Pokušaji zbliženja Jugoslavije i Bugarske

Srpska pravoslavna crkva i sokoli su u međuratnom periodu radili na zbliženju sa Bugarima. Uporedo sa sokolskim posetama delegacija studenata Srpske pravoslavne crkve posetila je Bugarsku. Proveli su sedam dana. U manastiru Rili bili su prožeti svešću da su braća i po krvi i jeziku, a pored svega da su deca iste pravoslavne crkve. Na liturgiji koju je služio arhim. Kirilo Rilski poklonili su se moštima patrona sv. Jovana. Manastirska bratija pokazala im je znamenitosti manastira. Sa svojim profesorima i kao i sa Paševim i Djulgerovim obišli su isposnicu sv. Jovana i još neke usputne crkvice. Na njih su ostavili dubok i trajan utisak bujna četinarska šuma, visoki planinski vrhovi pokriveni snegom sa brzim potocima. Krenuli su za Sofiju. Dok su prolazili kroz Dupnicu, jedan seljak trčao je pored autobusa i svakom stiskao ruku uz ljubazne pozdrave i želje, da ih opet i što skorije vidi u Bugarskoj. U Sofiji ih je dočekao rektor seminarije Antim. Priređen je izlet do mesta Banjsko, čuvenog zbog svog mineralnog kupatila. U Seminariji je u čast gostiju mitropolit dr. Stefan priredio svečan banket. Između ostalih na banketu su bili članovi sv. Sinoda, aktivni ministri, profesori univerziteta i Seminarije. Od ministara bili su ministar prosvete dr. Bojadžijev, ministar unutršnjih dela dr. N. Girginov, poslanik Jugoslavije dr. Cincar Marković, ... . Mitropolit dr. Stefan u svom pozdravu izrazio je naročito zadovoljstvo što se njegova težnja za zajedničku saradnju sofijskih i beogradskih studenata ostvaruje brzim i sigurnim tokom. Na kraju su studenti dobili poklon u knjigama. Na sve prisutne ostavio je dubok utisak odgovor predstavnika beogradskih studenata, da će po svaku cenu nastaviti započeto delo.Posle banketa sastali su se Bogoslovskom fakultetu gde je trebalo da se pročita sastavljena rezolucija. U prisustvu profesora sofijskog Bogoslovskog fakulteta, predsednik društva sv. Car Boris otvorio je sednicu. Zatim je govorio profesor Djulgerov. Sa našim studentima uvek su bili sofijski studenti. Seminaristi su takođe koristili svaku priliku da budu sa beogradski studentima.Pri odlasku na stanici se okupio veliki broj studenata i masa građana. Bili su i dr. Antim rektor Seminarije i dr. Boris sekretar Sv. Sinoda. Pošev i Djulgerov kao i veliki broj sofijskih stidenata dopratili su ih do granične stanice Dragoman. Pašev i Ilić u svojim jezgrovitim govorima još su jedamput naglasili potrebu za duhovnom saradnjom. Drugovi iz Sofije trčali su uporedo sa vozom stiskajući ruke studentima iz Beograda. Joksim Brakočević je istakao da je zajednička saradnja započeta prošle godine neophodna potreba. Na tom putu trebalo je istrajno raditi.(1)

Zastava Sokolske župe Beograd bila je razvijena i osvećena 21 juna 1937. U ime starokatoličke crkve dr. Niko Kalođera prizvao je Božju milost na sokolsku zastavu i sokole. U svom govoru istakao je : „ ... Bugari su oni koji su u celoj našoj istoriji bili usko povezani s nama i vrlo često delili iste žalosti i radosti i podnosili istu sudbinu, skoro još težu. Bugari su oni kojima je takođe uzvišeno i sveto ono što je najuzvišenije i najsvetije srpskom plemenu i celom jugoslovenstvu, a