Sokolsko društvo Subotica

Posle Ujedinjenja 1918. Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače. Prvi starešina sokolskog društva Subotica bio je dr. Frano Skenderović, a podstarešina Antun Bešlić. U redovima sokola u Subotici bilo je Bunjevaca, Srba, Madžara, Nemaca i Slovaka. (1) Za Sokolski dan u Subotici iz Novog Sada došlo je posebnim vozom preko 600 sokola i sokolica 29. juna 1919. Njihov smeštaj bio je po bunjevačkim kućama u Subotici. Bunjevci su došli u sokolske redove i poveli po 5-6 sokola i sokolica svojim kućama. Svaka bunjevačka kuća iznela je sve najbolje, da počasti što bolje svoje goste. Vežbalište je bilo na fudbalskom igralištu. Posle vežbe na Paliću je bilo narodno veselje. Na terasi hotela bila je trpeza za 1.000 gostiju. (2)

Subotica je bila jedno od četiri okružja Bačke Sokolske Župe. Subotičko okružje je obuhvatalo pet sokolskih društava. Bačka Sokolska Župa priredila je 28. juna 1922. slet u Subotici. Za sokole nacionalni cilj sleta bio je jačanje nacionalne svesti i manifestacija nacionalne snage i solidarnosti pred tuđinom. Na mađarsku izjavu posle Prvog svetskog rata „Ne, ne, nikada” ovim sletom sokoli su dali odgovor „Ovde smo, i ovde ostajemo!”. (3) Subotica je po broju stanovnika bila drugi grad po veličini u kraljevini SHS. Sokoli su smatrali da Subotica treba da bude svetionik nacionalne svesti na severu otadžbine. Na sletu su učestvovala 23 društva Bačke Sokolske Župe, Osječka Sokolska Župa, Beogradska Sokolska Župa, konjička podoficirska škola u Subotici, 34. i 7. pešadijski puk iz Belikog Bečkereka, puk iz Novog Sada i Subotice. Narodnu Odbranu predstavljao je general Voja Živanović.

Starešinstvo župe preporučilo je učesnicima sleta da se za vreme sleta uzdržavaju od konzumiranja alkohola. U Subotici sokoli su bili srdačno dočekani : „ … oni ćilimovima iskićeni prozori, one cvećem zasute sokolske kolone, one dobre starice, koje su žitom posipale Sokolove i Sokolice, onaj čestiti seljak, koji se progurao iz mase sveta napred i koji je dežurnom redaru, kad ga je gurao natrag, uzviknuo: „Pusti me, da vidim tu lepotu, pa onda me ubi”.” Na pomenu borcima palim za oslobođenje od Kosova pa do tada u katoličkoj crkvi bila je deputacija od 50 sokola. Svečanu službu služila su tri sveštenika. Na horu je pevalo subotičko pevačko društvo. Na osvećenju i otvorenju Oficirskog doma u Subotici prisustvovalo je starešinstvo župe sa izaslanstvima pojedinih društava. Sokoli su posetili izložbu narodnih ručnih radova priređenu u gradskoj kući i od koje je prihod bio namenjen postradalima u Bitolju. Na izložbi su bili radovi iz svih krajeva otadžbine. Na Vidovdan sokoli su posetili Palić, gde je u parku priređena zabava. Na Paliću priređena je Sokolska akademija. Akademiju su otvorile članice Sokolskog društva Beograd. Vežbe su izvedene vešto, tako da su gledaoci pomislili da gledaju ruski balet. Po svršetku vežbe publika je sa burnim aplauzom pozdravila prednjačicu Milu Jovanović. Zatim je muški podmladak društva Osek izveo rusku narodnu igru „kozaček”. Publika je posle svršetka vežbe klicala „živio Osek”. Subotičke sokolice izvodile su vežbe buzdovanima uz pratnju vojne muzike. Zatim su nastupali članovi beogradskog i novosadskog društva. Akademiju su završili Osječani sa simboličnom ritmičkom vežbom „Pad Tirana”. Drugog dana sleta priređena je svečana povorka u Subotici. Na čelu povorke jahala je konjica osječkog Sokolskog društva. Za njima jahala je subotička konjička podoficirska škola i vojna muzika konjičke divizije. … Za njima sledio je Soko-barjaktar sa svečanom zastavom nekadašnje fruškogorske Sokolske župe, praćen dvojicom sokola sa isukanim mačevima, … Sokolice u narodnoj nošnji, … fanfara somborskog Sokolskog društva, fanfara valpovačkog Sokolskog društva, sokoli i Narodna Odbrana u građanskom odelu. Pred gradskom kućom starešina Bačke Sokolske Župe, dr. Ignjat Pavlas pozdravio je grad Suboticu. Posle toliko vekova, rekao je Pavlas, našli su se junaci i sokoli opet zajedno i naša narodna pesma, koja nam je dočaravala slike iz davne prošlosti, postala je stvarnost. Sokoli su doleteli u Suboticu iz onih visina, gde vlada čisti idealizam, gde nema političkih partija, … gde je u srcima sviju upisano samo jedno načelo : „Svi smo sinovi samo jednog naroda i jedne Otadžbine, za čiju slobodu i sreću spremni smo da ginemo !”. Govor Pavlasa burno je i dugo pozdravljan od nepregledne mase sveta, koja je prekrila prostrani Karađorđev trg. Gradonačelnik dr. Andrija Pletikosić zahvalio se sokolima na priređenoj manifestaciji, koja je na sve Subotičane učinila najdublji utisak. Grad Subotica priredio je banket sokolima u svečanoj dvorani hotela „Beograd”. Na banketu je bilo 120 osoba. Sem sokola, bili su veliki župani dr. Paja Dobanovački i dr Lazar Bugarski, … predsednik udruženja rezervnih oficira major Milan Radosavljević, poslanici subotičkog okruga i mnogi drugi. (4) Sokolsko društvo Subotica priredilo je 1 januara 1925. u svojoj dvorani selo uz učešće vojne mizike. Sokolsko društvo Subotica održalo je skupštinu. Bila je izabrana nova uprava sa starešinom bratom Petrovićem i načelnikom bratom Jagerom. (5)

