Pripreme Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za odbranu otadžbine

Savez Sokola kraljevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak. Zato su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja.Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom ... .

Dr. Alfred Pihler je u svojoj knjižici o odbrambenosti istakao stav Tirša o cilju odbrambenog vaspitanja : „Pokolenje sveže i čvrsto, ne samo pokolenje snage, nego i čvrste volje, koje se ne hvasta slavom svojih predaka, ali se stara da radi po njihovom uzoru.” U knjižici je istaknuto da je mesto za sokolsko logorovanje uz granice Jugoslavije, koje su najviše bile ugrožene. (1)

Pri sokolskim društvima radili su streljački odseci. Na Trećoj glavnoj skupštini JSS održanoj 29. oktobra 1922. u Zagrebu odlučeno je da se preporuči osnivanje streljačkih odseka pod vođstvom načelnika društava i prednjačkih zborova. (2) Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polju obuhvatala je šoferske tečajeve, streljačke utakmice, obuku u rukovanju automatskim oružjem, u vožnji biciklima i motociklima. Streljački odseci mogli su da koriste vojna strelišta i strelišta Streljačkog saveza Kraljevine Jugoslavije. Po planu rada Načelništva SSKJ sokoli su vežbali sa vazdušnim, malokalibarskim i vojničkim puškama. U sokolskom sistemu vežbanja puška je smatrana za gimnastičku spravu. Sa drvenim puškama izvodila su deca razne vežbe. Savez je težio da sva deca u sokolskim redovima dobiju drvene puške do Svesokolskog sleta planiranog za 1941 godinu u Beogradu. Drvene puške imale su prednji i zadnji nišan pa su korišćene i za obuku u nišanjenju po vežbalištima. Sokolske jedinice nabavile su pušku „Mars M. 10” i „Mars M. 135”. Savez je dodelio župama 25 komada vazdušnih pušaka „Mars” M.100 i 25 komada vazdušnih pušaka M.115 sa kuglicama i priborom. Sa vazdušnim puškama vežbao je naraštaj i članstvo. Gađanje sa malokalibarskim puškama izvođeno je zimi u sokolanama a leti u slobodnom prostoru. Priređivana su takmičenja u gađanju, a kao nagrada su davane vazdušne i malokalibarske puške. Sa vojnim puškama vežbali su članovi posle završene obuke sa vazdušnom ili malokalibarskom puškom. Pri izletima, na logorovanjima i u letovalištima organizovano je gađanje iz pušaka i pištolja. Utakmice u streljanju bile su: Vojničkom puškom na 400 koraka, vojničkom puškom na 300 koraka, malokalibarskom puškom i vazdušnom puškom. Najboljim strelcima dodeljivane su medalje Dobrom strelcu. Godine 1939. u sastavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 streljačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. U 1936. bilo je 76 streljačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 streljačka odseka. U streljačkom odseku sokola u selu Berkasovo održano je više teorijskih početničkih tečajeva u rukovanju vojničkom puškom, kao i više praktičnih gađanja vojničkom puškom. Na dan 22 jula 1939. održana su kod sela Brazde takmičenja u gađanju bojnim metkom Sokolskog društva Skoplje-Matica. Ovim gađanjem rukovodio je pročelnik streljačkog otseka kapetan I klase Aleksandar M. Tolić. Gađanje je imalo karakter izleta, koji se posle gađanja produžio ceo dan u manastiru Sv. Ilija. Komandant artiljerijskog puka II Armijske oblasti stavio je na raspoloženje za izvršenje gađanja potrebno ljudstvo, materijal i transportna sredstva.
Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji sokolski samaritanski tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić (3) U župi Sarajevo sokolice su se obučavale od 1937. za narodno-odbrambeni rad. Bile su formirane ekipe bolničarki, ekipe za kuvanje, ekipe za krpljenje rublja, itd. Sarajevska župa je skupljala novac i namirnice da bi u slučaju potrebe mogla samostalno da vodi bolnicu. Sokolice župe Ljubljane su redovno i marljivo posećivale samarićanske tečajeve, koje je priređivao Crveni Krst. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (4) Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata.(5)

