Borba "Sokolskog Glasnika" pod uredništvom Nike Bartulovića

Reorganizacija sokolskih listova počela je sa 1 januarom 1939. Priređena je Nedelja sokolske štampe između 15 i 22 januara. Bile su organizovane manje ili veće izložbe sokolske štampe. Tom prilikom je novi urednik Niko Bartulović na radiju održao predavanje o sokolskoj štampi, upotpunjujući program nedelje štampe. Od lista „Sokolski Glasnik” bilo je štampano oko 10.000 primeraka, a od „Sokola” 5.000 primeraka, što je sve razaslato sokolskim društvima i seoskim četama za nedelju štampe. (1) Uredništvo „Sokola” i „Sokolića” preneseno je iz Ljubljane u Beograd radi užeg kontakta sa načelništvom. Rasprave, studije i članci iz ideologije, organizacije tejesnog vaspitanja izlazili su u reviji „Soko". Vežbovno gradivo i uputstva načelništva izlazili su „Prednjačkom zborniku”, novom glasilu načelništva Saveza Sokola. U reviji „Soko" bili su od 1. januara 1939. tri ranija savezna lista „Sokolska prosveta", „Soko" i „Sokolić". „Naša radost" bila je namenjena sokolskoj deci. Urednik „Sokolskog Glasnika” i „Sokola” Niko Bartulović bio je i član Prosvetnog odbora SKJ. (2)

Glasnik Saveza Sokola „Sokolski Glasnik” naišao je od prvih brojeva, u januaru 1939. na oduševljeni prijem, ne samo kod sokolskih čitalaca i preplatnika, nego i u ostaloj javnosti. Vesti i članci objavljeni u „Sokolskom Glasniku” bili su preštampani u najvećim dnevnim listovima u Jugoslaviji. Članci „Najviša počast služiti narodu”, „Hajka na slovenstvo”, „Sokolstvo i vera” bili su potpuno ili delimično preneti od listova kao što je „Politika”, „Jutro”, „Obzor”, „Novo Doba”, „Primorske novine”, ... . Pohvale je dobio „Sokolski Glasnik” od čehoslovačke sokolske štampe, kao i od čeških dnevnih listova „Narodni listu”, „Lidove Novinu” i „Narodni Politika”. Sa svoje strane „Sokolski Vestnik”, glavni organ ČOS, podvlačio je da se iz svakog broja videla velika ljubav prema čehoslovačkom narodu i prema njegovim teškim prilikama. (3) Sokolsko društvo Beograd I održalo je 4. marta 1939. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. U pozivu na zabavu u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Danas, kada se sveslovenska ideja suzbija u celoj Evropi, neophodna je potreba da se Sokoli još jače njom zapajaju, kao njeni prvoborci. Dođite, sestre i braćo, u što većem broju na ovu zabavu !”. (4) “Lidove Noviny” javile su da je u štampariji Doma slepaca u Zemunu objavljeno predavanje N. Bartulovića o Karlu Čapeku, u esperantskom prevodu i u izdanju za slepe. Prevod i izdanje izradio je upravnik doma slepih, brat Veljko Ramadanović, koji je pre toga, na isti način preveo i objavio predavanje o Masariku od N. Bartulovića. Češki listovi su isticali, da su oba predavanja poslata svim zavodima slepih u celom svetu. (5) Sokolsko društvo Trebinje na svom Narodnom univerzitetu organizovalo je predavanja do juna 1940 godine, koje su trebale da se nastave posle velikih letnjih vrućina u oktobru. Prvo predavanje o temi : Opšti i posebni značaj Sokolstva i njegov razvoj održao je 26 oktobra 1939 godine poznati sokolski radnik, član uprave društva general Ljubo R. Novaković. Pred punom salom slušalaca, raznih profesija i doba starosti, izneo postanak razvoj i značaj Sokolstva kod svih slovenskih naroda, a naročito u Jugoslaviji. Predavač je veličao i slikovito prikazivao šta je sve i koliko Sokolstvo pretrpelo i pridonelo na oltar Otadžbine za oslobođenje i ujedinjenje. Sokolski pokret nazvao je pretečom svih onih zdravih narodnih strujanja i stremljenja ka Jugoslovenstvu, Slovenstvu, slobodi, pravdi i demokratiji. Više puta u toku predavanja naglasio je da su sokoli trn u oku spoljašnjim i unutrašnjim neprijateljima, koji