Branislav Nušić na Sokolskim pozornicama

Uprkos žalosti zbog pogibije kralja Aleksandra u Marselju 1934 godine „Sokolski Glasnik“ pisao je o 70-godišnjici Branislava Nušića. Istakao je da je Nušić bio najplodniji dramatičar i pripovedač. Odlično je poznavao dušu srpskog naroda, bio je nedostižan u posmatranju lokalnih običaja i prilika. On je poznavao kao malo ko dušu Balkana. Njegov rad je do tada obuhvatao 27 pozorišnih komada, od komedije i satire do tragedije. Njegovi komadi davani su kako na velikim pozornicama tako i na bezbrojnim diletanskim. Njegova „Gospođa ministarka“ bila je prevedena na češki i nemački, pa je postigla veliki uspeh u inostranstvu. Za njegov jubilej nameravale su da prikažu sve jugoslovenske, bugarske i češke scene njegovo najnovije delo, ali je opšta žalost ovu javnu proslavu sprečila. (1) Književnik Branislav Nušić bio je član Sokolskog društva Beograd I .(2)

Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je 23. 11. 1924. pozorišno poselo na kome je profesor Ivakić govorio o životu i radu Nušićevu, a sokolski naraštaj je prikazao „Naša deca” od Nušića. (3) Posle Prvodecembarske akademije, Sokolsko društvo u Kotoru je 10 januara 1925. priredilo sijelo sa deklamacijama i prikazom Nušićevog igrokaza. (4)

U „Spomenici 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku” iz 1929, pisano je o radu Sokolske Pozorišne Družine. Sekcija je 17. februara 1929. odigrala aktovke : 1. „Zimski kaput” od P. Petrovića, 2. „Provalnik” od Đ. Prejca. 3. „Analfabeta” od Branislava Nušića. Igrali su Mari Osmak, Rinka Jeričević, Nikica Taljeran, Božidar Bubalo, Branko Hope, Veljko Maričić, Miro Ribičić, Blagoje Samardžić, i Aleksandar Tupalov. (5) Sokolsko društvo Aleksandrovo dalo je na Stjepanje, 26 decembra 1933 godine komad „Tako je moralo biti“ od Nušića. Meštani su u velikom broju prisustvovali predstavi, tako da je kod njih interes za predstave porastao, naročito posle komada „Gospođa ministarka“, koja je davana 12 novembra 1933. Predstava je po oceni pisca članka u „Sokolskom Glasniku“ donekle zaostajala za „Gospođom ministarkom“, ali su braća diletanti zasluživali svako priznanje i pohvalu. (6) U diletantskom pozorištu Sokolskog društva Tuzla prikazani su skoro svi Nušićevi komadi do njegovog poslednjeg „Dr”. (7)
U velikoj dvorani Sokolskog doma u Kragujevcu 3 marta 1935. proslavljena je stogodišnjica osnivanja prvog srpskog pozorišta, koje je osnovao Joakim Vujić 1835. Proslava je spojena sa proslavom 70-godišnjice Branislava Nušića, koji je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Pre podne održana je svečana skupština, na kojoj su govorili Azanjac i Nušić. Nušić se zahvalio na srdačnom dočeku i podvukao značenje stogodišnjice prvog srpskog pozorišta. Posle podne priredila je pozorišna sekcija Soko Matice Kragujevac predstavu. Pre početka predstave govorili su Azanjac i profesor Miloje Pavlović. Prikazan je Nušićev „Običan čovek“. (8)