to je Sveti Sava, koji je u svojoj ljubavi i radu obuhvatio najsrdačnije i bugarski narod. Njegova želja i volja bila je da Srbi s Bugarima žive u najsrdačnijem bratskom odnosu. Stoga će Soko da izvrši obe ove velike i svete volje Sv. Save i našeg Viteškog kralja da se ustali kontinuitet bratske sloge, ljubavi i saradnje sa dragim Bugarima, koji su eto baš danas i naši dragi gosti i braća. Bog nek dade, da se našom slogom ispune reči svetog pisma : „Oh, kako je dobro i ugodno kad braća žive ujedno!” A među prvima, to tvrdo verujemo, prednjačiće u ovom velikom zadatku naša prestonička sokolska župa koju neposredno oživljuje duh Oplenca.” (2) U izdanju Jugoslovenske Sokolske Matice u Ljubljani izašla je iz štampe kao 12 i 13 sveska Sokolske knjižnice knjiga Dimitra Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena” od 84 strane. Preveo je dr. Mihailo Gradojević, starešina Sokolske župe Beograd. Dimitar Lazov je bio starešina Saveza bugarskih gimnastičkih društava „Junak” i aktivan saradnik na delu junačko-sokolskog zbliženja. Kada je na inicijativu brata dr. Mihaila Gradojevića započela akcija zbližavanja između sokola i bugarskih Junaka prvi pobornik, koji je akciju prihvatio bio je brat Lazov. Pod njegovim starešinstvom Savez bugarskih Junaka stupio je u Savez Slovenskog Sokolstva. Po struci je bio profesor istorije i geografije i odličan govornik. Počinjući od junaštva pojedinaca, pa preko kolektivnog, izraženog u hajdučkim četama, pa sve do ustaničkih četa i njihovih vođa u oslobodilačkim ratovima, brat Lazov je u svojoj knjizi slikovito veličao ulogu i značaj junaštva za balkanske Slovene. Analizom moralnih vrlina hajduka, uskoka i ustanika, analizom kulta u narodu prema njima, izraženom naročito u narodnim pesmama srpskim i bugarskim, Lazov sa postepenošću prikazuje, kako se i na koji način tokom povesti razvio duh junaštva na Balkanu u visoko moralnu koncepciju, u ideal koji je težio čovečanskom savršnstvu i to : telesnom, moralnom, nacionalnom i demokratskom. To junaštvo je bilo jedna od mnogih veza koja je sokole vezivala sa Bugarima, a na kojima je Lazov gradio svoj plan o uzajamnoj saradnji. Uredništvo časopisa „Oko sokolovo” isticalo je da će onome koji bude pročitao studiju Lazova biti jasno zašto su osnivači Sokolstva u Pragu upirali poglede ka Balkanu, kada su počeli stvarati sokolski pokret i koji im je je lik lebdeo pred očima kao savršen uzor za njihova nacionalna stremljenja. Kao rabotnik na zbliženju između Bugara i nas, Lazov u zaključcima svoje studije skicirao je i opšti plan zajedničkog sokolsko-junačkog rada u njegovom vremenu i budućnosti. Sa nepokolebljivom verom u sjajnu budućnost Slovena, Lazov je pozvao sokole i sokolice, junake i junakinje kao i sve iskrene Slavjane i Slavjanke na intenzivan bratski i sestrinski rad, koji će u svim pravcima razviti i unaprediti duhovne i materijalne moći slovenskih naroda na Balkanu. Prevod dr. Mihaila Gradojevića bio je sa originalnog rukopisa, tako da je prevod izašao pre originala koji je trebao da bude objavljen u Bugarskoj. Komentar Uredništva časopisa „Oko sokolovo” bio je da misli iznete u knjizi imaju interesa za sve sokole i sokolice. Istakli su : „Zato ovu knjigu najtoplije preporučujemo sa željom, da se rasprostrani po celoj Jugoslaviji i dospe u ruke sviju naših vodećih sokolskih krugova, kao i prosvećenog našeg članstva, kako bi se time stvorio još intimniji duhovni kontakt između jugoslovenskih Sokola i bugarskih Junaka.”(3)