Savez Sokola je u okviru Narodno-odbrambenog rada, sem vežbanja sokola u streljačkim odsecima, pripremao svoje članove i članice za odbranu otadžbine preko šoferskih, jedriličarskih i bolničarskih tečajeva. Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati : smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrana od vazdušnih napada. Na jednomesečni tečaj Aero Kluba župa Sarajevo uputila je 5 sokola-tečajaca. (6) Sokolska župa Tuzla održala je u martu 1939 godine 20-dnevni tečaj za sokolske čete. Tečaj je održan u Sokolskom domu u Tuzli pod upravom župskog prednjaka Manojla Vlatkovića. Tečaj je pohađalo 26 polaznika iz 18 četa. Bili su zastupljeni svi predmeti važni za sokolski rad. Na tečaju naročito je posvećena pažnja odbrambenom, poljoprivrednom i trezvenom obrazovanju sokolstva na selu. Na kraju tečaja, polaznici su se zavetovali da će svaki uneti što više truda za uspešan rad svojih četa. (7) Sokolska župa Petrovgrad (sada Zrenjanin) 1939 godine radila je na osnivanju narodno-odbranbenih i streljačkih odseka po svojim jedinicama. Zbog toga je starešina župe dr. Miša Matić obišao sokolske jedinice u Sanadu, Novom Kneževcu, Krsturu, Đali i Banatskom Aranđelovcu. (8)

Sokolska župa Beograd uvela je 1939. Odbrambeno vaspitanje. U Odbrambeno vaspitanje ušli su: Streljački otsek, Konjički, Velosipedski, Jedriličarski, predsprema za vojnu obuku i odbrambeno vaspitanje žena (dobrovoljne bolničarke). Sokolska puška namenjena obuci razvijena je iz jurišne (četničke) puške M24 ČK. (9) Svi članovi narodno-odbrambenog odseka Župe Beograd cele godine su nedeljom vežbali gađanje na strelištu kod „Careve ćuprije”. Streljački odsek Sokolskog društva Beograd-Matica preko celog leta 1940. vršio je obuku u gađanju iz malokalibarske i vojničke puške, tako da je 209 članova, članica i naraštaja osposobljeno za rukovanje i gađanje iz vojničke puške, a 110 naraštajaca i dece za gađanje malokalibarskom puškom. Referent streljačkog odseka bio je major Rada Kosović. Župske streljačke utakmice održane su 29 septembra 1940. na vojnom strelištu u Jajincima. Održano je takmičenje sa vojničkom puškom na rastojanju od 200 metara. Zahvaljujući majoru Kosoviću dobijeni su kamioni koji su sve takmičare odbacili na strelište i vratili ih nazad.

