Takmičari iz Jugoslavije na berlinskoj Olimpijadi 1936.

Jugoslovenska delegacija na Olimpijadi 1936Sokolska štampa izveštavala je detaljno o pripremama za XI Olimpijadu u Berlinu. U časopisu „Bratstvo” glasniku Sokolske župe Osijek istaknuto je da je Jugoslavenski Olimpijski odbor prihvatio poziv komiteta za organizaciju Olimpijskih igara u Berlinu. Jugoslavenski Olimpijski odbor, uz odobrenje Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, priredio je pomoću sokolskih i sportskih organizacija „Olimpijski dan” 10 juna 1934. Tog dana trebale su biti priređene sokolske i sportske utakmice čiji je čist prihod išao Olimpijskom fondu. Uprava Sokolske župe Osijek uputila je posebnom okružnicom poziv svim sokolskim jedinicama da rad mesnih olimpijskih odbora što izdašnije u svakom pravcu potpomognu, jer samo na taj način imaće i Savez Sokola pravo da računa na pomoć Jugoslavenskog Olimpijskog odbora, prilikom slanja sokolskih takmičara na Olimpijadu. (1) U časopisu „Bratstvo” iz Osijeka pisali su o planovima da se prilikom štafete u pojedinim većim mestima uvede posebno „Olimpijsko posvetno vreme”. Na improvizovanim ognjenim oltarima upalila bi se olimpijska vatra, a vreme dok sečeka iskoristilo bi se raznim olimpijskim priredbama; ako bi došlo do kašnjenja otpale bi priredbe da se dostigne predviđeno vreme. (2) U aranžmanu Sokolskog društva Vinkovci priređen je 2 juna 1935. „Olimpijski dan” . Učestvovala su društva : vinkovački “Tenis klub”, konjički i velosipedski odsek Sokolskog društva Vinkovci i lokalni fudbalski klubovi “Sloga”, “Cibalia”, “Žak” i “Obrtna omladina”. Pre podne na igralištu “Tenis kluba” održana je međudruštvana utakmica. Rano ujutro započela su daleka patrolna jahanja sokolskog konjičkog odseka i to i do 60 kilometara. Bile su odaslane tri konjičke patrole sa putnim kontrolnim listovima. Ove putne listove potvrdile su sokolske čete i lokalne vlasti u mestima kroz koje su konjanici prošli. Velosipedski odsek poslao je svoju patrolu od 4 člana na vožnju od 120 kilometara. I bicilistima su putne listove potvrdili u svim selima kroz koje su prolazili. Članice i naraštajke prodavale su olimpijske značke. Posle podne održane su fudbalske utakmice. Olimpijskom odboru poslano je 1.507 dinara i 25 para. Ista je svota bila poslana odboru 1934. povodom iste priredbe. (3)

Desno Poljakinje levo predstavnice Jugoslavije Berlin 1936
Sokolska župa Beograd priredila je tečaj radi uvežbavanja vežbi za utakmice na olimpijadi u Berlinu. Tečaj je održan od 1 do 30 avgusta 1935. u Zemunu. Za tečaj se prijavilo 11 redovnih i 3 vanredna slušača. Tečajci su redovno sa svojih redovnih dužnosti svake večeri prelazili iz Beograda u Zemun radi vežbanja. Prosečno se vežbalo oko tri sata. Tečajnici su imali zajedničku večeru i zajedničko prenoćište na trošak župe. Na tečaju su bili vežbači iz Sokolskih društava Beograd I, II, III, i V i Zemun. Tečaj je održavan u Sokolskom domu Zemun-Matica. (4) Beogradska sokolska župa učestvovala je 7. juna 1936. u olimpijskoj povorci kroz Beograd sa velikim brojem članova, naraštaja sa župskom muzikom i konjicom. (5)
Svečanost u Olimpiji počela je 20 jula 1936. Kad su zatrubile trube sa Kronosovog brda, 15 devojaka krenulo je prema stadionu gde su sunčevim zracima zapalile olimpijsku vatru. S vatrom su krenule prema Heraklesovom i novopodignitom žrtveniku na Altisu, gde je ovom vatrom zapaljena olimpijska baklja. (6) Posle svečanosti pri starom žrtveniku na starom stadionu u Olimpiji potrčao je trkač ka Atini. U Atini su održane velike svečanosti na stadionu i Akropolju. Kroz sva mesta u Grčkoj olimpijski plamen dočekan je sa najvećim počastima. U Bugarskoj održane su svečanosti pri prolasku olimpijske baklje, od kojih je najobimnija bila u Sofiji. U Jugoslaviji je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije preuzelo na sebe najveći teret u nastojanju da svečanosti budu što lepše i dostojanstvenije. (7)

