Sokoli u Novoj Gradišci

Za današnje istraživače istorije Srba u Hrvatskoj važno je pitanje odnos Srba i jugoslovenske sokolske organizacije u Hrvatskoj. Taj odnos se mogao videti u radu sokolskih društava i seoskih četa. Jedno od takvih društava bilo je Sokolsko društvo Nova Gradiška iz Sokolske župe Zagreb. Bogoslav Hajek rođen je 1867. u Jičinu u Češkoj. Posle svršene škole u Bjelovaru svršio je šumarsku školu u Križevcima i bio zaposlen kod Imovne opštine u Petrinji. Posle je premešten Imovnoj opštini u Novoj Gradiški, gde je ostao do penzionisanja. Sa svojim prijateljima i saradnicima osnovao je 1906. Hrvatski Sokol. Bio je prvi starešina društva. Nije se plašio nikakvih prepreka u radu društva i nije klonuo. Prvu prepreku pitanje vežbaonice rešio je tako što je svoju prostranu drvarnicu ispraznio i preuredio za vežbaonicu. Našao je načina da dođe do novca, pa je tako nabavljao pojedine sprave. Često se nalazio među članovima, a naročito među vežbačima, da što bolje prati život i rad društva. Za vreme ujedinjenja bio je među prvima za jedinstveno jugoslovensko sokolstvo. Posle trzavica bilo je osnovano jugoslovensko sokolsko društvo, kome je Hajek bio prvi starešina. Za vreme svog dugogodišnjeg sokolskog rada nije se isticao dosledan načelu : „Ni koristi ni slave”. Posle penzionisanja preselio se sa suprugom u Zagreb, gde je 7 maja 1932. preminuo. (1)

Posle oslobođenja i ujedinjenja sokolski savezi su se ujedinili na Vidovdanskom Novosadskom saboru. Soko u Novoj Gradiški priredio je 28. oktobra 1923. svečanu akademiju i proslavu 5 godišnjice oslobođenja. Na akademiji učestvovao je i brodsko sokolsko društvo. Vežbe su bile praćene burnim aplauzom, a posebno proste vežbe seljačke čete Smrtići-Ratkovac. (2)
Sokolsko društvo je bilo na udaru hrvatskih sokola, koji su bili zadojeni mržnjom protiv jugoslovenskih sokola, i koji su se služili najgorim sredstvima kao što je bilo uništavanje imovine. Uprkos tome društvo je napredovalo. Godine 1924. osnovane su dve čete, u Smrtić-Ratkovcu i Poljanima. Planirali su osnivanje seljačkih četa u okolnim selima. Kad je polovina naraštaja prešla u redove članova, osnovan je prednjački zbor, koji je počeo sa teoretskim radom. Zbor je imao 9 članova i 1 članicu, koji su se spremali da polože župski prednjački ispit. To je bio prvi prednjački tečaj, ko je održan u društvu. U članku se isticalo : „Nakon položenog ispita ovo će društvo imati dobar broj Sokolskih radnika, koji će širiti prosvjetu i veliku Sokolsku ideju među narodom, te biti promicatelji svakog kulturnog i narodnog napretka.” (3) Središte Zagrebačkog okružja zagrebačke sokolske župe bilo je Nova Gradiška, a načelnik je bio Dragutin Retl. (4) U Novoj Gradiški je 12 jula 1925. priređena Javna vežba. Pre vežbe bilo je utakmica u Hazeni između hazenskog odelenja Sokolskog društva I iz Zagreba i kombinovanog tima dva kluba iz Nove Gradiške. Rezultat je bio 8 :0 za Sokolsko društvo I. Posle utakmice izvedena je Javna vežba Sokolskog društva Nova Gradiška. Posle je bilo narodno veselje sa sokolskim pesmama, deklamacijama i ... . (5) Na Dan Ujedinjenja 1 decembra 1926. svečano je otkriven spomenik kralja Petra Oslobodioca u Novoj Gradiški. Bratska društva iz Pakraca i Nove Gradiške prisustvovala su korporativno. Delegacija Sokolske župe Zagreb položila je pred spomenik venac. Uveče je mesno sokolsko društvo priredilo akademiju. (6)

Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je Zrinjsko-Frankopansku akademiju 8.5.1927. Akademiju je otvorio Dušan Novaković sa predavanjem. To je bilo prvo predavanje Dušana Novakovića pred publikom. Posle predavanja bio je tehnički deo priredbe. Ženska deca izvela su „Vežba s lopticama” za slet u Ljubljani. Zatim su nastupala muška deca sa zastavicama. Ženski naraštaj izveo je proste vežbe. Mari Hajekova uložila je sve svoje sile i znanje, da od sestara stvori prave sokolice. Muški naraštaj izveo je „Skupinske proste vežbe” od brata Milana Jankovića. Svojom vežbom sa deklamacijom „Ja sam mali sokolić” izazvao je buru smeha mali brat Dušan Đurić. Posle njega nastupila su braća sa vežbama za slet u Ljubljani. Nastupilo je sedmorica članova na ruči. (7)

U Sokolskom kalendaru za društvo je istaknuto da je osnovano 1923. Starešina je bio Dragutin Retl, načelnik Petar Gazapi, načelnica Mara Hajekova, tajnik Đuro Vučković, predavač Stjepan Gruber, članova je bilo 68, članica 14, vežbača 14, muškog naraštaja 12, ženskog naraštaja 10, muške dece 16, ženske dece 12, članova u odori 5, članica u odori 1, vežbali su u školi, priređivali su javne vežbe, bilo je 2 saradnika, 8 prednjaka a knjižnica je imala 246 primeraka. (8)

Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je Zrinjsko-Frankopansku akademiju. Akademiju je otvorio starešina društva Stjepan Gruber predavanjem u kome je ocrtao istorijski profil i vrednost Zrinjskog i Frankopana. Ostali deo programa akademije ispunilo je Srpsko pevačko društva „Zora”. U listu „Sokolski glasnik“ istaknuta je saradnja „Zore” sa sokolima u svim nacionalnim manifestacijama i proslavama. (9) Društvo je održalo 14.9.1930. javnu vežbu. Nastupile su prvi put sokolske čete (42). Sudelovalo je Sokolsko društvo Pakrac sa fanfarom, kao i seoske čete iz Mašića, Medara i Starog Petrovog sela u velikom broju. Mašićani su došli i sa muškom i ženskom decom, koji su nastupili u narodnoj nošnjama svih 24. Sve čete kao i deca bili su pozdravljeni sa oduševljenjem. Posle njih su nastupili članovi sa prostim vežbama (18), zatim 8 članica sa prostim vežbama. Za njima nastupilo je 50 muške dece sa svojim vežbama. Do tada je na priredbama društva nastupalo samo po desetoro dece. U velikom broju vežbala su i ženska deca. Zajedno sa muškom decom izvodila su igre. Vojnici iz garnizona nastupili su sa prostim vežbama i vežbama sa puškama. Nova tačka bila je odbojka, koju je igralo 6 članica i 6 naraštajki. Uvežbao ih je Vladimir Orel, koji se nalazio u Novoj Gradiški na odsluženju svog đačkog kadrovskog roka. Na preči je nastupao Orel, olimpijski prvak. Izvodio je gimnastičke vežbe. Uveče je priređena akademija. U vežbama sa bakljama nastupilo je 6 članova i 3 članice. Vežbu je sastavio Orel. Sokolice iz Pakraca izvele su kompoziciju „Mornari”sa veslima. Muški naraštaj društva Nova Gradiška nastupio je sa skokovima. Nastupilo je 140 aktivnih članova. Pisac članka u listu „Sokolski glasnik“ istakao je da se u redovima društva osećao manjak u muškom i ženskom naraštaju i pored gimnazije u mestu, “ali uzroke bi trebalo tražiti na drugom mestu”. (10)
Sreski načelnik u Novoj Gradiški poslao je banu dr Ivi Peroviću 10 marta 1933. izveštaj o radu Križara : „Nakon proglasa biskupske poslanice opazio sam u Novoj Gradiški agilno i intenzivno sastajanje Križara čiji se rad razvija pod vodstvom ovdašnjeg župnika Petra Pavišića, istaknutog separatiste. Članovi Križara regrutuju se gotovo isključivo iz školske mladeži ovdašnje gimnazije. Glavno sastajalište i njihove društvene prostorije nalaze se u župnom dvoru. Time što je križarima uspjelo da u svojoj sredini okupe većinu školske mladeži, naročito odraslije, razumljivo je da je svaki uspešniji rad sokolstva u Novoj Gradiški vrlo otežan i gotovo onemogućen”. Kapelan Pašiček odvraćao je školsku decu od učešća u sokolima. Osim Đačkog križarskog bratstva u Novoj Gradiški delovalo je i Križarsko sestrinstvo. (11) Sokolsko društvo održalo je javnu vežbu 26 juna 1932. na novouređenom letnjem vežbalištu, uz učestvovanje seoskih četa : Mašić, Medari Trnava, St. Petrovo Selo, Cernik, Giletinci, Cer. Šagovina, kao i društava : Pakrac sa fanfarom i Okučani sa četom Bodegraji. Posle marša kroz grad, sa fanfarom na čelu, održana je javna vežba : Odbojka- članovi i naraštaj; proste vežbe – muška i ženska deca; proste vežbe – muška deca; proste vežbe – ženska deca; ... vežbe sa puškama – vojnici. (12) U Sokolskom društvu Nova Gradiška priređena je Sokolska nedelja trezvenosti od 24 do 30 aprila 1933. Društvo je od Škole narodnog zdravlja u Zagrebu nabavilo propagandni film “Alkohol”. Film je bio prikazan tri puta 25 i 26 aprila 1933. u lokalnom kinu za omladinu osnovne škole, realne gimnazije i šegrtske škole , uz tumačenje gradskog fizika člana sokola dr. I. Vidakovića. Svaki put je bilo oko 450 posetilaca. Za građane film je prikazan 26 aprila 1933. uveče, sa opširnim predavanjem sreskog lekara člana sokola dr. K.Vrusa. Bilo je oko 350 posetilaca, koji su posle predavanja razmišljali o posledicama alkohola. (13)