su u sokolstvu videli one dobrovoljne pionire, koji su o svom ruhu i kruhu radili na narodnoj njivi i duhovnom ujedinjenju, što su mračnjaci sa naročitom planom i zadatkom ometali. Sokoli su radili i svoj program izvodili i pod mnogo težim prilikama, nego što su bile tada, pa se nisu prepali niti odstupili od svojih ciljeva. Ostala predavanja trebala su da budu iz Sokolstva i raznih oblasti nauke, istorije, književnosti, umetnosti i odbrane. Predavanja su bila veoma dobro posećena. U članku je istaknuto da je služba narodu najuzvišenija služba na svetu. (6)

Glasnik je pod novim urednikom Nikom Bartulovićem povećao svoj tiraž. Pojedine sokolske jedinice širile su „Sokolski Glasnik”. Po njima glasnik je bio stalan kurir koji je širio sokolski duh i vesti. Posle reorganizacije lista, javnost je drugačije sudila o sokolima, nego ranije. Niko Bartulović je istakao da će uredništvo nepokolebljivo ustrajati u rodoljubivom radu, svesno da time odgovara želji svojih sokolskih čitalaca. (7) U glasniku je u članku na prvoj strani „Protiv unošenja zabune i rušenja” osuđeno ponašanje komunista u Protektoratu i u Jugoslaviji posle pakta Staljin-Hitler. U članku se isticalo : „Dok je, do pred samu pola godine, komunizam u čitavom svetu bio uzeo najratoborniji stav prema nacionalsocijalizmu, pa se tom prilikom obarao čak i na češke državnike, zato što nisu radije riskirali rat, pa makar bili sravnjeni sa zemljom, nego li da, pa makar privremeno, popuste pred nadmoćnijom silom, - taj isti komunizam je počeo da uvereva svet, da je parola oslobođenja Čeha i Poljaka prazna fraza, te da, umesto nje, treba prihvatiti parolu o bezodvlačnoj likvidaciji rata,” Članak je završen rečima : „Rodoljublje i nacionalni osećaj su najdragocenije i najplemenitije odlike naše zemlje i naroda, i sokolstvo treba najodlučnije da se suprostavi svakome onome, koji bi hteo da ih poruši ili oslabi” (8) U glasniku su preneli da je Sokolska župa Osijek našla u januaru 1940. oko 100 novih preplatnika. Od njih mnogi su im pisali i isticali da su zadovoljni sa pisanjem lista. U iznalaženju novih preplatnika isticali su se članovi sokola dr. Ulikse Stranger iz Splita, dr. Baldo Politeo iz Starigrada na Hvaru, Kosta Jugović iz Zagreba, Sokolsko društvo Slunj, ... . Poverenik sokolskih listova iz Trogira, Ivo Slade, pisao im je : „U buduće molim da mi šaljete 40 komada „Sokolskog Glasnika”, umjesto 30, jer sam u mogućnosti toliko rasprodati, pošto list nailazi na sve veći uspjeh. „Sokolski Glasnik” je priman odlično, a njegov borbeni stav komentiran je vrlo pohvalno, napose za ove krajeve, u kojima sokolstvo ne smije slobodno da djeluje”. Te stavove je potvrdio Ivan Juraga iz Murtera u Dalmaciji koji je pisao glasniku : „ U našim krajevima „SOKOLSKI GLASNIK” postaje iz dana u dan sve omiljenije štivo. Očekujemo ga kao cvijet rosu, jer smo uvjerenja, da on, i samo on donosi istinu, te vjeru i nadu u bolju budućnost. Samo takvim radom nastavite, bez obzira i bez bojazni, jer svi u vama gledamo odbranu i zaštitu našu!” (9) Sokoli u Banovini Hrvatskoj izrazili su priznanje Sokolskom glasniku : „Na skupštini sokolske župe Split, ... usvojen je jednoglasno zaključak da se redakciji „Sokolskog glasnika“ izrazi priznanje za odlično uređivanje lista, a naročito za odlučan i borben stav u odbranu slobode sokolskog rada u Banovini Hrvatskoj “. (10)

