigla kao spomenik kralju Aleksandru, u okviru zaveta u Sokolskoj Petrovoj petoletci. Dom je trebao da bude završen na proleće, i trebao je da služi na ponos Kordunu. Članovi su davali radnu snagu, a četa je platila samo najnužnije. I pored velike zime, svečanosti je prisustvovao veliki broj sokola seljaka i gostiju iz okoline. (2) Pred dupke punim domom, četni starešina obratio se prisutnima vesela lica i između ostalog rekao : „Ovaj dom, malen je, ali za nas je veliki i drag, jer ga nije sagradila državna kasa, već mi sokoli seljaci, našim žuljevima, trudom i naporom. Njegove dimenzije su 14.7. 5, ali ja verujem da je on kudikamo veći kada se ima u vidu da je od predviđenih 8.500 dinara, a još više utrošenih, za radnu snagu kod gradnje isplaćeno iz četne blagajne svega 85 dinara, da je jedan brat od moguća 54 radna dana, koliko je trajala gradnja doma, dao ništa manje nego 40 besplatnih radnih dana, da bi ga odmah drugi sledio sa 37 i po. Pa zemljište nam je darovano za gradnju doma. Podvoz i veliki deo materijala poklonjen je od naših seljana !! Za dom nismo ni dinara dužni, a ovakav kakav je, stoji nas 23.198 dinara i ako vredi 100.000 dinara ... Ovim smo dokazali svima bratskim jedinicama, da sa malo para, a sa mnogo žrtava i napora možemo da izvršimo i najteže zavete u S.P.P.“ (3) Posle pozdrava starešine, brata M. Bijelića, izveden je obilan program u kome su učestvovali sokoli iz Dugarese i Karlovca. U „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je da je naročito dirljivo bilo, kada je naraštajac sa čehoslovačkim barjačem u ruci, deklamovao pesmu „Češko srce“ od D. Anđelinovića, i kada su Dugareški sokoli izveli „Češku besedu“. Igran je i Nušićev „Analfabeta“, a domaći sokoli izveli su sliku „Jugoslavija“. Publika je sve izvođače nagradila aplauzom, a starešina župe, brat Sablić, održao je patriotski govor. (4)

U proleće u dom su stigle kalemljene voćke. Četa je u proleće zasadila više kalemljenog voća, nego sve ostale jedinice zajedno na teritoriji župe Karlovac. Na vratima doma stajala je hartija sa tekstom : „Braćo i sestre, pre nego prekoračite prag ovog našeg svetog sokolskog hrama pred njegovim vratima ostavite politiku, lične interese i zađevice i sve ono što Vas veže sa spoljašnjošću, već unutra uđite sa čistim srcem, plemenitom dušom, da se u ovome domu nakitite ljudskim vrlinama, uresite sokolskim načelima i da kao takvi postanete istinski Tirševi učenici. U ovom domu jačajte telo, krepite duh, čeličite volju, izgrađujte se, pa da sa ponosom i pravom ponesete naziv „Čovek“. Napredak sela i seljaka, naroda i države, neka Vam stalno lebdi pred očima! Verujte u zlatno jutro slovenstva i jugoslovenstva, jer će se u praskozorje slavenstva zaplaviti slavensko nebo, roditi slavensko sunce! Kroz ceo Vaš sokolski život neka Vas vode isti ideali, isti ciljevi kao i ove koji sagradiše ovaj dom“. Jedan brat koji je pratio autora članka u „Sokolskom Glasniku“ uzdahnuo je : „Eh kad bih imali bar nešto para, pa da ove reči uklešemo u kamenu ploču, da se ne zaboravi!“ Ušli su u dom. Dom je bio pun, na pozornici je jedna mala sestrica predavala buket crvenih ruža dugogodišnjem sokolskom starešini. Četa se opraštala od starešine, koji je morao da ode, ... sve jedan po jedan ...!! Neko je kliknuo : Živio 6 septembar 1941“ ... .(5) Tokom Sokolske Petrove petoletke sokolske jedinice (društva i seoske čete) zavetovali su se da će podići sokolske domove. U „Sokolskom Glasniku“ pratili su rad čete Tušilović. Kod seoske sokolske čete Tušilovci na Kordunu došlo je do zastoja u gradnji doma. Zbog pritiska HSS nisu mogli više da se sastaju u školi i na drugim mestima. Zato im je bio potreban dom, da bi mogli da nastave svoj rad. Velikim naporom i radnom akcijom seljaka sokola usred zime podigli su svoj dom. U priredbi kod svečanog otvaranja doma setili su se Čeha koji su tada stradali. Uveli su u svoj dom radio. Isticali su primer gradnje sokolskog doma pretežno radom članova i malim troškovima ostalim sokolskim seoskim četama. Nisu dugo mogli da uživaju u svom domu. U Aprilskom ratu 1941 godine stvorena je NDH koja je zabranila sokolska društva i čete, a domove im oduzela. Srbi na Kordunu bili su izloženi masovnom istrebljenju. Za istoričare je izuzetno važno da kroz aktivnosti društava kojima su pripadali, prate život Srba na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu pripala NDH. Mrtvi su samo oni koji su zaboravljeni. Zato nastojimo da pišući o njima ne budu nikad zaboravljeni.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Rapo Veljko, „Požrtvovanje u izvršivanju Sokolske Petrove petoljetke“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 22 novembar 1940, br. 47, str. 2,3,4;
2. „Kratke vesti iz našeg sokolstva“, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 26 januar 1940, br. 4, str. 2;
3. Rapo Veljko, „Požrtvovanje u izvršivanju Sokolske Petrove petoljetke“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 22 novembar 1940, br. 47, str. 2,3,4;
4. „Kratke vesti iz našeg sokolstva“, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 26 januar 1940, br. 4, str. 2;
5. Rapo Veljko, „Požrtvovanje u izvršivanju Sokolske Petrove petoljetke“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 22 novembar 1940, br. 47, str. 2,3,4;