U upravi Sokolskog društva 1934. bili su : starešina dr. Jovan Marić, zamenik Ante Brkljačić, sekretar Đuro Vučković, predsednik prosvetnog odbora Milan Kaman, načelnik Stevo Milojević, zamenik Nikola Đurić, načelnica Mara Hajek, zamenica Zdenka Neferović, blagajnik Pero Gazapi, referent za sokolske čete Nikola Đurić. Članovi uprave bili su : Andro Frušić, Karlo Cvijić, Juraj Kratki, Nikola Krezić, Jovan Nikolić, dr. Šime Novosel i Milan Kostić. Zamenici su bili : Emil Ketig, Savo Bogojević, Rajko Marković, Milan Stojaković, Milorad Vlatković, Matija Kolarić i Dragomir Stanić. Revizori bili su : Mihajlo Matić, Svetislav Ogorelica i Stjepan Derežanin. Zamenici su bili : Jašo Milojević, Stjepan Radić i Nikola Krajnović. U Sudu časti bili su : Josip Žagar, Franjo Neferović, dr. Ivo Pšeničnik, Dragoljub Jovičić i Julio Vašsler. Zamenici su bili : Nikola Debač, Josip Kruljac mlađi i Ante Prpić. (14)

Sokoli su sarađivali sa Jadranskom Stražom. U Novoj Gradiški priređen je od strane Jadranske Straže 1934. Jadranski dan i komemoracija u zelenilom okićenoj i u crno presvučenoj dvorani Urania kina sa slikama sijalicama osvetljenim kralja Aleksandra u crnom floru i kralja Petra II u državnim bojama i u cveću i sa natpisom od plavih, belih i crvenih sijalica “Čuvajmo Jugoslaviju”. Predsednik Jadranske Straže dr. Simeon A.Živković održao je žalobni govor zbog mučeničke smrti kralja. Prikazan je film i dijapozitivi sa slikama sa Jadrana. Gradska muzika je svirala himnu, tužajku i himnu Jadranske Straže, a pevačko društvo “Zora” tužajku. Zatim je predsednik Jadranske Straže održao govor o kralju Petru. Govor je đak I r. gimnazije Branko Bačić završio zakletvom kralju Petru II. U dvorani je bilo oko 800 ljudi, bio je ispunjen i najmanji prostor, a pod platnom su sedeli odbornici Jadranske Straže sa predsednikom i predstavnicima sreskog načelštva i gradskog poglavarstva, kao i komande mesta. Nova Gradiška je slaveći Jadranski dan ponovo odala poštu seni kralja Aleksandra, kličući “Slava Kralju Ujedinitelju” a na kraju “Živio Kralj Petar II”. Jadranska straža i Aeroklub su pod vođstvom svog predsednika dra S. Živkovića hodočastili na Oplenac na grob kralja Aleksandra. Sa njima je bio i gradski podpredsednik Stjepan Derežanin sa članovima opštinskog veća, sa zapovednikom Vatrogasne čete i Vatrogasna četa, zatim poslanik Stjepan Brkić, sekretari Jadranske straže Pero Bačić, Narodne odbrane Nikola Stojaković i Aerokluba Branko Grba.(15)

Načelništvo sokolskog društva Nova Gradiška, uz pomoć prosvetnog odbora i društvenog lekara priredilo je prednjački tečaj. Tečaj je počeo 23 novembra 1934. i trajao do 24 decembra 1934. Za tečaj se prijavilo 11 članova, 1 članica i 1 naraštajka. Ispit je položilo 4 kandidata. Sa novim prednjacima ublažen je nedostatak dobrih prednjaka u društvu. (16) Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je Štrosmajerovo selo 10 februara 1935. u sokolani. Program je bio : 1. Neda Milojević je deklamovala „Biskup Štrosmajer”, 2. Lada Ketig je deklamovala „Biskupu Štrosmajeru” od P. Preradovića, 3. profesor i član sokola Nikola Stojaković je predavao „Nikola Tesla”. Štrosmajerovo selo bilo je slabije posećeno od Svetosavskoga sela. (17)

Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je u sokolani Zrinjsko-Frankopansku akademiju. Sa akademijom je bilo spojeno Istarsko veče, posvećeno “neoslobođenoj” braći u Istri. U programu je učestvovala fanfara društva. Program akademije bio je : 1) C. Sjeverac je deklamovao odlomak iz „Trublje slovinske” od Menčetića; 2) Profesor Juraj Kratki je predavao „Simboličko značenje Zrinjsko-Frankopanske tragedije”; 3) kolektivna deklamacija 15 naraštajaca „Rastuženi Soko”; 4) Nedeljka Milojević je deklamovala „Pjesmicu u istarskoj noći” od R. Katalinić-Jeretova; 5) muški naraštaj je izveo vežbe na ruči. Član sokola J. Kratki je u svom predavanju izneo najvažnije momente iz Zrinjsko-Frankopanske zavere i uporedio je kalvariju najmoćnijih hrvatskih velikaških porodica sa stradanjem i nadčovečnim naporima našeg naroda u borbi za oslobođenje. Na kraju je ocrtao prilike posle Zrinjsko-Frankopanske pogibije, i podsetio na stradanja življa u Istri i njegovu borbu za osnovna prava čoveka. (18) Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je 30 juna 1935. na svom vežbalištu godišnju javnu vežbu uz sudelovanje okolnih društava i četa. Pre podne u 9 časova održane su probe na vežbalištu. Svečana povorka išla je kroz grad u 11 časova, a u 16 časova bila je javna vežba posle koje je sledila zabava sa igrankom. Raspored vežbe bio je : 1. Ženska deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 2. muška deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 3. ženski naraštaj izveo je proste vežbe; 4. muški naraštaj izveo je proste vežbe; 5. vojnici su izveli vežbe puškama; 6. članovi i naraštaj mesnog društva izveo je vežbe na spravama; 7. vežbe gostiju; 8. deca, naraštaj i članstvo izveli su igre i raznolikosti; 9. proste vežbe za slet u Sofiji (članovi); 10. članovi četa izveli su proste vežbe; 11. proste vežbe za slet u Sofiji (članice); 12. mimohod i pozdrav zastavi. U programu je učestvovala fanfara društva Nova Gradiška i pakračkog sokolskog društva. Na javnoj vežbi učestvovale su skoro sve čete društva Nova Gradiška : Mašić (20 članova), Medari-Trnava (22), Staro Petrovo Selo (80), Cernik (18), Šumetlica (52), Donji Bogićevci (7) i Bodovaljci (13). Od okolnih društava učestvovala su : društvo Okučani (19) sa četama : Bodegraji (13), Cage (7), Lađevac (15) i Borovac (19); društvo Novska (20), Pakrac (38), Slavonska Požega (51), Bosanska Gradiška (31) i Stara Gradiška (6). U povorci koja je obišla gradski trg i ulice oko trga učestvovalo je 389 lica od čega 16 konjanika, koji su jahali ispred povorke. Nastupilo je 530 vežbača, a od toga je bilo 24 vojnika, koji su izvodili vežbe sa puškama i vežbe bodovima. Jedna od najboljih četa bila je četa Staro Petrovo Selo koja je došla sa 80 učesnika. Na vežbi je bilo dosta pripadnika četa, koji su kao publika posmatrali vežbe umesto da i sami učestvuju. Na vežbama na spravama pored domaćih učestvovali su gosti (Pakrac i Požega). Pošto je obavljen mimohod i pozdrav zastavi, načelnik Milojević govorio je postrojenim vežbačima i prisutnoj publici o sokolskoj ideologiji. Posle vežbe bila je priređena sokolska zabava sa igrankom. (19)

Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Nova Gradiška održana je 19. januara 1936. Starešina društva dr. Šime Novosel otvorio je skupštinu. U svom govoru osvrnuo se na položaj u kome se nalazi sokolstvo. Pozvao je članstvo da istraje u sokolskom radu. Tajnik Branko Todorović pročitao je poslanicu Saveza Sokola. Društvo je učestvovalo na sletu u Sofiji. Izabrana je uprava u kojoj su bili : Starešina dr. Šime Novosel, zamenik starešine Pero Gazapi, tajnik Branko Todorović, prosvetar Emil Ketig, načelnik Stevo Milojević, ... . (20) Sokolsko društvo u Novoj Gradiški priredilo je 26 januara 1936. u sokolani svetosavsko selo, spojeno sa čajankom i plesom. Predavanje o sv. Savi držao je prosvetar Emil Ketig. (21) Društvo Nova Gradiška priredilo je Štrosmajerovo selo 2 februara 1936. spojeno sa čajankom i plesom. Profesor Juraj Kratki držao je predavanje o radu i pogledima vladike Štrosmajera. (22)

Proslavljena je 30-godišnjica Sokolskog društva Nova Gradiška 21 juna 1936. Na dan proslave fanfara društvaprošla je ulicama i svirala budnicu. U sokolani je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina Novosel, a fanfara je svirala himnu. Posle toga J. Kratki je pročitao povest Sokolskog društva u Novoj Gradiški. Zatim je govorio zamenik načelnika župe Zagreb S. Tončić. Sednica je završena skupnim pevanjem “Hej Sloveni”. Posle podne je iz sokolane krenula povorka svih kategorija društva i gostiju. Povorka je uz sviranje fanfare prošla glavnim gradskim ulicama. U povorci je bilo oko 410 lica. Zbog kiše javna vežba je počela kasnije. Nastupila su muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, članovi i članice i članovi četa u prostim vežbama (7 tačaka). Vojnici su vežbali sa puškama, a članovi i naraštaj izvodili su vežbe na spravama. Posle vežbe čete iz Lađevca, deca, naraštajci i članovi nastupili su u igrama i raznolikostima. Na kraju javne vežbe članice i članovi četa i ženski naraštaj odigrali su nekoliko narodnih kola, obučeni u narodne nošnje. Tačku je kreirala načelnica Hajek. Održane su proste vežbe članova četa, raznolikosti i igre. Javna vežba završena je mimohodom 366 vežbača i 24 vojnika i pozdravom zastavama. Proslavi je prisustvovao jedan od osnivača prvog Sokolskog društva u Novoj Gradiški iz 1906. Jaroslav Šug, a kao delegati župe Zagreb : dr. Stanko Tončić, II zamenik načelnika župe; Jovanka Mileusnić, načelnica župe i Antun Urban, član uprave. U proslavi su učestvovala društva : Sisak, Staza, Hrvatska Dubica, Stara Gradiška, Okučani, Bosanska Gradiška i Slavonska Požega. Osim društva Nova Gradiška učestvovale su i čete Papići, Borovac, Paklenica, Mlaka, Bodegraj, Lađevac, Cage i Rajić. Posle javne vežbe bila je organizovana veselica uz ples i pesmu. Vreme je bilo tmurno i nesigurno. (23)