U Subotici su bile priređene svečanosti povodom otkrivanja spomenika palim junacima u ratovima od 1912. do 1918. i razvitka nove sokolske zastave. Svečanosti su počele 30 maja 1925. Ceo dan sokoli su dočekivali svoje goste, a uveče porodica braće Manojlović, kod kojih je odseo kraljev zastupnik admiral Prica, priredila je večeru. Prisustvovali su starešina J.S.S. Gangl, predstavnici vojnih, civilnih vlasti i sokoli. U hotelu Beograd bila je priređena zabava, kojoj je sudelovao i zastupnik kralja. Sledećeg dana stigao je ministar saobraćaja Ante Radojčević, poslanik Čehoslovačke Šeba sa vojnim atašeom, predstavnici Narodne obrane i četničkog udruženja. Sudelovalo je 6 sokolskih župa : beogradska, niška, skopska, bačka, banatska i osječka. Bilo je prisutno preko 100 sokola i sokolica beogradske župe. Na dan proslave u svim crkvama održano je blagodarenje, kojem su prisustvovale sve čete subotičkog garnizona. U parku kralja Petra okupilo se preko 6.000 ljudi iz Subotice i gostiju. U 10 sati na podiju gde su bile sokolske zastave, govorio je starešina subotičkog sokola, inženjer Kosta Petrović. Kum novog barjaka brat Gangl razvio je zastavu kao simbol nade i slobode. Poljubio ju je, predao barjaktaru, koji je položio zakletvu. Zatim su se bratimile sve prisutne zastave, a admiral Prica, kao zastupnik kralja zakucao je po redu tri klinca: kraljev, kraljičin i prestolonaslednikov, pozdravljajući u svom govoru novu zastavu sokolstva, zaštitnika bratstva, patriotizma i morala.

Čehoslovački poslanik Šeba zakucao je u zastavu klinac čehoslovačke republike u ime naroda u kome je Sokolstvo niklo i pozdravio zastavu jugoslovenske i sokolske mrtve straže. Kroz ulice i pod žarkim zracima sunca išla je povorka sokola na Trg Vojvode Putnika, gde je bio podignut spomenik palim junacima. Izlažući povest borbe, general Damjanović objasnio je simboliku spomenika i obavio otkriće. Admiral Prica je polažući kraljev venac izjavio je pomen u ime njihovog ratnog druga kralja Aleksandra.Spomenik je preuzeo gradočalnik, a u ime vlade položio je venac i odao hvalu žrtvama ministar saobraćaja Ante Radojević. Ređali su se govornici raznih organizacija i korporacija. Brat Gangl istakao je : „Vi junaci, braćo Sokoli, niste umrli, jer junaštvo ne poznaje smrti. Vi svojim sjajnim primjerom osvetljavate naše puteve. Proklet bio, tko oskvrne Vaše grobove i Vaše ime”. Svečanost je završena defileom vojske i sokola. Posle podne bio je banket. Na vežbalištu „Bačka” održali su sokoli javnu vežbu. Pažnju su privukli članovi vežbom na spravama, zatim senčanski sokoli svojim simboličkim vežbama i subotičke članice. Vojska je oduševila publiku svojim vežbama. Gosti su se pred ponoć počeli razilaziti svojim domovima. (5) Župa je bila podeljena na okružja. Subotičko okružje obuhvatalo je društva Suboticu, Topolu, Vrbas i Sentu. Okružni načelnik bio je Dragutin Jeger, a zamenik Milorad Vukov. (6)