U „Sokolskom Glasniku” objavljivani su govori rodoljuba. Na otvaranju sokolskog doma u Bijeloj 1940 godine govorio je general Varjačić koji je naglasio da govori kao stari soko i saradnik na sokolskim akcijama. Rekao je pored ostalog i ovo : „Otvarajući danas Dom narodnog viteškog duha mi Sokoli hoćemo svom snagom : da narodnu vitešku ljubav ne samo sačuvamo, već unapredimo i uzdignemo do krajnjih granica požrtvovanja; hoćemo na svakom mestu i svagda u punoj meri naš narodni viteški duh, onakav kakvog su ga narodni borci i Sokoli u svom istorijskom životu dali i kakvog je naša narodna vojska u oslobodilačkim ratovima izrazila i oživotvorila. Tim putevima našeg narodnog duha hoćemo po svaku cenu da gradimo i na tom životnom putu niko i nikad da se ne ogreši. Jer samo takav duh obezbeđuje Otadžbinu u slobodi i svakolikom napredovanju, a svakome neprijatelju, bilo u zemlji bilo van naših granica, zadaje strah i odvodi u bezumno i sramno begstvo“. (11) U Baru je 1940 godine svečano proslavljen imendan dr Nikole Dobrečića. U proslavi su učestvovali predstavnici svih vlasti i institucija, a naročito barski sokoli. Arcibiskup je u svom govoru istakao „da čitav naš narod veruje u Boga i u našu slavom ovenčanu vojsku, koja bdi nad slobodom Jugoslavije. ... Svi skupa predstavljaju granitan stub, koji će braniti svaki kraj našeg ujedinjenog naroda, pred svim neprijateljima !“ Uz Nikolu Dobrečića u članku „Dva uzorna katolička sveštenika“ istaknuto je da čitava Boka proslavila jubilej svešteničke službe župnika don Nika Lukovića, kanonika kotorskog kaptola. Bio je dugi niz godina saradnik kotorskog biskupa Učelinija. Isticao se kao propovednik bratske jubavi Srba i Hrvata. Pravoslavni budimljanski episkop Joanikije, došao je lično sa Cetinja u Prčanj i u katoličkoj crkvi prisustvovao svečanoj misi, kojom je don Niko Luković proslavio svoj jubilej, a zatim mu je najsrdačnije čestitao. Komentar redakcije „Sokolskog Glasnika“ bio je „Ističemo ova dva dva svetla sveštenička lica i veselimo se, što služe kao uzor čitavom narodu. Živilo nacionalno sveštenstvo, katoličko kao i pravoslavno!“ (12)

U „Sokolskom Glasniku” pisali su u članku iz Bitolja „Sokolski dom u Bitolju za vreme napada iz vazduha” da je celokupno stanovništvo Bitolja zahvalno svim plemenitim rodoljubima koji su ukazali pomoć postradalima od bombardovanja, a da se bitoljski sokoli ponose, što je Savez Sokola prvi pokrenuo inicijativu za pomoć i što je sokolstvo u tolikoj meri pokazalo ljubav za postradalu braću. Prilikom bombardovanja oštećen je sokolski dom, koji je bio nedavno svečano otvoren i koji je bio ponos varoši. Nekoliko teških bombi palo je u desnom krilu dvorišta doma. Bombe su napravile duboke jame, a od njih su sradali i zidovi doma, kao i prozori. Komadi čelika izbušili su dom na nekoliko mesta. Napravljene su rupe na zidu, oštečeni su prozori i sporedna vrata, a stakla su sva polupana, kako spoljna tako i unutrašnja. Na nekoliko mesta pao je plafon, a napravljeno je nekoliko otvora na krovu. Dom je bilo potrebno popraviti jer je bio u takvom stanju, da za vreme zime, bilo nemoguće da se radi u njemu. Šteta je procenjena na 15.000 dinara. Po piscu članka raspoloženje među sokolima bilo je odlično, a javnost je bila puna pouzdanja u odbrambenu snagu. Rad u sokolskom društvu Bitolj trebao je biti nastavljen posle popravke doma. (13) Glasnik je pratio proslave sokolskih društava u Banovini Hrvatskoj koje su organizovane uprkos hajci na sokole od strane vlasti HSS i hrvatske štampe. Sokoli u Virovitici održali su na dan Ujedinjenja 1940. svečanu akademiju. Dvorana je bila iskićena sa zastavama i slikama kralja, dana Ujedinjenja, slikom bana Šubašića. Prisustvovali su komandant mesta, sreski načelnik, ... . Po listu „Sokolski glasnik“ na publiku je naročiti utisak izazvala recitacija „Dva brata” od Preradovića i igrokaz „Tri brata” od Houškova. U govoru starešine društva istaknuta je nepokolebiva volja, da se sokolska misija nastavi istim putem narodnog jedinstva prožetim bratskom slogom i ljubavi.