Pregalac Branko Živković

Detalji: Saša Nedeljković; Društvo; 09 Decembar 2023; 1022

Branko Živković rođen je 1876. u selu Jarku kod Sremske Mitrovice. Gimnaziju i filozofski fakultet završio je u Zagrebu. Bio je 4 semestra slušač tehničkog fakulteta u Beču. Kao student i kao kasnije profesor isticao se u nacionalnom radu i u borbi. Dok je službovao u Austrougarskoj monarhiji bio je često premeštan. Pre Prvog svetskog rata isticao se u osnivanju sokolskih društava i u nacionalnom, kulturnom i prosvetnom radu zbog čega je za vreme rata bio progonjen i hapšen. I ako Srbin, kao mlad profesor u Bakru osnovao je Hrvatsko sokolsko društvo i bio biran za prvog starešinu. Krajem rata bio je najaktivniji saradnik Odbora Narodnog veća u Varaždinu. Išao je u prvim redovima sokola da brani Međumurje i Prekomurje od prepada. Kada je bio drugi put sa službom u Bjelovaru, kao podstarešina Srpskog sokolskog društva, radio je na ujedinjenju Srpskog i Hrvatskog sokolskog društva. U Bjelovaru bio je neko vreme gradski odbornik. Posle 1919. postavljen je za direktora gimnazije u Zemunu. (1) Posle 1919. za prvog starešinu zemunskih sokola izabran je dr. Sava Nedeljković. Kad je posle godinu dana zahvalio na položaju, izabran je Branko Živković. U svom govoru povodom 30 godišnjice Sokolskog društva Zemun Matica kao starešina spomenuo je pored ostalog sokolska taborovanja pod šatorima u Makarskoj, Aleksandrovu i Orebiću i nabavku sportskih čamaca pomoću kojih se počeo razvijati sport na vodi. Istakao je još da je u okrilju društva Zemun osnovan prvi Ruski soko 1922. Prva misao o osnivanju ruskog sokola ponikla je 1922. među Rusima u Zemunu. Obratili su se sokolskom društvu za savet i pomoć. Branko je smatrao da im se pružala prilika da se Rusima i na taj način pomogne, za sva ona dobra koja je ruski narod učinio nama. Iz ruskog društva ponikao je Pokrajinski Savez Ruskih Sokola u Jugoslaviji. (2)

desnica

Na čelu zemunskih sokola bio je 17 godina. Sokolsko društvo u Zemunu po svom radu, spadalo je među prve u Savezu Sokola. Od osnivanja Sokolske župe Beograd bio je niz godina zamenik starešine sve do 1930. Od 1929. do 1935. bio je starešina župe. Od 1929. do smrti bio je član starešinstva Saveza sokola gde je vršio dužnost saveznog gospodara. Od svoje 21 godine, kada je 1897. stupio u službu u Bakru, neprestano je učestvovao u svakom sokolskom poslu. Nije poznao umor. Sve do svoje smrti bio je na čelu i radio u mnogim nacionalnim i kulturno-prosvetnim ustanovama, ne vodeći računa o slobodnom vremenu, zdravlju i žrtvama, ma kolike one bile. Bio je do smrti predsednik mesnog odbora Jadranske straže u Zemunu i član Oblasnog odbora u Beogradu. Bio je osnivač i dugogodišnji podpredsednik Jugoslovenskog profesorskog društva. Glavni pokretač kreditne i pripomoćne zadruge Profesorskog društva. Bio je osnivač i predsednik Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva u Zemunu. Član uprave Mesnog Crvenog Krsta i predsednik kuratorija fonda i Narodnog doma kralja Aleksandra I u Zemunu. Bio je osnivač i počasni predsednik Zajednice doma i škole pri Zemunskoj gimnaziji. Odlikovan je ordenima sv. Save IV, III i II stepena, kao i ordenom Jugoslovenske krune IV i III stepena. Želeo je da u Baćincima proslavi svoju krsnu slavu u krugu porodice svog sina i da prisustvuje krštenju svog unuka. Iz svoje kancelarije Saveza Sokola, gde je završio svoj odgovor, na 8 kucanih stranica, po pitanjima sokolskog rada, otišao je na stanicu. Starešina Sokolskog društva Zemun-Matica Branko Živković umro je 6. maja 1937. u 61 godini. Kovčeg je bio iznet iz Narodnog doma kralja Aleksandra I u Zemunu. Ceo Zemun bio je na nogama i satima pravio špalir dok se kretala nepregledna pogrebna povorka. Do groba ispratili su ga mnogi poštovaoci. Na sahrani pred sokolima je išla Uprava SSKJ. Najbrojniji su bili zemunski sokoli. Prisustvovali su i brojni sokoli iz Beograda. Uprava župe Beograd odlučila je da Brankovu sliku izvesi u prostorijama župe. (3) Sokolsko društvo Zemun Matica, da ovekoveči uspomenu na svog dugogodišnjeg starešinu, postavilo je u Narodnom domu kralja Aleksandra I spomen-ploču sa bronzanom slikom Branka Živkovića. Otkriće spomen-ploče bilo je 20 februara 1938. u prisutnosti svih korporacija, tako da je velika sala Narodnog doma kralja Aleksandra I bila dupkom puna delegata svih ustanova i građana. (4)

