Društvo za vazdušni saobraćaj “Aeroput” u Jugoslaviji

U „Sveznanju” za Aeroput napisali su kratko : društvo za vazdušni saobraćaj, osnovano domaćim kapitalom i potpomagano od države, namenjeno za vazdušni saobraćaj u unutrašnjosti Jugoslavije i s inostranstvom. (1) Tadija Sondermajer bio je izabran za podpredsednika „Aerokluba” u maju 1922. Osnovao je Društvo za vazdušni saobraćaj A.D. „Aeroput”, civilnu aviokompaniju. Da bi promovisao „Aeroput” izveo je let francuskim avionom „potez 25” od Pariza do Bombaja u Indiji i natrag do Beograda, od 20 aprila do 2. maja 1927. Posle tog leta sve akcije nove kompanije bile su rasprodate. (2). Otvaranje redovne vazdušne linije Beograd-Zagreb izvršeno je sa dva aviona, u oba pravca, 15. februara 1928. To je bila prva domaća vazdušna pruga u Jugoslaviji. Avion „Zagreb” krenuo je sa Bežanije. Grupu novinara ispratili su između ostalih general Mihajlović; dr. Drag. Novaković, direktor Narodne banke; dr. Voja Janjić; Damnjan Vlajić i drugi. Novinari koji su doleteli u Zagreb tim prvim letom bili su Jovan Palavestra, u ime „Reči”, Miloš Mandić, fotograf „Ilustrovanog lista”, M. Ružić, predstavnik „Vremena”, predstavnik „Trgovinskog Glasnika” Šef Novaković-filma, Novaković .... . Bio je i Tadija Sondermajer, tehnički direktor Aeroputa, uz pilota Striževskog. Avion se vratio u Beograd sa zagrebačkim novinarima. Beogradski novinari proveli su noć u Zagrebu, dok su zagrebački novinari proveli noć u Beogradu. U avionu „Beograd” su se vratili. (3) Glavni piloti na tom letu bili su ruski emigranti Vladimir Striževski, Viktor Nikitin i Mihailo Jarošenko. Otvarane su nove linije, a „Aeroput” je prevozio poštu, komercijalni teret, i od 1932. koristio je avione u poljoprivredi. (4)

U Upravnom odboru bili su Predsednik dr. Drag. Đ. Novaković, generalni direktor Narodne banke u penziji, podpredsednik Rudolf Pilc, direktor Francusko Srpske banke, Članovi : Damjan Vlajić, pukovnik u penziji, Milorad Jefremović, šef pravobran. odel. Priv. Agrarne banke, Stanislav N.Stajević, pukovnik u penziji, Vojislav Lj. Pavlović, advokat, Tadija Sondermajer, aeronautički inženjer, Lazar Sladeković, inspektor Min. Poljoprivrede u penziji, Miodrag S. Paunović, trgovac, dr. Ivan Ribar, advokat, Miodrag Obrenović, inženjer. Generalni direktor Tadija Sondermajer, aero-inženjer. Nadzorni odbor : predsednik Svetislav Jelić, direktor banke, podpredsednik Antonije Antić, pukovnik u penziji. Članovi : Solomon Koen, trgovac, Stanojlo Veličković, inženjer i Vladimir Simić, advokat. Uprava je podnela Izveštaj upravnog i nadzornog odbora o radu u 1933 godini podnesen VI. redovnom zboru akcionara na dan 25 februara 1934 godine. Održali su zbor akcionara 25 februara 1934. U 1933. bilo je 947 planiranih letova, zbog vremena nije bilo izvršeno 10 letova. Putnika je bilo 1931 godine 1.807, 1932. 1.220 i 1933. 1947. Zbog ekonomske krize došlo je opadanja prometa robe i pošte. Društvo je raspolagalo sa 6 aviona „Potez” i jednim tromotornim Farman. Organizovalo je aero-taksi. U 1933. pređeno je aero-taksijem 39.200 kilometara i to 13.029 km u putovanju i 9,911 kilometara vazdušnih krštenja. Društvo ni 1934. nije moglo ponovo da otvori linije za Sarajevo, Podgoricu i Split ukinute privremeno zbog redukcije kredita za vazdušni saobraćaj. Te su linije bile jedina direktna veza Crne Gore i Jadranske obale sa Beogradom i razočaranje zbog ukidanja linija bilo je isto tako veliko, koliko i oduševljenje kada su bile otvorene. Pre 1931. linije su vezivale Beograd za