Značaj sokolskih pozorišta

Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti slovenskih naroda. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. U svojim listovima i časopisima članovi sokola razmatrali su ciljeve, zadatke i značaj pozorišta za Savez Sokola. M. A. Vasić istakao je : „Samo jake mišice naše omladine neće pomoći u odsutnom trenutku, ako nije svesna dela svojih predaka, slave svoje otadžbine i žrtava koje se od nje traže. Zato je treba duhovno naoružati od najranijeg detinjstva pripremajući je za velika dela.“ (1)

Subotički sokoli su isticali potrebu stalnog pozorišta u Subotici. Smatrali su da su pozorišta potreba kao što su bile potrebne dobre škole. Pisali su o istoriji pozorišta u Subotici. Prvo organizovano pozorište bilo je osnovano 1818. Grupa glumaca koja se bila odvojila od „Pozorišne trupe u Kečkemetu“. Rad je prekunut zbog naređenja namesništva. Iduće godine zamenila ju je nemačka operetna trupa. Razna pozorišta su se smenjivala do 1855. Nova pozorišna zgrada je podignuta 1854, sa dvoranom i binskim uređajem. Pod uticajem „Dragovoljačke Pozorišne Družine” iz Sombora u Subotici je osnovano „Srpsko diletansko Društvo” krajem 1849 ili početkom 1850. Velikim žrtvama građana i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada otvoren je niz gostovanja, sa domaćim nacionalnim repetoarom, koji je prekinut oslobodilačkim ratovima.

Pozorište u Subotici je razvilo pregnuće za borbu protiv mađarskog uticaja, koji je silom nametan. Uz podizanje nacionalne svesti pozorište je negovalo čist narodni jezik, sprovodilo vaspitanje pozorišne publike, iznosilo najbolje domaće autore, posvećivalo punu pažnju Bunjevcima. U „Subotičkom glasniku” od 1874. isticalo se : „Naša varoš evo već nedilju dana ima u svom krilu mile goste. Narodno pozorište u nedilju otpočelo je svoje dilovanje, sa dramom : „Miloš Obilić”. U koliko je mili gost nama narodno pozorište, pokazuje onaj veliki broj građana, koji je u zgradi pozorišnoj prisutan bio. I to je tako dobro. Zašto da ne primimo raširenih ruku one, koji nam pridikuju sveto evangelije, evangelije narodne svisti. Ne tajimo i kažimo kako jeste. Osićamo svi bez razlike neko mrtvilo u društvenom životu; neću da kažem, da nemamo društvenog života. Svi vidimo kako smo nemoćni što dobrog, što koristnog stvoriti ! A zašto ! Nema narodnog duha ! Nemamo duha koji bi kazao : Rode ! Tvoja prethodnica neka te izvede iz duboke tamnoće na široko polje, da se svitli kano u raju – na polju narodne prosvite”. U članku u knjižici „Sokolsko delovanje u Subotici” isticalo se : „Tako se tada osećalo i radilo”. (2) Pera Sekulić je u knjižici „Sokolsko delovanje u Subotici” istakao : „Ovde u Subotici gde se još uvek sa nekojih strana sa potcenjivanjem govori o svemu što je naše ... mi moramo na svima poljima naše nacionalne i kulturne delatnosti da istupamo određeno i odlučno. Mi moramo naročito ovde na severu, u svim prilikama i na svim mestima da pokažemo naše solidne vrednosti. .... Mi putem nacionalnih pozorišnih komada dolazimo do svesti o našoj slavnoj narodnoj prošlosti; putem komada iz našeg narodnog života, mi vidimo jedinstvo našeg naroda. Svud su iste brige i iste radosti, svud isti jezik i isti običaji. Od kakve je ovo važnosti za naš sever, gde su tuđi kulturni uticaji bili tako dugotrajni i jaki, svakome treba da je jasno. .... Hoćemo da imamo svoje pozorište u Subotici. Uvereni smo da će naša ubedljiva reč sa pozornice našega pozorišta izgovorena od umetnika – glumaca – vršiti blagotvoran uticaj na naš nacionalni i kulturni život u Subotici,i da će poslužiti kao odlično vaspitno sretstvo za našu omladinu. Subotici je potrebno stalno svoje pozorište ! (3)

