Radnici nekadašnjeg Slavijatransa iz Petrinje se okupili po četrnaesti put

PANČEVO - Druženje radnika nekadašnjeg preduzeća za prevoz „Slavijatrans“ iz Petrinje sa Banije održano je 14. put za redom, a ove godine 8. juna okupilo je preko 100 bivših radnika u restoranu „Udarnik“ u Pančevu. Domaćin skupa„Slavijaša“ ove godine bio je jedan od radnika Sretko Stošljević Cile, a u ime organizacionog odbora, da sve bude kako treba potrudili su se Slavko Šimulija, Simo Trkulja i Mile Ugrenović.

Transportno preduzeće „Slavijatrans“ pre početka oružanih sukoba 90-ih godina imalo je 1150 radnika i bilo je druga po veličini radna organizacija u opštini Petrinja na Baniji , posle velikog i čuvenog „Gavrilovića“.


Skup je na početku pozdravio Slavko Šimulija rečima da je ovo sada već omasovljeno druženje na kome se bivše kolege okupljaju od 2007. godine sa ciljem evociranja uspomena i sećanja na „Slavijatrans“ i jedno lepo vreme koje je obeležilo njihove živote. Ovom prilikom nisu zaboravljeni ni oni kojih više nema, na skupu su prisustvovala deca kolega koji su umrli ili poginuli, a njima je odata počast minutom ćutanja.


Domaćin Cile Stošljević istakao je da mu je čast što je ove godine otišao u penziju pa ima još jedan povod da časti svoje bivše kolege.

„Rodom sam iz Bosanskog Novog, sada Novi Grad, a ovde u Pančevu sam od 1995. Bavim se transportom ceo radni vek. Danas imam uspešnu firmu „Tehnošped“ koja broji oko 150 vozila dok sam u „Slavijatransu“ sve do rata radio 10 godina, kao vozač kamiona. Ova druženja su nam uvek emotivna i ovde i u Republici Srpskoj kada se okupljamo, jer je i veliki broj naših kolega iz krajeva oko Banja Luke, Kozarske Dubice, Kostajnice i Novog Grada“, rekao je Stošljević.


Prema rečima organizatora Slavka Šimulije Slavijatransu prethodilo je preduzeće za prevoz drveta iz šuma Banije „Šumtrans“ Petrinja, a razvojem zemlje i dolaskom do povećanja broja vozila, izražena je potreba za prevozom i ostalih vrsta roba i tereta , a kasnije i putnika.


„Upravni odbor na čelu sa Dragom Prošićem pokrenuo jeinicijativu o promeni imena preduzeća pa je Odlukom„Radničkog saveta“ u maju mesecu 1958. godine promenjen naziv u transportno preduzeće „Slavijatrans“ Petrinja. Od tada kreće buran razvoj preduzeća, kada se uz pomoć razvojnog fonda i vlastitih sredstava kupuju nova vozila, kako za teretni saobraćaj isto tako i za putnički saobraćaj. Najveći period razvoja svakako je period između 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Nabavka novih vozila zahtevala je i razvoj pratećih službi za održavanje vozila. Preduzeće je bilo konstituisano iz tri osnovne organizacije udruženog rada: OOUR – a teretni saobraćaj u čijem sastavu su se nalazile radne jedinice „Autocisterne“ , radna jedinica „Špedicije“ za domaći i međunarodni saobrćaj i radna jedinica „Kiperi“. Sa preko 100 kompletnih voznih jedinica autocisterne TP „Slavijatrans“ imale su apsolutni primat u bivšoj nam zemlji , vozeći naftu i naftne derivate, zahvaljujući neposrednoj blizini Rafinerije Sisak. Radna jedinica „Špedicija“ imala je vozni park sa 87 voznih jedinica , dok je „Kiper“ sa 20 voznih jedinica uglavnom radila usluge prevoza rasutih tereta kako za „Željezaru Sisak“ , „Radonju Sisak“ i za potrebe građanstva. OOUR „Održavanje vozila“ imalo je 250 zaposlenih radnika – majstora svih profila koji su održavali naš vozni park i pružali usluge trećim licima, dok je OOUR „Putnički saobraćaj“ – raspolagao sa 90 modernih autobusa koji su spajali gradove, regije i turističke autobuse na linijama van naše zemlje, a u svom sastavu imao je i radnu jedinicu „Ugostiteljstvo“ čija je osnovna delatnost bila priprema toplog obroka za radnike. Radna zajednica – služba zajedničkih poslova vršila je knjigovodstvene, računovodstvene, blagajničke, pravne i kadrovske poslove i imala je 40 zaposlenih“, ispričao je Šimulija koji je obavljao više različitih poslova u preduzeću od 1969. godine, a 4 godine pred zatvaranje, od 1988. do 1991.godine obavljao je posao rukovodioca jedinice špedicije za domaći i međunarodni transport.


