Sokolsko društvo Sombor

Sokoli u Somboru 1936Srpski pregaoci pokušavali su da osnuju Srpski soko u Somboru više puta od 1905. do 1914. Pod nazivom „Bratstvo” bio je osnovan Srpski soko 11. avgusta 1911. kada su pravila potvrđena od ugarskih vlasti. To je bilo treće sokolsko društvo, pored Novog Sada i Sentomaša. Jedan sveštenik osnovao je sokolsko društvo u Somboru 1912. ali ono nikad nije odobreno od vlasti. Od 1919. društvo je nazvano Sokolsko društvo Sombor. (1) Sokoli iz Osijeka su posetili Sombor 1913. i u hotelu Sloboda priredili akademiju. (2)

Bačka sokolska župa postojala je od 16. novembra 1919. Priredila je u Somboru svoj I pokrajinski slet 1920. Sokoli su došli na slet u Sombor da osokole malodušne na severnoj granici. Na sletu je učestvovalo 37 društava. Zajedno sa gledaocima vežbe su posmatrali regruti. Sombor je bio okićen srpskim zastavama. U velikoj svečanoj sali županije, 31. jula 1920. u prisustvu izaslanika sokolskog saveza dr. Ivana Oražena i dr. Laze Popovića, izaslanika župe banatske i beogradske, velikog župana dr. Vl. Manojlovića i podžupana dr. M. Stojkovića, predstavnika vojske, činovništva, sveštenstva, ženske dobrotvorne zadruge i drugih ustanova te mnogobrojnih sokola i sokolica održana je svečana sednica Župe bačke pod predsedništvom starešine Živka Bajazeta. Za vreme svečane sednice pred županijskom zgradom u parku, održan je Komers, na kome se uz sviranje vojne muzike igralo. Slet je održan 1 avgusta 1920. Na čelu povorke bila je vojna muzika konjičke divizije iz Subotice. Za njima je stupalo starešinstvo župe bačke sa izaslanicima župe banatske, osečke, beogradske, zagrebačke i belovarske. Posle starešina stupale su sokolice, članovi, u svečanom sokolskom odelu i na kraju vežbači u vežbačkom odelu. Obišavši grad povorka se svrstala pred gradskom kućom, gde je strešina župe pozdravio grad Sombor, načelnika i njegove predstavnike. Gradonačelnik je otpozdravio. (3) Posle njega govorio je dr. Ivan Oražen : „Već je preko pola hiljade godina kako je na slavni Vidovdan propalo srpsko carstvo na Kosovu i cvet junaka srpskih legao u grob … Nakon više od 500 godina sinula je, kao munja, ponovo zraka slobode i borba sa solunskoga fronta, i otpočela je u Maćedoniji nova bitka Kosovska, … Danas smo zadovoljni, ushićeni i veseli, i pesma naše velike slobode i ujedinjenja hori se od plavog Jadrana do mutnog Dunava, … I naš sokolski slet ovde u Somboru je vidan i jasan znak našeg slobodnog i ujedinjenog života, … Zadobili smo pobedu, i sada treba da je sačuvamo, da je učvrstimo, da je osiguramo, i da je odbranimo od bezbroj spoljašnih i unutrašnjih neprijatelja, što željno hoće da je upropaste …”. Govor je održan sa balkona somborskog magistrata i propraćen sa ogromnim oduševljenjem od naroda i sokola. (4) U Sokolskom kalendaru za 1924. istaknuto je da je sokolsko društvo u Somboru osnovano 1919. Starešina je bio Milenko Petrović, načelnik Stevan Crkvenjakov i tajnik Stevan Stratimirović. Bilo je 142 člana, 41 članice, 28 vežbača, 20 vežbačica, 65 muškog naraštaja, 55 ženskog naraštaja, 45 muške dece, 32 ženske dece i 28 članova u sokolskom odelu. (5)


