Značaj zdravstvenih zadruga

Između dva rata radile su zdravstvene zadruge u Jugoslaviji. Ideja o osnivanju zdravstveni potekla je od lekara Gavrila Kojića, koji je radio pri američkoj misiji. Svoju ideju ostvario je u saradnji sa američkom zdravstvenom misijom i uz podršku Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga i ministarstva narodnog zdravlja. Delovale su kao samoupravna udruženja članova udruženih zajedničkim očuvanjem zdravlja. Okupljale su seljake više sela jer su zdravstvene zadruge imale znatno veće izdatke za stručno osoblje i prostorije sa potrebnom opremom i lekovima nego zemljoradničke zadruge. Sredstva zadruga bila su članski udeli, mesečne uplate, štedni ulozi, zajmovi i krediti. Postojali su rezervni fond, bolesnički fond, fond za zadružno obrazovanje, fond za podizanje zadružnog doma zdravlja, ako bi prestala potreba za tim fondom, prikupljeni novac služio je za sanaciju. Rezervni fond je bio nedeljiv, zadrugari ga nisu dobijali i ako bi zadruga prestala sa radom. Čuvan je u Savezu do osnivanja nove zadruge na istoj teritoriji. Zadruge su zajmove i kredite uzimale samo ako su im nedostajala sopstvena sredstva. Osnovni cilj zadruga bio je zaštita zdravlja članova i njihovih porodica, a važna je bila zaštita dece i žena (majki-porodilja). Uz to posebno je bilo važno suzbijanje zaraznih i socijalnih bolesti. Prva zdravstvena zadruga u Srbiji osnovana je u Kosjeriću 25.1.1921 godine kao Sreska zdravstvena zadruga. Zdravstvene zadruge su bile pod ministarstvom narodnog zdravlja. Osnovan je Savez zdravstvenih zadruga koji je središte imao u Beogradu. U Srbiji je 1924 godine delovalo 1.538 zadruga svih zadružnih oblika – kreditnih, nabavljačko-potrošačkih, proizvođačko-prerađivačko-prodajnih, bilo je 15 zdravstvenih zadruga i 14 zdravstvenih stanica (sa 16 lekara i 13 sestara nudilja) sa 5.924 zadrugara. Uoči Drugog svetskog rata bilo je blizu 200 zdravstvenih zadruga. Organizacija Saveza bila je : Savez u Beogradu, Sreske zdravstvene zadruge u sreskom mestu, Zdravstveni odeljci u opštini, Zdravstveni poverenik u selu. Stručno osoblje bili su lekari, apotekari, veterinari, medicinske sestre i babice. Ostalo osoblje bili su knjigovođe, blagajnik i služitelj. Imali su pokretne zubne stanice. U okviru osposobljavanja stručnog osoblja pri zdravstvenim zadrugama vršene su pripreme lekara za rad u zadrugama. U okviru medicinske zaštite majki i dece vršeni su sistematski periodični pregledi trudnica, majki i novorođene dece. Vođeni su zdravstveni kartoni dece školskog uzrasta. U okviru veterinarske službe bila je veterinarska propaganda, suzbijanje biljnih štetočina i drugih parazita, zadružna proizvodnja vakcina, vakcinacija stoke protiv zaraznih bolesti. Pratili su širenje zaraznih bolesti, antituberkulozni rad, imunizaciju protiv šarlaha i difterije, lečenje malarije, .... . Zadružni objekti bili su zdravstveni objekti, higijenske česme, bunari i vodovodi. Rađeni su projekti seoskih zgrada od kamena, cigle, higijenskih đubrišta i septičkih jama na selu. Vođeni su sudski sporovi oko ekspoatacije mineralnih izvora i uređenja banje Vrujuci. Protiv zdravstvenih zadruga bili su Srpsko lekarsko društvo, apotekari, trgovci.

Sem zaposlenih delovala je zadrugarska omladina. Održavani su zadružni zimski tečajevi, izvođenje higijenskog i poljoprivrednog rada u Odeljcima Zadružne Omladine, poljoprivredna i higijenska takmičenja ženskih odeljaka, izgradnja higijenskih objekata. U okviru prosvetnog rada u zadrugama održavani su tečajevi prosvetno-higijenski, samarjanski, domaćičke škole, kursevi šivenja, zimski tečajevi. Njihov glasnik „Zdravstveni pokret“ izlazio je u Beogradu, u 3.000 primeraka od 1921 do 1930, a od 1930 do 1938, kao „Zdravstveni pokret“ – zdravlje“ u istom mesečnom tiražu. Objavljivane su studije i članci o higijeni sela, narodnim verovanjima u vradžbine, ... .

