Sokolske pripreme za Drugi svetski rat

Pre Prvog svetskog rata zadatak sokolstva bio je jačanje tela i duha svojih članova, buđenje i negovanje nacionalne svesti i patriotizma, odbranu narodnih prava i borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Posle 1. decembra 1918. cilj sokolstva bio je postignut. Sokoli su u svojoj državi bili svesni da jačajući sebe, jačaju i svoj narod i svoju državu. Samodbrana, koja je pre 1918. bila jedini zadatak, ostaje samo za ona vremena, ako državu napadne neprijatelj. U svojoj državi sokoli su bili saradnik svih onih faktora, koji su radili na jačanju države.(1)

Prota Milutin Magazinović je u jednom članku u sokolskom glasniku „Oko sokolovo” 1936. istakao : „Ti znaš, dalje, da ima mnogo kratkovidnih sinova našeg naroda koji se pridružuju svesno ili nesvesno radu spoljašnjih nam neprijatelja. A videći da je sokolstvo najjači stub narodnog jedinstva, a u tom i najveća prepreka njihovih sebičnih ciljeva, oni udaraju nemilice i javno i tajno u osnovu tog stuba želeći da ga sruše. (2) U sali Sokolskog Doma u Sremskoj Mitrovici sokolsko društvo je održalo 9 oktobra 1938. komemoraciju za kralja Aleksandra. Sudelovali su Srpska crkvena pevačka družina i Srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Stražilovo”. Komemoraciju je otvorio starešina Boško Novaković. Govorio je o ličnosti kralja, kao najačoj istorijskoj ličnosti, čija uspomena ima da služi večitim stremljenjima sokolstva za sreću i napredak Jugoslavije. Brat Udicki govorio je o temi : „Deveti oktobar i sokolstvo” i završio je s aluzijom na tadašnje prilike u znaku antislovenstva i sa apelom da sokolstvo uspomenom na kralja Ujedinitelja neustrašivo čuva amanet kralja u smislu sokolskog načela : „Jačajmo se !” da Sloveni budu u svetu zaista ono što jesu, najači, i da svi zajedno zagrljeni mogu da pevaju svoju slovensku himnu „Hej Sloveni !” Slovenskom himnom je završena svečanost, a pevalo ju je Srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Stražilovo”. Komentar u članku u časopisu „Oko Sokolovo“ o komemoraciji bio je „Tako je i ova sokolska svečanost, kao i ostale, ostavila utiske koji našem sokolstvu mogu da služe samo na diku i ponos.” (3) U vreme Sudetske krize 1938. komemoracijama kralju Aleksandru podsticani su sokoli i njihova pristalice da ne klonu i da se pripreme za ono za šta su slutili da ih čeka u budućnosti. Sokolsko društvo Ruma je za Prvi decembar štampalo knjižnicu „Reči našeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja o narodnom oslobođenju i državnom ujedinjenju”. U predgovoru, pod naslovom „Gorostas se divi gorostasu” ispisane su reči dr. Nikole Tesle o kralju Aleksandru. (4)

Posle Sudetske krize 1938. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pripremao je užurbano svoje članstvo za odbranu otadžbine. Savez Sokola dodelio je Sokolskoj župi Beograd pomoć od 3.000 dinara za ciljeve narodno-odbrambenog odseka. Održan je sastanak delegata svih župskih narodno odbranbenih odseka u Beogradu 21. januara 1939. (5)

Iznenadna propast Čehoslovačke i Poljske zapanjila je sokole. Oni su u jedinstvu svih Slovena gledali zalogu vedrije budućnosti, u slobodi. Njihova srca su kucala za Čehe i Poljake. Nisu govorili, nisu pisali ali su osećali. Kod njih je osećaj bio jači od reči i pera. U Godišnjem izveštaju o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine izneti su stavovi prosvetara o ratnoj opasnosti koja se nadvila nad Jugoslavijom. Prosvetar društva Inđija Petar Lozjanin istakao je : „Cilj sokolskog vaspitanja je da, preko pojedinaca, ceo narod preporodi u nacionalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom pogledu. Da prosvetni rad uspe treba radnika, članstvo koje je voljno da ih sluša i uslove za povoljan razvoj. Prilike za prosvetni rad nisu bile povoljne. Za budući rad postoje svi uslovi. Da cela nacija stoji kao jedna tvrđava, danas je potrebnije nego ikada do sada, a sokolstvo bi trebalo da joj stoji na čelu.” Sokoli su morali da se bore sa malodušnošću i u sopstvenim redovima. Prosvetar Sokolskog društva Smederevo, brat Dragutin Simić istakao je : „Nastojao sam da se duh potištenosti, koji je donekle našu sokolsku sredinu zahvatio, ukloni i vera u bolje dane povrati i ojača.” Prosvetar Sokolskog društva Stari Banovci istakao je : „Ideali naši ruše se pred našim očima, u otadžbini i izvan, ali vera naša nadživeće sva iškušenja, jer su načela sokolskog života večna, kao što je večan i narod kome služimo i za čiji se bolji život zalažemo. Kolebanja u političkim načelima ne mogu u sokolskoj porodici biti predmet raspravljanja. Politički uticaj ne sme remetiti naše vrednosti i samopregor.”(6) Prosvetar Sokolskog društva Šabac, brat Slobodan Živojinović pozvao je sokole da se sete ponosne prošlosti, kako bi se svetlim uspomenama okrepili za nove napore i pregnuća. Istakao je da je iza vojnih zastava iz Prvog svetskog rata pod Cerom nošena i sokolska zastava. (7)