Rešenost za saradnju, zajednički rad, na zaborav tužne prošlosti, i želja za boljom i zajedničkom budućnošću, jasno i glasno se istakla na proslavi 40 godišnjice osnivanja Sjuza Junaka marta 1939. Bratski Sojuz proslavio je 19 marta 1939. 40 godišnjicu svog osnivanja. Delegacija Saveza Sokola u kojoj su bili brat E. Gangl, dr. A. Pihler, M.Stanojević, St. Stajić, Čelar i dr. B.Čipčić, sa delegatom beogradske župe dr. M. Gradojevićem i župe Niš R. Dimitrijevićem, prisustvovala je svečanostima u Sofiji. Delegacija je 18 marta 1939. pri dolasku u Dragomanu, dočekana od izaslanika Sjuza brata Anastasova, a na železničkoj stanici u Sofiji od uprave Sjuza na čelu sa bratom Atanasovom i drugim mnogobrojnim prijateljima. Istog dana delegacija se upisala u dvorske knjige, posetila predsednika opštine, mitropolita, poslanstvo Jugoslavije i Sjuz. Svuda su naišli na najtopliji prijem, a posebno kod mitropolita Stefana. U izveštaju je stajalo : „Reči koje nam je mitropolit izgovorio, slovensko srce koje nam je otkrio, svakom članu delegacije ostaće večno u dubokoj uspomeni.” Na proslavi u pozorištu govorima braće Atanasova i Gangla, manifestovala se obostrana volja za najužom saradnjom, za zajedničkim radom za lepšu i bolju budućnost južnih Slovena. Savez Sokola je tom prilikom predao pehar bratskom Sjuzu. Posle svečanosti u pozorištu u velikoj povorci sa vencima na čelu i celom upravom Sjuza i sokolima, sa kojima je ulicama Sofije marširao vojni izaslanik (Jugoslovenske vojske) pukovnik Dunjić, što je učinilo najbolji utisak na prisutnu braću i sestre kao i na gledaoce, pošli su na grob Neznanog junaka gde su položili venac. U veče istog dana održan je banket na kojem je bilo preko 200 zvanica među kojima i poslanik Jugoslavije Jurišić, mitropolit Stefan, predsednik opštine i drugi visoki bugarski zvaničnici. Govor mitropolita Stefana bio je glorifikacija slovenstva i južnog slovenstva. U Izveštaju je istaknut utisak o samom govoru : „ostaće duboko urezan u dušama i srcima svih pripadnika.” Sutradan održana je zajednička sednica Sjuza, delegata Saveza Sokola i delegata Ruskog Sokolstva u prostorijama Sjuza. Na sednici je došla do izražaja volja za zajedničkim radom. Doneti su predlozi u tom pravcu koji su pojedini savezi trebali da prouče i sprovedu u delo. Ujutro delegacija sokola je položila venac na grobove srpskih vojnika, a uveče je ispraćena od braće i sestara otputovala za otadžbinu, noseći u duši rešenost, da svim silama nastave na poslu zbližavanja njihovih organizacija i naroda. Posetom delegata Vitoške oblasti brata Anastasova i Lubanova skupštini beogradske župe manifestovala se volja za što užom saradnjom dva saveza. Po autoru Izveštaja to je bila uteha u teško doba da će južno slovenstvo umeti pokazati svetu visoko nacionalnu svest i sposobnost da samo sobom upravlja. (4)

