Svetosavske besede

Srpski soko u Dvoru su osnovali i do 1914. vodili pravnik Simo.A. Živković i trgovac Pero Bekić. Društvo je širilo iz godine u godinu bazu svog rada : priređivalo je svetosavske besede, sastanke sa predavanjima, vodi borbu protiv alkohola, mode, besposlice, nemorala i nedisciplinovanosti domaćeg sveta. (1) Posle oslobođenja i ujedinjenja sokoli su nastavili da priređuju svetosavske besede. Sokoli su u svetosavskim besedama isticali značaj svetog Save za Srpski narod. Radio je na prosvećivanju Srba i političku konsolidaciju Srbije. Rešio je da svoju državu kulturno izjednači sa tada najprosvećenijom državom, Vizantijom, i tako utvrdi temelje političke samostalnosti Srbije. Pomoću crkve je Sava oplemenjivao Srbe, posebno se borio protiv sirovosti i grabežljivosti moćnog plemstva. Kako je crkva tada bila jedini širitelj kulture, trudio se da izgradi u Srbiji, što više crkava, posebno manastira, iz kojih se širilo svakovrsno znanje u narod. U svojoj nacionalnoj crkvi Srbi su dobili organizaciju, koja je znala spojiti crkvenu nauku i nacionalne ideale u skladnu celinu, i koja je bila jedini predstavnik srpske kulture. Srbi su verovali da se može srpska prosveta razvijati samo u duhu svetosavskih ideja. Turci su spalili telo svetog Save, ali nisu mogli uništiti njegov duhovni uticaj na narod. (2) Sem sokolskih priredbi posvećenih Sv. Savi sokoli su prisustvovali na priredbama koje su drugi organizovali. Osnivačka skupština Jugoslovenske sokolske matice održana je na Svetog Savu 27 januara 1923. u Ljubljani. Kad je sastanak bio završen predsedavajući Ravnihar pozvao je zadrugare da po mogućnosti učestvuju tog dana na proslavi Svetog Save, koji je priredila pravoslavna crkvena opština. (3)

U članku „Rad osječkog Sokola”, u listu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da su prilike u kojima je živeo osječki soko teške usled neshvaćanja širokih masa. Uprkos tome društvo je radilo intezivno, dosledno sokolskim idealima i ne upuštajući se u partijske sukobe. Pripremalo se da izda knjigu u koju su trebala da budu unesena sva predavanja o značenju Zrinjskog i Frankopana, o Vidovdanu, Štrosmajeru, svetom Savi i Slomšeku. (4) Sokolsko društvo u Kninu je pre Prvog svetskog rata organizovalo Svetosavske besede. Nastavili su sa svetosavskim besedama i posle rata. Ujutro je služena svečana liturgija, iza koje su deca iz osnovne škole priredila u sokolani priredbu. Priredba 1931. je ograničena zbog gripa. Zbog bolesti i odsustva nekoliko članova sokolskog orkestra otpale su muzičke tačke. Diletantska sekcija izvela je „Ropstvo Janković Stojana”, dramatizaciju narodne pesme od Jovana Protića. Garderoba je bila originalna, posuđena pomoću popa Paje Zelića iz Žagara, od seljaka. Jedan deo kotarskih narodnih odela pozajmila je tvrtka M.Đ. Matavulj iz Šibenika. Baš originalna garderoba doprinela je uspehu večeri. Posle programa nastavila se zabava sve do zore. (5)

U mnogim sokolskim župama su se spomendani obavezno slavili. Najveći broj takvih proslava slavio se u župi Mostar. Među njima i Sveti Sava. Neke jedinice župe Split izvele su proslavu Sv. Save, ... . Župa Petrovgrad vezala je proslavu Sv. Save uz sokolske akademije. Jedinice Sokolske župe Sušak-Rijeka organizovale su i izvele niz proslava : Sv. Save, ... . (6)