Sa pogoršavanjem međunarodne situacije pred Drugi svetski rat nacionalna društva su zbijala redove. U Beogradu je osnovan „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. U Odbor su ušli Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Savez ratnih dobrovoljaca, Udruženje starih četnika, Udruženje nosilaca Karađorđeve zvezde, Udruženje nosilaca ordena belog orla s mačevima, Udruženje nosilaca albanske spomenice, Jadranska Straža, Savez emigranata iz Istre, Srpski kulturni klub, Jugoslovenski kulturni klub, Kolo Srpskih Sestara i Beogradsko žensko društvo. Odbor je radio na snaženju patriotskog duha najširih slojeva naroda. Kad je jedno društvo vršilo svoju nacionalnu i patriotsku akciju, članovi svih drugih udruženja bili su dužni da ga pomažu. (8) Na Glavnoj skupštini Sokolske župe Beograd 24 i 25 marta 1939. prisustvovali su predstavnici ministarstva fizičkog vaspitanja naroda brat Stjepan Čelar, Kola Srpskih Sestara Olga Anđelković, Jadranske straže Danica Stojanović, Saveza emigrantskih udruženja Mirko Vratović, Saveza Jugoslovensko-čehoslovačke lige Milenko Trifunović, Saveza Sokola brat Gangl, Ruskog sokolskog saveza Pavle Rudnik i Vladimir Bajzer, delegacija studenata na čelu sa Vasilijem Smajevićem, delegati Vitoške oblasti bugarskih junaka iz Sofije Ivan Anastazov i Petar Lobanov. Zbog situacije govorio je Gangl da od reči treba preći na dela. Svi u vežbaonice, a naše vežbaonice su cela naša zemlja. To je naš sokolski dom, to je naša vežbaonica : gore i ravnice, brda i doline. Vera u ideale sokolskog slovenskog bratstva mora da pobedi junački i sokolski. Gđa Anđelković je u ime Kola Srpskih Sestara, izjavila da Kolo stoji uz sokole i da će sa sokolima istrajati na čuvanju slovenske solidarnosti i sarađivati na dobru naroda i države. Smajević je u ime studenata koji su od nedavna sarađivali sa sokolima, zahvalio župi na poslatom pozivu. Istakao je : „Mi mladi nećemo osramotiti našu divnu prošlost, naše starije koji su od sebe dali za slobodu i čast otadžbine sve; ako ustreba i mi ćemo kao naši stari braniti slobodu i nezavisnost zemlje i naroda”. U glasniku Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” istaknuto je da je sokolska skupština u Beogradu pokazala oduševljenje i spremnost sokola, da će i dalje ustrajati u radu na ostvarivanju sokolskih ideala i da će narodne svetinje sa svima ostalim čuvati snagom svojih mišića, ... “. (9)