Sokoli su sprovodili tečajeve za sokolsku odbrambenu pripravnost. U Savezu sokola održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih župa (10). Župa Beograd organizovala je 1940. u Beogradu tečaj za instruktore. Učestvovali su članovi iz svih jedinica Župe (društava i seoskih četa) koji nisu bili vojni obveznici. Predavači su bili sokolski radnici, oficiri i inžinjeri Aero-kluba. Župa Skoplje organizovala je od 1 do 14 marta 1941. prednjačko-odbranbeni tečaj u sokolskom domu u Skoplju. Na tečaju bilo je 26 slušalaca sa cele teritorije Župe. Predavano je 30 sokolskih i vojno-odbranbenih predmeta. Vojne predmete predavali su oficiri. (11). U streljačkom odseku Načelništva SSKJ izrađen je udžbenik „Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke”. U okviru predvojničke obuke sem udžbenika za streljačke i velosipedske odseke štampan je 1940. udžbenik „Borbena obuka u Sokolstvu”. Po udžbeniku obuka je obuhvatala : borba nožem, opis i upotreba ručnih bombi, pravila službe veze, telefonske službe i signalizacije, telefonska služba, signalizacija, pravila utvrđivanja, pravila rušenja, pravila orijentacije sa čitanjem karata, jedinačna i desetinska borbena obuka, kratak uput za rešavanje zadataka iz borbene obuke, odbrana od padobranaca i vazdušne pešadije, četničko ratovanje.(12) Sokoli su smatrali da motorizacija vojske zahteva upoznavanje što većeg broja građana sa motorima, što se nije moglo izvršiti u vojsci. Zato su sokoli preuzeli inicijativu. (13) U vezi sa narodnodbrambenom akcijom sarajevski sokoli priredili su tečaj za upoznavanje motora. Tečaj je bio besplatan za teoretsko upoznavanje sa fukcionisanjem motora i za praktično upravljanje motornim vozilom. Šoferski tečaj trebao je da stvori kadar mladih ljudi koji je mogao da u slučaju potreba posluži narodnoj odbrani. (14) Na inicijativu članova Sokolskog društva Beograd-Matica i u njihovoj organizaciji, osnovan je tečaj s tim da kursevi budu za sve pripadnike beogradskog sokolstva. Muđudruštveni odbor beogradskih sokolskih društava sa odobravanjem i razumevanjem podupro je ovu akciju. (15)

Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda je sokolskim društvima Bosanske krajine koja su se izjasnila kao srpska dodeljivalo puške radi stvaranja odbrambenog fronta srpskih krajeva nasuprot militantne Hrvatske seljačke zaštite. Izaslanik ministarstva izveštavao je da je sokolima mnogo stalo da im se dodele puške i druga oružja kojima bi se omladina obučavala i potpuno osposobila za rukovanje oružjem. (16)

Sokoli su pomagali naoružavanje vojske koliko su im sredstva dopuštala. U čast vojske održan je u Beogradu Javni čas 1. juna 1940. Sav prihod od Javnog časa Sokoli su namenili za kupovinu puškomitraljeza za Drugi gvozdeni puk „Knjaz Mihajlo“. Puškomitraljez je dobila 5 četa 2 pešadijskog puka. (17)