Savez Sokola učestvovao je 1935. u proslavi 700-godišnjice od smrti Svetoga Save. Na predlog Saveznog prosvetnog odbora Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije odlučio je 22 marta 1935. da sokoli proslave u svim svojim jedinicama uspomenu na ličnost i rad Rastka Nemanjića – Svetoga Save. U saopštenju Izvršnog odbora istaknuto je : „Ovom svojom proslavom Sokolstvo želi da istakne rodoljubivu i duboku državničku misiju Sv. Save, koji je stvaranjem samostalne nacionalne crkve ujedno udarao čvrste temelje državnoj samostalnosti srednjovekovne Nemanjićke države. Sv. Sava svojim zamašnim, istorijski značajnim radom učinio je, da je njegova nacionalna crkva postala simbol državne i nacionalne ideje. Ovako formirana crkvena samostalnost bila je moćna brana za zaštitu ideje samostalne narodne države. Vrednost svetosavske koncepcije pokazala se naročito u vremenima našeg narodnog robovanja. U tim momentima svetosavska ideja pretstavljala je sinonim naše nacionalne ideje i težnji za državnom slobodom. Poznato je, da je za vreme naše velike narodne revolucije početkom 19 veka svetosavska misao krepila verom veliki deo našega naroda i da su zbog toga na oltar narodne slobode davali zajednički svoju krv seljaci-ustanici, narodni revolucionarni junaci, sveštenici i kaluđeri.” (7) Sokolske svečanosti u Drnišu održavane su za Svetog Savu. (8)

Društva Sokolske župe Cetinje proslavila su 1935. 700-godišnjicu sv. Save. (9)


Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica iz Sokolske Župe Cetinje, priredilo je 11 maja 1935. sokolsku akademiju na kojoj su nastupile sve kategorije društva. Suplent Milorad Cvetković predavao je povodom 700 godišnjice smrti o sv. Savi. (10) U Đenoviću je svečano proslavljena Svetosavska godina 1935. Svetu liturgiju sa prigodnom propovijedi održao je vojni prota Jovan Matijašević. Održan je prenos litije od crkve Sv. Špiridona do osnovne škole u Đenoviću uz učešće vojske, mornarice, sokolskog društva i muzike. U školi osvećena je vodica, blagoslov koljiva i rezanje kolača. O Svetom Savi govorila je učiteljica Jelka Piper. Školska deca pevala su Svetosavsku i državnu himnu. Đaci osnovne škole recitovali su : „Na Sv. Savu”, „Moj rođendan”, „Mrtvi Kralj”, „Svetom Savi”, „Slava Kralju” i „Slava Viteškom Kralju”. „Zavjet Kralju Petru II” igrali su đaci osnovne škole iz Đenovića. Domaćin slave bio je Stevan Mustur. (11) Sokolska četa Krtole proslavila je 700 godišnjicu smrti sv. Save. Posle mise održala je četa svečanu sednicu, koju je otvorio Mihailo Barbić. Prosvetar Vaso Barbić držao je iscrpno predavanje o Sv. Savi, kao narodnom buditelju i prosvetitelju. Dva naraštajca recitovala su prigodne pesme o Sv. Savi, nakon čega je sednica završena pevanjem državne himne. (12) U Podravskoj Slatini priređena je u sokolskom društvu svetosavska beseda 1935.

