Sokolska Matica osnovana u Ljubljani na Sv. Savu 1923.

„Prosveta je veličanstvana vesnica svega onoga na čemu je zasnovan uspeh i procvat, sloboda i slava naroda i država .” Dr. Miroslav Tirš (1)

U sokolskim redovima posle Prvog svetskog rata osećala se potreba duže vreme za stručnim, naučnim i moralnim knjigama. Zbog toga je Sokolski savez rešio da osnuje izdavačku zadrugu. Sokolska Matica je trebala da među sokolima širi sokolsku ideju, a ujedno i naučnu i lepu književnost. Sokoli su se u Kraljevini oslanjali pretežno na srpsku tradiciju. Zato je osnivačka skupština održana na Sv. Savu 27 januara 1923. u Ljubljani. Na skupštini bila su 33 zastupnika župa i društava, kao i zadrugara iz najbližih društava. Bili su zastupnici župa Beograd, Celje, Kranj, Ljubljana, Ljubljana I, Novi Sad i Osijek. Zadružna pravila predata su sudu u Ljubljani radi upisa zadruge u zadružni registar. Sud je 30. juna 1921. izvršilo upis i potvrdio osnivački odbor. U odboru su bili dr. Vladimir Ravnihar, dr. Fuks, Iv. Bajželj, Bogomil Kajzelj, E. Gangl, Verij Švajgar, Kramar i dr. Laza Popović. Osnivački odbor je poslao svim društvima pristupnice i pravila osnivajuće zadruge, sa pozivom da se po društvima upiše koliko god je moguće više zadrugara. U 1923. bilo je u 428 saveznih društava zajedno 1.295. Samo su tri župe i 125 društava smatrali za potrebno da se zauzmu za Maticu, ostala nisu ništa uradila. Osobito su razočarala veća mesta kao Ljubljana, Zagreb i Beograd. U svoj Ljubljani nije se našlo nego 60 upisanih od 4.000 članova ljubljanskih sokolskih društava. Iz Zagreba su dobili samo jednog člana. Beograd je bio nešto bolji od Zagreba. Pohvaljena su sokolska društva Kranj, Osijek, Sarajevo, Mostar i Dubrovnik, koji su sakupili mnogo zadrugara, osobito u poređenju sa glavnim gradovima. Župe u kojima je upisivanje bilo izvršeno bile su : Celje, Kranj, Ljubljana, Ljubljana I, Maribor, Novo Mesto, Reka, Sarajevo i Split. Novac od članarina bio je većinom uložen na posebnom računu u Ljubljanskoj kreditnoj banci. Brat Đura Paunković je savetovao da se sa tako malim kapitalom od 28.000 dinara, ne izdaju knjige, jer je suma bila suviše mala. Dr. Fuks je savetovao da sokolska Matica stupi u pregovore sa Jugoslovenskom maticom, koja je imala u Ljubljani svoju prodavnicu i svoje predstavništvo. Starosta dr. Ravnihar, kao predsednik Jugoslovenske matice, obećao je da će učini sve moguće, da se Fuksov savet ostvari. Kad je sastanak bio završen Ravnihar je pozvao zadrugare da po mogućnosti učestvuju tog dana na proslavi Svetog Save, koji je priredila pravoslavna crkvena opština. (2) Posebni odbor sastavio je zadružna pravila. Zadruga je bila registrovana kod trgovačkog suda. Krajem januara 1923. održana je osnivačka skupština, koju je otvorio podstarosta brat Gangl. Savezni sekretar brat dr. Fuks naveo je ukratko razloge koji su doveli JSS do osnivanja sopstvene izdavačke zadruge. Posle toga je Verij Švajger izvestio o pravilima Matice i o dotadašnjim uspesima akcije za osnivanje zadruge. Do tada je potpisano 1295 udjela, a imovina zadruge bila je 28.007 dinara. Pristupilo je zadruzi 125 društava. Brat dr. Fuks pročitao je zadružna pravila. Zadruga je trebala širiti u redovima sokola literaturu, muzikalije, časopise, brošure .... . Zadružni udio bio je 25 dinara. Pravila su bila primljena na zboru. Starosta JSS brat dr. Vladimir Ravnihar preuzeo je predsedništvo i odredio izbor zadružnog odbora, koji je izabran aklamacijom. Predsednik odbora bio je brat dr. Milan Subić, zamenik brat Plesničar. Savezno starešinstvo imenovalo je u odbor tri odbornika, koji su imali pravo veta. Posle prihvaćenih raznih predloga braće koji su išli za time, da se pribavi dovoljna glavnica i omogući uspešno širenje sokolske literature, bila je zaključena skupština. (3)

