Rad Sokolskog društva Kistanje

Pre Prvog svetskog rata u Severnoj Dalmaciji delovala je Srpska sokolska župa na Primorju sa svojim društvima u Kninu i Zadru. Na početku Prvog svetskog rata srpska sokolska društva kao i župa su bili zabranjeni. Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik Saveza sokola SHS. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter. Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927. Tom prilikom posvećen je društvena barjak koji je darovala kraljica Marija. Sedmi župski slet održan je 17. i 18. septembra 1927. u Biogradu na moru. Osmi župski slet priređen je 25. i 26. avgusta 1928. u Drnišu. Tog dana razvilo je drniško društvo novu zastavu. Deveti župski slet održan je u Šibeniku 15. i 16. juna 1929. uz učestvovanje župa Sušak-Rijeka i župe iz Splita. Godine 1930. župa je imala 15 društava i to : Benkovac, Betina, Biograd na moru, Drniš, Filip-Jakov, Kistanje, Knin, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko, Siverić, Šibenik i Vodice. Bilo je 1.379 članova i 160 članica, od kojih 311 vežbača i 127 vežbačice. Bilo je 143 naraštajca i 84 naraštajke. Zatim sokolske dece 256 dečaka i 139 devojčica. Sve zajedno učlanjenih 2.161. Svoje sokolske domove imala su društva Biograd na moru, Knin i Šibenik. Većina društava je vežbala u privatnim iznajmljenim prostorijama. U 11 društava osnovane su knjižnice sa 4.243 dela. U 5 društava postojale su sokolske muzike, a u dva tamburaški zborovi. (1) U „Sokolskom kalendaru 1928.“ istaknuto je da društvo Kistanje osnovano 1921. Sterešina je bio Nikola Janković a načelnik Savo Dabižinović, načelnica Olga Karolija, tajnik Branko Jajac, predavač Dušan Karolija. Bilo je 52 člana, 4 članice, 10 vežbača, 2 vežbačice, 5 muškog naraštaja, 5 ženskog naraštaja, 6 muške dece, 10 ženske dece, 4 člana u odori. Vežbali su privatno, bez vežbaonice izvodili su javne vežbe, bilo je 2 saradnika i 4 prednjaka. (2) Kistanjski soko priredio je 23. avgusta 1925. akademiju. Do podne su bile pokusne vežbe svih kategorija, a posle podne bio je javni nastup, vežbe i laka atletika. Vežbe su održane uz pratnju sokolskog tamburaškog zbora.Prednjački zbor, na čelu sa načelnikom Nikolom S. Dubajićem uložio je mnogo truda radi uspeha akademije. Posle akademije starosta društva Nikola S. Janković govorio je o svrsi sokolstva. (3) U „Sokolskom kalendaru 1929.“ istaknuto je da je starešina bio Nikola Janković a načelnik Savo Dabižinović, načelnica Olga Karalija, tajnik Branko Jajac, predavač dr. Vuk Vujasinović. Bilo je 42 člana, 8 članica, 8 vežbača, 4 vežbačice, 5 muškog naraštaja, 4 ženskog naraštaja, 9 muške dece, 6 ženske dece i 4 člana u odori. Vežbali su u privatnoj vežbaonici, 2 prednjaka. (4) U „Sokolskom kalendaru 1930.“ istaknuto je da je starešina bio Nikola Janković a načelnik Ratko Perić, tajnik Slavko Malešević. Bilo je 41 član, 4 članice, 10 vežbača, 4 vežbačice, 6 muškog naraštaja, 5 ženskog naraštaja, 4 člana u odori. Koristili su privatnu vežbaonicu. (5) U „Sokolskom kalendaru 1931.“ istaknuto je da je starešina bio Milan Budimir, načelnik Nikola Dubaić, tajnik Slavko Malešić, predavač Dušan Korolija. Bilo je 40 članova, 5 članica, 18 vežbača, 5 vežbačica, 10 muškog naraštaja, 10 ženskog naraštaja, 25 muške dece, 30 ženske dece i 6 članova u odori. Koristili su privatnu vežbaonicu, 3 saradnika i 6 prednjaka. (6)