Sokolsko društvo Kraljevica priredilo je 11 maja 1935. tehničko-prosvetnu akademiju u čast proslave sv. Save. Društveni prosvetar održao je predavanje o značenju i radu Save Nemanjića naglasivši da sokoli treba da cene i veličaju kult naših velikana bez razlike na vreme i mesto njihovog delovanja. Za tim su mlađa muška deca vežbala vežbe uz pratnju pesme „Oj Slaveni”, ... starija muška deca „Mladost” od Mudrog, ženski naraštaj Jubilarku i Sveslavenske plesove, muško i žensko članstvo „Morje adrijansko”. Sve tačke pratio je na klaviru Stanko Gudac. Načelnica Albina Gudac za svoj rad na uvežbavanju vežbi nagrađena je dugotrajnim aplauzom. (13) Sokolsko društvo Kovin priredilo je proslavu 700 godišnjice smrti sv. Save sa svečanom akademijom i pozorišnim komadom lutkarske sekcije „Rastko Nemanja”. (14) Sokolsko društvo u Iloku svečano je proslavilo 12 maja 1935. sa svojim članstvom 700 godišnjicu smrti narodnog velikana Svetoga Save. Ljubica Savić govorila je „O značenju Svetog Save za našu narodnu prosvetu”. Naraštajke i sokolska školska deca pevali su državnu i svetosavsku himnu, recitovali deklamacije i izveli ritmičku vežbu „Neka živi Jugoslavija”. (15) Sokolsko društvo u Inđiji priredilo je u svojoj sokolani 12 maja 1935. selo, kojim je proslavila uspomenu na 700 godišnjicu smrti prosvetitelja Sv. Save. U svom govoru prosvetar Petar Lozjanin istakao je značaj svečanosti i podvukao da je sokolstvo jedina organizacija, koja u svom nacionalnom, prosvetnom i kulturnom radu u narodu, ide stopama Sv. Save. Đoka Popović predavao je “Život i rad Sv. Save”, a Bojana Kovačević i Tihomir Popović deklamovali su : „Smrt Sv. Save” i „Na Vračaru”. Hor sokolske dece pevao je Svetosavsku himnu, zatim „Sokolski pozdrav” i nekoliko horskih pesama. S. Škerlj i Panević pevali su nekoliko pesama solo. Romana Anrat pratila ih je na klaviru. Deca i naraštaj izveli su sletske vežbe. Prihod je išao u korist socijalne humane sekcije „Sokolsko srce”.(16)

Sokolsko društvo u Oroslovju, župa Zagreb, 24 maja 1935. na dan slovenskih apostola sv. Ćirila i Metoda, održalo je proslavu „Slovenskih apostola i 700godišnjice od smrti sv. Save”. Uz ostale u sokolskoj dvorani bila su školska deca sa svojim nastavnicima. Svečanost je otvorio starosta Đuro Prpić, davši reč prosvetaru Andriji Vučaku. Prosvetar je govorio o slovenskoj braći sv. Ćirilu i Metodu, a zatim o životu i radu sv. Save. Posle predavanja recitovano je : „Rastko” od V. Ilića Ml.; „Naš apostol” od Alekse Šantića; „Sava kaluđer” od Andrije Kačića-Miošića; „Sv. Sava” od Periše Bogdanovića. Školska deca pevala su državnu himnu. (17)

Sokolsko društvo u Bosanskoj Krupi proslavilo je 26 maja 1935. u Domu Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja 700-godišnjicu smrti sv. Save. Pozornica je bila dekorisana sa slikom sv. Save. Načelnica Danica Trbojević držala je predavanje o sv. Savi ističući njegov neumorni rad na polju prosvete. Govorila je i o sokolstvu. Posle deklamacija pevao je hor sokolskog društva himnu sv. Savi i državnu himnu. (18)

Sokolsko društvo u Srpskim Moravicama održalo je proslavu slovenskih apostola i 700-godišnjice smrti svetog Save. Proslavu je otvorio starešina Pero Dakić pozdravivši brojne posetioce. Muzika društva svirala je državnu himnu. Naraštajac Dušan Carević i naraštajka Milena Dević recitovali su pesme „Sveti Sava” od Vojislava Ilića. Radovan Jakšić, svršeni bogoslov, osvrnuo se na svetu braću Ćirila i Metoda, slovenske apostole, a zatim je prešao na glavnu temu proslave, na Svetog Savu, koji je nastavio rad svete braće. Prikazao je prisutnima istorijsku ličnost svetog Save. Sokolska školska deca pevala su svetosavsku himnu, a prihvatili su svi prisutni. Proslava je završena sviranjem „Sokolskog pozdrava”. (19)