Sokoli su bili pozvani na IX svejunački slet u Sofiji od 8 do 12 jula 1939. Savez bugarskih Junaka izrazio je želju da bi na svim utakmicama voleo da vidi sokole. Iz župe Skoplje javilo se oko 2.000 a iz župe Beograd preko 1.200 sokola. Svi članovi, članice, muški i ženski naraštaj morali su imati svečanu odoru. Samo su članovi sokolskih četa mogli ići na slet u narodnoj nošnji. Narodne nošnje su morale biti originalne a ne sastavljene od nekoliko nošnji. Morale su biti čiste i ispeglane. Župski načelnici i načelnice vodili su o tome računa i svakog koji nije ispunjavao uslove vraćali kući. Utakmice Junaka u raznim granama počele su 8 jula. U veče 8 jula bila je „Zarja” ceremonija za izginule Junake i rodoljube; 9 jula „Moleben” pa otvaranje Sabora, od cara Borisa. Posle otvaranja krenula je povorka u kojoj su učestvovali Junaci, Junakinje, Sokoli, Sokolice i ostali gosti. Posle podne bio je prvi javni čas, na kome su nastupali sokoli i sokolice. 10 jula bile su utakmice na spravama, lakoj atletici, plivanju, teškoj atletici i deseteroboju; 11 jula bio je Naraštajski dan. Pre podne bile su naraštajske utakmice. Popodne je bio glavni naraštajski nastup. Nastupao je i sokolski naraštaj iz Jugoslavije. U veče bila je Velika junačko-sokolska telovežbena akademija u Narodnom Teatru; 12 jula Petrovdan bio je II glavni sletski dan. Do podne su bila Finalna takmičenja. Popodne je bio Drugi glavni javni čas na sletištu. Nastupali su Junaci, Junakinje, Sokoli, Sokolice i ostali gosti. Održane su i sletske igre-utakmice u odbojci, košarci i ostalim takmičarskim igrama. U veče je bila velika bakljada kroz ulice Sofije. (5) Iz svih krajeva Jugoslavije došlo je 7.000 sokola u Sofiju na IX svejunački slet. Iz župe Osijek bilo je na sletu 135 sokola, koji su se priključili župi Split i jednom delu beogradske župe. (6) Na sletu je učestvovalo 984 muškog i ženskog naraštaja i 5.889 članova i članica, ukupno 6.873 pripadnika sa 120 članskih zastava, 28 naraštajskih zastava i 5 sokolskih muzika. Na javnoj vežbi vežbalo je 778 članova, 320 članica, 144 starije braće i članova četa, 520 muškog naraštaja i 209 ženskog naraštaja. U okviru sleta održane su na stadionu „Junaka” 12 jula 1940. utakmice u slobodnim sastavoma sa spravama između vrste Sokola i vrste Junaka. Pobedili su sokoli. Vođa vrste bio je Janez Pristov, a sudije Štukelj i Rafael Ban. Na sletu u Sofiji od 8 do 12 jula 1939. učestvovalo je 1.033 članice, od toga 324 vežbačice i 709 koje nisu vežbale. Bilo je 209 ženskog naraštaja. Članice su sa prostim vežbama i izvedbom bile najbolja tačka nastupa. Tome je doprinelo što su obe savezne prednjačice Jelka Ban i Tončka Štifter kratko pre polaska u Sofiju obilazile župe i spremale sa članstvom proste vežbe. Održane su utakmice između „Junakinja” i sokolica u slobodnim sastavima na spravama. Kao gošće takmičile su se sestre Ruskinje iz Jugoslavije sa jednom vrstom članica. Sokolice su osvojile I mesto. Svih 8 takmičarki zauzelo je prvih 8 mesta. Vrsta je dobila kao poklon srebrni pehar Bugarskog ministarstva prosvete. Na utakmicama u štafeti 4 x 80 metara za članice, pobedile su sokolice i dobile kao poklon srebrni pehar predsednika grada Sofije.(7) Na sletu u Sofiji od 7 do 14.7.1939. Sokolsko društvo Skoplje učestvovalo je sa 143 člana i muzikom. Muzika je imala 25 članova i išla je na čelu skopske župe. Na dan skupnog nastupa na Sofijskom stadionu 12 jula 1939. muzika je učestvovala sviranjem sokolske himne „Hej Sloveni” i Sokolskog marša „Oj letni sivi sokole” koji se sastojao od četiri najbolje sokolske pesme : „Oj letni sivi Sokole”, „Hajdte braćo, hajdte sestre”, „Svak se soko na Vardaru svome rodu divi” i „Pojmo pesmu jedinstvu i slozi jugoslovenskoj”. Koncert je bio prenošen preko radija. (8)