Elza Skalarjeva
Od bugarske granice trkači sa olimpijskom bakljom prolazili su preko teritorija Sokolske župe Niš, od Caribroda do Paraćina. Od Paraćina pa do Božurnje išli su preko teritorije Sokolske župe Kragujevac. Od Božurnje do Sremskih Karlovaca preko teritorija Sokolske župe Beograd. Od Sremskih Karlovaca do Horgoša preko teritorije Sokolske župe Novi Sad. (8)

Pri prelasku olimpijske baklje iz Bugarske u Jugoslaviju na granici se okupilo mnoštvo naroda sa predstavnicima vlasti, raznih sportskih organizacija i predstavnicima sokola. Kad je poručnik Trnov iz bugarske vojske pritrčao s buktinjom u ruci granici u 0,01 25 na 26 jula 1936. zaorili su se i s jedne i s druge strane poklici Jugoslaviji, Bugarskoj i jugoslovensko-bugarskom bratstvu. Trnov i Pihler iz Saveza sokola srdačno su se rukovali i izjubili, a baklju su trkači preneli prema Caribrodu. Duž cele staze kuda je olimpijska baklja prolazila, narod se svrstao u špalir i odavao počast. Baklja je svečano dočekana i otpraćena u Caribrodu, Pirotu, Beloj Palanci, Niškoj Banji, Nišu i Kragujevcu. Na Oplenac trkači su stigli 27 jula 1936. u 1,47. noću. Mnošto naroda zajedno sa predstavnicima vlasti i Sokolskim društvom Topola, okupilo se u gluvo doba noći pred hramom. Sokoli su bili u sokolskim odorama i narodnim nošnjama. Pred hramom je bio podignut žrtvenik na kome je zapaljena vatra. Održan je pomen i upaljeno kandilo na grobu kralja Aleksandra. (9)

U Beograd je baklja stigla iza 9 sati 27 jula 1936. Ulice su bile pune građanstva, koje je sa nestrpljenjem očekivalo dolazak trkača. Trkači su u predgrađu Beograda srdačno pozdravljeni od naroda. U beogradskim ulicama sve je klicalo ideji olimpizma i njegovom duhu. Olimpijsku baklju doneo je na Terazije, pred veliki podignuti žrtvenik, Čolović, načelnik Sokolske župe Beograd. Predao je baklju predsedniku opštine Vladi Iliću, koji je zapalio vatru na žrtveniku, dok je muzika svirala državnu himnu. Vlada Ilić je pred predstavnicima vlasti i organizacija održao prigodan govor. Posle predsednika opštine govorio je ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Rogić. U svom govoru istakao je da olimpijska ideja služi ideji mira među narodima. Posle njega govorio je dr. Živković, a trkač Stefanović je zatim trčao sa bakljom prema zemunskom mostu, i dalje preko Batajnice, Nove i Stare Pazove ka Novom Sadu. Sokoli beogradske župe učestvovali su u nošenju baklje od Božurnje do Sremskih Karlovaca. Župa je dala 91 lučonošu. Pored sokola bilo je 40 fudbalera, 37 lakoatletičara i ostalih 5. U dogovoru sa Mesnim olimpijskim odborom načelništvo župe je vršilo organizaciju razmeštaja lučonoša i razmeštaj lučonoša na svoja mesta. Pošto su u velikoj meri bili angažovani sokoli, to je načelništvo župe pomagalo Olimpijski odbor, da bi uspeh bio veći.(10)