U svim sokolskim domovima u Beogradu 27. marta 1941. zakazani su svečani sokolski skupovi. Posle održanih manifestacija u sokolanama, svi sokoli sa zastavama, u sokolskim odorama ili u odelu sa sokolskim značkama okupili su se u dvorištu Sokolskog Doma Matice u Deligradskoj ulici. Tu se već nalazilo starešinstvo Saveza sokola i sokolske župe Beograd. U 5 časova popodne nekoliko hiljada sokola i sokolica bili su svrstani u redove na letnjem vežbalištu, ispred doma. Skup je otvorio načelnik Sokolske župe Beograd Dušan Jovanović. Pošto je muzika intonirala državnu himnu uzeo je reč zamenik starešine Sokolske župe Beograd inžinjer Svetislav Vučković. Posle njega govorio je zamenik starešine Saveza sokola dr. Vladimir Belajčić, rekavši između ostalog : „U ovim sudbonosnim danima opet je jednom stihijskom snagom progovorio narod i rekao, da se sloboda, čast i nezavisnost nikom ne daju. Progovorio je glas naroda koji je celom svetu objavio da ova generacija neće se postideti pred generacijom koje su stvarale ovu našu divnu zemlju .... U ovim teškim danima mi hoćemo i treba da dokažemo da smo dostojni potomci kosovskih junaka i da smo ponosni, što je tako”. Posle govora dr. Belajčića ispred Doma Matice formirala se sokolska povorka. Sokolima su se pridružili četnici i ostala nacionalna udruženja. Na čelu bila je sokolska muzika, a onda zastava, starešinstvo Saveza i Župe a zatim sokoli i sokolice. Povorka je prošla ulicama Deligradskom, Kralja Milana, Knez Mihajlovom do Kalemegdana gde se rasturila. Mase građana, koje su prekrile ulice kroz koje je povorka prošla toplo su pozdravljale sokole i pridruživali se sokolskim uzvicima. Noć se već počela spuštati kada je sokolska povorka stigla do Kalemegdana gde se razišla. U Pančevu je starešina Skovran sa celokupnim članstvom Sokolskog društva Pančevo izašao na ulice 27. marta (18). Savez S.K.J. povodom 27. marta 1941. poslao je telegram mladom kralju : „Jugoslovensko sokolstvo je spremno da neizmernu radost, kojom je pozdravilo današnji veliki dan izrazi i najvećim žrtvama kad ih budu od sokolstva zatražili Kralj i Otadžbina“ (19). Sokolska društva iz svih oblasti Jugoslavije davala su podršku stupanju na presto njihovog starešine kralja Petra II. U listu „Dubrovnik“ štampan je pozdrav koji su uputili Sokoli Dubrovnika i okoline mladom Kralju : „ i najsvetiji zavjet da ćemo sa pjesmom na usnama hrliti u boj za čast mladoga Kralja a za slobodu, veličinu i nezavisnost Jugoslavenske Otadžbine.“ (20) U Aprilskom ratu Zaštita se stavila na stranu okupatora, dok su sokoli bili u prvim redovima odbrane zemlje. Odredi koji su se sastojali od vojnih begunaca, pripadnika Seljačke straže i Građanske zaštite HSS napali su 10. aprila 1941. vojsku u Mostaru, Gabeli i Čapljini. Čedo Milić, starešina Sokolske župe Mostar, je u Nevesinju slao pozive da viđeniji ljudi i momci, koji još nisu mobilisani u vojsku, dođu u grad, da se naoružaju i idu u Mostar. (21)

U Aprilskom ratu grupa sokola na čelu sa kasnijim starešinom dr. Slobodanom Đorđevićem pokušala je da se probije do Grčke u čemu nije uspela. Posle zabrane Saveza sokola, sokolske organizacije prešle su na ilegalni rad pod okupacijom. Već aprila ili maja 1941. u Sloveniji formiran je Sokolski vojni savet, koji je trebalo da organizuje opšti otpor protiv okupatora. Ovim savetom rukovodio je ing. Ladislav Bevc. Sokolska legija formirana 2. avgusta 1941. imala je oko 1.000 članova i Sokolski savet na čelu. Sa Sokolskom legijom tesno je sarađivala ilegalna poluvojnička organizacija Pobratim (22). Među sokolima došlo je do podele oko pristupanja Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini ili partizanima. Deo sokola u Sloveniji pristupio je Oslobodilnoj fronti pod vođstvom komunista. Dr Miha Krek, podpredsednik jugoslovenske vlade u Londonu, istakao je 26 aprila 1942. da saveznici priznaju samo Mihajlovića i pozvao sokole da slede uputstva Draže Mihajlovića. (23)

Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Boljanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Predvodnici ustanka Dušan Mandić i Blagoje Dujo Boljanović poginuli su prvog dana ustanka, 6. juna 1941. (24). CK SKOJ-a u julskom proglasu izdatom 1.7.1941. između ostalog pozvao i sokole da se bore : Ujedinite se mladi radnici, seljaci i intelektualci, ujedinite se svi demokrati, sokoli, katolici, svi mladi rodoljubi sa komunističkom omladinom radi uništenja fašističkih zveri, radi pravedne stvari Sovjetskog Saveza, radi oslobođenja naših naroda”. (25)