Sokolsko društvo Dekanovec, župa Varaždin, sa svojim članstvom, proslavilo je 26 maja 1935. 700-godišnjicu smrti narodnog velikana svetog Save. Mažuran B. Predavao je „O životu i radu sv. Save”. Sokolska deca pevala su i recitovala nekoliko pesmica, a tamburaški zbor svirao je nekoliko sokolskih i nacionalnih komada, i državnu himnu. Posle programa razvilo se u školskom dvorištu narodno veselje sa plesom. (20)

Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici (Banovom Brdu) održalo je 24 maja 1935. pomen Zrinjskom i Frankopanu a istog dana i združeno proslavilo je 700 godišnjicu od smrti svetoga Save, prvog prosvetitelja srpskog naroda, visokog i večno zaslužnog sveštenika pravoslavne crkve. Prvo su u katoličkoj crkvi održane zadušnice Zrinjskom i Frankopanu, pa su svi prisutni pripadnici sokola i drugi gosti otišli u pravoslavnu crkvu gde su otstojali službu u slavu svetog Save. Prota Milojković, kao starešina crkve, u ime pravoslavne crkve, pohvalio je odluku Sokolstva da se po njegovim jedinicama proslavi 700-godišnjica od smrti sv. Save, istakavši u najkraćim crtama zasluge svetitelja za narod. Svi su prešli u sokolski dom gde je održana svečana sednica. U predavanjima koja su održali predstavnici prosvetnog odbora sokolskog društva na Banovom Brdu, prikazan je život, rad i smrt imenovanih velikana. O životu, radu i smrti Zrinjskog i Frankopana predavao je Živojin Pavlović, a o životu i zaslugama svetog Save predavao je Ante Smoković. (21) Sokolsko društvo Borovo priredilo je 2 juna 1935. Svetosavsku akademiju u Borovu. Akademiju je otvorio starešina Toma Maksimović istakavši značaj rada sv. Save za narod. Govor je završio sa usklikom “Slava sv. Savi”. Pevačko društvo „Gusle” iz Borova pod upravom sokola Vase Dabića pevalo svetosavsku himnu “Uskliknimo s ljubavlju.” Između dve recitacije koje su recitovala sokolska deca iz Borova, održao je prosvetar Vaso Dabić opširnije predavanje o sv. Savi. Izneo je život sv. Save, a posle opširno prikazao njegov rad i velike zasluge kao državnika, hrišćanskog propovednika, kao ekonoma i prosvetitelja srpskog naroda. Dečji hor sa naselja Jana Bate izveo je šest kraćih kompozicija komponovanih za dečje horove. Horom je upravljao Gorenšek. Poslednju tačku izvelo je novoosnovano pevačko društvo „Radiša” iz naselja Jana Bate, otpevavši dve kompozicije. Horom je upravljao horovođa Gorenšek. Prilozi su poslati Odboru za gradnju svetosavskog hrama u Beogradu. (22)

Sokolsko društvo Drvar priredilo je svečano poselo povodom sedamstogodišnjice smrti sv. Save. Predavanje o sv. Savi održao je ing. V. Slavić. Te 1935 godine u Drvaru nije priređena svetosavska beseda, iako je čitava godina bila posvećena uspomeni sv. Save. (23)

Sem Saveza Sokola i ostale organizacije obeležavale su 700 godišnjicu smrti Sv. Save. Tim povodom u časopisu „Ferijalac” objavljena su dva članka „Ličnost Svetoga Save” od dr. Jakše Hercega i „Putovanje Sv. Save” od Milije Stanića. U članku je dr. Jakša Herceg isticao da su sem pravoslavnih i Turci i katolici poštovali sv. Savu. Čak i posle spaljivanja moštiju od strane Sinan paše na Vračaru. Napisao je da je i Mrnavić u svom životopisu Sv. Save isticao protivan efekat Sinanovog nečasnog dela : „Uspomena na svetog čovjeka (Savu) ostala je i kod Turaka ... i kod šizmatika ... pa i kod naših katolika ... ostalo je ono isto poštovanje, koje je bilo i prije, i koje su naročito iskazivali Iliri svojim hodočašćem“. Za njega to nije bila samo prošlost jer su „U nekim našim krajevima katolici u litanijama zazivaju u pomoć i svetog Savu.”(24)