Župa Svetozar Miletić priredila je svoj VI. župski slet 8. i 9. juna 1929. u Subotici. Slet je bio jedna od najboljih priredbi župe. Bilo je 1.600 učesnika. Župska akademija na kojoj su učestvovala uzorna odeljenja pojedinih društava župe bila je 8. juna 1929. Na sletištu 9. juna 1929. razvijena je naraštajska zastava sokolskog društva Subotica. Sokolska povorka je išla gradom do gradske kuće. U povorci je učestvovalo 915 učesnika : sokolska konjica, mornari, vojnici, članovi, članice, muški i ženski naraštaj, jedna vojna muzika i 3 sokolske fanfare. Na sletskoj javnoj vežbi prisustvovalo je 10.000 gledalaca. Sokolsko društvo Subotica izvelo je sa 184 vežbača vežbu “Jubilarka”. Ukupno je bilo na sletu 1.154 vežbača. Župa Svetozar Miletić obeležila je sletom desetogodišnjicu svog rada. (7)

Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva Subotica Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija. ... Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo!“ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao je više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca ...” praćen sokolskim tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče. ".

Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke, „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena Sokolskim maršem. (8)

Sokolsko društvo Subotica početkom tridesetih godina 20 veka radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa u okolini Subotice. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu. Taj rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemljišta i održavanju higijene u selu. Odbor za sokolske čete u saradnji sa učiteljima osnovao je 8 seoskih četa. Rad seoskih četa obuhvatao je sve grane narodnog, prosvetnog, zdravstvenog i privrednog života. Do 1935. održano je 58 predavanja. Većina predavanja bila je iz oblasti prosvete, a 6 predavanja održano je iz poljoprivrede, s praktičnim i stručnim uputstvima. Posredovanjem Sokolskog društva Subotica preko župe, Kraljevska banska uprava u Novom Sadu darovala je četama 500 komada sadnica breskvi i oko 80.000 jabuka. Na molbu sokolskog društva banska uprava naredila je upravi svog rasadnika na Paliću da sa svojim stručnim osobljem u 10 praktičnih predavanja na terenu pouči članove četa u sađenju, kalemljenju i oplemenjivanju divljih sadnica. Četa Bikovo osnovana je 1930. Prvi starešina bio je Veca Tonković, a učitelj Ivan Turato, rodom iz Omišlja, bio je načelnik-tajnik-prosvetar čete. Četa je imala 57 članova i knjižnicu sa 60 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo”, „Novosti”.

Četa Tavankut I – Centrala osnovana 1931. imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsko selo” i „Vojnički vesnik”. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Četa Tavankut II – Zlatni kraj osnovana je 1930. Imala je 68 članova. Vežbali su dva puta nedeljno. Biblioteka čete imala je 40 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo” i „Vojnički vesnik”. Do 1935. učestvovala je na 10 sokolskih priredbi. Četa Tavankut III – Sv. Ana osnovana je 1931. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“, „Prosvetu”, „Sokolsko selo” i „Vojni vesnik”. Imala je knjižnicu od 20 knjiga. Na utakmicama za sokolske čete dobila srebrni venac od Sokolskog društva Subotica. Sokoli iz Subotice priredili su javan čas uz učešće članova svih seoskih četa.

Sokolska četa Staro Ljutovo osnovana je 1932. Imala je 42 člana, na utakmicama postigla je drugo mesto. Primala je „Sokolski glasnik“, i „Sokolsko selo”. Četa Mali Bajmok osnovana je 17 marta 1934. Imala je 94 člana. Primala je „Sokolski glasnik“ i „Sokolsko selo”. Četa Mali Beograd osnovana je 1930. Imala je 63 člana. Nije imala svoju knjižnicu, ali je koristila Narodnu čitaonicu u selu.