U Upravnom odboru zadruge bili su : „Predsednik dr. Milan Šubić, podpredsednik Pavel Plesničar, tajnik Dragotin Šebenik i blagajnik Tone Martinc. Odbornici bili su : dr. Joža Bohinjec, Karel Mahkota, Josip Mulaček i Fran Štukelj. Iz starešinstva Sokolskog saveza bili su imenovani članovi upravnog odbora : Miroslav Ambrožić, Julij Deu i dr. Jovan Hadži. U Nadzornom savetu bili su : Leo Franke, dr. Viljem Krejči, Franjo Medić i dr. Josip Pipenbaher. Zadružnih članova bilo je 918. (4) U Sokolskom glasniku je isticano da sokolska matica mora postati simbol sokolske kulture. Bez sokolske matice je sokolsko delo bilo nepotpuno. (5) Pošto se društva i župe nisu dovoljno odazvale na ponovljene pozive za učlanjenje u Maticu, onaje odlučila da počne sa izdavanjem zbirke sokolskih predavanja i to najpre na srpskom (ćirilicom), hrvatskom (latinici) i na slovenačkom prevodom Tirševog članka „Naš zadatak, smer i cilj”. Obratila se matica na predavače, da joj pošalju napisana svoja predavanja. Poseban redakcijski odsek je ta predavanja pregledao. Matica ih je izdavala u malim priručnim oblicima. (6) Načelstvo Matice je pozvalo zadrugare na zbor 16.februara 1924. u saveznim prostorijama u Ljubljani (Narodni dom) (7) Zadruga je imala 31. decembra 1923. 781 zadrugara sa 1283 deonica i glavnicom 32.075 dinara. U leto 1923. pristupilo je 39 zadrugara sa 63 deonica po 25 dinara. Pri dopunskim izborima bila su u upravni savet izabrani braća prof. Josip Breznik i Mirko Fegic. (8)
Pošto je bio mali odziv Sokolski savez je u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakao da Matica organizira izdavanje i širenje sokolske štampe. Pored telesne vežbe štampa je bila najače sredstvo za širenje sokolske misli, a pošto je među članovima bilo veoma malo interesovanje za jednu od najvažnijih sokolskih ustanova „mole se sva bratska društva, da u korist svoju i korist „Sokolstva” misao J.S. Matice prigrle i svom intezivnošću prošire te broj članova J.S. Matice dignu na onu visinu, koju zahteva visina cilja Matice. Društva neka pozovu braću i prijatelje Sokolstva, koji bi po svom materijalnom položaju morali postati članovi J.S. Matice i koji uplaćuju jednom za uvek jednu ili više deonica.” (9) Matica je izdala : „Putevi i ciljevi Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije” 1931, „Čuvajte Jugoslaviju”, uredio Stjepan Čelar, Sokolska knjižnica 3 dr. Miroslav Tirš „Naš zadatak, smer i cilj” 1930; Sokolska knjižnica 8 E. Gangl, „Tirševo sokolstvo”, 1931;