(14) List je pisao i o napadima frankovaca na sokole. U Virovitci je jedna grupa sokolskih naraštajaca bila napadnuta od frankovačke skupine, koju je vodio gimnazijalac B. Degoricija. Degoricija je bio kažnjavan od policije zbog frankovačke propagande i zbog pisanja po zidovima “Ž.A.P.”. “Ž.A.P.” je bilo skračenica od živeo Ante Pavelić. (15) List je donosio vesti o stanju u Češko moravskom protektoratu pod nazivom „Prilike u Češko moravskom protektoratu”. (16) Reagovao je na članak „Godišnjica protektorata i komunizam” objavljen u „Biltenu antimarksističkog komiteta” braneći Beneša i Čehe u inostranstvu od potpisanog “ruskog istoričara”. (17) Zagrebački “Obzor” od 3 oktobra 1939. posvetio je članak skupštini Saveza SKJ. Istakao je da se u rezoluciji „ne iznosi ni jedan konkretan slučaj”. Konstatovao da “na taj način sve te tužbe ostaju bez osnova…”. List „Sokolski glasnik“ konstatovao je da “kao da Sokole smatra ljudima, koje svaki frankovački razbijač može slobodno da mlati, pa da time vrši — “rodoljubivu hrvatsku dužnost” (18) Komentarušići pisanje „Obzora” u vezi sa „kampanjom protiv Banovine Hrvatske” list je odgovorio što se tiče „razdražljivog pisanja”, „dosta je spomenuti nazive, kao što su „Hrvatska straža”, „Hrvatska gruda”, „Hrvatski glasnik”, „Istina”, „Hrvatski list” iz Osijeka itd., pa da se utvrdi, da u čitavoj toj štampi i nema druge sadržine, nego što je razdražljiva.” (19) Ostali listovi u Jugoslaviji pisali su o borbenosti tadašnje sokolske štampe. List „Jugosloven”, koji je izlazio u Kikindi, pisao je o sokolskoj štampi : „Već smo ranije više puta pisali o kvalitetima i značaju sokolske štampe, posebno o „Sokolskom glasniku“. Ovoga puta želimo da ponovo istaknemo potrebu čitanja izvrsnih i borbenih listova jugoslovenskog sokolstva, koji su danas smeli i hrabri barjaktari nacionalne borbene svesti”. (20) U Banovini Hrvatskoj prehranu stanovništva preuzela je na sebe isključivo „Gospodarska sloga”. Kada su pojedinci u krajnjoj nestašici, zamolili za pristup u „Gospodarsku slogu”, bili su odbijeni rečima da sokoli ne mogu biti članovi Gospodarske sloge. Sa svoje strane Savez Sokola je pokušao da preduzme korake kod vlasti Jugoslavije da se osigura svakom građaninu, bez razlike političkog mišljenja, pravo na najosnovniju prehranu. (21) Na članke sokolske štampe reagovao je časopis „Dubrava” iz Dubrovnika. U svom odgovoru na njihov članak redakcija „Sokolskog glasnika” istakla je : „Vodopad psovki osula je dubrovačka „Dubrava” na Savez Sokola K.J., što se založio za progonjene Sokole u Dubrovniku, koji su, na najsuroviji način, otpušteni od tamošnje opštine. Već po tome se vidi, da taj vodopad ne potiče od kog pravog dubrovačkog Hrvata, već bog zna od kog „furešta”, zakukuljenog u hrvatsku zastavu, jer je dubrovačka skladnost nadaleko poznata, radilo se o Hrvatima ili o Srbima. Ali svako govori kako ume, pa tako i redakcija „Dubrave”. Zato je, umesto odgovora na njene mirišljive izraze, pitamo – ŠTA KONKRETNO IMA DA IZNESE protiv odpuštenih Sokola u dubrovačkoj opštini, pa da se onda utvrdi, na kojoj strani je nasilje, denuncijantstvo i korupcija, a na kojoj pošten i rodoljubiv rad. Umesto paušalnih fraza, o „onima koji su kroz dvadeset godina mučili, proganjali i uništavali Hrvate”, i koji su „izmuzli svoj narod”, — neka gospoda oko „Dubrave”, ako nisu klevetnici, iznesu konkretno o progonjenima, šta su skrivili i šta su „izmuzli?!” Da su imali šta, bili bi to već sada učinili. Ali baš to, što se ograničuju na općenite psovke, najbolje pokazuje, da su progonjeni Sokoli samo zato krivi, što su bili bolji Hrvati od njih; i što su u Dubrovniku osnivali „Hrvatski Soko”, onda kada su mnogi današnji grlati Hrvati bili