Četa Tavankut IV – Vuković kraj imala je 70 članova. Osnovana je 9 decembra 1934. na inicijativu mesnog učitelja Ivana Mutibarića. (9) Na osnivačkoj skupštini iz Sokolskog društva Subotica bili su prisutni Ante Tadić, starešina društva i član uprave Lajčo Pozderović. Kao gosti prisustvovali su Većeslav Omahen i Antun Prčić iz seoske čete Tavankut II sa više članova uprave i vežbača. Skupština je održana u osnovnoj školi “Aleksa Šantić”. Bilo je prisutno oko 120 lica. Osnivačku skupštinu otvorio je Ivan Mutibarić. Govorio je o Sokolstvu, a naročito o potrebi osnivanja sokolske čete u tom kraju. Za privremenog predsednika zbora izabran je Lazo Ivković, a za privremenog zapisničara Lajčo Pozderović. Zatim je govorio starešina Sokolskog društva Subotica, Ante Tadić. U svom govoru istakao je potrebu osnivanja sokolskih četa, i značaj nacionalnog rada u njima, posebno ako su udaljena dva kilometra od granice. Zatim je govorio o osnivaču sokolstva dr. Miroslavu Tiršu. Pri pomenu kralja Aleksandra cela skupština je ustala i klicala :”Slava Mu!”. Svi prisutni su se upisali u četu. U Upravi čete bili su izabrani : starešina Lazo Ivković; zamenik starešine Albe Pokorić; tajnik-prosvetar-načelnik Ivan Mutibarić i blagajnik Ive Vuković. Revizori su bili Antun Poljaković i Mate Matić. Na kraju skupštine deca, članovi čete izveli su vežbu : “Neka živi Jugoslavija” od Jegera. (10)

Članovi seoskih četa učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. kao i na proslavi tridesetogodišnjice Karlovačkog sokola 1934. i drugim sokolskim priredbama. Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. U idejnoj školi predavano je o istoriji češkog i jugoslovenskog sokolstva, o ideologiji Sokolstva, o velikim ličnostima Sokolstva i organizaciji Saveza SKJ. Idejna škola bila je organizovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, ... .(11)

U Subotici je 24 marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulje, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalj zemlje neprikosnoven. Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kraljem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Poljanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavljao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr. Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Poljaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva. (12)

Pošto je Sokolski slet u Subotici umesto 1935. bio odložen za 1936. Sokolsko društvo Subotica održalo je XIV javnu vežbu. Gimnastički dan srednjoškolske omladine spojen je sa javnom vežbom. U vežbi je učestvovala i vojska. Javna vežba održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba “Bačka”. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe. Sokolska konjica izvela je karusel. Sve članstvo izvelo je sletsku scenu “Hej Sloveni”. Učestvovalo je preko 1.200 vežbača, vežbačica i dece. Ta scena je ostavila veliki utisak na gledaoce. Autori scene bili su Lazar Tešić i Marija Šlezak. U proglasu sletskog odbora istaknuto je da je sokolstvo živi granični bedem na severu otadžbine. (13)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Slet je počeo saveznim takmičenjima članova i članica 27. juna 1936. na sokolskom stadionu. Tog dana otvorena je u Gradskoj kući industrijska izložba, koju je otvorio predsednik gradske opštine inženjer Ivan Ivković-Ivandekić u prisustvu civilnih i vojnih vlasti, sokola i raznih korporacija i ustanova. Izložbom je prikazana privreda i industrija Subotice. U prostorijama Gradske kuće otvorena je istorijska izložba “Jugoslovenska Subotica od najstarijih vremena do Trijanonskog mira” Izložbu je otvorio predsednik gradske opštine Ivan Ivković-Ivandekić, a aranžirao je nacionalni i kulturni radnik protoprezviter Marko Protić. Otvaranju izložbe prisustvovali su podpredsednik opštine dr. Kenđelac, profesor Aleksa Ivić, bunjevački istoričar Mijo Mandić kao i ostali predstavnici. U Domu Dušana Radića, na Karađorđevom trgu otvorena je izložba Dobrotvorne Zadruge Srpkinja o narodnim radovima, nošnjama i vezovima. Na otvaranju izložbe bili su prisutni podpredsednik opštine dr. Kenđelac i predsednik Sletskog odbora dr Ignjat Pavlas. U prostorijama Grand hotela otvorena je izložba “Nacionalnog hrama”, simbolički prikaz nacionalnih i kulturnih pregnuća naroda. “Nacionalni hram” bio je umetnički rad Radojice Nikčevića, koji je svoje delo izložio i prilikom naraštajskih dana sleta u Subotici. (14) Među prvim sokolskim gostima stigli su ruski sokoli pod vođstvom starešina Romana Drajlinga, Viktora Artamanova i načelnika Kambulina. Dočekani su sa sokolskom muzikom i pozdravljeni od predstavnika Sletskog odbora i velikog broja subotičkih sokola i sokolica. (15)