Glasnik Saveza Sokola „Sokolski Glasnik” pratio je u svojim člancima zajednički otpor Srba i sokolskih društava pokušajima da se oduzimaju sokolski domovi. U članku „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški” isticalo se da je zaključak Gradskog veća, da se sokolskom društvu oduzme zemlja, darovana za dom, i da se uz minimalnu odštetu, oduzme i sam sokolski dom izazvao negodovanje. Dalje se u članku isticalo da je sokolski dom u Novoj Gradiški bio najvažnije sabiralište svih novogradiških Srba, i Srba iz okoline. Bilo je i Hrvata ali zbog terora ulice, mnogi Hrvati držali su se po strani. Dotle su Srbi prihvatili sokolsko društvo kao svoje najmilije društvo i u njemu se okupljali. U Novoj Gradiški živela je tada jedna trećina srpskog stanovništva. Inicijativa za oduzanje zemlje i doma potekla je od ekstremnih elemenata i uličnih bukača. Zato su svi predsednici opština sa srpskom većinom u okolini, kao i sve pravoslavne crkvene opštine, sva nacionalna i kulturna jugoslovenska društva, izjavila svoju solidarnost sa Sokolskim društvom u Novoj Gradiški i tražilo da se sokolski dom ostavi sokolima. Isticalo se da je sokolski dom nacionalni i kulturni centar Nove Gradiške i čitave okoline i važno ognjište nacionalnog rada. Sokolsko društvo u Novoj Gradišci, sa predstavnicima novogradiške okoline, kao i sreza okučanskog, bilo se spremalo da preduzme sve mere, kod svih merodavnih faktora, da onemogući oduzimaljnje svog doma. (24) U članku „Čitajući novine ...” list je preneo da je Zagrebački „Jutarnji list “ našao da je „najinteresantnija tačka” u radu gradskog veća u Novoj Gradiški bilo oduzimanje sokolskog doma. Javljao je da je predsednik gradske organizacije HSS Dijenes, taj akt obrazložio da sokoli „negiraju Hrvate”. Dr. Miloš Divić, zastupnik SDS, u svom izlaganju apelovao je da sokolski dom ostane vlasništvo sokolskog društva. (25) Sokoli su ipak nastavili da koriste svoj dom za svoje priredbe.

Sokolsko društvo Nova Gradiška je zajedno sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja priredilo 1 marta 1941. Sveslovensko narodno veče. Priredba je otvorena kratkim govorom starešine dr Gajskog, a zatim je publika pevala „Oj Sloveni”. U „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Prostrane dvorane novoga Sokolskog doma bile su prepune razdraganog sveta, u žarkim bojama naših narodnih nošnji. Takvo bogatstvo narodnih kostima nije se skoro videlo u Novoj Gradiški. Većinom su bile posavske nošnje, ali su zapažene i zagorske, slovenačke, hercegovačke, crnogorske, srbijanske i bosanske nošnje. ... Naročito su zapažene članice i članovi naših seoskih sokolskih četa u originalnim prekrasnim nošnjama, pa se i ovom prilikom mora istaknuti svest i požrtvovnost seoskih Sokola koji su došli iz udaljenih sela.” Prihod od priredbe premašio je svotu od 13.000 dinara, pa iako se uprava sokolskog društva sporazumela sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja da se prihod deli popola, ipak je uprava Zadruge ustupila sokolima od prihoda 10.000 dinara. U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Nesebičnije i plemenitije geste nije ovo društvo doživelo još ni od jednog društva Nove Gradiške.”(26)

