Sokolska seoska četa u Crkvenom Boku

Sokolsku seosku četu u Crkvenom Boku osnovali su 1931. Božo Turajlić i Vlado Vukadinović. Četa je bila gimnastička družina koja je vežbala gimnastičke i sletske vežbe. U programu su bile i vežbe u rukovanju oružjem. Četa je učestvovala na brojnim vežbama održavanim u Jasenovcu, Sisku, Šibeniku, Zagrebu, ... . Na sletu na gradskom stadionu u Sarajevu 1934. četa iz Crkvenog Boka izvela je uspešne vežbe. Zbog zapaženih nastupa na sletovima četa je u znak priznanja išla na Svesokolski slet u Pragu 1938. (1) Seoska sokolska četa Crkveni Bok održala je na Vel. Gospojinu 28 avgusta 1932. svoju prvu javnu vežbu uz sudelovanje sokolskih društava iz Staze i Bobovca. Vežba je održana u crkvenoj porti Sv. Preobraženja Hristova u Crkvenom Boku. Zauzimanjem starešine čete crkva je za taj dan bila uređena i okićena zastavama. Četa je sa zastavama na čelu krenula da dočeka matično društvo Staza, a malo za tim sokolsko društvo Bobovac. Javnu vežbu otvorio je starešina Mihailo Duričić pozdravljajući goste i sokole i zahvaljujući na brojnoj poseti. Starešina matičnog društva Staza Milan Novaković govorio je o značenju sokolskih četa u narodu. Prva tačka u programu bio je nastup muške dece društva Staza – proste vežbe, zatim zajedno članovi društva Staze i Bobovac izveli su proste praške vežbe.

U članku u listu „Sokolski glasnik” istaknuto je da su vežbe skladno odvežbane. Naročito odobravanje dobili su članovi čete koji su nastupali u trećoj tačci u narodnim nošnjama. Zatim praške vežbe. Na kraju su nastupali članovi društva Staza sa prostim župskim vežbama i vežbama na preči. Bili su nagrađeni dugotrajnim aplauzom. Starešina čete zahvalio se kratkim govorom prisutnima na mnogobrojnoj poseti i pozivajući ih, da stupe u sokolske redove. (2) Sokolsko društvo Jasenovac održalo je 2 oktobra 1932. svoju prvu javnu vežbu. Pomogli su im seoska sokolska četa Crkveni Bok, Sokolsko društvo Zagreb IV i Samobor. Za uspeh vežbe bila je zaslužna Smilja Sagrak. U 11 sati bio je doček gostiju na stanici. Posle obeda priredili su domaćini gostima vožnju Savom i Unom. Nakon toga krenuli su na vežbalište, koje je za tu priredbu sokolima ustupila crkvena opština. Javna vežba počela je govorom starešine Madirace. Na javnoj vežbi su se isticale posebne tačke sokolske dece društva Jasenovac „Tamo daleko” i „Rukovet” po narodnim motivima od M. Jankovića. Te tačke su bile izvedene sa tolikom elegancijom i razumevanjem narodnih pesama da su zadivile sve prisutne. Publika je reagovala burnim pljeskom na te tačke. Izvedene su vežbe članica na ručama društava Jasenovac, Zagreb IV i Samobor, kao i župske proste vežbe. Nastupili su članovi čete Crkveni Bok sa praškim vežbama (vežbe sa sleta u Pragu). Najveći uspeh požnjele su članice Zagreb IV, koje su izvele sastav M. Jankovića „Novi smjerovi”. Posle vežbe priređena je zabava. (3) U čast desetogodišnjice rođenja prestolonaslednika Petra Sokolsko društvo Jasenovac priredilo je 3. septembra 1933. javnu vežbu zajedno sa društvima i četama Nova Gradiška, Novska, Lipovljani, Bobovac, Crkveni Bok i Rajić. Starešina društva dr. Spasoje Madiraca govorio je o značenju proslave. Govor je završen klicanjem kralju, prestolonasledniku Petru i celom kraljevskom domu i Sokolstvu. Posle toga je Hrvatsko pevačko društvo „Svačić” iz Jasenovca pevalo himnu. Nastupila su društva i čete sa raznim vežbama. Program je završen narodnim veseljem. (4)