U Novom Sadu su na Karađorđevom igralištu priređene olimpijske svečanosti. Trkači su produžili put preko Rumenke i Kisača u Suboticu.
U Subotici je sav grad bio iskićen zastavama i u moru svetla. Samo ulica, kroz koju je prošla baklja bila je, da bi se bolje istakla svetlost baklje, u tami. U 2 i 25 ujutru 28 jula 1936. stigao je lučonoša u Suboticu. Predao je baklju inž. Petroviću, koji je pred Sokolskim domom zapalio vatru na žrtveniku. Posle sviranja državne himne održao je prigodan govor gradski načelnik inž. Ivandekić, a lučonoša je trčao prema granici. Mnoštvo građana bilo je na ulicama. Trkači su predali olimpijsku baklju mađarskim trkačima kod Horgoša 28 jula 1936. oko 6 sati ujutro. Baklju je predao Mađarima inž. Petrović uz prigodan govor o olimpijadama. Mađarski trkači su nastavili put prema austrijskoj granici. (11)

Sokolice u Berlinu
U Ljubljani u vežbaonici Ljubljanskog sokola održano je 1 marta 1936. takmičenje sokolica za Olimpijadu u Berlinu. Takmičilo se 19 sestara. Iz župa Beograd 5, Ljubljana 5, Maribor 2 i Zagreb 6. (12) Na predlog saveznog načelništva Savez Sokola odlučio je da osnuje Sokolski olimpijski fond. Težilo se da Savez Sokola, kao jedina organizacija koja se bavila svestranim telesnim vaspitanjem, dostojno reprezentuje Jugoslaviju na olimpijskim igrama u Berlinu. Svaki soko trebao je da uplati najmanje po jedan dinar za fond. (13)

Sokolski takmičari su 3 avgusta 1936. iz Ljubljane krenuli vozom preko Salcburga i Minhena u Berlin. Mušku vrstu predvodio je Viktor Murnik, a žensku Milica Šepa. Sa sokolskim takmičarima na olimpijadu u Berlinu putovali su načelnik Saveza sokola i član Jugoslovenskog olimpijskog odbora dr. Alfred Pihler i savezna načelnica Elza Skalarjeva. (14)

U muškoj vrsti bili su Viktor Murnik, Leon Štukelj, Jože Primožić, Boris Gregorka, Janez Pristov, Konrad Grilec, Jože Vadnav, Miroslav Forte i Dimitrije Merzlikin. (15)

Kraljevina Jugoslavija je na olimpijadi najveće nade polagala u sokole. U oštroj konkurenciji vrsta jugoslovenskih sokola osvojila je šesto mesto, a Leon Štukelj je na krugovima osvojio drugo mesto i dobio srebrnu medalju. (16) Sokolice su na olimpijadi u Berlinu prvi put učestvovale na jednoj međunarodnoj gimnastičkoj utakmici. Na svom prvom međunarodnom nastupu osvojile su četvrto mesto za Jugoslaviju. (17) Najbolja u vrsti na Olimpijadi u Berlinu bila je Dušica Radivojević.(18) Angelina Gopurenko bila je deo ženske vrste na olimpijadi u Berlinu. Sokolice su učestvovale sredinom avgusta 1936. na takmičenjima u Berlinu. Pored javnih nastupa na spravama Angelina Gopurenko izveštavala je sa olimpijade u „Oku Sokolovom” o svojim utiscima sa izvođenja narodnih igara pod nazivom narodi pevaju i igraju. Svaka grupa pevala je jednu svoju narodnu pesmu i igrala jednu narodnu igru.(19)