primorske oblasti i dopunjavale su siromašne, duge i spore komunikacije tih oblasti. Prekid saobraćaja, poništio je sve dotadašnje postignute rezultate. Društvo je bilo u nemogućnosti da se odazove apelima Crne Gore, Bosne, Dalmacije i primorja. Upravni odbor Društva za vazdušni saobraćaj Aeroput smatrao je da je najbolja propaganda letenje. Služio se reklamnim materijalom, štampom, živom rečju i letenjem. U saradnji sa Komandom vazduhoplovstva a na molbu Aero-kluba i njegovih odbora u unutrašnjosti posvetio je pažnju letećoj propagandi. Veliki broj aviona Aeroputa učestvovao je na mitinzima. Putovanja do pojedinih mesta vršena su besplatno, a vazdušna krštenja u pola cene. U 1933. avioni Aeroputa izvršili su 16.260 kilometara propagandnih putovanja i 9,911 kilometara vazdušnih krštenja. (5) Društvo je podnosilo izveštaje o svom radu. Izveštaj upravnog i nadzornog odbora o radu u 1934 godini podnesen VII. redovnom zboru akcionara na dan 10 marta 1935 godine. Letovi društva u redovnom saobraćaju bili su : 1928. 146.000 km, 1930. 282.644 km, 1934. 245.155 km. Putnika je bilo u 1934 godini 3.652. Društvo je u svom izveštaju istaklo da je uspelo da veže domaću i evropsku vazdušnu mrežu za Jadransko more. Sušačka linija doprinela je ne samo uspešnom radu društva, nego i razvijanju turizma na Primorju. Na predlog fabrike Bata koja je garantovala prihod od putnika od 100.000 dinara, Upravni odbor je rešio, a Štab vazduhoplovstva odobrio, da se avioni društva u saobraćaju između Beograda i Zagreba, spuštaju na aerodrom Borovo kod Vukovara. Na teritoriji Jugosavije bili su domaći aerodromi sa hangarom : Beograd, Zagreb, Skoplje, Sarajevo, Sušak, Borovo, Podgorica, Vršac, Osijek, Petrovgrad, Kragujevac, Ljubljana i Kruševac. Bez hangara bili su aerodromi : Sinj, Bitolj, Banja Luka, Niš, Smederevska Palanka, Ruma, Nova Gradiška i Đakovo. Osim veze sa Primorjem, koja je dolazila u prvi red društvenih zadataka, Upravni odbor poklonio je pažnju Bitolju i Ohridu, gde su postojali uslovi za razvoj turizma. Preduzeti su koraci za proširenje prirodnog aerodroma kod Bitolja i radilo se na uređenju jednog aerodroma kod Ohrida. Bio je završen treći avion Spartan konstruisan u fabrici „Zmaj”. U Izveštaju je isticano da društvo zbog nedovoljne državne pomoći nije moglo da se angažuje, dok su strane kompanije letele kad god im se ukazala potreba. Naveli su kao primer, da je na glavnom aerodromu „Beograd” u toku 1934. bilo 2.189 polazaka i dolazaka stranih aviona a svega 309 domaćih. U cilju propagande avioni Aeroputa leteli su 1934. 20.841 kilometara. Prikazani su saobraćajni avioni društva publici u raznim mestima i izvršeno je 1.927 vazdušnih krštenja. (6) U knjizi „20 godina kulturnog i privrednog razvitka kraljevine Jugoslavije” istaknuto je da vazdušni saobraćaj uglavnom drži domaće društvo „Aeroput”. Počelo je svoj rad 1928. „i vrlo uspešno napreduje sa velikim rezultatima”. Avioni Aeroputa leteli su 1928. 411 letova, 1929. 510, 1930. 1.098 letova, 1931. 1.083 leta, 1932. 925, 1933. 973, 1934. 1.543, 1935. 1.850, 1936. 2.562 i 1937. 2.030 letova. 1928. prevezli su 1.332 putnika, a 1937. 6.095. (7) Avioni su leteli na linijama : Beograd-Sarajevo, Beograd-Sarajevo-Dubrovnik, Beograd-Zagreb, Beograd-Zagreb-Ljubljana-Sušak, Beograd-Skoplje, Beograd-Sofija. U saradnji sa stranim kompanijama Aeroput je održavao i druge vazduhoplovne linije sa inostranstvom. (8)