Iz knjige Putevi i ciljevi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
U izdanju J.S. Matice u Ljubljani izašla je iz štampe kao 12 i 13 sveska Sokolske knjižnice knjiga Dimitra Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena” od 84 strane. Preveo je dr. Mihailo Gradojević, starešina Sokolske župe Beograd. Dimitar Lazov je bio starešina Saveza bugarskih gimnastičkih društava „Junak” i aktivan saradnik na delu junačko-sokolskog zbliženja. Kada je na inicijativu brata dr. Mihaila Gradojevića započela akcija zbližavanja između sokola i bugarskih Junaka prvi pobornik, koji je akciju prihvatio bio je brat Lazov. Pod njegovim starešinstvom Savez bugarskih Junaka stupio je u Savez Slovenskog Sokolstva. Po struci je bio profesor istorije i geografije i odličan govornik. Počinjući od junaštva pojedinaca, pa preko kolektivnog, izraženog u hajdučkim četama, pa sve do ustaničkih četa i njihovih vođa u oslobodilačkim ratovima, brat Lazov je u svojoj knjizi slikovito veličao ulogu i značaj junaštva za balkanske Slovene. Analizom moralnih vrlina hajduka, uskoka i ustanika, analizom kulta u narodu prema njima, izraženom naročito u narodnim pesmama srpskim i bugarskim, Lazov sa postepenošću prikazuje, kako se i na koji način tokom povesti razvio duh junaštva na Balkanu u visoko moralnu koncepciju, u ideal koji je težio čovečanskom savršnstvu i to : telesnom, moralnom, nacionalnom i demokratskom. To junaštvo je bilo jedna od mnogih veza koja je sokole vezivala sa Bugarima, a na kojima je Lazov gradio svoj plan o uzajamnoj saradnji. Uredništvo časopisa „Oko sokolovo” isticalo je da će onome koji bude pročitao studiju Lazova biti jasno zašto su osnivači Sokolstva u Pragu upirali poglede ka Balkanu, kada su počeli stvarati sokolski pokret i koji im je je lik lebdeo pred očima kao savršen uzor za njihova nacionalna stremljenja. Kao rabotnik na zbliženju između Bugara i nas, Lazov u zaključcima svoje studije skicirao je i opšti plan zajedničkog sokolsko-junačkog rada u njegovom vremenu i budućnosti. Sa nepokolebljivom verom u sjajnu budućnost Slovena, Lazov je pozvao sokole i sokolice, junake i junakinje kao i sve iskrene Slavjane i Slavjanke na intenzivan bratski i sestrinski rad, koji će u svim pravcima razviti i unaprediti duhovne i materijalne moći slovenskih naroda na Balkanu. Prevod dr. Mihaila Gradojevića bio je sa originalnog rukopisa, tako da je prevod izašao pre originala koji je trebao da bude objavljen u Bugarskoj. Komentar Uredništva časopisa „Oko sokolovo” bio je da misli iznete u knjizi imaju interesa za sve sokole i sokolice. Istakli su : „Zato ovu knjigu najtoplije preporučujemo sa željom, da se rasprostrani po celoj Jugoslaviji i dospe u ruke sviju naših vodećih sokolskih krugova, kao i prosvećenog našeg članstva, kako bi se time stvorio još intimniji duhovni kontakt između jugoslovenskih Sokola i bugarskih Junaka.”(10)

Sokolski program bio je vaspitanje u narodnom duhu, a glavno sredstvo bilo je telesno vežbanje. Pored telesne vežbe knjiga je bila najače sredstvo za širenje sokolske misli. Radi kulturnog rada sokola bila je osnovana Sokolska Matica na Sv. Savu 1923. u Ljubljani. Pošto je sastanak bio završen, zadrugari su pozvani da učestvuju istog dana na proslavi Svetog Save, koji je priredila pravoslavna crkvena opština. Pošto je na početku bio mali odziv Savez je isticao važnost i značaj Matice za Sokolstvo. U manjim sredinama kao što je bio Dubrovnik bio je veći odziv zadrugara nego u većim centrima kao što je bio Zagreb. Maticu je iznenadilo da se samo jedan prijavio u Zagrebu da postane njen član. Primer matičinog duhovnog povezivanja Slovena bilo je izdavanje knjige Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena”. Sokolstvo je od 1992. obnovilo svoj rad. Članovi sokola objavljuju svoje radove u „Sokolskoj knjižnici” na Rastku srpska kultura na internetu. Osnovani su Sokolski kulturni centri u Novom Sadu i Beogradu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1936, br. 1, str. 11;
2. M. A-č. „Sokolska Matica”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1923, broj II, str. 65, 66;
3. „Osnivanje Jugoslovenske Sokolske Matice”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1923, br. 1, str. 18;
4. „Jugoslovenski sokolski koledar” 1924, u Ljubljani 1923, str. 134;
5. Dr. I.B. „Na delo sa Sokolsko matico”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1923, br. 7,8, str. 228, 229;
6. „Sokolska Matica”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1923, br. 9-10, str. 300;
7. „Sokolska Matica”, „Sokolski glasnik”, u Ljubljani, 15 januarja 1924, br. 1, str. 18;
8. „Sokolska Matica”, „Sokolski glasnik”, u Ljubljani dne 31 marca 1924, br. 5, str. 55;
9. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 49;
10. Uredništvo, Dimitar Lazov : „Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena”, „Oko sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 66, 67; „Dimitar Lazov, Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1938, br. 4, str. 71;