Simbolika Oplenca

Sokolska župa Sarajevo priredila je 1934. slet na Vidovdan, povodom 25-godišnjice postojanja. U Izveštaju je istaknuto : „Početkom juna kao prve započele su sokolske priredbe pokrajinskog sleta u Sarajevu, a sa štafetom iz Sarajeva na Oplenac, kamo su doneli Sokoli baklju zahvalnosti, koja je upalila večnu luč nad grobom kralja Petra I. Zahvalno Sokolstvo tim aktom iskazalo je večno poštovanje i duboku zahvalnost kralju, koji se borio puškom u ruci za slobodu naroda. Sa kresom i gubom iz čorkovačke planine, gdje je četovao Petar Mrkonjić, izazvali su iskru koja je upalila baklju i koja je projurila put u dužini od 355 kilometara za 17 časova i 35 minuta do groba kralja. (1)

Sokole je potresla vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. U vesniku prosvetnog odbora Saveza Sokola „Sokolska prosveta” koji je izlazio u Novom Sadu opisano je kako su sporo stizale vesti o ubistvu u Marselju : „U onoj opštoj zabuni koja je zavladala celom zemljom, 9 oktobra uveče, kada su počele da se prekidaju bioskopske i pozorišne pretstave, svirka, kao i sve ostalo, svi smo mi bili svesni da se moralo odigrati nešto krupno i strašno, ali niko nije znao šta. ... U toj zabuni, prvo nam je palo na pamet, kao i i obično, da zatražimo telefonsko obaveštenje iz redakcija beogradskih listova, ali, posle dugog čekanja na zauzetim telefonskim linijama dobijali smo neodređene i nejasne odgovore : Još ne znamo sigurno ... -- Neka nesreća se izgleda dogodila u Francuskoj ... -- Vele, Nj. V. Kralj je ranjen itd. U ovoj teškoj neizvesnosti nije mogla ništa određenoga da nam kaže ni Beogradska radio-stanica, samo toliko, da je dobila naredbu da obustavi svoj redovni program i svaku emisiju. Mi, koji smo imali malo jače aparate, potražili smo strane stanice i bili smo kao gromom poraženi, kada nam talasi Praškog radio-žurnala saopštavahu do detalja težak zločin izvršen u Marselju. Sada nas je tek obuzimalo pored tuge i jedno strašno osećanje koje nas je pritiskivalo kao mora, i mi smo se svi sada sa zebnjom pitali : Šta će biti ? -- Panika, rasulo, nered, -- možda i rat ?”(2)


Savezna uprava Saveza Sokola održala je 11. oktobra 1934. komemorativnu sednicu u spomen kralja Aleksandra u Beogradu. Da će biti održana sednica Saveza Sokola javljali su nekoliko puta u toku prepodnevne i podnevne emisije spikeri Beogradske radiostanice. Na sednici su doneta saopštenja i naređenja svim župama, društvima i četama šta je trebalo sokoli da učine. Spikeri Beogradske radiostanice preneli su odmah naređenja preko radija. Ta naređenja su tek 12 časova kasnije štampana u beogradskim listovima. U neke krajeve ti listovi su stizali tek 48 časova kasnije. (3) Povodom ubistva kralja Aleksandra održana je komemorativna sednica Sokolskog društva Borovo 14. oktobra 1934. Sokoli i Borovčani skupili su se u velikom broju u prostorijama osnovne škole. Spomen-slovo održao je zamenik starešine dr. Milutin Tičak. Istakao je : „ … Neprijatelji našeg naroda i naše države nisu mogli mirno i bez zavisti da gledaju Velikog Kralja Aleksandra I., koji je bajunetima Svoje pobedonosne vojske ispisao najslavnije stranice naše historije, ...”. Jadranska straža iz Borova krenula je autobusima fabrike Bata u Vinkovce, gde su se priključili Jadranskoj straži iz Zagreba. Oko 100 članova Sokolskog društva Borovo otputovalo je vozom sa stanice Vukovar-Predgrađe u Vinkovce, odakle su sa posebnim sokolskim vozom prosledili put za Beograd. (4) Na pogrebu kralja Aleksandra 18.10. 1934. sokoli iz Borova prisustvovali su sa 30 članova u odorama. (5) Dr. Vladimir Belajčić je istakao u „Sokolskoj prosveti” : „Mi Sokoli, kojima je naš Viteški Kralj u bezbroj prilika ukazivao Svoju Kraljevsku pažnju i ljubav : pohađajući sokolske priredbe, od velikih sletova do najneznatnijeg javnog časa zabitne koje sokolske čete; pružajući izdašnu novčanu pomoć naročito za sokolski rad na selu; darujući mnogobrojne sokolske zastave, od Savezne pa do četnih, i ustanovljujući brojne prelazne darove za sokolske utakmice, nosimo u srcima svojim, više nego iko, tešku tugu i neizmerni bol za izgubljenim Kraljem i Zaštitnikom svojim.” (6)

