Sokolsko društvo Kovin

Sreski načelnik Đura Nadaški sazvao je 16.4.1921. zbor viđenijih građana, koji su jednoglasno zaključili da se u Kovinu osnuje sokolsko društvo. Posle izbora privremenog odbora, sazvana je skupština 26.6.1921. na kojoj je izabran upravni odbor : starešina Đura Nadaški, zamenik Mita Kupusarević, načelnik apotekar Voja Popović, odbornici : dr. Adam Unterveger, Ivan Poriš, Milutin Rankov, Joca Savković, Josif Bodom, Jovan Krstanić, Voja Gavrilović, Nikola Vasiljević, Marko Velagić, Ivan Teodorović, Marija Pribiš, Nada Teodorović, Dušan Petrović, Đura Šalinački, Bogdan Vlajković, Josif Kafol, Zora Kupusarević, Jefta Miladinov, Jovan Pavlović, Slavko Branković, Nikola Maširević, dr. Vasa Bogdanov, dr. Ilija Lekić, Isa Kupusarević i Kosta Butoš. U početku je bilo 9 utemeljača, 61 pomažući član i 30 vežbača. O Vidovdanu društvo je prvi put nastupilo javno i počelo sa redovnim radom. Starešina društva je 1922. bio brat Nikola Maširević, načelnik brat Slavko Branković, načelnica sestra Nada Teodorović. Učestvovali su na proslavi povodom venčanja kralja Aleksandra u Beogradu. Na Vidovdan su priredili javni čas uz sudelovanje naraštaja iz Beograda. Otpočeo je rad muškog i ženskog odelenja naraštaja. Doneta je odluka 24.11.1922. da se nabave sprave za sokolanu. Priređena je 1 decembra sokolska akademija, a 5. 12. 1922. odlučeno je da se osnuje kulturno-prosvetni odsek. Članovi odseka bili su : braća Kosta Kletoran, Nikola Mihajlović, Kosta Butoš i sestra Milena Berić. (1) Društvo je 11 februara 1923. održalo drugu godišnju skupštinu uz učešće 46 braće i sestara. Starešina društva brat Nikola Maširević pozdravio je prisutne i izaslanika župe brata Mihaila Gradojevića. Dao je reč sekretaru bratu Vojislavu Popoviću, koji je u izveštaju ocrtao rad društva u 1922. Društvo je imalo prostranu i higijensku sokolanu (dužina 19, širina 10, visina 7 i po metra) snadbevenom sa 2 razboja, 2 vratila, konjem, jarcem, krugovima i svim ostalim spravama. Uza samu sokolanu bilo je sa zidom ograđeno veliko, ravno dvorište, koje je služilo kao letnje vežbalište. Bilo je 106 članova i to : 17 osnivača, 58 pomažućih, 13 muških vežbača, 18 ženskih vežbačica, 14 muškog naraštaja, 43 ženskog naraštaja. Čistog prihoda društvo je imalo u 1922. 4.118,50 dinara. Na Vidovdan društvo je priredilo javnu vežbu, na kojoj je sudelovalo i 30 članova muškog naraštaja iz Sokolskog društva Beograd I.

Osnovano je prosvetno kulturno odelenje, na čijem čelu je bio brat Kosta Nistoran, direktor Građanske škole i dva vredna učitelja iz mesta. M. Gradojević je isporučio pozdrav članovima od starešinstva Sokolske župe Beograd i govorio o tehničkom i prosvetno-kulturnom radu u sokolskim društvima. U novi upravni odbor ušli su : starešina Nikola Maširević, zamenik starešine Mita Kupusarević, sekretar Vojislav Popović, blagajnik Ivan Teodorović, načelnik Slavko Branković, načelnica Nada Teodorović. (2) Na župskom prednjačkom tečaju u Beogradu 1923. su članovi društva braća Đoka Jovanović, Mihajlo Perić, sestre Leposava Golubičić i Desanka Majstorović uspešno svršili tečaj. Održan je javni čas, a akademija 1 decembra. U 1924. priređena je trka konja sa nagradama. Učestvovalo je društvo na Pokrajinskom sletu u Zagrebu. Priređena su 3 posela, 2 javne vežbe, jedno drugarsko veče, Đurđevdanski uranak i Akademija. Podignuta je pozornica u sokolani i osnovan tamburaški zbor. U 1925. starešina je beležnik brat Dragutin Stojković, za zamenika direktor Vodne zadruge Lavro Križnar. Priređena su dva javna časa. Učestvovali su na sletu u Vel. Bečkereku i na međusletskomtakmičenju 28.6.1925. u Beogradu. U 1926. priređen je jedan javni čas. Učestvovali su na proslavi Vidovdana, održana akademija, učestvovali na sletu u Zemunu i na Svesokolskom sletu u Pragu. Prikupili su 3.000 dinara kao priloga za poplavljene. U 1927. načelnica odlaskom iz mesta bila je birana za počasnog utemeljivača bez priloga. Na njeno mesto došla je sestra Stana Teodorović. Učestvovali na sletu u Beogradu i Somboru i na akademiji u Pančevu. Priređena je svečana akademija Prvog decembra 1.12.1927. na kojoj je govorio brat Lujo Lovrić major invalid i predsednik invalidskog udruženja. U 1928. starešina je Lovro Križnar, podstarešina dr. Boža Petrović, a prosvetar Milun Simoničić. Učestvovali su na pokrajinskom sletu u Skoplju, na proslavi proboja solunskog fronta u Beogradu i na javnom času u Smederevu. U Kovinu je priređeno selo u korist gladnih, javni čas i akademija. U 1929. priređene su uobičajene priredbe u mestu. Rad je bio malo slabiji usled promena koje su nastupile likvidiranjem dotadašnjih organizacija i osnivanjem Saveza Sokola. U 1931 i 1932 društvo je učestvovalo na sletu u Splitu, na proslavi 10 godina od stupanja na presto kralja Aleksandra, posetili su okružni slet u Pančevu i Sveslovenski slet u Pragu. Priređena je sokolsku akademiju u mestu Bavaništu, Đurđevski uranak, poselo, javni čas, proslavu Đure Jakšića i Tirša. U 1933. starešina je bio dr. Boža Petrović, zamenik dr. Vasa Bogdanov, načelnik dr. Đoka Jovanović, načelnica Zagorka Mihajlović.