U veče 27 juna 1936. zvuci truba uz rakete i prangije objavili su sa tornja Gradske kuće početak vidovdanskih sletskih svečanosti. Veliki zvučnici prenosili su državnu himnu i “Hej Slaveni”. Posle toga nastalo je na trgovima pred Gradskom kućom veselje uz sviranje i igranje narodnih kola. Sletski odbor priredio je u čast predstavnika slovenskog sokolstva i predstavnika župa večeru u Sokolskom domu. Goste je pozdravio predsednik gradske opštine Ivandekić. Posle večere priređen je u afiteatru Sokolskog doma koncerat. Koncerat je otvoren Pašćanovim “Sokolskim pozdravom”, koji je svirala sokolska muzika. A zatim je goste pozdravio Petar Budanović u ime sletskog odbora. U svom govoru istakao je : „… Da, radosni smo, jer se nalazite među nama vi, koji ste ne žaleći truda došli iz svih krajeva naše lepe otadžbine i koji ste za nekoliko dana napustili svoje domove i u njima ostavili svoje najmilije, da sa nama javno manifestujete visoku sokolsku svest … narod samo složan i ujedinjen može napredovati na svim poljima ljudskoga nastojanja, jer sve nas uči ista prošlost, da razjedinjeni i razdvojeni samo tuđinu moramo služiti. I kada smo toga svesni, možemo u miru i u bratskoj, sokolskoj ljubavi raditi za sve nas, za sav naš narod,”. Zatim su svirali subotički željezničarski tamburaški zbor, mešoviti pevački zbor “Graničari”, harmonikaši, željezničarska i sokolska muzika. Posle koncerta bilo je u amfiteatru sokolsko veselje.(16) Na Vidovdan 28. juna 1936. održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Savezna muzička takmičenja održana su u Gradskom pozorištu, u dvorani “Graničara”, pod vođstvom referenta za muziku Prosvetnog odbora Saveza SKJ Svetolika Pašćana-Kojanova. (17) Delegacija sokola na čelu sa Vladom Stipićem, članom uprave Sokolskog društva Subotica, posetila je grob prvog starešine Sokolskog društva u Subotici dr Franje Sudarevića. U isto vreme delegacija Saveza SKJ, Sletskog odbora i sokolskih župa položila je venac na spomenik palim za oslobođenje i ujedinjenje na Trgu Vojvode Putnika. U svim subotičkim crkvama održani su vidovdanski pomeni. (18) Sokolski Vidovdanski pomen održan je u amfiteatru Sokolskog doma. Pomen je počeo pevanjem Pašćanovog “Sokolskog pozdrava”. Dr. Stanko Točić govorio je o značaju Kosovske bitke. Kosovo je bilo kapija za ceo Balkan, za Hrvate i svu srednju Evropu. Ono je unapred odlučilo mohačku i krbavsku bitku. Istakao je : “ Nismo se mogli u prošlosti održati, jer velikaši kao stvaraoci nezavisnih država u svojoj sebičnosti i svojim separatističkim težnjama nisu imali osećanja za jedinstvo, jer nisu bili prožeti jedinstvenom nacionalnom mišlju. Ta je misao razbuđena zahvaljujući etici vidovdanske tradicije, kojom su bili nadahnuti svi naši narodni velikani i ceo naš narod.” Mešoviti sokolski hor iz Radovljice pevao himnu, nakon čega je jedan sokolić recitovao pesmu “ Na Kosovu”, a jedna sokolica recitovala “Na glas o smrti našeg najvećeg Kralja”. Pomen je završen pevanjem “Hej Sloveni”.(19) Po završenom pomenu formirala se pred Sokolskim domom povorka koja je na čelu sa predstavnicima slovenskog sokolstva, predstavnicima vlasti i sokolskom muzikom, pošla do Eriovog trga, gde je bila posađena Slovenska lipa. Sav prostor i trg Slobode bili su ispunjeni masom sokola i građanstva, koje je prisustvovalo simboličnom svečanosti polaganjem zemlje koju su doneli predstavnici sokolskih jedinica iz svih krajeva na mogilu pod Slovenskom lipom. Svečanost je počela sviranjem himne “Hej Sloveni”. Prvi su prišli lipi braća iz Istre, koji su sasuli zemlju donetu iz tamošnjih neoslobođenih krajeva. Na kraju je sokolski hor iz Radovljice u slovenačkim narodnim nošnjama pevao “Hej Sloveni”. (20)