Branko

O otkrivanju spomen-ploče pisali su u časopisu Sokolske župe Osek „Bratstvo”. Sokolsko društvo Zemun Matica otkrilo je spomen-ploču sa njegovim likom i ispisanim rečima : „Starešina brat Branko Živković zaslužan je za Sokolstvo”. Spomen-ploča bila je izlivena od bronze. Svečanom otkrivanju prisustvovala su mnoga nacionalna, kulturna i prosvetna društva u kojima je Branko Živković sarađivao. Od strane Saveza sokola bile su starešine Paunković i Smiljanić, a od strane ministarstva prosvete M. Vojinović, te delegati župa Beograd, Osijek i Bjelovar i mnogih sokolskih društava. Govorili su delegati mnogih društava, a neki od njih predali su društvu Zemun Matica spomen diplome.(5) Mesni odbor Jadranske straže u Zemunu, ovekovečio je uspomenu na svog dugogodišnjeg predsednika i zaslužnog jadranskog stražara, Branka Živkovića, upisavši ga kao člana utemeljitelja Jadranske Straže. Iskoristili su otkrivanje spomen-ploče da predaju diplomu utemeljivača porodici. Diplomu je uručio predsednik Mesnog odbora Jadranske straže u Zemunu Kosta Teodorović, direktor gimnazije, uz učešće celokupne uprave, članstva i podmladka J.S. Branko Živković nije svojim radom zadužio samo mesni odbor, čiji je član bio od osnivanja Jadranske straže i višegodišnji podpredsednik i predsednik, ni Oblasni odbor u Beogradu čiji je bio aktivni član uprave, nego je on zadužio celu Jadransku stražu kao referent ministarstva prosvete za pomorske akademije, nastojeći da pridigne pomorstvo. (6)

Branko Živković bio je jedan od pregalaca koji je učestvovao u pripremi borbe za oslobođenje i ujedinjenje, zbog čega je pre rata bio premeštan, a za vreme Prvog svetskog rata bio progonjen i hapšen. Učestvovao je kao dobrovoljac u borbama u Prekomurju. Posle oslobođenja nastavio je svoj samopregoran rad u nacionalnim društvima, bez odmora sve do smrti. Kao sokolski starešina u Zemunu pružio je pomoć u osnivanju ruskog sokola u Zemunu. Rusko sokolsko društvo u Zemunu bilo je najaktivnije rusko sokolsko društvo u Jugoslaviji i sedište Pokrajinskog saveza ruskog sokolstva u Jugoslaviji. Bio je istaknuti član mnogih nacionalnih udruženja. Mogao bi danas da bude primer kako treba raditi za narod.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. A. Štefan, „U spomen i slavu brata Branka Živkovića”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 166-168;
2. Branko Živković, „Trideseta godišnjica Sokolskog društva Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 200;
3. A. Štefan, „U spomen i slavu brata Branka Živkovića”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19,21,22 juna 1937, br. 7, str. 166-168;
4. „Priznanje zaslužnim Jadranskim stražarima”, „Jadranska straža”, Split, maj 1938, br. 5, str. 208;
5. Josip Bogner, „Otkrivanje spomen ploče pokojnom bratu Branku Živkoviću”, „Bratstvo”, Osijek”, 15 marta 1938, br. 3, str. 42;
6. „Priznanje zaslužnim Jadranskim stražarima”, „Jadranska straža”, Split, maj 1938, br. 5, str. 208;