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba na Oplencu. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzotom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje ... . Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca.


A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju ! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao !”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (7) Sokolska župa Sarajevo nastavila je da svake godine priređuje hodočašće na Oplenac.
U noći između 18 i 19 maja 1935. krenulo je preko 600 sokola i sokolica iz župe Osijek na Oplenac da se u ime svih pripadnika župe poklone grobu kralja Aleksandra. Poseban voz sa članovima predvođenim upravom župe, stigao je na stanicu Selo Banja oko 6 časova ujutro. Odatle su krenuli delom peške, delom kolima preko šumadijskih brežuljaka na Oplenac. Okupili su se oko 9 sati pred zadužbinom, slikali se i svi zajedno krenuli u kriptu. Tu su dva sveštenika, sokola, održala pomen, a starešina župe D. Petrović održao govor. Zatim je u ime župe Osijek položio na kraljev grob kalež sa grumenom zemlje sa rodne grude Štrosmajerove. Učesnici hodočašća redom su prilazili grobu i ostajali u šutnji odajući počast. Razgledavši zadužbinu i mesto Topolu sokoli su se istim putem vratili u Osijek. (8) Izvestilac za sokolsku filmsku propagandu Sokolske župe Osijek snimio je „Poklonstveno hodočašće naše župe na Oplenac 19 maja 1935.” (9)

Sokoli iz svih beogradskih društava su 9. juna 1935. pohodili Oplenac i grob kralja Aleksandra. Na pohodu učestvovalo je 800 sokola, većinom članova i članica, a u manjem broju muškog i ženskog naraštaja. U odorama bilo je 400, a ostali su bili u narodnoj nošnji. Nekoliko sokola bilo je u građanskim odelima. Sokolska društva putovala su delom autobusima, a većinom vozom. Beogradske sokole dočekali su sokoli iz Varoš-Topole na poslednjoj stanici (selo Banja). Istog dana Sokolsko društvo iz Varoš-Topole osvetilo je sokolsku zastavu koje je dobilo na poklon od Kola Srpskih Sestara iz Varoš-Topole. Pred Domom Karađorđevića formirana je povorka od preko 800 sokola i sokolica, gde su učestvovali sokoli iz Varoš-Topole. Na čelu povorke bila je zastava Sokolskog društva Varoš-Topole, zajedno sa 7 zastava iz Beograda. Stigavši na Oplenac sokoli su se uputili u zadužbinsku crkvu, spustili se u kriptui prišli grobu kralja Aleksandra. Sokolice su na kraljev grob polagale bukete ruža i karanfila. Kad je kripta bila ispunjena sokolima, u svom govoru starešina župe Beograd Smiljanić istakao je : „ ... U veličanstvenoj, beskrajnoj i bezbrojnoj povorci poklonika, koja se kreće ovom svetom mestu da ti se pokloni i oda dužnu poštu, evo i Sokola Tvoga dičnog Beograda i prestoničke župe, evo braće i sestara. Došli su Sokoli i Sokolice, ... . Imao si sučim izaći pred viteza Obilića i pred celo kolo careva i kraljeva.” Nakon završenog govora starešine sokoli su tiho napustili zadužbinu. Posle podne Sokolsko društvo Varoš-Topola priredilo je svoj javni čas, na kome su prisustvovali svi učesnici pohoda iz Beograda. (10)