Sokolsko društvo Subotica priredilo je svečani ručak u Oficirskom domu za predstavnike sokolskih saveza i bugarske Junake, predstavnike vlasti i delegate župa. Kad su sokoli i građani krenuli u povorci na stadion počela je da pada kiša praćena grmljavinom. Uprkos kiši mase sokola i građana sa svih strana hitale su ka stadionu. Sva prevozna sredstva kojima je raspolagala Subotica prevozila su sokole i građane na stadion. Tramvajska kola, automobili i kočije prevozili su bez prekida putnike, ali je mnoštvo hitalo i peške ka stadionu. Nad sokolskim sletištem vile su se zastave svih slovenskih naroda. Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Josip Rogić proglasio je stadion i park oko njega Jugoslovenskim narodnim parkom Kralja Petra II. Zatim je govorio predstavnik bugarskih Junaka profesor Minev. Predao je poklon plaketu dr. Ignjatu Pavlasu. Na plaketi je pisalo : “Novosadskoj Sokolskoj župi bratski spomen od Saveza Junaka povodom sleta u Subotici, juna 1936 g”. U svom govoru dr. Ignjat Pavlas istakao je : „Sokolska župa Novi Sad, na čijoj se teritoriji održava ovaj IV pokrajinski slet Saveza SKJ, prima s bratskom zahvalnošću ovaj dar kao zalogu bratstva i ljubavi između Saveza bugarskih Junaka i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i svih njihovih pripadnika. ... da naše nesebično i ničim pomućeno bratstvo i ljubav povedu Savez bugarskih Junaka i Savez Sokola Kr. Jugoslavije jednim zajedničkim putem, a u zagrljaju sa svima slovenskim sokolskim savezima.” Zatim je sledilo svečano razviće i predaja zastave, koju su društva i čete župe Novi Sad poklonile svojoj župi. Zastava je bila izrađena po nacrtu akademskog slikara i člana sokola Save Rajkovića. (21)

Na sletu izvedena je vežba „Hajd junaci” od Ivana Kovača, koju su izveli sa svake strane po 36 vojnika s puškama beogradske podoficirske škole i u sredini 36 mornara mornarske podoficirske škole. Vežba je simbolično prikazala spremanje za borbu, zatim samu borbu za kojom sledi oslobođenje i ujedinjenje. U „Jugoslovenskoj epopeji” od istog autora, 36 članova beogradskih sokolskih društava simbolično je prikazano uzdizanje carevine pod Nemanjićima, dolazak Turaka, boj na Kosovu, srpski borci na Vračaru, zatim oslobođenje. U pesmi se ističe : „Nek dušman vidi, nek dušman čuje, da Srb još živi, da je junak”.

Sletsku scenu „Hej Sloveni” izvelo je 2.065 članova, članica, muškog i ženskog naraštaja, muške i ženske dece, članova sokolskih četa Sokolskog društva Subotica i 400 vojnika subotičkog garnizona. Prikazana je osnovna misao sokolstva Kroz sokolstvo - Slavenstvu ! . (22)

Scena „Hej Sloveni” bila je izgrađena po ugledu na sletske scene na svesokolskim sletovima u Pragu. U njoj je dolazila do izražaja telovežba, recitacija, pesma, gluma, ples i muzika. Sve je bilo povezano u jednu celinu. Upotrebom i rasporedom velikih masa na otvorenom, kada njihove pokrete prati muzika, te reči izgovorene zborno i pojedinačno, i zborno pevanje svih učesnika, davalo je dramsko dejstvo, koje se razvijalo iz glume, pokreta masa, muzike, vokalnog izraza zbora i pojedinaca. Prikazom scene kod gledalaca je izazivalo svečano raspoloženje. Tačku su sastavili Lazar Tešić i Marija Šlezak. Muzičku pratnju za scenu spremio je Karel Napravnjik. (23)

U veče održana je Sokolska akademija u Gradskom pozorištu. U prvoj tačci 10 članova Sokolskog društva Stara Pazova izveli su sastav „U boj” od A. Mudroga uz pratnju klavira. Šest ruskih sokolica izvelo je ritmički sastav od E. Kambulina uz pratnju muzike na motiv „Kad večernje sunce zalazi”. Članovi ruskog sokola izveli su „Devetku”. Uz pratnju vojne muzike izvelo je 16 pitomaca mornaričko-mašinske špkole sastav od I. Kovača „Dižite steg”. Iste večeri priređeno je u amfiteatru Sokolskog doma slovensko veče. Na Eriovom trgu i na vežbalištu Sokolskog doma iste večeri priređene su narodne zabave. (24)