Na IX sletu bugarskih Junaka održanom od 8 do 13.7.1939. učestvovalo je 18 članova Sokolskog društva iz Dubrovnika. Sokolska delegacija iz Dubrovnika posetila je mitropolita Stefana Sofijskog. Poklonio im je sliku na kojoj je slikan prigodom sokolskih svečanosti i napisao je : „Katoličkoj delegaciji iz Dubrovnika za spomen i blagoslovenje, Stefan Sofijski”. U razgovoru je izjavio : „Mi Bugari ne možemo bez vas Jugoslovena, ... i neka je blagoslovena vaša sokolska rabota.. .” (9)

U svom članku o sletu u „Bratstvu” iz Osijeka Pavao Granjaš iz Borova istakao je reči Zorke Vojnović : „Bugari i Jugosloveni nisu samo susedi. Oni su nešto drugo, dublje i kobnije. Oni su sudba jedni za druge. A od sudbe se ne može umaći.” (10) U bioskopu „Urania” 1939. prikazivan je nekoliko dana film „Jugoslovenski Sokoli na IX sletu bugarskih “Junaka” u Sofiji”. Film koji je snimila firma Mišković iz Beograda bio je dužine 528 metara. Snimanjem je upravljao prof. Bogoljub Krejčik uz pomoć Jovana Šepe i Dragoljuba Atanackovića, članova Prosvetnog odbora Saveza Sokola KJ. Snimljeni su su svi važniji momenti sa sleta na kojem je učestvovalo preko 7.000 sokola i sokolica iz Jugoslavije. Film je prikazan u zemunskom bioskopu „Korzo” i poslat u unutrašnjost za prikazivanje u većim bioskopima u gradovima. (11) Snimljen je i Sokolski slet u Sofiji 1939. u boji. (12) Glavni organ Saveza Sokola „Sokolski Glasnik” je u više članaka isticao značaj bratske saradnje Sokolstva i bugarskih Junaka i po svom mišljenju time doprineo delu zbliženja, bratstva i sloge između dva bratska naroda. (13)

Povodom božićnih praznika i Nove 1941 godine, sofijski mitropolit Stefan uputio je poslanicu bugarskim Junacima i sokolima iz Jugoslavije. U poslanici pod nazivom „Budite Blagosloveni” između ostalog isticalo se : „Uoči velikog i svetlog praznika Roždestva Hristova, a pred stupanje u Novu 1941 godinu, iz sve duše blagosiljam naše mile Junake i dragu braću Sokole sa jevanđelskom himnom likujućih anđela : „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja.” Toplo molim Svedržitelja Gospoda Boga, da blagodet ove svete pesme obuhvati duše i srca junačko-sokolskog bratstva svom punoćom i silinom, kako bi postala oslonac i uporište za sve mnogoželjeno i od Svevišnjeg blagosloveno bugarsko-jugoslovensko jednomišlje i jednodušje. Zato što su za nas Junaci i Sokoli nosioci i pretstavnici onih skrivenih osećaja i oduševljenih nastojanja u životu i radu bratskih naroda na putu njihovog zbliženja i ujedinjenja. Naročito oni, koji ratuju za zdrav duh u zdravom telu, treba da postanu kamen temeljac za izgrađivanje veličanstvene harmonije bugarsko-jugoslovenskog životonosnog prijateljstva i večnog bratstva ne sputavani više od vidljivih