Sokoli Inđije pohodili su Oplenac 2 avgusta 1935. Pred Sokolskim domom „Karađorđe” Sokolskog društva Varoš Topola, formirana je sokolska povorka, na čelu sa svojom zastavom, koja je pošla na Oplenac. Starešina Vojnović i zamenik starešine Petrović nosili su venac od lovorovog lišća. Na Oplencu sokoli su ušli zadužbinsku crkvu punu naroda, koji je došao da se pokloni grobu kralja Aleksandra. Sveštenik je održao pomen za upokojenje duše, pa su Vojnović i Petrović položili na grob venac zahvalnosti. Vojnović je održao prigodan govor. Paroh se zahvalio Vojnoviću na lepom govoru i sokolima koji nisu žalili truda da dođu i da se poklone grobu kralja. Posle su sokoli razgledali hram i bezbrojne vence kralju Aleksandru.(11) Prilikom hodočašća na Oplenac 1935. Sokolskoj župi Karlovac uručena je sokolska zastava, dar kralja Petra II. (12)

Crkvu na Oplencu posećivali su i čehoslovački sokoli. Na godišnjicu smrti kralja Aleksandra 1935. oko 50 članova čehoslovačko-jugoslovenske lige, na čelu sa profesorom Zenklom, došla je u Jugoslaviju da poseti grob kralja Aleksandra. Delegacija je donela urnu sa zemljom iz Češke, Moravske i Slovačke. Stigli su 14. oktobra 1935. na Oplenac, poklonili se na kraljevom grobu i položili na grob urnu sa zemljom kao i lovorov venac ukrašen cvećem sa češkoslovačkom trakom. Nad grobom je profesor Zenkl održao tom prigodom dirljiv govor. Sa članovima izaslanstva bilo je i 25 sokola iz Čehoslovačke, koji su položili na grob venac od crvenih karanfila. (13)

Pošto je proslavila godišnjicu Sokolske Petrove petoletke Sokolska župa Sarajevo poslala je deputaciju sa svojim zastavama na grob kralja Aleksandra na Oplencu. U Aranđelovcu je sarajevske sokole dočekalo starešinstvo Sokolskog društva Aranđelovac sa članovima i zastavom. U ime Saveza Sokola pozdravio ih je član uprave Saveza general Staja Stajić, koji je pozdravio sokole Sarajeva i preko njih svu sokolsku i nacionalnu Bosnu. U kriptu nad grobom kralja održao je pomen sveštenik Stanković iz Vareša i prota oplenačke crkve Božić. Starešina župe Besarević između ostalog istakao je : „... mi Sokoli na 6 septembra ... položismo zavet, da ćemo izvršiti Petrovu petoljetku, da ćemo u roku od 5 godina svojim neumornim i neustrašivim radom na duhovnom i materijalnom preporođaju našeg naroda na 6 septembra 1941 ako Bog da svojim konstruktivnim radom na širenju nacionalne misli, na podizanju svoga naroda u svakom pogledu, .... mi Sokoli sarajevske župe, koja je imala tu sreću, da je u njenoj sredini sinula misao petoljetke, ...”. Član Sokolske čete Kasindol, V. Bojević recitovao je Jevđevićevu „Zakletvu težaka”. (14)

Sokolska društva koristila su posete Beogradu da bi posetile i Oplenac. Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (15)