Sokolsko društvo u Somboru je 21 septembra 1924. posvetilo i razvilo svoju sokolsku zastavu. To je bila prva zastava u Bačkoj sokolskoj župi. Zastavi je kumovao prestolonaslednik Petar. U proslavi su učestvovala sokolska društva iz Vinkovaca, Novog Sada, Lubilice, Starog Bečeja, Sente, Mola, Kule, Starog Sivca, Pivnice, starešinstvo Bačke sokolske župe i izaslanstvo beogradskog sokola. Uoči dana osvećenja priređen je ophod gradom, sa bakljadom kao pozdrav kumu a u povorci je učestvovala vojna muzika subotičke konjičke divizije i oko 350 članova, članica, muškog i ženskog naraštaja subotičkog sokola. Sutradan je bio doček sokolskih društava, a u 9 časova je krenula povorka iz sokolane u crkvu na bogosluženje, predvođene od sokolske konjice (Sombor), vojne muzike, zastava, starešinstva župe, izaslanika sokolskih društava, članova u odori, članica, fanfara (Sombor), ženskog i muškog naraštaja svega oko 500. Pred crkvom na trgu bila je podignuta tribina okićena zastavama i zelenilom, gde je održano svečano osvećenje zastave uz učešće izaslanika svih mesnih državnih i vojnih vlasti, kao i svih društava. Kuma je zastupao podpukovnik Nikolić, koji je posle svršenog crkvenog obreda privezao plave trake, i uz kratki govor predao zastavu zastavniku, pa je opet krenula povorka oko grada, a po podne je bio banket u počast gostiju. Posle podne održana je javna vežba na vežbalištu Sportkluba, na kojoj su izvedene : članice sarajevske i zagrebačke vežbe, članovi Vojinovićeve i Šulceove vežbe, ženski naraštaj proste vežbe, članice Sombor vežbe sa vretenima, članovi Stari Bečej i Senta sa Devetkama i dva odelenja na spravama. Uveče je održana jedna akademija u gradskom pozorištu, a druga u hotelu „Slobodi” sa programom koji su izveli (Vinkovci) vežbe reketima, (Novi Sad) vežbe sa ukrašenim lukovima i na razboju (Subotica) slikovite i vežbe sa šablonima (Senta) Devetku (Sombor) Večer na Savi, vežbe sa diskosima i slikovite vežbe, a posle akademije bila je igranka. (6) S. Vrdoljak je u svom članku „Proslava 20-godišnjice Sokola u Novomsadu” u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakao da je sokolska ideja našla najplodnije tlo u najbogatijem kraju otadžbine. Župa je imala 4.000 vežbača i vežbačica. Pojedinci i razne ustanove su često i bogato darivali sokolska društva. U Somboru je podignut sjajan Sokolski dom, a u Velikom Bečkereku dom je sazidan sakupljenom gotovinom od preko tri miliona dinara. U Novom Sadu davala je opština sokolskom društvu godišnju potporu od 15.000 dinara. Nasuprot tome u ostatku zemlje se sa teškim naporom dolazilo do malenih uspeha. Piscu članka nije bilo jasno kako se sokolstvo u Vojvodini brzo širilo, dok u svim ostalim krajevima nije moglo tako brzo da zahvati šire mase. (7) Istaknuti prednjaci društva bili su Perica Vukićević, Stevan Stanišić, Milan Konjović, Đorđe Kolarov, Pajica Milanko i načelnik društva Milan Radić. Među članovima bio je Ivan Ivanić. Društvo je podiglo dom 1925. (8)


U Somboru je održan 5 juna 1927. V. Slet Sokolske župe Svetozara Miletića. Program za 4 jun 1927. bio je : Dolazak učesnika sleta i doček izaslanika. Pozdrav sokola Županiji i Gradu kao dobrotvorima. Zatim sokolski komers u parku Kraljice Marije. U isto vreme u sokolskom domu održavala se sednica Zbora društvenih načelnika i sudija za utakmice. Program za 5 jun bio je : Utakmice okružja župe u strojevnim vežbama i utakmice pojedinaca u lakoj atletici. U 7 sati glavna proba svih vežbi za sletsku javnu vežbu. U 10 sati postrojavanje svečane povorke za defile gradom. U 11 polazak povorke. Zatim svečano otvaranje novog sokolskog doma. U 16 sati sletska javna vežba na vežbalištu Somborskog Sportskog Udruženja , kraj parka kralja Aleksandra sa programom : 1. Deca : vežbe vetrenjačama, 2. Ženski podmladak : vežbe buzdovanima, 3. Muški podmladak : skupinske vežbe, 4. Članovi : proste vežbe, 5. Vojnici : vežbe sa puškom, 6. Članovi : vežbanje odeljenja sa spravama, 7. Članice : proste vežbe, 8. Članovi stariji : vežbe palicom, 9. Vežbe gostiju, 10. Mornari : vežbe sa veslima. U veče sokolska akademija u sokolskom domu i u Gradskom Pozorištu, a posle akademije sokolska zabava u svim prostorijama sokolskog doma. (9) U Sokolskom kalendaru za 1928. istaknuto je da je starešina Stevan Stratimirović, načelnik Stevan Crkvenjakov, načelnica Olga Rističeva, tajnik Aleksandar Kovjanić i predavač Niko Maširević. Bilo je 468 članova, 160 članica, 72 vežbača, 88 vežbačica, 96 ženskog naraštaja, 106 muške dece, 122 ženske dece i 116 članova u odori, 2 članice u odori. Imali su svoj dom, priređivali su javnu vežbu, 4 saradnika, 12 prednjaka, knjižnicu i zastavu. (10) U Sokolskom kalendaru za 1929. istaknuto je da je starešina bio dr. Milenko Petrović, načelnik Milan Radić, načelnica Olga Rističeva, tajnik Živojin Legetić, predavač Milutin Nikolić. Bilo je 486 članova, 166 članica, 59 vežbača, 14 vežbačica, 61 muških naraštajaca, 47 ženskih naraštajki, 32 muške dece, 35 ženske dece, 116 članova u odori i 3 članice u odori. Društvo je imalo svoj dom, priređivalo javne vežbe, imalo je 3 saradnika, 7 prednjaka, knjižnicu, fanfaru i zastavu. (11)