U Godišnjim inventarnim popisima zdravstvenih zadruga i Saveza navođeni su instrumenti, medicinski aparati, bolnička i ambulantna oprema, apotekarska slagališta, zadružne zgrade, imanja i biblioteke. Specijalizovana biblioteka Saveza zdravstvenih radnika koja je bila jedna od većih u svetu, uništena je 1941 godine. Zadruge su postojale od 1921 do 1948 godine. Ideju o zdravstvenim zadrugama prihvatili su Japan, SAD, Švedska. (1) U svom radu sledili su reči kralja Aleksandra : „Danas više nego ikada treba da je svakom jasno, da je zadrugarstvo najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka.”(2) Kraljevina Jugoslavija je 1930 godine donela zakon o Zdravstvenim zadrugama. Podržavala je zdravstvene zadruge i preko Higijenskih zavoda. (3)

U toku 1921. u Severnoj Dalmaciji saznali su za početke pokreta zdravstvenog zadrugarstva. O Uskrsu 1922. izašao je prvi broj lista „Zdravstveni pokret”. Počela je prepiska sa dr. Gavrilom Kojićem. Odmah po povlačenju Italijana iz Ravnih Kotara osnovana je Zdravstvena zadruga u Smokoviću, prva u njihovom kraju i jedna od prvih desetak zdravstvenih zadruga osnovanih u Jugoslaviji. Zadruga sa ambulantom i apotekom bila je u Narodnom domu u Smokoviću i počela je sa radom početkom 1924. Prvi zadružni lekar bio je dr. Nikola Oljdekop. Iste godine osnovana je Zdravstvena zadruga u Žegaru, koja je rad počela 1925. Osnovane su zdravstvene zadruge u Mokrom Polju, Smiljčiću, Đevrskama, Kninu, Kistanjima, Stamkovcima, Vinjercu, Ninu, Poljicama, Pađenama, Kosovu, Golubiću, Šibeniku, ... . Kad su osnovane prve zadruge u Smokoviću, Žegaru, Mokrom Polju dr. Gavrilo Kojić posetio je Dalmaciju dva puta. Prvi put posetio je mesta u kojima su osnovane zadruge 1924, a drugi put 1925. Severnu Dalmaciju posetile su članice Amerikanske misije i Dobrila i Slavka Koste Glavinića. Osnovana je škola za seoske domaćice, koja je držala predavanja 1926-27 i 1927-28. Škola je prestala sa radom zbog ustupanja prostorija za osnivanje bolnice u Zemuniku. Dr. Kojić je umro 1927. Upravni odbor Saveza zdravstvenih zadruga nastavio je njegovo delo. (4)