U jesen 1941. dr Vladimir Belajčić ušao je u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. U izveštaju Obaveštajnog odeljenja Komande Beograda JVuO od 15. novembra 1943. ističe se da u Beogradu postoji sokolska organizacija, 2.000 organizovanih ispod 20 godina, podeljena na reone i da imaju česte sastanke. U izveštaju se ističe : „Ovo je jedina solidna organizovana nacionalna organizacija sposobna da se stavi u pokret za relativno kratko vreme; nju sačinjava omladina visoke nacionalne svesti, gotova za najveću žrtvu”. Na čelu ove organizacije bili su : 1) ing. Sveta Vučković, šef službe u Dir. Tramvaja i osvetlenja u Beogradu; 2) Advokat Dušan Jovanović, činovnik Agrarne banke; 3) Miloš Roksandić, činovnik Opštine beogradske. Ing. Svetomir Vučković bio je provaljen i uhapšen od strane Gestapoa. Bio je u logoru na Banjici, a zatim je poslat 5. novembra 1942 godine u KL Mauthauzen (26). Aleksandar Lepšanović, učesnik NOB-a je u Zemunu 1940. završio tečaj za sokolsku odbrambenu pripravnost. Ivo Vušković istakao je kao primer Antu Novaka, člana sokolskog društva Trogir, koji je bio zaposlen u brodogradilištu. Italijanske okupacione vlasti spremale su se na svečano porinuće prvog broda. Zajedno sa svojim istomišljenicima postavio je dinamit i do porinuća broda nije došlo. Novak je uspeo da se čamcem prebaci na drugu stranu Trogirskog kanala i krenuo je u Dinarske planine da nastavi borbu. Mnogi sokoli Trogira dali su živote za Jugoslaviju. Ivo Vušković je napisao pesmu posvećenu sokolskoj paloj braći :

Junače Sokole – klanjam se
tvom neznanom grobu;
zatrpanom i obraslom travom.

Ti umro uzalud nisi.
Nisi krv uzalud lio
Ni uzalud na bojištu pao.

Jer temelj si postavio
za buduća pokoljenja.
Neka Ti je vječna slava. (27)

Pošto su sokoli u Sloveniji učestvovali u borbi zajedno sa komunistima predsednik vlade Slovenije Boris Kidrič, u leto 1945. u Ljubljani, zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je navodno pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. (28) Deo sokola povukao se iz javnog života, smatrajući da je u ilegali, dok su sokolski prednjaci nastavili rad u okviru DTV Partizan. Sem toga bivši sokolski prednjaci obavljali su nastavu telesnog vaspitanja u školama i organizovali sletove u Jugoslaviji. Tokom perioda vlasti tkz. liberala na fakultetu Fizičke kulture u Beogradu održano je 20 i 21 novembra 1969. Savetovanje o Sokolstvu u predratnoj Jugoslaviji (29).