U Sokolskom društvu Inđija priređena je zabava 9.1.1936. Diletanti su izveli dva Nušićeva komada : „Analfabeta” i „Dugme”. Pevač i guslar Vučić – Bulatović je uz gusle otpevao „Smrt Kralja Petra I Velikoga” i „Smrt kralja Aleksandra I Ujedinitelja”. Prihod od zabave bio je namenjen zidanju sokolane. (9) Sokolska četa u Lovasu priredila je 23.2.1936. akademiju. Na programu akademije bilo je 1. Branislav Dumić „Gde nam je spas?”; 2. Jelena Dumić vežba sa pevanjem „Leptirići”; 3. M. Grubarova vežba sa pevanjem ženske dece „Na potoku”; 4. B. Nušić, šala u I činu „Muva”; 5. Širola, šala u 4 slike „Postolar i vrag”; 6. članovi su izveli proste vežbe sokolskih četa za 1936. Bilo je prisutno oko 170 osoba. (10) Sokolsko društvo Blato na Korčuli proslavilo je dan ujedinjenja 1 decembar 1936. U veče u novom sokolskom domu priređena akademija sa biranim programom. Na kraju je izveden pozorišni komad „Hadži Loja” od Nušića. Komad su izveli članovi „Glazbenog društva”. (11) U mestu Blatu na Korčuli je 12 i 13 decembra 1936. održan II sokolski sabor svih jedinica sa ostrva Korčule. Dana 13. decembra 1936. sabor je počeo u nedovršenoj sokolani u prisustvu predstavnika vlasti i kulturnih i nacionalnih društava. Posle podne priređena je svečana akademija u dvorani novosagrađenog Sokolskog doma. Na akademiji je izveden pozorišni komad Branislava Nušića „Knez Ivo od Semberije”. (12) U Sokolskom društvu Blato na Korčuli osnovana je diletantska sekcija od članova i članica društva. Sekcija je izvela komediju „Dr” u 4 čina od Branislava Nušića na Uskrs u dvorani još nedovršenog sokolskog doma. Bio je prisutan veliki broj gledalaca. Komad je uvežbao starešina društva Miljenko Batistić. On je između ostalih dužnosti vodio i sekciju. Repriza je davana 4. aprila 1937. Bilo je mnogo onih koji su došli da po drugi put vide predstavu. (13)

Dan Ujedinjenja 1 decembar 1937. u Cavtatu proslavljen je svečano. U veče priredilo je sokolsko društvo u svojoj dvorani akademiju. Diletanti sokolske sekcije odigrali su Nušićev „Svet” koji je pripremio Đuro S. Lonza, upravnik pošte u Cavtatu. (14) Pozorišni odsek Sokolskog društva Ub priredio je 10 marta 1938. predstavu, sa pozorišnim komadima „Emancipovana” od Brandića i „Greh za greh” od B. Nušića. Već 25 marta 1938. održana je druga predstava sa komadima „Školski nadzornik” i „Dva prijatelja”. (15)