Sokoli iz Knina proslavili su Vidovdan 1931. na dalmatinskom Kosovu. Proslava je priređena po programu Kulturno-privredne matice za severnu Dalmaciju, koja je odlučila da proslavi da karakter kulturno-privredne propagande za selo. Osim sokolskog programa bila je predviđena poljoprivredna i higijenska izložba. Bio je pozvan dr. St. Ivanić, direktor Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu, da održi predavanje o zdravstvenim zadrugama. (5) Sokoli su u svom delovanju u selima oko Sarajeva otkrili poraznu sliku zdravstvenog stanja u narodu. Sokolska župa Sarajevo pokušavala je da pomogne selu i seljacima. Održavala je predavanja o higijeni, pravila sa lekarkama-sokolicama ekskurzije po selima, održavala tečajeve za prvu pomoć seoskim devojkama. Za vreme epidemije pegavca u istočnoj Bosni, Sokolska župa je slala čisto rublje, sapun i sredstva za dezinfekciju. Sve to nije davalo znatniji uspeh pa je župa rešila da radi na osnivanju zdravstvenih zadruga. Od 1933. sokolske seoske čete su upoznate s prednostima rada zdravstvenih zadruga. Župa je htela da u najnaprednijoj četi osnuje prvu zadrugu. Odmah se videlo da taj rad može da se uspešno odvija ako se zadruga osnuje pod sokolskim imenom, jer sokolstvo je jedino uživalo puno poverenje na selu, razočaranom svim dotadašnjim akcijama. Na izričiti zahtev sokola sa Pala i naroda opštine, zadruga je dobila ime Sokolska zdravstvena zadruga. Počela je propaganda u kojoj su učestvovali društvo i čete u Podvitezu, Mokrom i Javlićima. Osnovačka skupština zadruge održana je 1933. Kad je zadrugu trebalo registrovati ispostavilo se, da zadružno zakonodavstvo tih krajeva ne poznaje taj tip zadruge. Trebalo je dve godine uporne borbe sa birokratijom, dok sokoli nisu uspeli da registruju zadrugu. Na Palama kod Sarajeva osnovana je novembra 1935. prva Sokolska zdravstvena zadruga u Jugoslaviji. Uprkos rđavom vremenu seoski sokoli i narod ispunili su dvoranu sokolskog doma na Palama. Starešina sokolskog društva Božidar Savić otvorio je svečanost i pozdravio izaslanike među kojima i načelnika banske uprave dr. Sunajkovića, starog sokolskog radnika. Predsednik opštine Pale Stjepan Lučić zahvalio se sokolima u ime naroda čitave opštine, a Radmilo Grđić, izaslanik župe, govorio je ukazujući na primer Pala, o sokolskom patriotizmu i nacionalnom radu, čija su glavna merila žrtva i delo. Pozdravljena je lekarka zadruge sokolica dr. Nada Blumenau. Stari nacionalni borac sveštenik i soko Simo Bezović sa uzbuđenjem je pozdravio patriotsko delo paljanskih sokola. Prisutni su razgledali zgradu Sokolske zdravstvene zadruge u kojoj je bila smeštena ambulanta, apoteka i čekaonica zadruge. Seljaci su bili oduševljeni svojom zadrugom, a sokoli gordi zato što je ona nikla iz njihovog pregalaštva. Osnivanje zadruge podstaklo je interes za tu vrstu zadrugarstva i u drugim četama župe Sarajevo. (6) Prva glavna godišnja skupština Sokolske zdravstvene zadruge na Palama održana je 15 marta 1936. Skupština je održana u prostorijama Sokolskog društva u “Domu žrtava” u prisustvu velikog broja članova i onih koji to nisu bili. Skupštinu je otvorio predsednik zadruge Božidar Savić. Nakon izveštaja o radu u 1935. govorio je delegat Saveza zdravstvenih zadruga dr. Gaković. U svom govoru se prvo osvrnuo na rad zadruge, a zatim je održao predavanje o zdravstvenom zadrugarstvu i zadrugarstvu opšte, pozivajući prisutne da nastave rad oko širenja zdravstvenog zadrugarstva. Po pravilima zadruge ispadali su kockom dva člana upravnog i dva člana nadzornog odbora. Posle izvlačenja kocke otpali su iz upravnog odbora D. Ilić i Ivan Raguz, a iz nadzornog odbora Novo Lučić i Vilotije Kočović. Nakon toga skupština je ponovo birala istu braću u upravni i nadzorni odbor. Posle se razvila diskusija o radu i potrebama zadruge. Predsednik je zaključio skupštinu, koja je bila dokaz svesne sokolske i zadrugarske manifestacije i napora sokola toga kraja. Posle skupštine prikazivan je film o zadrugarstvu, a za školsku decu prikazan je film “Afrika”.(7)

U članku „Sokolske zdravstvene zadruge“ u „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je da je do 1936 godine delovalo 109 zdravstvenih zadruga. U slučaju saradnje predloženo je u članku : u jednom društvu ili četi gde se želi osnivanje zdravstvene zadruge procenila bi se situacija sa obzirom na uslove, koje je predviđao zakon o zdravstvenim zadrugama i ako bi procena uslova bila povoljna izabrao bi se odbor vodećih ljudi. Taj odbor bi sa jednim delegatom iz Saveza Sokola i Saveza zdravstvenih zadruga svršio tehničke formalnosti oko osnivanja. Zadruga bi odmah mogla da pristupi radu. Bio je važan izbor vodećih ljudi koji bi vodili zadrugu. Sokolske zdravstvene zadruge bi dobijale sokolsko ime i uz zadružni rad sprovodile bi sokolski radni program. Pri osnivanju zadruge mogli su učestvovati kao zadrugari i oni koji nisu bili članovi sokola. Sokolske zdravstvene zadruge bile bi povezane sa Savezom zdravstvenih zadruga kao i ostale zdravstvene zadruge koje nisu bile u okviru sokolstva. Dr. Vojislav Stojanović je smatrao da je zadrugarstvo potrebno sokolstvu i da bi sokoli mnogo učinili i za sebe i za narod, ako bi ovaj savremeni pokret uvrstili u svoje metode rada. (8)

