Dom Sokolske čete Srpska Grapska

Sokolstvo je smatralo, da u svom dotadašnjem radu u Kraljevini Jugoslaviji nije dalo pravu meru žrtve i pregaranja za opštu stvar. Sokoli su bili spremni da u Jugoslaviji izvrše svoj zadatak prema narodu isto onako kao što su izvršili svoj deo dužnosti u borbama za slobodu u Prvom svetskom ratu. Zato je na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7. juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina. Do punoletstva kralja Petra II 6 septembra 1941. Zavete su davale sokolske jedinice i članovi sokola. Za sokolske jedinice zaveti su bili izuzetan napor kojim je ona doprinosila Sokolskoj Petrovoj petoljetki i oduženje velikog povesnog duga neimarima i žrtvama borbe za slobodu. Svaki soko je posle potpisa lične zavetnice postajao Soko–zavetnik. Poneseni oduševljenjem Sokoli su na sve strane Jugoslavije ostvarivali svoj zavet podižući ceste, mostove, podižući Petrove gajeve, zasađujući na desetke hiljada voćnih i šumskih sadnica (Petrovo drvo), podižući spomenike nacionalnim borcima, odužujući se uspomenama poginulih mučenika u svom kraju, nabavljajući ručne apoteke, i radeći živo bez predaha i sa oduševljenjem na svim područjima Jugoslavije, naročito na selu.

Sokolska četa Srpske Grapske izvršila je 30 oktobra 1938. osvećenje temelja svog sokolskog doma. Iako je dan bio maglovit i kišovit, izjutra su počeli da pristižu prijatelji iz bliže i dalje okoline. Na osvećenju bili su starešina Sokolske župe Tuzla Nikifor Todić, izaslanik matičnog društva Doboj, članovi okolnih sokolskih seoskih četa, gosti građani iz Doboja i Modriče. Osvećenje su izvršili sveštenici Dušan Antić, Todor Tripunović i đakon Žarko Banjanin. Po obredu brat Banjanin pročitao je povelju. Povelju je uzidao starešina Jovan Cvijanović sa predsednikom građevinskog odbora Savom Gavrićem. Sveštenik Dušan Antić je u svom govoru istakao važnost Sokolske Petrove Petoletke, izneo rad čete, zahvalivši se svima trudbenicima i građanima dobojskim, koji su svojim prilozima pomogli građenje doma. Posle njega govorio je starešina župe brat Todić, čiji je govor bio prekidan oduševljenim poklicima kralju i Otadžbini. Posle osvećenja serviran je u pokrivenom (nedovršenom) domu ručak za preko trista zvanica. Za vreme ručka palo je nekoliko zdravica i govora. Sve vreme svečanosti svirala je Sokolska muzika iz Doboja. Posle ručka bilo je veselje, koje je potrajalo do noći. Dom je bio izgrađen, pokriven, izmalterisan spolja i iznutra. Zahvatao je 300 četvornih metara. Imao je vežbaonicu sa sokolskom pozornicom 10 puta 20 metara, dve garderobe, kupatilo sa tuševima, ambulantu, čitaonicu, zadružne prostorije, a u sastavu doma je bilo letnje vežbalište, koje je poklonio starešina brat Cvijanović. Zavet da će izgraditi dom donela je četa 1937 godine i već iste godine pregla na rad, pa je u vlastitoj režiji izrađeno oko 100.000 cigli, pribavljena drvena građa, novčana sredstva, a sa zidanjem se počelo 5 jula 1938. i radilo bez prekida do 15.10.1938. sa vrednom saradnjom sokola i ostalih seljaka. Veće priloge dali su : iz Srpske Grapske Bušletića : Jelena i Boško Banjanin 3.500 dinara, Dušan Antić 1.000, Kreditna zadruga 5.000, Podmladak Crvenog krsta 2.000, Stevo Gajić 500, Todor Tripunović 500, Savo Gavrić 500, Petar Gojković 500, Arif Kamarić 500, Murat Hurtić 500, Dim. Lazić 500, Spasoje Josipović 300, Boško Urošević 500, iz Doboja : Jovan Brujić 4.000, Dojčin Petrović 1.500, Nikola Stojaković 1.000, Spasoje Šukuljević 1.000, Jovo Žakula 600, Mitar Pajević 500, Stevo Mitrović 300, dr. Izudin Džananović 500, iz Beograda : Savez Sokola 5.000, Milenko Đ. Filipović 1.000, Narodna banka 1.000, IV tečaj ministarstva fizičkog vaspitanja naroda (učitelji) 500, Politika 100, Stevan Žakula 100, Đura Brzaković 100, Filips 100, Jovan Cvijanović 100, Aeroput 100, Boško Šuković vazduhoplovni kapetan 100, general Jov. Naumović 100, iz Banjaluke : Pero S. Kondić 500, Jovo Perenčević 100, Kr. Banska uprava 4.000 i mnogi drugi. U članku je istaknuto da su svojim radom sokoli dokazali, da se složnim radom i dobrim vođstvom čuda mogu činiti za dobrobit sela. Primer dostojan divljenja kako treba služiti kralju i Otadžbini. (1)
Sokolska četa Srpske Grapske iz sreza Tuzla, podigla je dom, u kome je bila smeštena i zemljoradnička zadruga i knjižnica. (2) Dom sokolske čete Srpska Grapska je primer toga da se pre Drugog svetskog rata moglo pregalački raditi za kralja i Otadžbinu. Dom je izgrađen za tri meseca pregalaštvom sokola i seljaka. Sem sokola novčane priloge su dali i iz Beograda list Politika, preduzeća Aeroput, Filips. Uz članstvo sokolske čete u njihovom domu je svoje prostorije imala zemljoradnička zadruga, jer su sokoli podsticali osnivanje i rad seoskih zadruga.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. B.B, „Osvećenje temelja Sokolskog doma Kralja Petra II Sokolske čete Srp. Grapska – Bušletić podignutog u Sok. Petrovoj Petoljetci”, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 8 novembar 1938, br. 41, str. 4;
2. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 3;