Na priredbi Sokolskog društva Stara Pazova 7.5.1938. nastupio je Župski diletantski odsek sa pozorišnim komadom „Običan čovek”. (16) Sokolsko društvo u Bijeloj (Boka Kotorska) priredilo je niz manifestacija prilikom 20-godišnjice Ujedinjenja. Svečana akademija priređena je 2 decembra 1938. Posle akademije odigran je pozorišni komad „Analfabeta” od Nušića. (17) Pozorišni odsek Sokolskog društva Split gostovao je u Sokolskom društvu Sinj maja 1939. i prikazao Nušićev komad „Običan čovek”. Priredba se pretvorila u manifestaciju sokolskog bratstva. (18) Diletantska sekcija Sokolskog društva Kastav, kod Sušaka, nastupala je sa Nušićevim komadom „Vlast” i Trifkovićevim „Školskim nadzornikom” u Kastvu i selima Dražicama-Zametu i Jurčićima. Predstave su održane i pored neprilika koje su im činili protivnici. (19) Sokolsko društvo Kragujevac proslavilo je 12. oktobra 1940. desetogodišnjicu od osnivanja pozorišnog odseka. U Kragujevcu je januara 1930. osnovana Diletantska pozorišna grupa Radničke kolonije. Već 5 maja 1930. prikazala je „Đidu” Janka Veselinovića. Zatim su se ređali komadi „Devojačka kletva” od Ljubinka; „Dva narednika” od Đurkovića; „Seoska Lola” od Tota; „Sumnjivo lice” Nušića; „Sirotica” od Đurkovića i ... . Sa osnivanjem Sokolskog društva Kragujevac I pozorišna grupa prešla je u njegov sastav, jer je iza sebe imala snažnu organizaciju. Rezultat desetogodišnjeg rada odseka bio je preko stotinu komada, sa preko 250 predstava. Deo predstava pozorišni odsek izveo je Rači -- kragujevačkoj (tri puta), Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici (dva puta), Trepči i Gornjem Milanovcu. Odsek je desetogodišnjicu od osnivanja obeležio svečanom akademijom. Prikazan je Nušićev komad „Dr.”. Na proslavi je održano predavanje „Život pozorišnog otseka u prvoj deceniji”. Starešina društva i osnivač odseka Petar Jevđević predao je diplome za desetogodišnji neprekidan rad vođi odseka Živojinu Petroviću, Velimiru Pavićeviću, Ljubomiru Erkiću, Jovanu Slavkoviću, Milošu Vidakoviću, Dragici Vidaković, Jovanki Grozdanović i Mariji Rajter. Pored izaslanika korporacija i ustanova, proslavi je prisustvovao sekretar župe Kragujevac Todor Dimitrijević. Dimitrijević u ime župe i Janko Kramer u ime Sokolskog društva „Matice” predali su poklone Pozorišnom odseku. (20) Svečanom predstavom Sterijine komedije „Pokondirena tikva” sokolsko društvo u Velikoj Kikindi počelo je 20. oktobra 1940. svoju treću sezonu. T. Granfil je kao reditelj spremio komad i u njemu glumio. Gluma članice sokola Brašovan i sokola Rotarova bila je po oceni pisca članka u „Sokolskom glasniku“ solidna. Novu sezonu otvorio je pročelnik pozorišta Lj. Trpković. U svom govoru izneo je smernice i vaspitnu ulogu pozorišta. Među 500 gledalaca predstave bilo je mnogo srednješkolske omladine. Planirano je da 26. oktobra 1940. predstava „Pokondirena tikva” bude ponovljena, kao oproštajna igra R. Rotareva, koji je odlazio na odsluženje kadrovskog roka. U članku su najavili sokolsko selo sa programom koji je trebao da izvede sokolski podmladak. Pored horskog pevanja i recitacija trebala je da bude prikazana Nušićeva dečja komedija „Naša deca”. (21) Diletantska sekcija Sokolskog društva Milna dala je 1940. komade „Gospođa ministarka”, „Prokleti hotel”, „U vlastitoj zamci” i „Pošlo po vragu”. (22) Sokolsko društvo Čenta je na pokladnoj zabavi prikazalo „Svetski rat” od Nušića. (23) Sokolsko pozorište iz Novog Bečeja gostovalo je 9 marta 1941. u Velikoj Kikindi i izvelo u režiji Milorada Majina, ranijeg poznatog pozorišnog umetnika, Nušićevu komediju „Svet”. Glavne uloge igrali su Milorad Majin i Nataša Nešović-Majin. U manjim ulogama igrali su Mara Savić i Milka Lalić. Prosvetni odbor Sokolskog društva u Banatskom Karađorđevu, pod upravom Nenada Kuzmanovića, radio je na osnivanju pozorišne sekcije. Niz predstava počeo je prikazom Nušićeve „Ožalošćene porodice” 2 marta 1941. Glavnu ulogu igrao je N. Kuzmanović, a ostale uloge članica sokola V.Adamov, M. Preradović, Lj. Stanisavljević, M. Agbaba, Lj. Stankov i J. Kuzmanović, sokoli P.Stankov, M. Drakulić, M. Radaković, V. Garčin i O. Ugarčina. Diletantska sekcija Sokolskog društva Stari Sivac nastupala je krajem 1940. i početkom 1941. na priredbama koje je organizovalo društvo : doček novih godina, zabavi na Bogojavljenje, dan sv. Save, ... . Na zajedničkoj priredbi sokola Crvenke i Kule izveli su u Crvenki komad „Ratnikova mati”. Nastupili su u Crvenki 1.marta 1941. sa predstavama „Knez Ivo od Semberije” od Nušića i „Prosidba” od Čehova. (24) Pozorišna sekcija Sokolskog društva u Ogulinu prikazala je 1 i 2 marta 1941. komad „Sumnjivo lice” od Nušića. Velika dvorana sokolane koja je bila dupke puna gledalaca koji su bili oduševljeni humorom Nušića i izvođenjem sokola-glumaca. (25) Pozorišna sekcija društva u Novom Bečeju prikazala je u Vranjevu Nušićev komad „Svet”. Glavne uloge igrali su Milorad Majin i Nataša Majin. (26) Sokolske predstave uticale su na nove pisce. Jovan Ćirilov je istakao da su njegove prve uspomene pozorišne. Tridesetih godina 20 veka, u Kikindi je gledao Sokolsko pozorište, putujuće teatar koji je gostovao po vojvođanskim gradovima. Na jednu od tih predstava odvela ga je služavka. (27)