i nevidljivih negativnih sila i zakletih slovenskih neprijatelja. Živimo u najburnijoj eposi istorije čovečanstva. ... U ovom vremenu, punom iznenađenja i opasnosti, samo jedna svetla luča stoji na mračnom horizontu, a to je zvezda vitlejemska, koja nam pokazuje put spasenja : veru u Boga i ljubav prema bližnjem. To su dva stuba koja se ne mogu oboriti i iznad kojih se carstveno izdiže hram mira, bez koga nema života. Ta svetla luča treba da pronikne i da rastera vekovima nagomilanu brato-ubilačku tminu, koja je držala i produžuje da drži u smutnji i ojađenosti, u nepoverenju i podozrevanju dva jednokrvna naroda, rođake jednog i istog slovenskog duha ! .... i da ostanu iskrena i jedni drugima potpuno predana braća, bez zadnjih misli i podlih namera koje su im, na žalost, ne jedanput donosile razočaranja, stradanja i ropske verige, i zbog kojih smo s vremena na vreme postajali tuđinska oruđa i grobari svoje slobode i svoje sudbine. Dosta smo se lagali i time sprečavali jedni druge da se radujemo svojoj slobodi, našem bratstvu. Dosta smo slušali i služili tuđinskim uticajima, zlokobnim intrigama i pakosnim devizama. ... Mi, kao novogodišnji dar za mile Junake i Sokole, iz svoje duše molimo Spasitelja sveta, Bogočoveka Isusa Hrista, da ih blagoslovi kako bi se duboko proželi tajnom Njegovog rođenja ... da prouče i utuve i narodne mudrosti, koje neka im budu rukovodna načela : „Brat brata ne hrani, ali teško onome koji ga nema” i „Ko neće brata za brata, taj će tuđina za gospodara.” ... .” Mitropolitovu poslanicu objavio je u svom božičnom broju sofijski list „Zdravlje i snaga”, zvaničan organ Saveza bugarskih Junaka. (14) Na sednici Izvršnog odbora SSKJ 16 januara pročitana je poslanica sofijskog mitropolita Stefana. U odgovoru na poslanicu Izvršnog odbora Saveza Sokola je istaknuto : „ ... Vaša istorijska poruka osvetliće put, kojim treba naša dva naroda da idu, ako žele da ugledaju srećniju i veću zajedničku budućnost. ... Sokolstvo, koje, svesno svoje slovenske misije, nepokolebljivo stoji privreženo ideji o delu jugoslovensko-bugarskog bratstva, naći će u Vašim rečima snažnog moralnog ohrabrenja da istraje na putu, koji smatra jedino spasonosnim za Slavenstvo Balkana i za napredak dvaju slavenskih kraljevina, Jugoslavije i Bugarske. Nikakve zle sile ni događaji neće pokolebati u srcima jugoslovenskih sokola tu veliku spasonosnu istinu, niti ih skrenuti s puta zavetne sokolske misli : nerazdvojivog bratstva naša dva slovenska naroda. .... imalo je i dosada toplo mesto u srcima ... sokola, kojima ste Vi, veliki vladika drage uspomene sa sofijskog sleta, učinili ovaj slet dvostuko lepim i nezaboravnim. Danas je ... Sokolstvo Vaše ime i Vašu ličnost unelo u red onih legendarnih prvosveštenika, koji su narodu osvetljivali puteve bogomdanim vizionarstvom, silnom verom i žrtvom. I stoga, pod dubokim utiskom Vaše poslanice i ispunjeni osećanjem radosti i blagodarnosti, mi molimo Boga, da Vama, veliki vladiko, podari snagu, da istrajete na poslu, za koji će Vam istorija naših naroda biti blagodarna i da Vam Bog da zdravlja da vidite to Vaše delo dovršeno i Vašu misao ostvarenu, na veliku istorisku sreću balkanskih Slovena.” (15)

Sofija 9.8.1939.