Tuzla do pojave sokolskog pozorišta nije imala svoje pozorište. Sokoli su priređivali predstave, ali pravi rad mogao je da počne izgradnjom Sokolskog doma Kralja Aleksandra I 1933. Dotad su dugi niz godina radili starešina društva Nikifor Todić i član sokola glumac Makso Dešić. U Domu koji je uz prostranu i akustičnu dvoranu raspolagao velikom pozornicom počelo je novo razdoblje rada društva. Uz uži krug nekoliko iskusnijih starijih došli su i mlađi puni poleta i volje. Zajednički su težili da pozorišni rad iziđe iz granica običnog diletantizma, da postane deo kulturnog rada grada Tuzle. Pored zabave trebalo je podizati kulturni nivo stanovništva. Uoči pravoslavne Nove Godine, 13 januara 1933. prikazan je prvi pozorišni komad Nušićevo „Sumnjivo lice” na novoj pozornici u domu. Iako je bilo puno problema, dvorana je bila prepuna a publika je bila oduševljena. Ipak nedostajalo je pravog stručnog znanja. Ali volja je ostala nepokolebljiva. Svaki sledeći komad bio je nešto bolji, bolje spremljen i izveden, ali sve to nije bilo pravo. Svaki početak je bio težak, a neki su sumnjali i otpali. Nabavili su Frojdenrajhovu Glumu i za kratko vreme proučili. Pozornica je preudešena u svim njezinim detaljima. Sledili su komadi koji su zasluživali pohvale. (4) ) U „Sokolskom Glasniku” izvestili su o njihovom radu i uspesima. Na inicijativu starešine društva Tuzla Nikifora Todića osnovan je 20 decembra 1932. pri Sokolskom društvu pozorišni odsek. Odsek je bio smešten u Sokolskom domu sa salom i velikom pozornicom kao i sa nuzgrednim prostorijama. Trebali su da povrate život zamrloj društvenosti u Tuzli. Izveden je 10 decembra 1933. komad „Misteriozni kamić” od I. Kulundžića, pred dupke punom salom. Posetioci su zahtevali da se komad ponovi. Komad je ponovo izveden 17 decembra 1933. uz ogromno učešće posetilaca. (5) Sledili su Petrovićev „Čvor”, Jarajevo „Između neba i pakla”, Begovićev „Pustolov pred vratima”, Zilahijevo „Na trećem spratu”, ... i skoro svi Nušićevi komadi do njegovog poslednjeg „Dr”. Publike je pridolazilo sve više. Stalno su se ređala pitanja kada će biti sledeća predstava. Pozorišne priredbe društva dolazili su da posećuju i iz udaljenih mesta od Tuzle. U „Spomenici 30 godišnjeg rada Sokolskog društva Tuzla 1906 1937” isticali su da njihovo pozorište spada u red najboljih provincijskih pozorišta, kao i da je bilo bolje od mnogih pozorišta po većim gradovima Jugoslavije. U toku vremena narastao je broj članstva, glumica i glumaca amatera, na njih oko pedeset. Od 1933. do 1937. prikazano je 39 pozorišnih komada na 36 pozorišnih predstava pred ukupno oko 6.000 gledalaca. Za te komade održano je 443 vežbi. Tuzla je imala svoje pozorište sa kojim se ponosila. (6) Na svečanoj akademiji priređenoj prilikom otvaranja Sokolskog doma u Olovu 11. oktobra 1936. društveni diletanti izveli su pozorišni komad „Sokolska majka” od Dušana Đ. Cvjetkovića. (7)