Mesni odbor Aerokluba u Dubrovniku radio je na organizaciji internacionalnog avijatičarskog kongresa 1935. List „Dubrava“ izveštavao je da su se pripreme za internacionalni kongres avijatičara nalazile u završnoj fazi. Provizorni aerodrom na Konavoskom polju bio je snabdljeven šatorima, radiostanicom i stanicom za benzin. Na tom aerodromu nalazilo se 5 aviona sa stručnim osobljem, koje je imalo upravljati prometom za vreme kongresa. Među prvima stigao je u Dubrovnik Tadija Sondermajer, predstavnik „Aeroputa“ iz Beograda. (9) Ministar vojske i mornarice general Petar Živković stigao je u Dubrovnik 7. septembra 1935. razaračem „Dubrovnik” da kao izaslanik vlade predsedava 35 kongresu „Međunarodne aeronautičke federacije “. Sa brodom „Kralj Aleksandar” isto veče stiglo je oko 80 delegata aeroklubova. Kad je iskrcao putnike došao je „Kralj Aleksandar” sa delegatima pred gradsku luku. Gradske zidine bile su osvetljene, uz vatromet i pucanje iz trombuna. Delagati su na brodu „Kralj Aleksandar” obišli Kotor i Budvu, a uveče su se vratili u Gruž. Kasnije na brodu „Dubrovnik” održavali su delegati svoje konferencije i išli u izlete u bližu okolinu. Aerodrom u konavoskom polju bio je pripremljen za dolazak delegata. U nedelju popodne bio je aeromiting na konavoskom polju kraj Grude. Gotovo svi gradski automobili i autobusi dovezli su brojnu publiku iz Dubrovnika na aerodrom, a došlo je i mnogo sveta iz Boke Kotorske, kao i iz svih mesta Konavala. Na aerodromu je bilo 11 vojnih aviona i više privatnih. Bili su avioni „Aeroputa” iz Beograda, iz Novog Sada, avion fabrike Bata iz Borova kojim je stigao zamenik direktora S. Maksimović. Priređen je aeromiting na aerodromu. Prisustvovao je i komandant vazduhoplovstva general Nedić. Miting su organizovali aeroklubovi Beograda, Dubrovnika i Grude. (10) Zlatko Dimčović je bio prvo primljen u Lufthanzu 1936. Bio je uslov naših vlasti da za dozvolu preleta preko Jugoslavije Lufthansa zaposli tri člana posade. Posle testova izabran je Dimčović kao pilot. U januaru 1940. zbog rata prešao u Aeroput. Leteo do Aprilskog rata 1941. kao pilot. Rođen je u Krivoj Palanci 1906 a umro u Beogradu 1994.(11)

Vazduhoplovno društvo Aeroput otvorilo je 1936. novu liniju Beograd–Sarajevo–Dubrovnik. Aeroput je izgradio sezonsko letelište kod Grude. Između Dubrovnika i Beograda bio je 1939. uveden avion „Jadranska strela“. To je bila direktna linija između Dubrovnika i Beograda. Avion je leteo svakog dana osim nedelje. Polazio je iz Dubrovnika u 17 i 40, u Beograd je stizao u 18 i 55. Iz Beograda je polazio u 16 i 05, i stizao u Dubrovnik u 17 i 20. (12) Na zahtev bana Zetske banovine Aeroput je svoju avionsku liniju Beograd–Podgorica produžio do Bara. Aerodrom je uređen na Sokolanama blizu centra Bara. Linija je bila otvorena na svečanosti u Baru 5.8.1940, na kojoj su prisustvovali ban Zetske banovine Krstić, predstavnici civilnih i vojnih vlasti i oko 2.000 građana. Za izgradnju aerodroma arcibiskup barski i primas srpski dr. Nikola Dobrečić ustupio je deo zemljišta. (13)


Cena avionske karte za jednog putnika od Beograda do Dubrovnika bila je 600 dinara, do Borova 150, Podgorice 500, Sarajeva i Skoplja 350, Splita 800 i Zagreba 400 dinara. Od Beograda do Dubrovnika bilo je 756 kilometara železnicom. Cena karte za putnički voz II klase bila je 404, III klase 269, za brzi II klase 488 dinara, III klase 325 dinara. Za Herceg Novi iz Beograda cena železničke karte je bila 807 dinara. (14) U propagandnom spisu „Tri godine vlade dr. Milana M. Stojadinovića” istaknuto je da su za tri godine vlade Milana Stojadinovića otvorene mnoge nove vazdušne linije.