U redovima Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1938-1939. bilo je 384.000 članova, članica, naraštaja i dece. (30) Po uputstvima starešinstva sokola pripremali su se za odbranu zemlje. U početku su to bili samo streljački odseci, a što se ratna opasnost približavala bilo je više odseka : smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizaciju prve pomoći i odbrana od vazdušnih napada. U Aprilskom ratu 1941. Zaštita se stavila na stranu okupatora, dok su sokoli bili u prvim redovima odbrane zemlje. Sokoli su se borili kao dobrovoljci pri odbrani Mostara od Zaštite. Učestvovali u junskom ustanku 1941. u istočnoj Hercegovini. Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Boljanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Kasnije, u toku rata članovi sokola su se podelili na JVuO i partizane. U Vojnom muzeju u Beogradu zadržana je u glavnom postavka iz komunističke Jugoslavije. Iako su predstavljene i aktivnosti JVuO 1941, zatim slike posada ratnih brodova i aviona tokom rata u redovima saveznika, akcija spasavanja američkih pilota i učešće JVuO u oslobađanju gradova prilikom dolaska Rusa, uglavnom je predstavljena partizanska epopeja počev od dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu pa do završnih borbi za konačno oslobođenje Jugoslavije. Pripreme Saveza Sokola i drugih društava za odbranu zemlje nisu prikazane. A jedino se može učiti iz istorije, jer istorija se često ponavlja.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Dr. Alfred Pihler, načelnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, „Odbrambenost”, Izdanje Kulturno-prosvetnog zavoda „RAD” Z.S.O.J. Beograd, str. 13, 36;
2. Dr. Riko Fuks, „Deset godina Jugoslovenskog sokolskog saveza”, Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 65;
3. „Streljački otsek SSKJ u prošloj i idućoj godini“, „Sokolski glasnik“, br.33, 18 avgust 1939, Beograd 1939, str.7; „Izveštaj o radu uprave SSKJ. za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23. aprila 1939”, Beograd,str. 24, 54; Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.” Skoplje 1940, str.54-55; Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str.75; „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,„Oko sokolovo“, br.2, Beograd 4.februara 1940; „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, br. 2 i 3, Beograd 1 mart 1941;
4. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
5. „Sokolstvo za Crveni Krst”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
6. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
7. „Živ rad u župi Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 april 1939, br. 15, str. 3;
8. „Sokolska župa Petrovgrad”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 april 1939, br. 15, str. 4;
9. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, str. 15, „Oko Sokolovo”, br. 4, Beograd; Branko Bogdanović, „Srpski Mauzer”, Beograd 2004, str.89-90;
10. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.3, 1940, Beograd; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo”, br.7, 1940, Beograd, str.119; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940 Beograd, str.138; „Župske streljačke utakmice”, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940, Beograd, str.136;
11. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd 1940, br.7; „Dva uspela tečaja sokolske župe Skoplje“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28.mart 1941, br.13;
12. Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941“,Čačak,2006, str.42-43;
13. „Oko sokolovo“, Beograd, 1939, br. 10;
14. „Tečaj za upoznavanje motora”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 176;
15. „Vrlo plodan rad Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str.2,3;
16. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251;
17. Andra Mih. Petrović, „Soko i vojska“ „Oko sokolovo“, br. 8, Beograd 1940, str. 128-129;
18. „Proglas Saveza Sokola”, str. 6, „Pravda“, subota 29 mart 1941, Beograd; Dr. Nikola Žutić, „Ideologija i politika Nike Bartulovića“, knjiga II/2, Beograd 2010, str.505,507; prof. Dr. Gojko Jakovčev, „Učešće članova sokola u manifestacijama 27 marta 1941. godine u Beogradu“, „Oko sokolovo“, br. 5-6, septembar 1996, Beograd, str.13-14;
19. Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi”, Herceg Novi, 2008, str.80;
20. „Telegrafski pozdrav Sokola“, br.12, „Dubrovnik”, 29 marta 1941, Jugoslovenska Štamparija, Dubrovnik, str.2;
21. Vlado Ivković, ,,Nevesinje 1941”, Mostar, 1980, str. 53;
22. Slobodan Kljakić, Marijan F. Kranjc, „Slovenački četnici”, Beograd, 2006, str. 25;
23. Dr. Dušan Stupar, „Draža-istina o četnicima”, Beograd, jun 2015, str. 72;
24. prof. dr.Petar Mandić, „Junski ustanak Srba u Hercegovini 1941”, „Prosveta”,Gacko,2003,str.118,122;
25. Mr Milica Bodrožić, „Inteligencija niškog regiona u ustanku 1941. godine”, „Niški zbornik”, Niš, oktobar 1981, str. 109, 110;
26. Prim. Dr Pavle Milošević, „Ravnogorska omladina u pokretu đenerala Mihailovića 1941-45”, Kragujevac 2003, str. 62-63;
27. Ivo Vušković, „Sokolstvo na plavom jadranu”, „Sokolski Zbornik 1863-1963”, Buenos Ajres 1963, str. 86, 87;
28. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89, 90;
29. Momir Sinobad, „Jugoslovensko učiteljstvo i Sokolstvo“, „Savetovanje uloga obnovljenog Sokolstva ....“, Jun 1996, Beograd, str.137;
30. „Oko sokolovo“, Vanredni broj, januar-april 2008, Beograd, str.28;