Savez Sokola organizovao je smotre svog članstva. Međudruštveni odbor sokolskih jedinica (društava i četa) u Beogradu odlučio je da 17 marta 1940. bude održana smotra svih članova sokola sa teritorije grada Beograda. (10) U Kraljevini Jugoslaviji održana je 12 maja 1940. smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. Smotra je uspešno održana u celoj zemlji, izuzev u gradovima Banovine Hrvatske, gde su vlasti ometale priređivanje javne smotre. U ostalim krajevima smotra je izvršena bez prepreka od strane vlasti. Beogradske i zemunske sokolske jedinice održale su smotre u sokolanama i letnjim vežbalištima. Smotre su bile spojene sa predavanjima iz narodno-odbrambenog vaspitanja. U Sokolskom društvu Beograd Matica, koje je imalo veliki broj članova, generalni sekretar Saveza Sokola Radmilo Grđić održao je predavanje. U Sokolskom društvu Beograd II izvršeno je gađanje iz pušaka, predavanje za sokolice o bojnim otrovima i evakuaciji. U Sokolskom društvu Beograd III održano je predavanje o narodno-odbrambenom radu, recitovanje „Kako se vaspitala predratna omladina”. U Sokolskom društvu Beograd IV izvršeno je takmičenje na strelištu svih pripadnika do 35 godina. Stariji su gađali iz vazdušnih pušaka. Izvedena je i ratna služba “osvajanjem” Banovog brda i druge ratne vežbe. …. . Sokolsko društvo Zemun I izvelo je na smotri gađanje. Predavano je o bojnim otrovima i lekarskoj pomoći za sokolice. (11) U „Sokolskom glasniku“ su istakli da je uspela smotra održana u Borovu. Učestvovali su sokoli iz Borova i iz Vukovara. Ispunili su sav stadion. Održane su vežbe i gađanja bojevnom municijom. Govorili su starešina Toma Maksimović i Niko Bartulović. (12) U Novom Sadu smotra je počela podizanjem sokolske zastave i govorom starešine župe dr. Ignjata Pavlasa. Kolone sokola su išle preko varoši u Petrovaradin i Bukovac, na čelu sa sokolskom konjicom i muzikom. U Petrovaradinu im se pridružio veliki broj sokola sa starešinom Vitoševićem, a dalje sokoli iz Sremskih Karlovaca, sa starešinom dr. S. Simeonović-Čokićem. U Bukovcu ih je dočekala mesna četa, sa starešinom Rankovićem na čelu. Na obroncima Fruške Gore sokoli su izveli narodno-odbrambene vežbe. Smotru je posetio komandant prve armijske oblasti general Milorad Petrović, koji je posvetio naročitu pažnju streljačkom odeljenju. Govorili su starešine Jovan Totović, Vlada Vitošević, … . Sokolska povorka vratila se u Novi Sad. (13) Na smotri sokoli su pokazali da su bili spremni da u slučaju rata, posle vojske učestvuju u odbrani zemlje, posebno u stvaranju unutrašnjeg fronta, da budu predvodnik u zaštiti stanovništva. Odazvalo se preko 150.000 sokola i sokolica. Dopisi i telegrafski izveštaji stizali su iz 2.000 sokolskih društava i četa. Odziv je bio od Skoplja, do Banja Luke i Maribora. Sokoli su uvežbavali zadatke vojno-odbrambenoj obuci, biciklističkim patrolama, lekarskoj pomoći, izletima i pešačenjima od 5 do 20 kilometara. Sokolima se pridružilo stanovništvo, a mnogi su zatražili da se upišu u sokole. (14) Sokolski rad na pripremi odbrane zemlje nastavio se i posle smotre. Načelnici i načelnice svih sokolskih jedinica župe Beograd zborovali su 19. maja 1940. u Beogradu u Domu Soko Matice. Na zboru su bili prisutni izaslanici Saveza Sokola Grđić i Kovač. Zborovanje je održano pod predsedavanjem načelnika župe Maksimovića i načelnice Vučković. Predavalo se o narodno-odbrambenom radu. Posle podne zbor je nastavljen na strelištu kod Careve ćuprije, gde je izvršena obuka u gađanju. (15)


Župa Beograd organizovala je 1940. u Beogradu tečaj za instruktore. Učestvovali su članovi iz svih jedinica Župe (društava i seoskih četa) koji nisu bili vojni obveznici. Predavači su bili sokolski radnici, oficiri i inžinjeri Aero-kluba. Župa Skoplje organizovala je od 1 do 14 marta 1941. prednjačko-odbranbeni tečaj u sokolskom domu u Skoplju. Na tečaju bilo je 26 slušalaca sa cele teritorije Župe. Predavano je 30 sokolskih i vojno-odbranbenih predmeta. Vojne predmete predavali su oficiri. (16). Skoro sva briga je u društvu Borovo bila vezana za tehničku stranu, a sokolstvo je tražilo celog čoveka. Zbog toga je na inicijativu ing. Gregorića osnovan prosvetni odbor. Članovi odbora držali su kraća predavanja posle vežbi. U okviru svog programa prosvetni odbor održao je 19 oktobra 1940. poselo. Poselo je otvorio zamenik starešine brat Berislav Jerićević. Izneo je značaj ovakvih sokolskih skupova, uzevši u obzir tadašnje prilike. Bio je srdačno pozdravljen od brojnih meštana, kao i od ugledne braće iz Vukovara. Sokolski trudbenik dr. Stanko Tončić iz Zagreba održao je predavanje o sokolskom delovanju u tom trenutku. Istakao je da nasuprot prilikama u zemlji treba da bude omladina svestrano primljena da može da ponese teret pri dograđivanju, nove, lepše Jugoslavije. Zato mora da jača i duh i telo. Mir po svaku cenu nije nikad bio misao vodilja nacionalne omladine. Malodušnost je trebalo ugušiti po svaku cenu. Istorije se ne grade kapitulacijama unapred, već žrtvama. Petrova Gora, Kosovo, Krbavsko Polje, Bela Gora, albanska Golgota primeri su časnog narodnog i državnog delovanja. Grešaka je od Ujedinjenja bilo mnogo, ali ideja državnog jedinstva ne sme da strada zbog grešaka pojedinaca. Omladina mora imati razumevanja i za socijalnu pravdu i poredak, ali mora ići putem građenja a ne rušenja. “I zato greh veliki prema Otadžbini čine oni, koji stavljaju zapreke sokolskom radu.” Buran aplauz bio odgovor na predavanje. Posle je sestra Marica Žigić recitovala sastav u prozi “O slobodi”, a brat Jovanović pesmu “Dužnost i prava”. Prosvetno veće završio je Jeričević prikazom tri filma iz sokolskog života, od kojih su dva bili vlasništvo Saveza SKJ, dok je treći film “O borovijadi” i “Sveslavenskom plesu u Borovu” bio vlasništvo brata Jeričevića. Plesom je završeno sokolsko poselo.(17)