Sokolsko društvo u Novoj Gradiški priredilo je 26 januara 1936. u sokolani svetosavsko selo, spojeno sa čajankom i plesom. Predavanje o sv. Savi držao je prosvetar Emil Ketig. (25)

Na Svetog Savu 1937. priredila je Sokolska četa Lipovo Polje (Sokolsko društvo Gospić) Svetosavsku proslavu. Program koji se sastojao u više izabranih tačaka izveli su mladi sokoli seljaci. U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Ne bi čovek verovao s koliko su ne samo ljubavi, već i uspeha izvodili program ti seoski momci Sokoli. Naša sela s punim korakom idu pomalo napred. Ono što je pre nekoliko godina izgledalo skoro nemoguće, danas je već stvarnost. Sokolstvo naše seosko vrši i izvršišiti će u duhovnom i prosvetnom podizanju naših još zaostalih sela veliku ulogu.” (26)

Zastava Sokolske župe Beograd bila je razvijena i osvećena 21 juna 1937. U ime starokatoličke crkve dr. Niko Kalođera prizvao je Božju milost na sokolsku zastavu i sokole. U svom govoru istakao je : „ ... Bugari su oni koji su u celoj našoj istoriji bili usko povezani s nama i vrlo često delili iste žalosti i radosti i podnosili istu sudbinu, skoro još težu. Bugari su oni kojima je takođe uzvišeno i sveto ono što je najuzvišenije i najsvetije srpskom plemenu i celom jugoslovenstvu, a to je Sveti Sava, koji je u svojoj ljubavi i radu obuhvatio najsrdačnije i bugarski narod. Njegova želja i volja bila je da Srbi s Bugarima žive u najsrdačnijem bratskom odnosu. Stoga će Soko da izvrši obe ove velike i svete volje Sv. Save i našeg Viteškog kralja da se ustali kontinuitet bratske sloge, ljubavi i saradnje sa dragim Bugarima, koji su eto baš danas i naši dragi gosti i braća. Bog nek dade, da se našom slogom ispune reči svetog pisma : „Oh, kako je dobro i ugodno kad braća žive ujedno!” A među prvima, to tvrdo verujemo, prednjačiće u ovom velikom zadatku naša prestonička sokolska župa koju neposredno oživljuje duh Oplenca.” (27) Dan sv. Save, zaštitnika narodne crkve i škole proslavljen je u Cavtatu 1938. Pre podne održano je u svim školama predavanje sa prigodnim deklamacijama, naročito uspešno u mesnoj osnovnoj školi. Uveče u sokolani priređena je od poludržavne ženske zanatske škole akademija sa uspelim programom što je zasluga vrijednog učiteljstva i spreme učenica ove škole. Zabava je trajala do 2 časa posle ponoći. Čisti prihod ove priredbe išao je u fond siromašnih učenica. (28)


Sokolsko društvo Udbina priredilo je 27 januara 1941. svetosavsku besedu prikazavši pozorišni komad „Školski nadzornik” od Koste Trifkovića i „Stari Vujadin” dramu u tri slike. U svom govoru starešina društva Petar Veinović istakao je : „ ... Branimo svoju otadžbinu, kao što tigrica brani svoje mlade i nedajmo da nas tuđin bilo čime slabi, a to ćemo postići ako nepokolebivo verujemo u sebe i u svoju snagu otpora.” zatim je Milan Ciganović održao predavanje o sv. Savi. Prihod od besede bio je namenjen za siromašnu decu tog kraja. (29)