Soli su pisali o Nušićim jubilejima i proslavljali ih. Književnik Branislav Nušić, član sokolskog društva Beograd I, bio je često izvođen na sokolskim amaterskim pozornicama, u svim krajevima Jugoslavije. Od gradskih do seoskih sokolskih domova. Bio je to deo napora sokola da prikažu nacionalne komade na domaćim pozornicama. Pošto su sokolska pozorišta bila uglavnom diletantska, izvodila su manje i lakše Nušićeve komade. Ipak davali su i složenije komade kao „Gospođa ministarka”, „Ožalošćene porodice”, „Sumnjivo lice”... . Proslavu 70-godišnjice Branislava Nušića priredili su sokoli u Kragujevcu. Nušić je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Sokoli su težili da i u manjim sredinama gde nije bilo stalnih pozorišta prikažu Nušića i njegova dela. Dok su sokoli pri izvođenju nušićevih komedija znali kao i sam Nušić da njihova sredina ima puno mana, dotle su posleratne komunističke vlasti koristile nušićeva dela da u filmovima potpuno diskredituju predratno građansko društvo („Opštinsko dete”, „Pre rata” ... ). Posebno je film pod kako kažu Hrvati znakovitim nazivom „Pre rata” bio dopunjen od tadašnjih komunista. Nušić je tada već bio mrtav, a sokoli zabranjeni.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :
1. „70-godišnjica Branislava Nušića“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2 novembra 1934, br. 45, str. 3;
2. Statističar, dr. Relja Aranitović, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 26, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
3. „Godišnja skupština Sokolskog društva I u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 47;
4. „Rad sokolskog društva u Kotoru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 98;
5. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 66, 67, 72, 73, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87, 90, 91;
6. „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 5 januara 1934, br. 2, str. 4;
7. Anto Beneš, „Naše pozorište”, „Spomenica 30 godišnjeg rada Sokolskog društva Tuzla 1906 1937”, Tuzla 1937, str. 201, 202;
8. „Proslava 100-godišnjice prvog srpskog pozorišta u Kragujevcu“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 3;
9. „Zabava”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 6;
10. „Male vesti iz naših jedinica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 4;
11. „Proslava 1 decembra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 decembar 1936, br. 49, str. 6;
12. „Sabor sokolskih jedinica s Korčule”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1937, br. 1, str. 6,7;
13. M.V, „Sokolsko društvo Blato”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 6;
14. R.P. „Iz Cavtata”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 novembar 1937, br.43, str. 3; „Dan Ujedinjenja”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 11. Decembar 1937, br.46, str. 3,4;
15. „Vesti”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 maj 1938, br. 5;
16. „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 novembar 1938, br. 9;
17. „Odjeci sa proslave 20-godišnjice Ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 decembar 1938, br. 46, str. 3;
18. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 4;
19. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”. „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 mart 1940, br. 13, str. 4;
20. „Jedna lepa sokolska proslava u Kragujevcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1940, br. 43, str. 6;
21. „Sokolsko pozorište u Velikoj Kikindi otpočelo je novu sezonu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1940, br. 43, str.7;
22. „Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 6;
23. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 4;
24. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 4;
25. „Pozorišna sekcija Sokolskog društva u Ogulinu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 mart 1941, br. 12, str. 8;
26. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 8;
„Sećanje na Jovana Ćirilova”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2014, br. 53-54, str. 28;