Sokolska povorka kretala se ulicom Prestolonaslednika Petra ka Jelačićevoj i dalje Karađorđevim trgom prema Aleksandrovoj ulici i Sokolskom domu. U sokolskoj povorci bili su odred sokolske konjice, vođa sleta M.Teodorović i zamenik L. Tešić, sokolska muzika, zastava Saveza SKJ, ... Starešinstvo Saveza SKJ sa predstavnicima ČOS, bugarskih Junaka, poljskog i ruskog Sokolstva, ... čehoslovački, ruski sokoli i sokolice, zatim župe SSKJ , zdravstveni odred i odred sokolske konjice. Bilo je 11 sokolskih muzika. Sokoli su išli u odori i u narodnim nošnjama, sokolice u odori, narodnim nošnjama i u vežbačkom odelu. Bilo je oko 500 sokola i sokolica u narodnoj nošnji. Sa balkona Sokolskog doma pozdravili su sokole starešina Gangl, ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Josip Rogić, predsednik opštine Ivandekić, predstavnici češkog, poljskog i ruskog sokola i bugarskog Junaka. U svom govoru Ivandekić je istakao : „Ovaj slet je svesna nacionalna manifestacija, jer ovde vidimo sakupljene oduševljene i neustrašive Sokole : plodne Bačke i Banata, kitnjastog Srema, slavonske ravni i ubavog Zagorja. Junačke Šumadije i Južne Srbije, Bosne ponosne, zemlje Hercegovine, plavog Jadrana, našeg Primorja i ostalih krajeva naše mile otadžbine. ... Ovaj slet ima danas još veći značaj, jer je on i manifestacija sveslovenske uzajamnosti. Ovde su naša braća : Bugari, Čehoslovaci, Poljaci i Rusi, s kojima u zajednici imamo da ostvarimo reči pesnikove o misiji Slovenstva, ... Braćo, neka vam je bratski pozdrav od naše bele Subotice, koja u našoj državi kao zvezda severnjača pokazuje put na uzburkanom moru, da srećno dođemo u luku slovenskog spasa !”. (25)

Na drugoj javnoj vežbi bili su prisutni predsednik vlade dr. Stojadinović, ministar Cvetković, predsednik narodne skupštine Čirić, ban Dunavske banovine Paunović, brojni senatori i narodni poslanici, ... . Predsednik opštine Ivandekić priredio je u Kursalonu na Paliću svečani banket. U svom govoru Stojadinović je istakao : „.. pošto sam i ja u mladosti bio Soko, a ko je bio jednom Soko, taj i ostaje. ... Ja vam, braćo Sokoli, mogu reći još i ovo : produžite ovako kao što radite, produžite i dalje svoj nacionalni i patriotski rad i budite uvereni da vaš trud nije uzaludan. Otadžbina biće vam zahvalna. ... U to ime ja vas pozdravljam, braćo Sokoli i gospodo Subotičani, sokolskim pozdravom : Zdravo !“ . U samom gradu održane su završne svečanosti sleta, čiji je završetak bio oglašen trubama i vatrometom. (26)

Jedan od istaknutih Bunjevaca-sokola bio je Pero Budanović. Rođen je u Subotici u uglednoj bunjevačkoj porodici 1904. Osnovnu i srednju školu završio je u Subotici, a pravni fakultet u Zagrebu. Bio je član Hrvatskog sokola. Posle osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije je zajedno sa jednom većom grupom bunjevačkih omladinaca prišao novom Savezu SKJ. Izabran je 1931. za tajnika Sokolskog društva Subotice, a 1935. izabran je za zamenika starešine društva. Interesovao se za rad i napredak sokolskih četa, pa je vrlo često izlazio po subotičkim salašima, u seoske čete. Tu je vaspitavao seoske sokole u sokolskom i nacionalnom duhu. Umro je 10. januara 1937. Sahrani je prisustvovalo više od 10.000 ljudi svih klasa, vera i narodnosti. Bili su prisutni svi šefovi državnih, gradskih i samoupravnih nadleštava i predstavnici vojske, nacionalne i sportske organizacije sa celokupnim članstvom. U ime Sokolske župe Novi Sad na sahrani je bio ing. Kosta Petrović, zamenik starešine župe, i Lazar Tešić, zamenik načelnika župe. Sokolsko društvo Subotica učestvovalo je na pogrebu sa celokupnim članstvom, zastavama i muzikom. Na sprovodu je učestvovao odred vojnika sa vojnom muzikom. U stanu se od Pere Budanovića oprostio u ime Sokolskog društva i župe Novi Sad Ivan Turato, a u ime sport-kluba „Zrinjski” i Jugoslovenskog nacionalnog društva „Biskup Ivan Antunović” dr. Ivan Poljaković, koji je veličao rad Pere Budanovića na nacionalnom i sportskom polju među bunjevačkom omladinom. Na groblju govorili su Laza Turanov, policijski pristav i Mihajlo Sele, u ime svih subotičkih sportista. (27)

