Srpski sokoli u Velikoj Kikindi

U Banatu pre Prvog svetskog rata ugarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava samo u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. Tako su Srbi u Banatu osnovali 1908. devojački Soko u Kikindi, 1908. Vranjevo, zatim 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu, 1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj Kikindi, 1914. Bečkereku. (1) U Velikoj Kikindi učitelj Slavko Laković okupio je oko trideset mladih ljudi sa željom da osnuje sokolsko društvo. Kikinda je bila sokolska matica za Banat.

Pomogla je osnivanje sokolskih gnezda, pa je i u Budimpešti bila njena filijala. (2) U proleće 1910. učitelj Slavko Laković sazvao je tridesetoricu mladih ljudi. Pre toga se sastao u Sremskim Karlovcima sa dr. Lazom Popovićem. Prilikom slanja na odobrenje, pravila su morala biti prevedena na mađarski jezik. Ime „Srpski Sokol” nije bilo prevedeno, pa su pravila vraćena natrag da se i ime prevede. Pravila su potvrđena 30 juna 1912, pa je društvo počelo da radi. Doveden je Branko Roler iz Novog Sada za vođu. Od crkvene opštine društvo je dobilo zemljište, na kome su članovi za letnji rad napravili drvenu kuću i dovukli 500 kola peska. Sokolske filijale tražili su Mokrin, Karlovo, Turski Bečej, Vranjevo, Melenci, Bečkerek, Bašaid i Sent-Marton, dok je u Adi postojalo društvo, većinom sa đacima vežbačima. I u Budimpešti se radilo na osnivanju Sokolskog društva, ali vlasti su pravile smetnje. Neka mesta u okolini Pešte prijavila su se za filijale. Društvo je 1913. priredilo prvu javnu vežbu, za koju je publika pokazala veliki interes, pa je policija počela jače motriti na Soko. Posebna pažnja je 1914. posvećena filijalama, koje su obilazili načelnik i starešina. U selima su sokoli nailazili na svesrdan prijem. Pripremali su se za odlazak na svesokolski slet u Ljubljani, a u Kikindi je zakazan sokolski slet iz svih filijala, koji je održan, sa velikim uspehom. U podne su saznali za Sarajevski atentat, ali je ipak održana javna vežba. Na inicijativu Novog Sada pokrenuta je akcija za osnivanje župe. Oko toga su nastojali Laza Popović i Stevan Žakula. Župa je bila osnovana u Novom Sadu, za starešinu je izabran Bajazetov, a za zamenika Laković. Rad u društvu vodili su Laković, Roler i ostale starešine besplatno. Društvo se izdržavalo od članarine. Poseban deo spomenice bio je posvećen filijalama društva. Filijale su živele svojim posebnim životom, iako su bile pod nadzorom društva. Filijali u Velikom Bečkereku starešina je bio M. Stefanović. Filijali u Melencima starešina je bio S. Popov. Filijali u Turskom i Novom Bečeju starešina je bio dr. B. Jovanović. Osnovana je filijala u Karlovu sa starešinom S. Crkvenjakovim. U Spomenici je opširno prikazan rad društvene filijale u Budimpešti, kojoj je prvi starešina bio dr. K. Desimirović. Omladina je učestvovala u radu budimpeštanskog Srpskog Sokola, priređujući izlete u okolna srpska sela i podržavala narodni duh kod srpskog elementa u Mađarskoj. Naročiti uspeh imali su u selu Lovri, koje je dalo petoricu dobrovoljaca za srpsku vojsku. Postojala je društvena filijala u Adi. Sve filijale radile su do početka Prvog svetskog rata, kada su morale da prestanu sa radom. (3) Na intervenciju policije u ministarstvu unutrašnjih dela u Budimpešti bilo je zabranjeno osnivanje srpskog sokola u Velikom Bečkereku. Pa je zato društvo organizovano kao podružnica Srpskog sokola iz Velike Kikinde. Organizaciju je sproveo Branko Roler. Roler je otišao u udruženje srpske trgovačke omladine i tu počeo svoj rad. Govorio je o svrhi sokolstva i uticaj na neorganizovanu i nesložnu omladinu. U svom delu „Alkohol i sokolstvo” Roler je istakao : „Ideja sokolska je ideja narodnog zdravlja, narodne snage i jakosti, da narod ispuni svoje zadaće i odupre se svima preprekama. Da narod zadobije sretnu i jaku budućnost.” i još „Sokolski rad je samopožrtvovanjem, samopregorevanjem i ljubavlju prožet rad, posvećen svome rodu. Zadaća sokolstva je da održava pravi srpski duh, a to je : duh slobode, duh bratstva i jednakosti i duh kulturnog razvoja i napretka. Pod imenom Soko zamišljamo mi jednu sliku pravog svesnog Srbina, koji je vrsni prestavnik, živi izraz snage, težnji i sposobnosti vaskolikog srpskog naroda. Soko treba da je personifikacija neslomljivog otpora našeg žilavog naroda i onaj stub na kome počiva sigurna zaloga ostvarenju ideala srpskog naroda. Sokolu stalno pred dušom lebdi sveti zadatak sviju nas, sveti amanet naših predaka : da razbijemo onaj tamni oblak, koji nam još zaklanja naše sunce slobode”. Roler je u svom delu „Alkohol i sokolstvo” na strani 11 upozorio srpske sokole da se klone alkohola, jer će alkohol više naškoditi nego obesna Turska sila, lukava bečka politika i šovinizam mađarske vlade. Takođe u Rolerovom članku „Potreba i zadatak Srpskog sokola” koji je štampan u „Bečkerečkim Novinama” br. 24-28. od 1913. istaknuto je „škole su nam izložene samovoljnim napadima državne vlasti, hoće ne samo od svojih, već i od naših zavoda da stvore takove, koji će nam biti neprijatelji” i „Srpski se narod samo tako može spasti ako što više nas stupimo u Sokole”. (4)