„Slavijatrans imala je svoj rukometni klub koji se vrlouspešno takmičio u II jedinstvenoj ligi, a imala je svoje interno takmičenje između OOUR -a i RZ u malom fudbalu i kuglanju. Na veliku žalost svih nas zaposlenih da se takovelika i uspešna firma gotovo raspala dolaskom rata naprostor Banije i cele države, da bi nama preživelima i izbeglim radnicima ostalo naše druženje jednom godišnje, po raznim mestima Srbije i Republike Srpske, iz koje smoimali preko 200 radnika što vozača ili majstora drugihprofila. Veliku pomoć i snagu pri organizovanju ovihsusreta daju nam deca naših radnika, kojima mi iz starijihgeneracija pružamo veliku podršku i dajemo beskrajnu zahvalnost“, poručio je Šimulija.


U ime dece umrlih i poginulih radnika obratila se Dragana Galjen, ćerka pokojnog Vase Galjena, zahvalivši se svima što su uvek tu jedni za druge.

„Moj otac je preminuo pre 15 godina, ali moja porodica je u kontaktu sa mnogima od ovih ljudi. Živim na relaciji Pančevo- Grac, Austrija, gde radim kao negovateljica starih osoba. U pronalasku posla mi je pomogla ćerka jednog od tatinih kolega, a tako sam i ja pomogla drugoj deci njegovih kolega. Nekada su oni zajedno radili u Petrinji, a mi isto tako danas u Gracu. Dobro se dobrim vraća i tako je to kroz život, uvek je neko nekom pomogao. Drago mi je što sam i u Petrinji, pa i danas u Pančevu okruženja radnicima Slavijatransa“, rekla je Dragana Galjen koja je ovom prilikom uručila i poklon fotografije domaćinu i organizatorima, koje će ih sećati na njihovog kolegu, njenog oca Vasu.


Među bivšim kolegama skupu je prisustvovao najstariji živi radnik „Slavijatransa“ Josip Ivičić koji ima 80 godina, a njemu je simbolično uručen i poklon, automehaničarski ključ jer je upravo obavljao posao autmehaničara u ovom preduzeću 30 godina i ima zasluge što je mnoge generacije automehaničara obučio kad supočinjali da rade.


„Mi smo sa našom firmom i sazrevali, družili se, stvarali i radili. Svi smo bili zadovoljni tada.Dolaskom u Pančevo nastavio sam da radim privatno, imao sam automehaničarsku radnju sve do penzije. Danas se družimo, popijemo kafu ovako penzionerski i sećamo se zajedničkih trenutaka u Petrinji. Uvek smo bili jedni za druge tu, da priskočimo u pomoć i da damo savet“, naveo je Ivičić.

Iz Republike Srpske došlo je desetak Slavijaša, a među njima i Mile Ugrenović iz Kostajnice.


„U Slavijatransu sam radio kao vozač cisterne od 1978. godine do početka rata. Bio sam u radničkom savetu firme koja je bila među najvećim u Jugoslaviji. Mnogi kojima pričam da se okupljamo i dan danas, čude se i kažu da nam zavide jer smo i danas povezani i ostali smo veliki prijatelji. Mi smo imali zajedničke probleme koje smo zajedno i rešavali i imali smo dobro rukovodstvo koje nas je vodilo u dobrom smeru. Mi smo vozili za inostranstvo, najviše za Italiju, gde su nas veoma uvažavali, bilo je to lepo vreme. Veoma sam srećan što se okupljamo i što su sa nama danas deca naših kolega. Mi se u Republici Srpskoj takođe okupljamo i održavamo kontakte i nećemo se zaboraviti nikad“, naglasio je Ugrenović koji je bio organizator skupa Slavijaša u Kostajnici pre epidemije Korona virusa, dodajući da se nada uskoro ponovnom skupu u Republici Srpskoj.

Na skupu su uručeni i simbolični pokloni pojedinim kolegama u ime organizacije, a Slavijaši su druženje nastavili uz čašicu razgovora, bogatu trpezu i muzičku podršku benda „Turneja“ iz Pančeva.

Vesna Pešić; Srpsko kolo