Sokolsko društvo Subotica-Matica održalo je 16 januara 1938. svoju XIX redovnu godišnju skupštinu u Sokolskom domu, u prisustvu delegata župe Milovana Kneževića, zamenika starešine župe i brojnog članstva. Društvo je 1937. učestvovalo na 12 priredbi van Subotice. Na skupštini je izabrana nova uprava : starešina Laza Tešić, zamenici Stojan Dragojlov i dr. Ivan Poljaković; tajnik Veca Vujković, blagajnik Anton Grčman, načelnik Vasilije Jović, zamenici Eduard Kral, Jovan Memhelcer i Josip Kujunđić; načelnica Marija Šlezak, zamenice Zagorka Simić i Etuška Poljaković. (28) Tamburaš Pere Tumbas Hajo bio je dirigent, svirač i organizator kulturno-umetničkih aktivnosti u Sokolskom društvu Subotica. Tridesetih godina 20 veka Pere Tumbas Hajo učestvovao je zajedno sa sokolima na Sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu. Sa svojim tamburašima nastupao je na Radio Pragu. (29) Sokolsko društvo Matica u Subotici izabralo je 1939 godine za starešinu Lazara Kekića. Društvo je po svom radu bilo najjača organizacija privatne inicijative u Subotici, jer su imali 1.435 pripadnika, a 1938 su imali 101 priredbu. Na skupštini su odlučili da zamole gradsku upravu, da se Sokolski dom dovrši i da se svečano proslavi 20-godišnjica Sokolstva u Subotici. Društvo je za tu priliku trebalo da izda spomenicu. (30)

Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić, podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović, starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.

Proslava je počela 7 juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i društva Horgoš, Senta, Bačka Topola, Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8 juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru razvoj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu, .... . Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine. Posle njega govorio je dr. Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Posle podne održane su javne vežbe na sokolskom stadionu. U veče održano je narodno veselje. (31)

Sokolsko društvo u Subotici delovalo je u periodu između dva rata. Radu sokolskog društva najviše su doprineli Bunjevci. Sokoli su smatrali da se nalaze na straži na severnoj granici otadžbine. Društvo je u saradnji sa banskom upravom nastojalo da unapredi sela preko sokolskih seoskih četa. Sokolsko društvo Subotica izgradilo je Sokolovac na Palićkom jezeru kao letnju školu i letovalište društva na obalama jezera. Proslavili su godine 1939. 20 godina svog rada. Posle Aprilskog rata 1941. Sokolsko društvo Subotica bilo je zabranjeno. Posle 1990. sokolska društva u Subotici obnovila su svoj rad.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. M. Radojčin, „Za Jugoslaviju i jugoslovenstvo”, Bunjevci u sokolskom pokretu Subotice između dva rata, „Bunjevačke novine“, Subotica, 31. decembar 2006, br. 18, str. 27;
2. Dr. B.M, „Sokoli u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, 1-12. 1919, str. 347, 348;
3. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 131; „Slet Bačke Sokolske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 7, str. 209;
4. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222;
5. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 32;
6. „Sokolsko slavlje u Subotici”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925, br. 7, str. 142, 143;
7. „Pregled bačke župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925, br. 7, str. 145;
8. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 134, 135;
9. „Prvo sokolsko radio-veče”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7; M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11, str. 6;
10. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4;
11. M.Č. „Nova Sokolska četa u Tavankutu IV”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
12. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4; M.Č.„Rad prosvetnog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
13. M.B.N, „ Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 3, 4;
14. „Javna vežba Sokolskog društva”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3; „Proglas Sletskog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 maja 1936. br. 19, str. 1;
15. „Otvaranje izložbi”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 4;
16. „Srdačan doček ruskih Sokola i Sokolica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936,br. 27 i 28, str. 4;
17. „Svečano otvaranje sleta”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936,br. 27 i 28, str. 4;
18. „Sokolska muzička takmičenja”, „Na grobu brata dra Franje Sudarevića”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.5;
19. „Vidovdanski pomen u amfiteatru Sokolskog doma”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.5;
20. „Svečanost polaganja zemlje na mogilu pod Slovenskom lipom”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.5;
21. „Prva sletska svečanost – javna vežba na stadionu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 6;
22. „Sokolska akademija u Gradskom pozorištu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7;
23. „Na sletu u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 juna 1936, br. 23, str.1;
24. „Sokolska akademija u Gradskom pozorištu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7;
25. „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7, 8;
26. „Druga sletska svečanost – javna vežba”, „Predsednik vlade dr. Stojadinović o Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 8;
27. J.T, „Brat Pero Budanović”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1937, br. 1, str. 7, 8;
28. J.T. „Skupština Sokolskog društva Subotica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 januar 1938, br. 4, str. 3;
29. Mijo Mandić, dipl. inž. arh, „Pere Tumbas Hajo (1891 – 19067)”, „Rič Bunjevačke Matice”, Subotica, april-maj 2011, br. 55-56, str. 4; Nevenka Bašić Palković, „Veliki umetnik tamburice Pere Tumbas Hajo“, „Bunjevačke novine“, 28. decembar 2001, broj. 5-12, God. IV, Subotica, str.8;
30. „Godišnje skupštine naših jedinica“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 februara 1939, br. 7, str. 4;
31. „Sokolsko slavlje u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5;