Svojom odlučnošću sokoli su se trudili da ohrabre malodušne i klonule. Marko Sablić u svom članku „Sokolstvo među Srbima u banovini Hrvatskoj” isticao je za sokole : „U današnjem nadasve teškim prilikama, opštoj duhovnoj pometenosti, ono je ona svetla sunčeva zraka koja se probija kroz tmaste oblake i naveštava velike i lepše dane.” (18)

Sokoli su pre Prvog svetskog rata pozivali na borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Posle ujedinjenja 1918. sokoli su u svojoj državi bili saradnik svih onih faktora, koji su radili na jačanju države. Organizovali su pri sokolskim društvima streljačke odseke. Pošto su sokoli u jedinstvu svih Slovena gledali zalogu vedrije budućnosti, u slobodi, zapanjila ih je propast Čehoslovačke i Poljske. Duh potištenosti zahvatio je i sokolske redove. Težili su da se svetlim uspomenama okrepe za nova pregnuća u vremenima koja su nastupala. Sa pogoršavanjem međunarodne situacije pred Drugi svetski rat nacionalna društva su zbijala redove. Sokoli su pozvali na saradnju u odbrani otadžbine i studente za koje su znali da su pod uticajem komunista. Posle Sudetske krize 1938. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pojačao je pripremu svojih članova i članica za odbranu otadžbine. Sokoli su u saradnji sa ostalim nacionalnim društvima težili da se što više njihovih članova dobije vojnu obuku. U okviru saradnje sokola sa ostalim organizacijama osnovan je Savet rodoljubivih i viteških organizacija. Da bi prikazao snagu sokolske organizacije priređena je smotra 12 maja 1940. Smotra je bila uvod u angažovanje članova i članica sokola u Drugom svetskom ratu. Sokoli su znali da će u neposrednoj budućnosti gore i ravnice, brda i doline biti njihova sokolana. U današnje doba treba se podsetiti ovakvih primera odlučnosti.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :
1. Franjo Malin (Petrovaradin), „Soko nekad i sada”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 19;
2. Prota Milutin Magazinović, „Sokolstvo podiže duh kod svojih članova”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1936, br. 1, str. 10, 11;
3. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 novembra 1938, br. 9;
4. M.G.S. „Sokolsko društvo Ruma”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 mart 1941, br. 2 i 3, str.31;
5. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 februar 1939, br. 2;
6. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine.”, str. 34, 35, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 aprila 1940, br. 4;
7. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine.”, str. 35, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 aprila 1940, br. 4;
8. „Ratni pomenik”, Beograd, juna 1939, br. 3, str. 1;
9. „Glavna skupština župe Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 45, 46;
10. „Sokolska smotra u Beogradu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 5;
11. I. Sedlaček, „Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;
12. I. Sedlaček, „Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;
13. Uspeh smotre u ostaloj zemlji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 2;
14. Vladan Vukašinović, „Gimnastika i sokolstvo u Srbiji do 1941”, Beograd, 2016, str. 109;
15. „Zbor načelnika i načelnica beogradske sokolske župe”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 maj 1940, br. 21, str. 3;
16. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd 1940, br.7; „Dva uspela tečaja sokolske župe Skoplje“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28.mart 1941, br.13;
17. Bora Radovanović, „Predavanje Br. Dr. S. Tončića u Sokolskom društvu Borovo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 novembar 1940, br. 44, str. 2;
18. Marko Sablić, „Sokolstvo među Srbima u banovini Hrvatskoj”, „Srbobran srpski narodni kalendar i čitanka za godinu 1941”, Izdalo „Srpsko Ognjište” u Zagrebu, str. 100, 101;