poluitalijanaši, i klanjali se Beču …”. (22) U „Sokolskom glasniku“ je u članku na naslovnoj strani „Velika seoba sokolskog nastavničkog naroda u Banovini Hrvatskoj” istakli su da kad su pročitali u „Hrvatskom dnevniku” dva saopštenja Banske vlasti o premeštaju 2.000 profesora i učitelja, da im je bilo jasno da je na obzorju nova nepravda. Komentarisali su izjavu o nastavnicima koji „ni po svome osjećanju ne spadaju u Banovinu Hrvatsku”. Preneli su iz Sarajevske „Jugoslovenske pošte” slučaj nastavnice, koja je 28 godina službovala u Dubrovniku i koju je za grad vezivao grob jedinca sina, pa je ipak premeštena. A samo Sokolsko društvo u Dubrovniku izgubilo je svoje članove : Mariju Mozetić, Milku Crnčević, Dušana Rajačića, Todora Hajdukovića, Leopoldinu Glumčić, Nevenku Smolčić, Antuna Stegara, Margaritu Delivejo i Lukreciju Kovačević. Svi su poslati u zabačena sela kao što su Stravča, Čelebić, Mihaniče, Gornje Ogorje, Medov Dolac …. . Sve zato da se paralizuje rad Sokolskog društva Dubrovnik, jer su sestre Crnčević i Mozetić bile načelnice, a Rajačić prosvetar. Svi ostali bili su agilni članovi. „I sad izračunajte,– ako je iz samog Sokolskog društva Dubrovnik premešteno desetak učitelja, samo zato što su Sokoli, koliko li je učitelja i profesora premešteno u čitavoj Banovini, isključivo iz tog razloga?”(23)
Glasnik je pratio i zajednički otpor Srba i sokolskih društava oduzimanju sokolskih domova. U članku „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški” isticalo se da zaključak Gradskog veća, da se sokolskom društvu oduzme zemlja, darovana za dom, i da se uz minimalnu odštetu, oduzme i sam sokolski dom izazvao negodovanje. Dalje se u članku isticalo da je sokolski dom u Novoj Gradiški bio najvažnije sabiralište svih novogradiških Srba, i Srba iz okoline. Bilo je i Hrvata ali zbog terora ulice, mnogi Hrvati su se držali po strani. Dotle su Srbi prihvatili sokolsko društvo kao svoje najmilije društvo i u njemu se okupljali. U Novoj Gradiški živela je tada jedna trećina srpskog stanovništva. Inicijativa za oduzimanje zemlje i doma potekla je od ekstremnih elemenata i uličnih bukača. Zato su svi predsednici opština sa srpskom većinom u okolini, kao i sve pravoslavne crkvene opštine, sva nacionalna i kulturna jugoslovenska društva, izjavila svoju solidarnost sa Sokolskim društvom u Novoj Gradiški i tražilo da se sokolski dom ostavi sokolima. Isticalo se da je sokolski dom nacionalni i kulturni centar Nove Gradiške i čitave okoline i važno ognjište nacionalnog rada. Sokolsko društvo u Novoj Gradišci, sa predstavnicima novogradiške okoline, kao i sreza okučanskog, bilo se spremalo da preduzme sve mere, kod svih merodavnih faktora, da onemogući oduzimaljnje svog doma. (24) U članku „Čitajući novine ...” list je preneo da je Zagrebački „Jutarnji list “ našao da je „najinteresantnija tačka” u radu gradskog veća u Novoj Gradiški bilo oduzimanje sokolskog doma. Javljao je da je predsednik gradske organizacije HSS Dijenes, taj akt obrazložio da sokoli „negiraju Hrvate”. (25)

Sem glavnog organa Saveza Sokola lista „Sokolski glasnik“ i ostala sokolska štampa davala je svoj doprinos borbi protiv napada HSS na sokole u banovini Hrvatskoj. Na plenarnoj sednici uprave župe Beograd održanoj 13.12.1939. u maloj dvorani Sokolskog društva Beograd Matica rešeno je da se glasnik župe Beograd „Oko sokolovo” štampa u 300 primeraka više i da se ti primerci besplatno pošalju u sve sokolske jedinice na teritoriji banovine Hrvatske. (26) Zbog pisanja o izbeglicama napadnuta je Župa Beograd i njena humanitarna akcija u zagrebačkom „Jutarnjem listu“. „Jutarnji list” od 17. decembra 1939. objavio je apel Sokolskog društva Beograd II za pomoć sokolima, koji