U Sokolskom kalendaru za 1930. istaknuto je da je starešina društva bio dr. Milenko Petrović, načelnik Milan Radić, načelnica Olga Rističeva, tajnik Nikola Janbrušić, predavač Milutin Nikolić. Bilo je 336 članova, 75 članica, 42 vežbača, 12 vežbačica, 25 muškog naraštaja, 21 ženskih naraštajki, 18 muške dece, 19 ženske dece, 112 članova u odori i 4 članice u odori. Društvo je imalo svoj dom, priređivalo javne vežbe, imalo je 5 saradnika, 3 prednjaka, knjižnicu sa 246 primeraka knjiga, fanfaru i zastavu. (12) U Sokolskom kalendaru za 1930. istaknuto je da je starešina društva bio Boško Pavle Vukičević, načelnik Vojislav Plavšić, načelnica Olga Rističeva, tajnik Stjepan Jakovljević a predavač dr. Vaso Zrnić. Bilo je 272 člana, 46 članica, prednjaka : 1 muški i 1 ženski, 40 vežbača, 15 vežbačica, 25 muških naraštajaca, 15 ženskih naraštajki, 15 muške dece, 15 ženske dece, 36 članova u odori i 4 članice u odori. Društvo je imalo svoj dom, priređivalo javne vežbe, 3 saradnika 3 prednjaka, knjižnicu, muziku i člansku zastavu. (13) U Somboru je 4 juna 1933. priređen IX slet novosadske župe. Nastupilo je 2.360 vežbača i vežbačica. Sve vežbe bile su sastavljene od najboljih tehničkih radnika župe.(14) Zajedno sa SPO župa je snimila svoj IX slet. Film je bio prikazan na župskom prednjačkom i prosvetnom tečaju. (15)

U Starešinstvu Sokolskog društva Sombor 1934. bili su starešina dr. Milenko Petrović, zamenik Boško Vukičević, tajnik Nikola Jambrušić, predsednik prosvetnog odbora Ivan Matović, načelnik Vojislav Plavšić, zamenik dr. Vladislav Cvetić, načelnica Olga Ristić, zamenica Božana Pakaški i blagajnik Rajko Stričević. U Upravi bili su kao članovi dr. Nenad Bugarski, Dragoljub Cukavac, Milan Radić,Milovan Milovanović, Đorđe Ivkov, dr. Vilko Žganjec, dr. Aleksandar Josić, Mladen Mijatović, Kajica Protić i Jovan Šite. Zamenici su bili Milan Begović, Sima Kolarić, Đorđe Roknić, Bogdan Mijatović i Lazar Plavšić. Revizori su bili Milutin Nikolić, Miloš Lepedat, Živojin Legetić, Aleksandar Kovjanić i Lajčo Čuvardić. Zamenici su bili Nikola Dimić, Nikola Radojević i Boško Stojkov. U Sudu Časti bili su dr. Svetislav Panić, dr. Dušan Jovičić, Slavko Radosavljević, Stanimir Colović i dr. Mate Škrabalo. Zamenici su bili dr. Mata Nikolić, Isa Račić i Stevan Bugarski. (16)


Sokolsko društvo Sombor priredilo je 4 marta 1939. koncert u korist čeških izbeglica iz Sudetskih krajeva. Na koncertu su učestvovala i sva nacionalna društva u Somboru. Predavanje o Česima držao je član sokola Miho Drakulić. (17)

Sokolsko društvo u Somboru delovalo je do Aprilskog rata 1941. kada je zabranjeno.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945 godine”, (doktorska disertacija) Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, 2014, str. 216;
2. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
3. Alimpije Popović, „I Pokrajinski slet Bačke Župe u Somboru”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 376-380;
4. „Govor dr. Oražena na Sletu u Somboru”, „Sokolski Glasnik” Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 371, 372, 373;
5. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1924”, u Ljubljani, 1923, str. 148;
6. „Sokolsko društvo u Somboru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, novembar 1924, br. 11, str. 308;
7. S. Vrdoljak, „Proslava 20-godišnjice Sokola u Novom sadu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 120;
8. mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945 godine”, (doktorska disertacija) Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, 2014, str. 217;
9. „V. Slet Sokolske župe Svetozara Miletića 5 juna 1927. u Somboru”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1927, br. 4 i 5, str. 56;
10. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1928”, u Ljubljani, 1927, str. 125;
11. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani, 1928, str. 110;
12. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani, 1929, str. 120;
13. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1931”, u Ljubljani, 1930, str. 131;
14. „Izveštaji za 4 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 29 aprila 1934”, Ljubljana, str. XXIII;
15. „Izveštaji za 4 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 29 aprila 1934”, Ljubljana, str. 39;
16. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik”, godina I, Beograd, 1934, str. LXXXVII;
17. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 3;