Srpski soko održao je u Velikoj Kikindi slet Banatskih sokola na Vidovdan 1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici internirani. Vođe Srpskog sokola u Velikoj Kikindi Branko Roler, Slavko Laković, Milutin Jakšić i drugi bili su zatvoreni i osuđeni od suda u Segedinu. (5) Starešina Slavko Laković i zamenik starešine Kosta Šević, bili su osuđeni na dve godine i 6 meseci robije; a načelnik društva Branko Roler, na tri godine robije.


Posle rata društvo je obnovljeno. Prva skupština održana je 21 aprila 1919. Prvih godina bio je slab rad društva. U godini 1923. društvo je pojačalo svoj rad.(6) Soko u Kikindi priredio je 11.3.1923. sijelo sa 3 tehničke i 2 prosvetne tačke.(7) Prvi župni slet u Velikoj Kikindi bio je 1924. U Velikoj Kikindi priređena su još dva sleta, 1929. i 1933. (8) Sokolska fanfara u Velikoj Kikindi osnovana je 4. aprila 1924. (9) Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je 4.1.1925. predavanje brata Katalinića o Sokolstvu. (10) Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi održalo je 11. januara 1925. svoje V sijelo. Govorio je brat Popović o ženi i Sokolstvu. Ostali deo programa bio je ispunjen muzičkim i pevačkim tačkama. (11)

Na Glavnoj godišnjoj skupštini župe Veliki Bečkerek održanoj 7 marta 1926. odlučeno je da na slet u Prag ide i fanfara iz Kikinde kao župska fanfara. (12) U Jugoslovenskom Sokolskom kalendaru za društvo istaknuto je : Starešina je bio Stojan Jakšić, zamenik načelnika Rada Ilijin, načelnica Mila Veselinovičeva, tajnik Milivoj Ćirilov, predavač Mladen Đukin. Članova je bilo 238, članica 117, vežbača 55, vežbačica 22, muškog naraštaja 60, ženskog naraštaja 26, muške dece 150, ženske dece 120, članova u odori 52. Koristili su školu za vežbe, organizovali su javne vežbe, saradnika je bilo 6, prednjaka 36. Knjižnica je imala 488 primeraka. (13)

Sokolsko društvo Velika Kikinda preuzelo je od 1. oktobra 1930. nastavu gimnastike u Državnoj osnovnoj školi. Po sokolskom sistemu radilo se u 36 odeljenja, od kojih je svako imalo, prema nastavnom planu, po jedan čas nedeljno gimnastike. Prosečan broj dece sa kojom se vežbalo iznosio je 1.900.