To je bilo sve što je sokolska štampa izveštavala sa Olimpijade u Berlinu 1936. Kao takmičar su gađanju iz pištolja na Olimpijadi učestvovao je Lazar Jovanović, sin Ljube Jovanovića. Za vreme Titove Jugoslavije nije se pisalo o Berlinskoj olimpijadi. Tamara Malešev je objavila svoju knjigu „Krugovi Berlina 1936” 2023. na srpskom i posebno izdanje na engleskom jeziku. U knjizi je rasvetljavala sudbinu pojedinih atletičara Kraljevine Jugoslavije koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. odbili da pozdrave Hitlera nacističkim pozdravom. Akciju su predvodili atletičari Vane Ivanović i Jovan Mikić Spartak. Sa njima su bili dr. Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević. Jakov Bakov, Jelena Stojanović .... . Podržali su ih sportisti iz devet zemalja. Autorka se potrudila da istraži šta se dešavalo na berlinskoj olimpijadi i da istraži život i sudbine jugoslovenskih učesnika olimpijade. Dala je životni put Vaneta Ivanovića, Jovana Mikića Spartaka, dr. Veljka Narančića, Milana Stepišnika, Petra Pedra Goića, Aleksa Kovačevića, Jaše Bakova, Julije Bauer, Flore fon Hofman, Rudolfa Markušića, Zulejke Tućan Stefanini, Emanuela Goršeka, Vere Romanić, Nikole Kleuta, Stanislav Šporn Stane, August Banščak Bandi, Hansa Mora, Vjere Neferović, Ive Krevs i Miroslava Dobrina. Dati su prikazi daljeg života i sudbine pojedinaca. Posebno poglavlje bilo je „Uloga Sokola u razvoju atletike” od 235 do 240 strane knjige. Istakla je da su stare i nove vlasti Jugoslavije osudile hrabri akt na zaborav, pa su ga prećutali i hroničari sportske istorije. Nastupilo je 93 predstavnika Jugoslavije, od kojih su u defileu učestvovali 55. Zastavu je nosio Milan Stepišek a u povorci su iza zastave nastupali funkcioneri Jugoslovenskog olimpijskog odbora, na čelu sa predsednikom doktorom Stefanom Hadžijem, predsednikom JLAS doktorom Veljkom Ugriničem i generalnim sekretarom JOO Miroslavom Dobrinom, a iza šest predstavnika sportskih i omladinskih društava. Za njima su sledile devojke u plavim sakoima sa grbom i belim suknjama, a posle njih muškarci u istim sakoima, u belim pantalonama. Knjigu je autorka posvetila toj generaciji sportista. Pored pojedinačnih sudbina pisala je o sokolskom pokretu koji je bio važan za učesnike igara. Primetila je da Sokolstvo nastalo u Češkoj kao odgovor na nemačke Turnere. I da je sam Tirš imao nemačko ime pa je sam uzeo ime Miroslav. Nije spomenula i da je drugi važan član sokola Figner takođe imao nemačko ime i prezime. U knjizi je predstavljeno masovno širenje sokolstva ne samo u Češkoj nego i kod ostalih slovenskih naroda. Primetila je širenje svuda sem Rusije, ipak je i u Rusiji došlo do osnivanja sokolskih društava posle revolucije 1905. Glavni cilj sokola bio je oslobođenje slovenskih naroda od strane vlasti, što su i uspeli posle Prvog svetskog rata. Istakla je da su sokoli kod vlasti uživali podršku radi suzbijanja revolucionarnih komunista, što im se osvetilo kad su komunisti došli na vlast i zbog toga zabranili sokole. (20) Sokoli su razvijali svoju delatnost jačanja slovenskih naroda kako duhovno tako i telesno bez obzira na ciljeve vlasti. Same vlasti bile su zainteresovane za njihov rad na jačanju naroda kako fizički i moralno tako i na širenju nacionalne svesti. Komunisti su sledili svoju ideologiju u kojoj nije bilo mesta za sveslovenske sokole, i oni bi ih zabranili bez obzira šta sokoli uradili. Sokoli su obnovili svoj rad posle pada berlinskog zida.