Na Sednici plenuma Uprave Saveza Sokola K.J. 2 i 3 marta 1940. razmatrana je reorganizacija rada na selu. Savez je stupio u vezu sa svim ustanovama i organizacijama koje su se bavile selom, da bi organizovali „Nacionalni savet za kulturu sela” u kome je trebao da se koncentriše sav rad na podizanju sela. Savez je pregovarao sa Srpskim Poljoprivrednim društvom, Savezom zdravstvenih zadruga, Centralnim higijenskim zavodom, Centralom za higijensko iskorišćavanje voća, Trgovinskom komorom, Državnom štamparijom, Narodnom bankom i Seljačkim bukvarom. Sa Savezom zdravstvenih zadruga vođeni su pregovori o saradnji sa njenim omladinskim odeljenjima. (9) Na inicijativu Saveza Sokola održana je 15 oktobra 1940. konferencija prestavnika društava i ustanova, koje su se bavile podizanjem i proučavanjem sela. U ime Saveza zdravstvenih zadruga konferenciji je prisustvovao dr. Gaković. (10)

Od Aprilskog rata 1941 godine Zdravstvene zadruge vodile su brigu o izbeglicama iz NDH. U tome su sarađivali sa ministarstvom socijalne politike i narodnog zdravlja i Komitetom za izbeglice. Vodili su spiskove izbegličke dece poverene na ishranu u seoskim porodicama, naseljavanju izbeglica, izbeglička dečja boravišta širom Srbije (oko 700 mesta), lekarski pregledi izbegličke dece, spiskovi izbegličkih porodica (otac, majka, deca) koji su želeli da idu na selo. Sem svega toga pomagali su i porodice ratnih zarobljenika. Slali su pakete ratnim zarobljenicima. I pored svih svojih zasluga Savez zdravstvenih zadruga prestao je sa radom rešenjem ministarstva narodnog zdravlja 12.6.1948 godine. Arhivska građa sačuvana je zahvaljujući znanju i pregalaštvu onih koji su vodili zadružni zdravstveni pokret kao i glavnom savezu zemljoradničkih zadruga NR Srbije koji je osnovao Zadružni arhiv.(11)

Posle Prvog svetskog rata stanje na selu je bilo teško. Zato su u Jugoslaviji od 1921 godine osnivane zdravstvene zadruge radi zdravstvene, socijalno-medicinske zaštite seljaka i njihovih porodica. Higijenski zavodi bili su državne ustanove koje su im pružali svu moguću pomoć u radu. Nastojeći da pomogne selu Savez Sokola je prihvatio saradnju sa zdravstvenim zadrugama i po njihovom modelu osnivao sokolske zdravstvene zadruge. Zdravstvene zadruge u Srbiji tokom Drugog svetskog rata rata prihvatile su izbeglice iz NDH. Savez zdravstvenih zadruga prestao je sa radom posle Drugog svetskog rata, jer su nove vlasti smatrale da i pored svih zasluga zdravstvenih zadruga one nisu bile potrebne na selu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1.Vladimir Ilijašević, „Zdravstvene zadruge i širenje zdravstvene kulture“, „Arhivski pregled“, 1-2, Beograd, 1989, str. 61-65;
2. Ljubomir A.Petrić, „Sokolstvo i zadrugarstvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 3;
3. Vladimir Ilijašević, „Zdravstvene zadruge i širenje zdravstvene kulture“, „Arhivski pregled“, 1-2, Beograd, 1989, str. 62;
4. Lazar Matić, „Šta smo radili za zadnjih 20 godina”, „Severna Dalmacija nekad i sad”, Beograd, Glavna zadruga za narodno prosvećivanje, 1939, str. 82, 83, 84, 85, 86;
5. „Vidovdan na dalmatinskom Kosovu”, „Soko na Jadranu“, Split, oktobar 1931, br. 10 str. 260, 261;
6. Soko, „Na Palama kod Sarajeva osnovana je prva Sokolska zdravstvena zadruga u državi“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 decembar 1935, br. 45, str. 8, 9;
7. „Godišnja skupština Sokolske zdravstvene zadruge na Palama”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 3;
8. Dr. Vojislav Stojanović, Beograd, „Sokolske zdravstvene zadruge“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 21 februar 1936, br. 8, str. 1,2;
9. „Sednica plenuma Uprave Saveza Sokola K.J.”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 mart 1940, br. 10, str. 4;
10. „Osnivanje nacionalnog saveta za selo”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 3;
11. Vladimir Ilijašević, „Zdravstvene zadruge i širenje zdravstvene kulture“, „Arhivski pregled“, 1-2, Beograd, 1989, str.65, 66;