U Kraljevini Jugoslaviji pregaoci iz redova građanstva težili su da na svaki način unaprede zemlju. Delovali su u više društava. Tadija Sodermajer bio je predsednik Aero-kluba i generalni direktor Aeroputa. Dr. Ivan Ribar, advokat, bio je član upravnog odbora Aeroputa i starešina sokolskog društva u Beogradu. Sem razvoja turizma pregaocima je bilo važno da se širi slojevi stanovništva koji su vekovima bili razdvojeni, što bolje upoznaju i zbliže. Društvo je zavisilo od državnih kredita za vazdušni saobraćaj. Linije Društva povezivale su Beograd sa primorskim oblastima i dopunjavale su siromašne, duge i spore komunikacije tih oblasti. Osim veze sa Primorjem, koja je dolazila u prvi red društvenih zadataka, Upravni odbor poklonio je pažnju Bitolju i Ohridu, gde su postojali uslovi za razvoj turizma. Za tri godine vlade Stojadinovića otvorene su mnoge vazdušne linije. U cilju propagande Društvo „Aeroput” učestvovalo je u vazduhoplovnim manifestacijama. Društvo je delovalo do Aprilskog rata 1941. Društvo Aeroput je posle Drugog svetskog rata pokušalo da obnovi rad i radi uporedo sa JAT-om, ali je za nove vlasti mogao da postoji samo JAT. Sa uvođenjem višestranačja počelo je da se istražuje i piše o povesti Aeroputa.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Sveznanje”, „Narodno delo”, Beograd, 1937, str. 23;
2. Goran Vesić, „Kako je „Aeroput” postao JAT”, „Politika”, Beograd, 17. decembar 2021;
3. „U vazdušnome Okeanu Jugoslavije. - Prvi let je bio novinarski”, „Ilustrovani list”, Beograd, 26.2.1928, br. 8;
4. Goran Vesić, „Kako je „Aeroput” postao JAT”, „Politika”, Beograd, 17. decembar 2021;
5. Društvo za vazdušni saobraćaj A.D. „Aeroput”, „Izveštaj upravnog i nadzornog odbora o radu u 1933 godini podnesen VI. redovnom zboru akcionara na dan 25 februara 1934 godine”, Beograd, str. 7-14;
6. Društvo za vazdušni saobraćaj A.D. „Aeroput”, „Izveštaj upravnog i nadzornog odbora o radu u 1934 godini podnesen VII. redovnom zboru akcionara na dan 10 marta 1935 godine”, Beograd, str. 8- 12;
7. „Saobraćajna sredstva Kraljevine Jugoslavije”, Uredio S.Đurđević, „20 godina kulturnog i privrednog razvitka kraljevine Jugoslavije”, Beograd, 1938, str. 77;
8. „Saobraćajna sredstva Kraljevine Jugoslavije”, Uredio S.Đurđević, „20 godina kulturnog i privrednog razvitka kraljevine Jugoslavije”, Beograd, 1938, str. 78;
9. „Pripreme za internacionalni kongres avijatičara“, „Dubrava“, Dubrovnik, 31 kolovoza 1935, str. 6;
10. „Internacionalni kongres avijatičara”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 11 Rujna 1935, br. 36, str. 1;
11. „S plavih visina pravac Goli otok”, „Magazin”, „Politika”, Beograd, 1309/30 oktobar 2022, str. 28;
12. Čedomir Janković, Jovo Simišić, „Više od letenja“, Beograd 2007, str. 37;„Avionski saobraćaj Beograd–Dubrovnik“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 22 jula 1939, br. 29, str. 4;
13. Rastoder Šerbo, Jasmina, „Dr. Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i primas srpski“, Budva 1991, str. 94;
14. Urednik St.J.Sučić, „Beogradski-izvestitelj”, 1940 god, br. 173;