Prosvetni odbor ostao isti pod vođstvom Miluna Simoničića i tajnice sestre Sofije Beserđan. Osnovana je sokolska četa u Dubovcu. Priređeni su : Đurđevdanski uranak, javni čas, sokolsko veče, proslava 100 godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja i akademija. Učestvovali su župskom sletu i utakmicama u Beogradu i pokrajinskom sletu u Ljubljani. U 1934. na mesto zamenika starešine došao je brat Vjekoslav Šantić, direktor banke. Osnovana je četa u Gaju. Priređeni su : Đurđevdanski uranak, prikazan sokolski film, Njegoševa proslava za podizanje spomenika u Beogradu i štafetno trčanje u gradu. Učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu i na akademiji u Mramorku. Uz sudelovanje mesnih organizacija priređena je komemorativna sednica, 40-dnevni pomen zbog smrti kralja Aleksandra. Učestvovalisu u pohodu na Oplenac. Na Dan ujedinjenja svečana akademija bila je u znaku žalosti. Položena je zakletva na vernost kralju Petru II. Osnovana je lutkarska sekcija i priređena proslava 700 godišnjice smrti sv. Save sa svečanom akademijom i pozorišnim komadom lutkarske sekcije „Rastko Nemanja”. Povedena je sabirna akcija sokolskog milosrđa i održan prednjački tečaj na kome su učestvovali 15 braće i sestara. U 1935. za načelnika je došao brat Vasa Jereminov, a za načelnicu sestra Bosa Jovanović. Priređen je Đurđevski uranak, okružni slet u mestu, 3 sokolske akademije, 1 pozorišna predstava lutkarske sekcije. Učestvovali su na sletu bugarskih Junaka u Sofiji, na javnom času čete u Bavaništu i Deliblatu, koja je te godine osnovana, na župskim i okružnom takmičenju u Beogradu i Pančevu. Za društvo je godina 1936. najznačajnija od osnivanja. Osvetilo je svoju zastavu i proslavilo 15 godina uspešnog rada. Priređen je javni čas, poselo i akademiju, učestvovalo na javnom času u Deliblatu i prilikom osvećenja zastave u Pančevu. Milun Simoničić je istakao u članku da se deo braće i sestara nalazi kao članovi upravnog odbora i vođe pojedinih sekcija po više godina, a neki i od samog osnivanja, kao brat tajnik Bogdan Vlajković. Oni su svojim nesebičnim radom davali garancije za dalji uspešan rad društva u tadašnjem teškom vremenu. (3) U društvo je na dan 31.12.1936. bilo 157 članstva, 54 naraštaja, 108 dece, svega 319 pripadnika. (4)

Društvo je na dan 31.12.1938. imalo 138 članstva, 36 naraštaja, 108 dece, ukupno 292 pripadnika. (5) Brat Stevan Jovićević, prosvetar Sokolskog društva Kovin istakao je : „nema plemenitijeg a težeg posla od kulturno-prosvetnog podizanja naroda. U sokolskom prosvetnom radu najveće su smetnje : mali broj požtrvovanih radnika i velike ambicije nespremnih. Te i slične smetnje kočile su rad i u ovom društvu; no i pored teškoća postignut je željeni rezultat. PO je izvršio svoju dužnost u granicama svojih mogućnosti”. (6) Na dan 31 decembra 1939. bilo je 130 članstva, 28 naraštaja, 122 dece, svega 280. (7) Pročelnik za Sokolsku Petrovu Petoletku bio je Stevan Jovićević. Zavetovali su se da će podići letnje vežbalište, osnovati sokolski čitaonicu, opraviti pod u garderobi i čitaonici, nabaviti klavir i povećati broj članstva. Klavir je nabavljen. (8) Sokolsko društvo Kovin nije osnovano u borbi protiv tuđinske vlasti pre Prvog svetskog rata, nego je osnovano 1921. na predlog domaćih vlasti u Kraljevini SHS. Njegov rad bio je tipičan za sokolska društva u međuratnom periodu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Milun Simoničić, „Sokolsko društvo Kovin”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 141, 142;
2. „Sokolsko društvo u Kovinu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, mart 1923, br. 3-4, str. 124;
3. Milun Simoničić, „Sokolsko društvo Kovin”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 141, 142;
4. Dr. Relja Aranitović, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 27, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 aprila 1937, br. 5;
5. Lazar A. Bokalić, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 41, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
6. Momir G. Sinobad, „Izveštaj prosvetara o radu u 1938 godini”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 31, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
7. Milojko Jeftimijades, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine”, str. 45, Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
8. Branko Valadžija, „Izveštaj pročelnika za Sokolsku Petrovu Petoljetku”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine”, str. 53, Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;