Sokolsko društvo je od dvadesetih godina bilo na udaru hrvatskih sokola, koji su uništavali imovinu društva. Ipak oni su tih prvih godina Jugoslavije bili optimisti i raspoloženi da nastave dalje svoj rad. Sokolsko društvo u Novoj Gradiški je u svom jugoslovenstvu proslavljalo i Štrosmajera i Svetog Savu. Ipak u listu „Sokolski glasnik“ sokoli su priznavali da je Štrosmajerovo selo bilo slabije posećeno od Svetosavskoga sela. Na sokolskim priredbama učestvovalo je Srpsko pevačko društva „Zora”. Posle raspuštanja hrvatskih sokola rad sokolskog društva ometali su križari. Posle stvaranja Banovine Hrvatske vlast HSS je vodila hajku protiv sokolskih društava. Pošto su se Hrvati pod pritiskom hrvatskih separatista povukli Sokolsko društvo Nova Gradiška je silom prilika postalo društvo oslonjeno na Srbe u gradu i okolini. Sokolski dom u Novoj Gradiški bio najvažnije sabiralište svih novogradiških Srba, i Srba iz okoline. Zato je Sokolsko društvo u Novoj Gradiški u svom radu usko sarađivalo sa srpskim društvima. Nastavili su da koriste svoj dom. Jedno od poslednjih zabeleženih priredbi društva bilo je Slovensko veče 1 marta 1941. koje je društvo priredilo zajedno sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja. Posle Aprilskog rata 1941, u NDH. sokolska društva bila su zabranjena, a članovi zajedno sa Srbima izloženi ustaškim progonima.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Đ.V, „Brat Bogoslav Hajek, šumarski savetnik u m.”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 maja 1932, br. 22, str. 3;
2. „Soko u Novoj Gradiški”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 48;
3. „Rad Jugoslovenskog Sokola u Novoj Gradišci”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 50;
4. „Vijesti zagrebačke sokolsko župe „Kralj Petar Svačić”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar, februar, mart 1927, br. 1,2 i 3, str. 21;
5. „Javna vežba u N. Gradiški”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-Septembar 1925, br. 8 i 9, str. 179;
6. „Otkriće spomenika Kralja Petra u Novoj Gradiški”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1926, br. 12, str. 233;
7. S. Milojević, „Sokolsko društvo Nova Gradiška”,„Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1927, br. 6, str. 74;
8. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, Ljubljana 1929, str. 136, 137;
9. R, „Sokolsko društvo Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 juna 1930, br. 12, str. 7;
10. „Sokolsko društvo Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. novembar 1930, br. 27, str. 6;
11. Dr. Nikola Žutić, „Krajiški sokoli Sokoli srpske krajine 1903-1941.-1991.”, Beograd, 1998, str. 86, 87;
12. Đ.V, „Sokolsko društvo Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 jula 1932, br. 29, str. 8;
13. D.V, „Sokolsko društvo Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12 maja 1933, br. 20, str. 6;
14. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik”, Godina I, Beograd 1934, str. CLIV;
15. „Iz Ogranaka”, „Jadranska straža”, Glasnik udruženja Jadranske straže, Split, decembar 1934, br. 12, str. 532;
16. J.K, „Društveni prednjački tečaj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 8;
17. J.K, „Štrosmajerovo selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 8;
18. J.K, „Zrinjsko-Frankopanska akademija i Istarsko veče”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 maja 1935, br. 20, str. 6;
19. J.K, „Godišnja javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 8;
20. „Glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str.2;
21. „Svetosavsko selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
22. „Štrosmajerovo selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
23. „Proslava 30-godišnjice Sokolskog društva u Novoj Gradiški” „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 jula 1936, br. 29, str. 3;
24. „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 7;
25. „Čitajući novine ...”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 7;
26. „Slovensko veče Sokolskog društva Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 7;