su bili otpušteni iz službe u raznim mestima Banovine Hrvatske, ili koji su pred pretnjama i napadima morali da se sele. Zajedno sa tim apelom objavio je članak pod naslovom „Kleveta”, u kome je napao beogradsko sokolstvo da „širi klevete o Banovini Hrvatskoj”, „da truje decu i srpsku javnost” pa poziva vlasti u Beogradu, da takvoj „klevetničkoj akciji stanu na put”. Glavni organ Saveza Sokola „Sokolski glasnik“ je komentarisao : „ali se otpuštanja vrše i dalje, u masi, i spremaju se nova! Sokolima u Beogradu nije sigurno prijatno, da za svoju braću traže nova nameštenja, da sakupljaju za njih pomoć, da otvaraju za njih kuhinje itd. i bili bi vrlo zahvalni “Jutarnjem listu”, kada bi uputio apel na drugu stranu da se ta progonstva ne vrše, pa kad bi sva naša braća mogla mirno da ostanu tamo gde su bila. Inače pisanje “Jutarnjeg lista” predstavlja krajni cinizam, kad najpre pušta i pomaže da se naša braća gone i otpuštaju, a onda traži od nas, da ih pustimo da umru od gladi !”. (27) U članku „Odgovoru Jutarnjem listu“ Milojko Jeftimijades je u ime časopisa „Oko sokolovo” istakao : „Nije toliki broj ubijen, ranjavan, napadan, otpuštan iz službe i proganjan pretećim pismima umorstvom po svojoj molbi i želji. Nije toliki broj došao kod nas bez sredstava za život na početku hladnih zimskih dana iz žarke želje da poseti Beograd i da se u njemu provodi. Zar to nisu progoni? Još se na nekima vide ožiljci rana“ (28). U časopisu „Oko sokolovo” pisali su o svojim utiscima o novom uredniku „Sokolskog glasnika“ : „Odlaskom brata J. Čelara za šefa kabineta Ministra za fizičko vaspitanje naroda, neko vreme uređivanje glavnog našeg sokolskog lista bilo je u krizi. Dolaskom u redakciju nove ličnosti u osobi brata Nike Bartulovića, književnika i javnog radnika osetila se naročita svežina i novi život. To se naročito vidi po sadržaju, polemičkom duhu članaka, po belini između redi, bogatstvu ideološkog sadržaja i informativnim vestima o svim pitanjima jugoslovenstva, jedinstva i slovenstva. Naša je nada da se ne pretera, jer bi bilo štete samo za opštu stvar, i da se ostane strogo na terenu sokolske ideološke i viteške borbe bez nepotrebnih ekskurzija po ideologijama drugih pokreta.” (29)

Posle reorganizacije „Sokolskog glasnika“ i dolaska na mesto urednika Niko Bartulović je vodio bespoštednu borbu protiv politike HSS i njenih progona svih njenih neprijatelja koja se završio u progonima NDH. Branio je prvenstveno sokole, ali je pisao i o stradanju i borbi Češkog naroda u tadašnjem Protektoratu. Kritikovao je frankovce a i komuniste posle sporazuma Staljin-Hitler. Glasnik je širio svest o potrebi otpora širenju fašizma. Vodio je upornu polemiku sa hrvatskim listovima. Posle reorganizacije lista, javnost je drugačije sudila o sokolima, nego ranije. Niko Bartulović je istakao da će uredništvo nepokolebljivo ustrajati u rodoljubivom radu, svesno da time odgovara želji svojih sokolskih čitalaca. Zato su sokolski čitaoci povećavali broj pretplatnika lista. I ostali listovi u Jugoslaviji pisali su o značaju sokolske štampe. Niko Bartulović bio je borac protiv nadirućeg fašizma, onda kada su se drugi kolebali. Sem pisanja o napadima na sokole, posebno u Banovini Hrvatskoj Glasnik je prenosio i shvatanja onih pregalaca koji su bili rešeni da se bore. I ostala sokolska štampa davala je svoj doprinos u borbi protiv napada HSS na sokole u banovini Hrvatskoj. Sokolska župa Beograd rešila je da šalje besplatno svoj glasnik „Oko sokolovo” u sve sokolske jedinice na teritoriji banovine Hrvatske. Zbog pisanja o izbeglicama napadnuta je Župa i njena humanitarna akcija u zagrebačkom „Jutarnjem listu“ od 17 decembra 1939. „Sokolski Glasnik” izlazio je do Aprilskog rata 1941. Pod okupacijom Savez Sokola i njegove novine bili su zabranjeni. Pisanje urednika Nika Bartulovića može da bude primer i u današnjem vremenu. Istorija se često ponavlja.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938, podnet IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23 aprila 1939”, str. 135;
2. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 25, 78, 84;
3. „Uspesi „SOKOLSKOG GLASNIKA”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939, br. 9, str.3;
4. „Svi na slovensku zabavu društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939, br. 9, str. 5; „Slovenska zabava društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 februar 1939, br. 8, str. 3;
5. „Zanimljivosti iz doma i sveta”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 mart 1939, br. 12, str. 6;
6. St. O. Stanković, Trebinje, „Prosvetni rad Sokola u Trebinju“, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
7. „Kompaktnost, odlučnost i nepromenjivost sokolske misli, došli su do punog izražaja na glavnoj godišnjoj skupštini Saveza Sokola K,J.”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 novembar 1940, br. 44, str. 4;
8. „Protiv unošenja zabune i rušenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 april 1940, br. 14, str. 1;
9. „Za „Sokolski Glasnik” , „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 april 1940, br. 14, str. 4;
10. „Za sokolski glasnik“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 22. mart 1940, br. 12, God. XI, str. 3;
11. „Otvaranje Sokolskog doma u Bijeloj“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 27 decembar 1940, br. 52, str. 4;
12. „Dva uzorna katolička sveštenika“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 20 decembar 1940, br. 51, str. 2;
13. „Sokolski dom u Bitolju za vreme napada iz vazduha”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22 novembar 1940, br. 47, str. 4;
14. „Sokolske jedinice u svim krajevima Jugoslavije proslavile su Prvi decembar”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 5;
15. „Napadaj na naraštajce”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 januar 1941, br. 3, str. 7;
16. „Prilike u Češko moravskom protektoratu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 mart 1940, br. 9, str. 4;
17. „Prozirne klevete, uperene protiv slovenstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 april 1940, br. 14, str. 4;
18. „Obzor o sokolskoj rezoluciji i napadima na Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 oktobar 1939, br. 40, str. 6;
19. „Obzor” protiv „Sokolskog glasnika“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 januar 1941, br. 2, str. 3;
20. „O sokolskoj štampi”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 januar 1941, br. 2, str. 4;
21. „Za prehranu naše braće, Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 januar 1941, br. 4, str. 2;
22. „Još o premeštanju učitelja i otpuštanju sokola”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 3;
23. „Velika seoba sokolskog nastavničkog naroda u Banovini Hrvatskoj”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 1;
24. „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 7;
25. „Čitajući novine ...”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 7;
26. „Službene vesti iz Župe”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1;
27. Ne kleveta, već žalosna istina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembra 1939, br. 51, str. 3;
28. Milojko Jeftimijades, „Odgovor „Jutarnjem listu“ Zagreb“, „Oko sokolovo”, Beograd, 4. februar 1940, br. 2, str. 40;
29. „Sokolski Glasnik u novoj opremi”, „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 februara 1939, br. 2, str. 29;