Sokolsko društvo u Rumi bilo je svesno veličine i značaja istorijske 1918. kada je prestala Golgota i nastao Vaskrs srpskog naroda. Odlučilo je da dvadesetogodišnjicu oslobođenja i ujedinjenja 1938. proslavi na najsvečaniji način. Društvo je htelo da među svojim pripadnicima ukaže svu lepotu borbe za oslobođenje i ujedinjenje. Kao početak i uvod u proslavu jubilarne godine društvo je sa svim kategorijama i sa biciklističkom sekcijom i mnogobrojnim građanima posetilo Oplenac, zadužbinu kralja Petra, i u njoj pripalilo voštanicu, a nakon održanog pomena, na kome je pevao sokolski hor, položilo venac na grob kralja Petra. Govorio je starešina društva Lovasić. Sokoli su razgledali zadužbinu i njene mozaike. Sokolima su se pridružili siromašniji građani, kojima je ispunjena želja da vide Oplenac. (16) Oko 60 članova muzičkog društva „Glazbarski sklad”, većinom članova sokolskog društva iz Kaštel-Novoga u Dalmaciji, posetilo je Cer, gde je učestvovalo sa svojom muzikom na proslavi 25 godina cerske bitke. Predvodio ih je stari sokolski borac prof. Stjepan Roca iz Splita. Posle proslave cerske bitke posetili su grob Neznanog junaka na Avali i Oplenac. Na grobovima kralja Petra i Aleksandra zapalili su po jednu sveću. Prilikom njihovog boravka u Beogradu Uprava Saveza Sokola ustupila je članovima „Glazbenog sklada” prostorije za konačište. U Beogradu su razgledali znamenitosti grada. Njihovi roditelji su sa osamdeset seljaka iz Kaštela na čelu sa Stjepanom Rocom 1928. putovali Srbijom do Kosova. (17)

Oplenac su svake godine posećivali učesnici Savezne prosvetne škole iz Beograda. Učesnici Savezne prosvetne škole SKJ sa tečaja od 7 do 20. 8. 1938. posetili su Oplenac. Na Avali su se poklonili grobu Neznanog junaka a na Oplencu grobu kralja Aleksandra. Razgledali su venčačku vinogradarsku zadrugu, Aranđelovac, Bukovičku Banju i Pančevo. U Pančevu su govorili pred spomenikom kralja Petra. Na grob kralja Aleksandra položeni su venci. U ime bugarskih Junaka govorio je Boris Vasiljev, inspektor za fizičko vaspitanje i načelnik župe junaka u Sofiji. Između ostalog rekao je i ovo : „Klanjam se grobu Kralja Viteza i borca za slobodu svoga naroda i istinsku slovensku ideju.”(18)


Učesnici Savezne prosvetne škole SSKJ sa svojim nastavnicima posetili su Oplenac. Pošli su iz Beograda autobusima na Avalu, gde su posetili grab Neznanog junaka, diveči se spomeniku. Razgledali su okolinu spomenika, i krenuli za Mladenovac, odakle su produžili za Oplenac. U kripti su se poklonili grobu kralja Aleksandra. U ime ruskog sokolstva govorio je Leonid Baziljević. U ime poljskog sokolstva govorila je Vanda Certović, na poljskom jeziku. Posle njih govorio je bugarski Junak Petar Angelov. Za Angelovim govorila je Antonija Škerle. Antun Milinković u svom govoru obećao je da će sokoli ispuniti svoj zavet. Učesnici tečaja razgledali su kriptu sa grobnicom i vratili u crkvu gde su se poklonili senima kralja Petra I i vožda Karađorđa. Razgledanjem zastava srpske vojske završili su posetu crkvi, pa su prešli u muzej gde su razgledali vence. Pregledali su imanje, pa su se okupili ispred Oplenačkog dvorca. Govorio je Josim Sendić. Posetili su venčačku zadrugu, i podrum zadruge kroz koji su ih proveli zadrugari. U prostorijama zadruge govorio je Dušan Ćulum, a posle su nastavili put u Aranđelovac. Razgledali su Bukovičku banju. Posetili su Bukovičku crkvu. Na povratku iz Aranđelovca posetili su Orašac. Sa stepenica osnovne škole govorio je Miro Presl o značenju mesta kao i ulozi Šumadije u borbama za oslobođenje i ujedinjenje. Posle je govorila Slavka Šinžar, koja je istakla lepote zemlje. Učesnici su se vratili u Beograd u prostorije studentskog doma. (19) Zagrebački sokoli posetili su Oplenac 8 septembra 1939. Kao zajednički zavet zagrebačkih sokolskih društava u okviru Sokolske Petrove petoletnice poneli su posrebreni veliki ćirak sa natpisom „Viteškom kralju Aleksandru I Ujedinitelju – Sokolstvo grada Zagreba – 8.9. 1939”. Ćirak je bio par svećnjaku koji je zagrebačka župa donela ranije na Oplenac. Pohod je izvršen na predlog Sokolskog društva Zagreb 3. (20) Sokoli iz Zagreba posetili su takođe Vojni muzej, Muzej Kneza Pavla, Zološki vrt, Beogradski sajam, ... . (21) Sokolsko društvo Vršac na biciklima pohodilo je Oplenac i pri povratku slikali su se 14.8.1939. kod banatskih Karlovaca.