Četa Crkveni Bok održala je 9 januara 1934 godine glavnu godišnju skupštinu, koja je bila po članku u „Sokolskom Glasniku“ izvanredno posećena. Otvorio ju je zamenik starešine brat Vukadinović pozivajući prisutne da upute sokolski pozdrav kralju Aleksandru, bratu starešini prestolonasledniku Petru i velikoj Jugoslaviji. Posle toga pročitani su izveštaji funkcionera čete, koji su saslušani sa odobravanjem. Izabrana je nova uprava i to : . starešina je bio Vladimir Vukadinović, upravnik pošte, zamenik starešine Tomislav Klarić, tajnik Petar Vojnović, učitelj, blagajnik Đuro Kepčija, trgovac, načelnik Božidar Turajlić, načelnica Vinka Jakovčić, prosvetar Stevo Čavić, sveštenik. Revizori su bili Jovo Beč, lugar i Pavle Vančurenko, trgovac. Pročelnici knjižnice bili su Mile Sekulić, ratar, muzičke sekcije Lazar Bižić i diletantske sekcije Mile Radovanović. Delegat matičnog društva brat Marković pozdravio je prisutne. (5)

U upravi čete Crkveni Bok 1934. starešina je bio Vladimir Vukadinović, zamenik Tomislav Klarić, sekretar Petar Vojnović, blagajnik Đuro Kepčija, načelnik Božidar Turajlić, prosvetar Stevančević, načelnica Vinka Jakovčić, referent za knjižnicu Mile Sekulić, referent za muziku Lazar Bižić, referent za diletantski odsek Mile Radovanović. Revizori su bili Jovo Beč, Pavle Vančurenko. (6) Četa Crkveni Bok je na svojoj glavnoj skupštini osnovala tamburašku sekciju i iz svojih skrom sredstava odredila za fond za nabavku tambura 350 dinara. Pošto to nije bilo dovoljno uprava je zamolila braću iseljenike da pomognu. Oni su se odazvali pozivu i priložili : Dušan Kotur, profesor u penziji iz Sremskih Karlovaca 100 dinara, Dušan Klipa, sveštenik i bivši starešina čete koji je živeo u Starom selu 150 dinara. Po 5 dolara da li su : Dušan Radovanović i Petar Rak iz Strmena, Ljubomir Gemović, Nikola Cikola, Stojan Vučenović i Milan Gemović iz Ivanjskog Boka, Jovo Mazalica, Stevo Đuričić, Đuro Penlić, Dušan Pralica i Jovo Katalina iz Crkvenog Boka i Janko Stolaza iz Kosova Polja; Po 2 dolara dao je : Ljubomir Rušnov, Vrgin most; Po 1 dolar Živko Joksimović, Zemun, Mirko Marković, Gacko, Đuro Jovetić, Crna Gora, Savo Terzić, Sarajevo i Savo Stojanović, Medari, Georg Blitva, Veljun; Po 50 centi Pila Bunjevac, Nova Gradiška, Petar Tubin, Bos. Novi, Joco Čifut, Galicija, Joso Korak, Udbina, Milan Rabatić, Gospić, Dmitar Radmanović, Nova Gradiška, Savo Krnjaić, Žirovac, Stevo Abramović, Nova Gradiška; Svi u Norandu (Kanada) ukupno 72 dolara odnosno 3.370 dinara. U „Sokolskom Glasniku“ je istaknuto : „Svima prilagačima bratska hvala, a njihova imena biće sačuvana u trajnoj uspomeni.“ Od priloga je četa nabavila 7 tambura, „oko kojih se je i pored poljskog rada počela okupljati sokolska omladina. Ova mlada četa pokazala je do sada zavidne rezultate na svim poljima rada, a naročito ove godine pod upravom brata starešine Vladimira Vukadinovića, a za koji rad je dobila i priznanje od br. Župe.“ (7) U Crkvenom Boku održana je 19 avgusta 1934 godine crkvena i sokolska svečanost. Malo selo u Posavini osvanulo je u svečanom ruhu sa nekoliko slavoluka među kojima se isticao sokolski. Episkopa Gornjo-Karlovačkog dr. Maksimilijana dočekao je crkveni odbor sa upravom opštine, Sokolska četa i školska deca. Po završenoj liturgiji priređen je ručak za gosta sa više zvanica u Parohijskom domu. Za vreme ručka radila je uprava čete na poslednjim pripremama za javnu vežbu i na dočeku gostiju. Pre podne stigla je muzika bratskog društva Nova Gradiška, i delegat župe brat Srećko Džamonja, sa višom vrstom društva Zagreb II, Jasenovac, Staza, Sunja, Blinski Kut, Papići, Kratečko, Živoja i delegati društva Bobovac. Formirana je povorka sa muzikom na čelu. Povorka je burno pozdravljena kroz selo od sakupljenog naroda na crkvenoj slavi. Na vežbalište je stupio kroz špalir sokola episkop Maksimilijan. Njega su sa pratnjom i upravom čete dočekala muzika uz ovacije sokola. Starešina Vukadinović otvorio je javnu vežbu pozdravivši visoke goste i uputivši pozdrav kralju, prestolonasledniku, kraljebskom domu i velikoj i moćnoj Jugoslaviji.