Posle Prvog svetskog rata Srpska pravoslavna crkva, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije i druge organizacije trudili su se da obnove i što više učvrste veze imeđu južnoslovenskih naroda, Slovenaca, Hrvata, Srba i Bugara. Zbog sukoba oko Makedonije to je bilo teško ostvariti. Čehoslovački sokoli iz Sofije bili su posrednici u zbližavanju sokola i Junaka. Sokolska župa Beograd bratimila se sa Vitoškom junačkom oblašću u Sofiji 13 marta 1937. Slet Sokolske župe Beograd 1937. prevazišao je razmere župskog sleta i pretvorio se u burne sveslovenske manifestacije. Na sletu su učestvovali bugarski Junaci i ruski Sokoli. Dimitar Lazov je bio jedan od starešina bugarskog Saveza Junaka i aktivan saradnik na delu junačko-sokolskog zbliženja. Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani izdala je 1938. njegovu knjigu „Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”. To junaštvo je bilo jedna od mnogih veza koja je sokole vezivala sa Bugarima, a na kojima je Lazov gradio svoj plan o uzajamnoj saradnji. Sokoli su pozvani na slet u Sofiji od 8 do 12 jula 1939. Iz svih krajeva Jugoslavije došli su sokoli u Sofiju na IX svejunački slet. I sa jedne i sa druge strane isticala se važnost tih veza. O sletovima snimani su dokumentarni filmovi. Sa bugarske strane napore za zbliženjem sa Bugarima podržao je sofijski mitropolit Stefan. Povodom božićnih praznika i Nove 1941 godine, sofijski mitropolit Stefan uputio je poslanicu bugarskim Junacima i sokolima iz Jugoslavije. Izvršni odbor Saveza Sokola se u svom odgovoru zahvalio za poslanicu. Sve sokolske napore u pravcu zbliženja sa Bugarima prekinuo je Aprilski rat 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Joksim Brakočević, „Naša poseta i boravak u Bugarskoj”, „Svetosavlje”, Beograd, 1935, sveska 4, str. 29-31;
2. Mil. Majstorović, „Vodoosvećenje i osvećenje župske sokolske zastave.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembra 1937, br. 8, str. 175-177;
3. Uredništvo, Dimitar Lazov : „Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena”, „Oko sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 66, 67; „Dimitar Lazov, Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1938, br. 4, str. 71;
4. „Rad otseka za održavanje veza sa inostranstvom”, „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije 23 aprila 1939 godine”, str. 138, 139;
5. „Junački slet u Sofiji”, „Vesti”, Načelništvo SSKJ, „O sletu u Sofiji”,„Oko Sokolovo”, Beograd, 6 juna 1939, br. 6, str. 77, 78;
6. Pavao Granjaš, Borovo, „Slet bugarskih Junaka u Sofiji”, „Bratstvo”, Osijek, august – septembar 1939, br. 9, str. 170-172;
7. „IX Svejunački slet u Sofiji”, „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj glavnoj skupštini Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije 26 oktobra 1940”, str. 22, 23, 69, 70;
8. Pročelnik muzičke sekcije Matice-Skoplje, inž. Panta Dimitrijević, „Muzička sekcija”, Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god. ”, Skoplje, 1940, str. 63-66;
9. „Sa sleta u Sofiji”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22.jula 1939, br. 29, str.4;
10. Pavao Granjaš, Borovo, „Slet bugarskih Junaka u Sofiji”, „Bratstvo”, Osijek, august – septembar 1939, br. 9, str. 170-172;
11. „Sa velikim uspehom prikazuje se sokolski film o sletu u Sofiji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 5;
12. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj glavnoj skupštini Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije 26 oktobra 1940”, str. 82, 83;
13. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935.”, str. 185;
14. „Sofijski mitropolit g.Stefan bugarskom junacima i jugoslovenskim sokolima”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, decembar 1940, br. 12, str. 261, 262;
15. „Savez sokola Kraljevine Jugoslavije sofijskom mitropoliti g.Stefanu Povodom poslanice sofijskog mitropolita”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, decembar 1940, br. 12, str. 263;