Sokolska društva i čete obeležavale su samostalno ili zajedno sa školama, crkvama i nacionalnim društvima (Kolo Srpskih Sestara, Jadranska straža, Savez dobrovoljaca, ... ) važne događaje i ličnosti iz nacionalne istorije. Sokolski savez je uvažavajući značaj Sv. Save održao osnivačku skupštinu Sokolske matice u Ljubljani na Svetog Savu. Sokolska društva priređivala su svetosavske besede. Obeležavale su Savindan zajedno sa školama, kao školsku slavu. Savez Sokola je učestvovao 1935. u proslavi 700-godišnjice od smrti Svetoga Save. Dr. Jakša Herceg je u članku „Ličnost Svetoga Save” objavljenom u časopisu „Ferijalac” isticao da su sv. Savu poštovali sem pravoslavnih i poturice i katolici. I da su nastavili da ga poštuju. Sokolska društva su i pre i posle 1935. nastavila da proslavljaju Savindan. U želji sa podstaknu bratsku saradnju sokola sa Bugarima, govornici su podsećali da i Bugari slave Svetog Savu. Starešinstvo Saveza Sokola smatralo je da su zasluge Rastka Nemanjića – Svetog Save značajne za učvršćivanje jedinstvenog duha ne samo srpskog naroda nego i ostalih građana Kraljevine Jugoslavije koji su vekovima živeli razdvojeni tuđim granicima.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Uvod”, „Spomenica 1905-1925 život i rad Sokolstva u Dvoru”, u Dvoru 13. juna 1925, str. 2, 6, 9;
2. „Sveti Sava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,15 januarja 1924, br. 1, str. 2,3;
3. M. A-č. „Sokolska Matica”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1923, broj II, str. 65, 66;
4. „Rad osječkog Sokola”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, februar-mart 1924, br. 2-3, str. 21;
5. „Svetosavska besjeda”, „Sokol na Jadranu“, Split, februar 1931, br. 2, str. 40, 41;
6. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 84, 85;
7. „Svim bratskim sokolskim jedinicama”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str.23;
8. Dušan Rašković, Slavko Zorica, „Drniška krajina, ljudi i događaji”, Beograd-Drniš, 1994, str. 41, 42;
9. Doriomedov, „Godišnja skupština Sok. župe Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 maja 1936, br. 19, str. 2;
10. „Iz naših društava i četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 maja 1935, br. 22, str. 3;
11. „Đenović”, Bokeljske vijesti, „Glas Boke”, Kotor, 2 februar 1935, str. 111;
12. „Proslava 700-godišnjice smrti Sv. Save”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23, str. 3;
13. „Svetosavska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 maja 1935, br. 21, str. 7, 8;
14. Milun Simoničić, „Sokolsko društvo Kovin”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 141, 142;
15. „Svetosavska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 maja 1935, br. 22, str. 3;
16. P.L. „Proslava Sv. Save”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23, str. 3;
17. „Svetosavska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23, str. 4;
18. „Proslava 700-godišnjice smrti sv. Save”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 3;
19. „Svetosavska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 3;
20. J.V. „Svetosavska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 4;
21. „Pomen Zrinjskom i Frankopanu i proslava svetog Save”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 juna 1935, br. 25, str. 3;
22. „Svetosavska akademija u Borovu”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6, str. 64;
23. „Poselo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 2;
24. Dr. Jakša Herceg, „Ličnost Svetoga Save”, „Ferijalac”, Beograd, novembar 1935, str. 265;
25. „Svetosavsko selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
26. M.D, „Svetosavska proslava Sok. čete u Lipovom polju”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 februar 1937, br. 5, str. 4;
27. Mil. Majstorović, „Vodoosvećenje i osvećenje župske sokolske zastave.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembra 1937, br. 8, str. 175-177;
28. „Proslava sv. Save u Cavtatu”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 5 februara 1938, br.5, str.4;
29. N.Stanić, „Sokolsko društvo Udbina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;