Izveden je program : 1) Deca muška i ženska, Crkveni Bok, 2) Naraštaj Stara, 3) Čete – proste vežbe, 4) Članovi – proste vežbe, 5) Članice – proste vežbe, 6) Čete – jubilarne vežbe, 7) Zagreb II- vežbe na spravama i 8) Staza, Sunja i Kratečko vežbe na spravama.Vežbe su izvedene na zadovoljstvo publike, a naročito vežbe na spravama višeg odeljenja Zagreb II, koji su burno pozdravljeni na ulazu na vežbalište i nagrađeni aplauzom. Episkop se izrazio najlepše o izvođenju programa. Zahvalio se episkopu i ostalim gostima brat Srećko Džamonja, tajnik župe, održavši patriotski govor.Posle toga bilo je narodno veselje na kojem je kratko vreme ostao i episkop. U članku u „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je da je priredba u moralnom pogledu iznad očekivanja uspela. (8)

Grupa ustaša uhapsila je 1.5.1941. više od 10 viđenijih Srba na području opštine Crkveni Bok. Među njima su bili Mile Požar, Ljuban Đuričić, Petar Vila, Mladen Kačar, Božo Turajlić, Mirko Dragosavljević, Stevo Peulić, Jovo Radojčić, Matija Cikota, Mile Vujuć. Odveli su ih u hrvatsko selo Bobovac i zatvorili u opštinsku zgradu. Celog dana i noći ustaše su uhapšene Srbe tukli kundacima i glogovim štapovima, da bi ih posle tri dana pustili kućama. Pojedine ustaše su predlagale da se uhapšeni streljaju na obali Save, ali rukovodioci opštine i neki meštani sela Bobovac nisu dozvolili likvidaciju ljudi iz susednog sela. Ustaše su hapšenje i prebijanje opravdavale time da su uhapšeni Srbi bili članovi sokola i da su posedovali oružje. Posle rata nekadašnji preživeli sokoli osnovali su tada jedino dozvoljena društva za telesno vaspitanje „Partizan“.

Krajem 1952. osnovano je u Crkvenom Boku Društvo za telesno vaspitanje „Partizan” koji je trebao da zameni sokolska društva. Osnivači su bili : Božo Turajlić, Petar Nenadović i Bogdan Turajlić. DTV „Partizan” je 1960. imao 63 člana i 4 sekcije nogometnu, odbojkašku, vežbe na spravama i lakoatletsku. Društvo je učestvovalo na sletovima u Susku, Petrinji, Glini, ... . Na Saveznom sletu održanom u Beogradu 1959. učestvovala su 44 gimnastičara. Učestvovali su i na sletu „Bratstva-jedinstva” u Novom Mestu 1960. Aktivnosti tog društva prestale su krajem 60-tih godina 20 veka. (9)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :
1. Prof. Nikola D. Turajlić, „Strmen, Crkveni Bok i Ivanjski Bok”, knjiga I, Šajkaš, 2006, str. 106;
2. „Sokolska četa Crveni Bok”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 septembra 1932, br. 37, str. 6;
3. „Sokolsko društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 13. oktobra 1932, br. 41, str. 6;
4. „Sokolsko društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 septembra 1933, br. 37, str. 5, 6;
5. „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 januara 1934, br. 4, str. 4;
6. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik, Godina I”, Beograd 1934, str. CLIX;
7. „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 juna 1934, br. 24, str. 9;
8. „Crkveni Bok“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 7 septembar 1934, br. 37, str. 5;
9. Prof. Nikola D. Turajlić, „Strmen, Crkveni Bok i Ivanjski Bok”, knjiga I, Šajkaš, 2006, str. 110, 111;