Pozorišni odsek pri Sokolskom društvu Kruševac organizovan je 1928. Tada je imao 5-6 članova. Priređivao je jednočinke na sokolskim poselima. Sokolsko pozorište formirano je maja 1932. Osnivač je bio Miodrag Nauparac, direktor Buda Pavlović, trgovac i industrijalac. Prvi glumci bili su : Bora Mihajlović, Ljubica Nikolić, Buda Pavlović, Dragoljub Krstić, Rada Milenković (Savićević), Leka Bošnjanac, ... . Pozorište je imalo 20 članova, upravnika, režisera i reditelja. U upravi društva bili su braća Budimović i Steva Nikolajević. Prikaz dramske literature je bio stalni oblik rada Društva. Pripremane su, prosečno, po tri premijere godišnje. Davane su predstave : „Kletva”, „Čikina kuća”, „Đido”, „Hajduk Stanko”, „Hasanaginica”, ... . Poslednje dve godine rada igrano je 29 predstava u Kruševcu, Vrnjcima, Ribarskoj Banji, Trsteniku i Paraćinu. (8) U dvorani Sokolskog društva Teslić održana je 2 marta 1940. priređena je sokolska zabava, priređena od naraštaja društva Tuzla. Dvorana je bila dupke puna posetilaca. Posle pozdravnog govora jednog naraštajca, izveden je pozorišni komad „Šokica”. Zabava je bila nastavljena igrankom i pesmom. Naraštajci su uz ispraćaj i sokolske pozdrave otputovali natrag u Tuzlu. (9)

Sem u većim gradovima sokolska pozorišta delovala su i u manjim gradovima i selima. Sokolska diletanska sekcija iz Doboja zajedno sa Sokolskom četom iz Kostajnice priredila je zabavu, na kojoj je dat komad „Pod strašnim krstom”. Brojni gledaoci bili su zadovoljni predstavom. Sekcija je sa tim programom trebala da nastupa i kod drugih četa u okolini. (10) Pozorišna sekcija Sokolskog društva u Ogulinu prikazala je 1 i 2 marta 1941. komad „Sumnjivo lice” od Nušića. Velika dvorana sokolane dupke puna bila je oduševljena humorom Nušića i izvođenjem sokola-glumaca. Gostovali su kod Sokolskog društva u Srpskim Moravicama, gde je bio postignut uspeh. (11) Pozorišni odsek sokolske čete Prošte priredio je 1940. tri uspele i odlično posećene predstave. Nastavio je i u 1941. rad u cilju da se kod omladine razvije heroizam, smelost i požrtvovanje, nacionalna svest i ljubav prema Otadžbini. Odsek je izvodio samo komade sa nacionalnim karakterom. U 1941. priređene su dve pozorišne predstave, na kojima su izvedeni komadi : „Kosovka devojka” i „Đakon Avakum”. Po završenoj predstavi načelnik čete je održao predavanje o ulozi vere i narodnih pesama. (12)

Sokoli su bili svesni značaja i mogućnosti pozorišta za razvoj nacionalne svesti, smelosti i požrtvovanja kod publike. Zato su osnivali pozorišne sekcije pri svojim društvima. Sokolska društva i čete u okviru svog prosvetnog rada izvodila su pozorišne predstave. Sa jedne strane nastojali su da prikazuju predstave i u seoskim sokolskim četama a sa druge da uzdignu svoja pozorišta u gradovima do umetničkog nivoa dostojnog stalnih pozornica u velikim gradovima Jugoslavije. Sem patriotskih komada trudili su se da prikazivanjem komada domaćih autora približe različite sredine koje su bile vekovima razdvojene. Najčešće izvođeni domaći pisac na sokolskim pozornicama bio je Nušić.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Miloš A. Vasić, „Sokolska pozorišta u Čehoslovačkoj“, „Oko sokolovo“, br. 6, 1938, Beograd, str. 150, 151;
2. Jova Memhelcer, „Kulturno-prosvetni rad Subotice”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica 1936, str. 55-58;
3. Pera Sekulić, „Subotici pozorište!”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica 1936, str. 70, 71;
4. Anto Beneš, „Naše pozorište”, „Spomenica 30 godišnjeg rada Sokolskog društva Tuzla 1906 1937”, Tuzla 1937, str. 198-200;
5. „Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 januara 1934, br. 2, str. 4;
6. Anto Beneš, „Naše pozorište”, „Spomenica 30 godišnjeg rada Sokolskog društva Tuzla 1906 1937”, Tuzla 1937, str. 201, 202;
7. B.F, „Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 3;
8. „Sokolsko pozorište u Kruševcu”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2023, br. 81-82, str. 18;
9. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 2;
10. „Rad sokolskog pozorišta iz Doboja”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 2;
11. „Pozorišna sekcija Sokolskog društva u Ogulinu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 mart 1941, br. 12, str. 8;
12. „Pozorišni otsek sokolske čete Prošte”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 mart 1941, br. 12, str. 8;