Učesnici Savezne prosvetne škole SSKJ su obeležili završetak tečaja 1940. hodočašćem na Oplenac i Avalu i obilaskom Orašca i Topole. Dva vojna autobusa povezla su ih ispred studentskog doma rano ujutro 17 avgusta 1940. ka Avali. Kod Spomenika Neznanog junaka tečajci su se podsetili na borbe Skopskog đačkog bataljona u kome su bili i sokoli. Tečajac Ljubo Sablić je u svom govoru na Avali istakao : „... Skoro četvrt veka je prošlo od onoga dana kada si Ti, ne dvoumeći ni časa, stao na prag svoga ognjišta, odlučno i junački, spreman da se do krajnjih mogućnosti boriš za slobodu svoga naroda”. Posle odmora u Mladenovcu, nastavili su za Oplenac. Usput su svratili u dvorski podrum, ispod Oplenca. Posle su sišli u kriptu crkve da se poklone seni kralja Aleksandra. Stajali su pred grobom kralja, dok je tihi glas Milisavljevića govorio o pokojniku. Hor je pevao „Oj Doberdov” od Zorka Prenovca, a Branko Frelih je recitovao „Naš mrtvi Kralj” od D. Anđelinovića. Predsednik Prosvetnog odbora S.S.K.J. M. Stanojević govorio je o kralju Aleksandru. Posle posete crkvi tečajci su razgledali kraljevo imanje i muzej. Tečajci su ispred muzeja slušali govor A. Čorde, koji je istakao : „mi sa ponosom možemo reči da smo mi taj narod koji je u svakom pogledu i na svakom polju delatnosti dao bezbroj svojih sinova, koji našu slavu i naše ime pronesoše na sve četiri strane sveta”. Otišli su s Oplenca u Topolu da vide crkvu Karađorđevu. Pred crkvom je bio spomenik Karađorđu. Tečajci su obišli i podrum Venčačke zadruge, gde im je o zadružnom pokretu govorio Žarić. U Aranđelovcu su se odmorili. Pred kupatilom im je o značaju mineralnih voda govorio I. Kosovac. U Orašcu razledali su školu, pred kojom im je Stanojević saopštio da je završen tečaj i pozvao ih da se zavetuju, kao nekad Karađorđu ustanici, da će časno služiti kralju, narodu i sokolstvu. Tečajci su se vratili u Beograd. (22) Hodočašća sokola na Oplenac nastavljena su do Aprilskog rata 1941.


Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su umesto sokolskih društava osnovale STV „Partizan”. Devedesetih godina 20 veka došlo je do obnove rada sokolskih društava. Sokoli su nastavili da pohode Oplenac.