Posle Olimpijade Vane Ivanović je učestvovao u okružnim takmičenjima sokolskih lakoatletskih utakmica u Dubrovniku 20.septembra 1936. u vrsti Sokolskog društva Cavtat. Na 100 metara trčao je Vane Ivanović 11,5 sekundi. U skoku u vis i u dalj pobedio je Vane Ivanović. U bacanju kugle bio je prvi. (21)

Sokolska štampa je opširno izveštavala o pripremama za Olimpijadu, ali je čutala o tome što se dešavalo na Olimpijadi. Tamara Malešev se potrudila da istraži šta se dešavalo na berlinskoj olimpijadi i da istraži život i sudbine pojedinih jugoslovenskih učesnika olimpijade. Istakla je da njihov gest odbijanja da pozdrave Hitlera fašističkim pozdravom treba da služi kao primer budućim generacijama sportista. Jugoslovenski učesnici olimpijade nisu bili samo takmičari nego i većinom sokoli. Njena knjiga je doprinos istoriji sporta u Jugoslaviji, ali treba nastaviti istraživanja jedne do sada zanemarene teme.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. D. P-ć, „Olimpijada 1936 god.”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1934, br. 5, str. 50, 51;
2. D. Petrović, „Štafetno trčanje sa gorućom bakljom od Olimpije do Berlina”, „Bratstvo”, Osijek, novembar-decembar 1934, br. 9-10, str. 137,138;
3. „Olimpijski dan”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 7;
4. R.D.G, „Tečaj za uvežbavanje olimpijskih igara”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 septembra 1935, br. 36, str. 3;
5. „Izveštaji načelnika”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 14, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
6. „Olimpijska baklja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 jula 1936, br. 30, str. 2;
7. „Prenos olimpijske baklje kroz Jugoslaviju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31 jula 1936, br. 31, str. 4;
8. „Olimpijska baklja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 jula 1936, br. 30, str. 2;
9. „Prenos olimpijske baklje kroz Jugoslaviju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31 jula 1936, br. 31, str. 4;
10. „Prenos olimpijske baklje kroz Jugoslaviju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31 jula 1936, br. 31, str. 4; „Izveštaji načelnika”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 14, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
11. „Prenos olimpijske baklje kroz Jugoslaviju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31 jula 1936, br. 31, str. 4;
12. „Pripreme naših Sokolica za olimpijske igre u Berlinu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 2;
13. „Sokolski olimpijski dinar”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 1;
14. „Odlazak naših sokolskih vrsta u Berlin”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31 jula 1936, br. 31, str. 1;
15. „Naši Olimpijci”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31 jula 1936, br. 31, str. 3;
16. „U vrlo oštroj borbi i pod teškim okolnostima vrsta jugoslovenskih sokola osvojila je šesto mesto”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 1;
17. Hrvoje Macanović, „Uspesi naših Sokolica na olimpijskim utakmicama u Berlinu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21 avgusta 1936, br. 33, str. 2;
18. „Izveštaji načelnika”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 14, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
19. Angelina Gopurenko, „Utisci sa XI olimpijskih igara u Berlinu 1936”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maja 1937, br. 6, str. 112-114;
20. Tamara Malešev, „Uloga Sokola u razvoju atletike”, „Krugovi Berlina 1936” Akademska knjiga, Novi Sad, 2023, str. 235-240;
21. „Sokolske okružne i četne utakmice u Dubrovniku”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, oktobra 1936, br. 40, str. 4;