Glavna godišnja skupština župe Zadar-Šibenik održana je 15.2.1931. Na skupštini društva su zastupali : Benkovac Petar Milošević i Petar Červar; Drniš starešina Nikola Adžija; Knin Miro Šimunović i Đuro Pokrajac; Kistanje Nikola Janković. Društvo Benkovac imalo je 86 članova, društvo Drniš imalo je 129 članova, društvo Kistanje imalo je 45 članova. (7) Od osnivanja 1923. sokoli su osećali kao nedostatak što nemaju svoj dom u Kistanjama. Radili su na prikupljanju milodara za dom. Tek od dolaska M. Budimira na čelo društva akcija oko gradnje doma je živnula. Uspeo je da zainteresuje ostale sokole. Na sednici 1930. uspeo je da od šačice kistanjskih sokola sakupi sumu od 35.000 dinara. Pomoću izvan društva ta suma je narasla na 75.000 dinara. Sa delom te sume kupljeno je zemljište, u najlepšem delu mesta, a sa ostatkom započeta je gradnja. Dospeli su do krova i stali su. Otposlali su na sva sokolska društva za društvene starešine fotografije započetog doma, uz prodajnu cenu od 10 dinara. Odgovoreno im je otkupom fotografija. Slali su im i po 50, 100 pa i po 200 dinara. (8) Povodom Poslanice katoličkih biskupa protiv sokolstva iz Kistanja su odgovorili : „... nalaže nam sokolska čast, da podignemo glas ogorčenog i najoštrijeg protesta. Sokoli ustrajući u svome radu još će čvršće da zbiju svoje redove za dobrobit Otadžbine i Slovenstva. Zdravo!” (9) Primorska banovina pomogla je Sokolskom društvu Kistanje 1933. sa 30.000 dinara. (10)


U upravi sokolskog društva Kistanje bili su starešina Milan Budimir, I zamenik N. Dubajić, II zamenik S. Malešević, tajnik Spasoje Travici, prosvetar dr. J. Dučić, načelnik Vladimir Korolija, zamenik Đuro Dubajić, načelnica Leposava Lalić, blagajnik Sava Mandić, Članovi uprave bili su Franjo Franotović, dr. Vuk Vujasinović, Gojko Kresović, Božo Živković i Tode Malešević. Zamenici su bili Nikodim Opačić, Franjo Bilanđija, Simo Vujasinović, Špiro Lalić i Šime Ivanković. Revizori su bili : Nikola Vujasinović, Petar Tišma i Petar Bulić. Zamenici su bili Isto Trbojević, Lazar Šegan i Dalibor Šoljan. U sudu časti bili su dr. Vuk Vujasinović, Nikola Janković, Frano Franotović, Nikola Vujasinović i Dušan Korolija. Zamenici bili su Spasoje Travici i Slavko Malešević.(11) Primorska banovina pomogla je Sokolskom društvu Kistanje 1934. sa 10.000 dinara. (12)

Vidovdan 1935. proslavljen je od sokola na Dalmatinskom Kosovu. Na Vidovdan Kninsko sokolsko okružje (društva Knin, Drniš, Klanac, Siverić i Kistanje) priredilo je javni čas. Javnom času prisustvovala su skoro sva društva župe Šibenik-Zadar. Društvo Šibenik učestvovalo je svojom muzikom i velikim brojem svog članstva. Izjutra su stigli vozovi sa sokolima i gostima. Vanrednim vozom, kojim su došli sokoli iz Šibenika, doputovao je patrijarh Varnava sa svojom pratnjom. Pred stanicom je formirana povorka sa tri muzike, 6 sokolskih zastava, masom članova sokolskih društava, četa i građanima. Posle podne održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Na proslavu Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu došli su patrijarh Varnava sa pratnjom, podban Primorske banovine Zdravković, senator Desnica, bivši ministar Subotić, komandant kninskog garnizona general Terzić sa oficirima i veliki broj najviđenijih ljudi Severne Dalmacije. Na svečanosti je prisustvovalo preko 12.000 ljudi, od kojih je bilo preko 2.000 sokola iz župe Šibenik-Zadar na čelu sa starešinstvom župe. (13)

Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme „ViteškogKralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (14) Sokolska četa u Bratiškovcima zasadila je voćnjak koji je zauzimao površinu od 15.000 kv. m. Zasadila je oko 1.000 sadnica trešanja, jabuka i oraha. Četa je razdelila svojim članovima oko 1.000 komada raznih voćnih sadnica, da ih zasade na svojim imanjima. (15) Sokolska četa u Bratiškovcima uspela je posle velikih napora da 1941. podigne i pokrije svoj dom. Članovi čete dobili su moralnu i materijalnu pomoć župe. Smatrali su da ne mogu uspešno da nastave svoj rad na preporodu svog kraja na svim poljima narodnog života bez potpuno gotovog Sokolskog doma. Kroz dom su trebala da budu oživotvorena sva nacionalna stremljenja članova čete. (16)
Sokolsko društvo u Kistanjama osvetilo je svoj sokolski dom 3 septembra 1939. Gradili su dom 10 godina. Dom je imao čitaonicu, kancelariju i stalnu pozornicu. Bio je to tipičan seoski sokolski dom. Proslavi su prisustvovali pukovnik Vuksanović, starešina Sokolske župe Šibenik Pave Kovačev, sreski načelnik iz Benkovca, načelnik opštine iz Obrovca, i poznati nacionalni borci iz tog kraja. Kumovao je starešina dr. Mirko Buić, koga je zamenjivao Lazar Krneta, načelnik opštine Kistanje. Na proslavi su učestvovala društva Biograd, Obrovac, Benkovac i Drniš, kao i čete Bratiškovci, Đevrska, Tkon i Filipjakov. Društvo Biograd došlo je sa muzikom i zastavom. Svečani blagoslov doma obavio je O. Nikanor, upravnik manastira Krka. Kroz mesto je prošla svečana povorka sa 353 učesnika, muzikom iz Biograda i 7 zastava. U podne je održan banket. Posle podne održana je javna vežba, a uveče svečana akademija u sokolani. (17) U Banovini Hrvatskoj bila je raspuštena Sokolska župa Šibenik-Zadar, zatvorene prostorije svih društava i popisana imovina. (18) Pošto je Banovina Hrvatska raspustila Sokolsku župu Šibenik niz sokolskih župa i jedinica uputio je Savezu Sokola rezoluciju i pisma, zbog raspuštanja župe Šibenik i konfiskacije imanja svih njenih jedinica. Tražili su da Savez Sokola preduzme mere, da se nepravda ispravi. (19) Savet patriotskih i viteških organizacija uputio je Savezu Sokola pismo u kome je istaknuto : „U sednici Saveta, od 12 o. m., slučaj raspuštanja SOKOLSKE ŽUPE ŠIBENIK, skrenuo je na sebe pažnju prisutnih i bio predmet žive diskusije. Jednodušnom odlukom Savet se pridružuje protestima koje ste, povodom ovog slučaja, učinili kod merodavnih faktora i žali, što je uopšte bilo moguće da se ovakva odluka donese ..”. (20)


Pre Prvog svetskog rata u Severnoj Dalmaciji delovala je Srpska sokolska župa na Primorju. Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik Saveza sokola SHS. Kroz rad Sokolskog društva Kistanje prikazuje se život Srba u Severnoj Dalmaciji između dva rata. Gradili su svoj dom deset godina. U Banovini Hrvatskoj bila je raspuštena Sokolska župa Šibenik-Zadar i zatvorene prostorije svih društava. Protestima sokolskih župa i jedinica zbog toga, pridružio se Savet patriotskih i viteških organizacija. Tokom NDH sokoli su izvrgnuti masovnom progonu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :
1. „Sokolska župa Šibenik”, „Svesokolski slet 1930 Sveslavensko sokolstvo”, Beograd 1930, str. 190, 191;
2. „Sokolski kalendar 1928, u Ljubljani 1927, str. 135;
3. „Sokolska Akademija u Kistanjima (Dalmacija), „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, oktobar 1925, br. 10, str. 211,212;
4. „Sokolski kalendar 1929, u Ljubljani 1928, str. 121;
5. „Sokolski kalendar 1930, u Ljubljani 1929, str. 131;
6. „Sokolski kalendar 1931, u Ljubljani 1930, str. 148;
7. „Glavna godišnja skupština župe Zadar-Šibenik 15.II.”, „Sokol na Jadranu“, Split, mart 1931, br. 3, str. 61,62;
8. „Sokolsko društvo Kistanje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 marta 1933, br. 11, str. 7;
9. „Protesni telegrami sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 aprila 1933, br. 16, str. 7;
10. „Izveštaji za 4 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 29 aprila 1934”, Ljubljana, str. 94;
11. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. CXXVI;
12. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, Ljubljana, str. 136;
13. „Proslava Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 30, str. 7;
14. „Osvećenje spomen-česme „ViteškogKralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;
15. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
16. Veselin Dobrota, „Još jedan sokolski dom na selu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 7;
17. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
18. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 72;
19. „Sokolstvo za braću u Šibeniku”„Sokolski glasnik“, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str. 1;
20. „Poruka Saveta patriotskih, ratničkih i viteških organizacija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 septembar 1940, br. 39, str. 2;