Udruženje rezervnih oficira i ratnika

Udruženje rezervnih oficira i ratnika delovalo je u svim krajevima Jugoslavije. Imalo je oko 14.000 članova. Od njih bilo je aktivno i učestvovalo u radu udruženja oko 12.000 članova. Središnja Uprava i pododbor za Beograd bili su : Predsednik Milan Đ. Radosavljević; I podpredsednik Ljubomir V. Stefanović, II podpredsednik Nedeljko K. Savić, generalni sekretar Bogomir A. Bogić, članovi : Vlaskoje D. Kotlajić, Miloš P. Radojlović, Jovan S.Jovanović, Milan P. Mišković, Staniša Korunović, Milorad K. Jovanović, dr. Josip Nedok, Mirko Pavlović, Dragutin Vojinović, Janićije P. Mićić, Nikola Krstić, Konstantin Mijatović, Aleksandar Velicki, Milivoje Stojanović, Ćira R. Ćirković, dr. Josip Klinčić, Dušan Zagorac, Svetislav Hođera, Dragojlo Tomić i Pavle Vujić

senator iz Užica. Bilo je 138 odbora u svim većim mestima u Jugoslaviji. Održavalo je prijateljske veze sa sličnim organizacijama u zemlji : Savezom ratnih dobrovoljaca, sa Savezom Dobrovoljaca Kraljevine Srbije, sa četničkim udruženjem, sa Narodnom Odbranom za Beograd, sa Udruženjem ratnih invalida, ... . Udruženje je organizovalo sekcije po školama i među omladinom. Preko priloga dobrih ljudi sekcija Udruženja uspela je da nabavi i razdeli kao poklone : šumadijskog odela za decu siromašnih ratnika 70 pari, šumadijskih opanaka 200 pari, sokolskih odela za omladinu 300 pari, mornaričkih uniformi 20 pari, đačkih torbica sa posvetom 200 komada i 100 komada albuma Dinastije Karađorđevića. Udruženje je nabavilo i razdalo preko odbora 18.000 kapa šajkača. Kao nagrada dobrim đacima dodelili su 7.000 u reljefu na kartonu izrađenih likova kralja i kraljice (poklon inž. Dušana V.Popovića) i 6.500 komada poučnih i propagandnih knjiga sa posvetom : „Dobrom đaku, budućem vojniku-braniocu otadžbine Udruženja Rezervnih oficira i ratnika”. Pokloni su podeljeni prilikom svečanosti. Središna uprava Udruženja radila je na osnivanju pododbora Udruženja i da sa pododborima održi što tešnje veze. Središna uprava je istakla u svom izveštaju da su godine 1930 i 1931. najplodniji period godina njihovog delovanja. Pored podignutih spomenika dr. Rajsu u Topčideru; spomenika na Gučevu i Spomenika braniocima Beograda na Novom groblju u Beogradu, počeli su i dovršili Ratnički Dom u Beogradu. Glasilo Udruženja bio je „Ratnički Glasnik”. U filmovima Udruženja rezervnih oficira i ratnika snimani su prizori iz života i rada Udruženja. Snimili su na film i njihovu posetu Francuskoj. Preko pododbora Udruženja filmovi su prikazivani u svim mestima Jugoslavije.(1) Prilikom radova u blizini dunavske obale pronađeni su posmrtni ostaci branilaca Beograda. Svečana sahrana posmrtnih ostataka branilaca Beograda bila je 29 aprila 1934. Žalobne svečanosti trajale su celo pre podne, a molitve je izrekao patrijarh Varnava. Na sahrani i sprovodu učestvovali su članovi vlade na čelu sa predsednikom Nikolom Uzunovićem, predstavnici Senata, Skupštine, generaliteta i oficiri, predstavnici grada Beograda, diplomatski zbor sa vojnim atašeima savezničkih zemalja, četnici, Narodna odbrana, brojna kulturna i humana društva, skauti, školska deca i brojni sokoli, u čijim su redovima bili i svi delegati poslati iz svih sokolskih župa na saveznu godišnju skupštinu. Po ulicama, gde se kretala povorka bilo je mnoštvo naroda, koji je odao poslednju počast svojim herojima. (2)

Udruženje „Narodna svest” pozvalo je na saradnju patriotska, ratnička i viteška društva „da se duhovno i moralno spremimo za sve događaje koji mogu da nastupe”.U Beogradu je osnovan „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. U Odbor su ušli Savez sokola Kraljevine Jugoslavije, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Savez ratnih dobrovoljaca, Udruženje starih četnika, Udruženje nosilaca Karađorđeve zvezde, Udruženje nosilaca ordena belog orla s mačevima, Udruženje nosilaca albanske spomenice, Jadranska Straža, Saveza emigranata iz Istre, Srpski kulturni klub, Jugoslovenski kulturni klub, Kolo Srpskih Sestara i Beogradsko žensko društvo Odbor je radio na snaženju patriotskog duha najširih slojeva naroda. Kad je jedno društvo vršilo svoju nacionalnu i patriotsku akciju, članovi svih drugih udruženja bili su dužni da ga pomažu. (3) Na hajku HSS protiv sokola u novoj Banovini Hrvatskoj reagovao je Savet patriotskih i viteških organizacija. Uputio je Savezu Sokola pismo u kome je istaknuto : „U sednici Saveta, od 12 o. m., slučaj raspuštanja SOKOLSKE ŽUPE ŠIBENIK, skrenuo je na sebe pažnju prisutnih i bio predmet žive diskusije. Jednodušnom odlukom Savet se pridružuje protestima koje ste, povodom ovog slučaja, učinili kod merodavnih faktora i žali, što je uopšte bilo moguće da se ovakva odluka donese ..”. (4)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Izveštaj o radu Udruženja rezervnih oficira i ratnika za godinu 1930/31”, Beograd 1932, str. 7, 10, 26, 27, 35, 39;
2. „Svečana sahrana branitelja Beograda“, „Kronika“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 4 maja 1934, br. 19, str. 5; ;
3. „Ratni pomenik”, Beograd, juna 1939, br. 3, str. 1;
4. „Poruka Saveta patriotskih, ratničkih i viteških organizacija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str. 2;