U okviru proslave jubileja 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka obnovljeno Sokolsko društvo Beograd III na Zvezdari organizovalo je 2004. izlet autobusom na Oplenac. Na izlet je išlo 22 sokolića iz sokolskog društva Novi Beograd na čelu sa načelnikom društva profesorom Obradom Jankovićem, a iz društva Zvezdara 14 sokolića i 8 članova, na čelu sa starešinom Zoranom Andrejevićem. Prvo su posetili Orašac. Pred memorijalnim spomenikom u Maričevića jaruzi govorila je profesor istorije Suzana Anić. Potom su obišli spomen crkvu, pa muzej i spomen školu. Zatim su otišli u Aranđelovac i Bukovićku banju. Put su nastavili prema Topoli i Oplencu. Posetili su hram Sv. Đorđa. Obišli su muzej. U Topoli su posetili Karađorđevu crkvu, Konak, Kulu i muzej Prvog srpskog ustanka. (23)

Sokole je potresla vest o ubistvu njihovog zaštitnika kralja Aleksandra u Marselju. Sokolska društva nastojala su da istaknu njegov značaj i zasluge. Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba na Oplencu. Hodočašća su bila deo vaspitanja u duhu rodoljublja. Zato su svoja hodočašća snimala i prikazivala na filmu. Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su umesto sokolskih društava osnovale STV “Partizan”. Sem sokola i ostala rodoljubiva društva i mnoštvo građana hodočastila su na Oplenac. Komunističke vlasti su pokušale da Titovim kultom u Kući cveća u Beogradu zamene poštovanje prema zadužbini Karađorđevića na Oplencu. Devedesetih godina 20 veka došlo je do obnove rada sokolskih društava. Sokolsko društvo u Topoli obnovilo je svoj rad. Obnovljena sokolska društva nastavila su da posećuju Oplenac.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935″, str. XLVII;
2. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
3. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
4. „Borovo plače”, „Borovo na pogrebu blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja”, „Borovo”, Borovo, 20. oktobra 1934, br.43, str. 2,3;
5. Načelnik Sokolskog društva Hriberski, „Sokolstvo”, „Borovo”, Borovo, 31 decembra 1934, br. 53, str. 8;
6. Dr Vladimir Belajčić, „Vođ Naroda, Heroj i Mučenik”, „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 367;
7. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
8. „Naše hodočašće na Oplenac”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1935, br. 3-4, str. 19;
9. „Sokolska propaganda – film”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6, str. 58;
10. „Pohod beogradskog Sokolstva Oplencu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 jula 1935, br. 28, str. 4;
11. P.L. „Pohod Sokola na Oplenac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 septembra 1935, br. 33, str. 3;
12. „Odlikovanje Sokolske župe Karlovac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;
13. „Čehoslovaci Viteškom Kralju Ujedinitelju”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 oktobra 1935, br. 40, str. 3;
14. „Sarajevski Sokoli sa svim zastavama svojih jedinica poklonili su se grobu Viteškog Kralja Ujedinitelja na Oplencu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 oktobar 1937, br. 30, str. 3;
15. „Sd. Beli Manastir“, ,,Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str. 134;
16. „Sokolsko društvo Ruma na Oplencu”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8;
17. „Poseta članova “Glazbarskog sklada” iz Kaštel-Novoga Ceru, Avali i Oplencu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 1;
18. Emil Kavgić, Voćin, „Savezna prosvetna škola u Beogradu“, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1938, br. 11, str. 218-220;
19. „Učesnici Savezne prosvetne škole na Avali i Oplencu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 2, 3;
20. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 3;
21. „Poziv sokolstvu župe Zagreb”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 4;
22. Slobodan K. Nikolić, student slavistike, „Sa Saveznom prosvetnom školom na Oplencu i Avali“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 avgust 1940, br. 35, str. 2,3;
23. Zoran Andrejević, „Bili smo u Orašcu, Topoli i Oplencu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, septembar-oktobar 2004, br. 19-20, str. 5, 6;