Za svoj rad sokoli su imali odobrenje od svih nadležnih vlasti, uključujući Ministarstvo prosvete. Društvo je održalo svoju svečanu sednicu 6.septembra 1930. Na sednici je govorio starešina društva Stojan Jakšić. Posle sednice priređena je povorka, u kojoj su osim predstavnika vlasti, vojske i sokola učestvovali i ostali građani. Uveče je bila priređena igranka. Šumadijski seljaci su došli 5. oktobra 1930. da vrate posetu Banaćanima. Sokolsko društvo je korporativno sa svojom muzikom dočekalo goste i otpratilo ih u grad. Na banketu priređenom u čast gostiju 7. oktobra 1930. svirali su naizmenice sokolska muzika i sokolski tamburaši. Sokolsko društvo je 5. oktobra 1930. dočekalo Kruševljane, pevačko društvo „Obilić” u Velikoj Kikindi. U ime grada i zanatlijskog zbora pozdravio ih je starešina društva Stojan Jakšić. Na zabavi istoga društva priređenoj istog dana uveče, među tačkama svirala je sokolska muzika, a na igranci svirali su sokolski tamburaši. Na svečanoj sednici Sokolskog društva 12. oktobra 1930. povodom Koruškog dana bilo je prisutno preko 120 članova. Predavanje je održao starešina sreskog suda Paja Klinovski, zamenik starešine sokolskog društva. Na sednici su bili prisutni i predstavnici vlasti.

Veliku Kikindu posetili su 13. oktobra 1930. ministri Kumanudi, Srškić i Demetrović. Ministre je sa ostalim građanstvom dočekalo i sokolsko društvo sa svojom muzikom. (14) U Upravi društva 1934. bili su : Starešina Stojan Jakšić, načelnik Blagoje Strajnić, načelnica Milena Sandić, prosvetar Mladen Đukin, sekretar Petar Erdeljan i blagajnik Čedomir Bogojević. Članovi uprave bili su dr. Čeda Brančić, Milivoj Ćirilov, Stevan Gajski, Đorđe Brašovan, Vida Vasić, Nada Petrović, Dimitrije Pavlović, Jaroslav Šotola, dr. Marko Belanić, Đorđe Okolišanov, dr. Jovan Sremac, Svetozar Udicki, Vladimir Gligorin, Žarko Armić, dr. Petar Bojanić, Mita Nikolić, Đorđe Basarić i Stevan Bogosavljev. Zamenici su bili : Mila Veselinović, Milivoj Felbab, Nika Kojić, Borislav Borota, Ugorica Budišin i Slavko Sandić. Revizori su bili : Milenko Jegdić, Kosta Brašovan i Aleksandar Dražić. Zamenici su bili : Petar Marković i Arkadije Karanov. U Sudu Časti bili su : Živojin Rotarov, dr. Nikola Medzigradski, dr. Vinko Karlovac, dr. Đoka Granfil i Stevan Rajičević. Zamenici su bili : Mladen Veselinović, Nikola Marković i Jovan Dragojević (15)


Sokolsko društvo Mokrin održalo je 27. 6.1937. uz gostovanje Sokolskog društva iz Velike Kikinde, javnu vežbu na igralištu S.K. „Delije”. Nastupile su sve kategorije vežbača sa sletskim vežbama iz 1937. Članovi društva nastupili su posebno u vežbi sa sekirama. Posle njih nastupile su vrste na spravama. Podmladak je izveo igre. Na kraju je prvi put nastupio konjički odsek sa manješkim vežbama, voltežovanjem i preponama. Nastupilo je 200 vežbača, ali je publike bilo malo. U veče pozorišni odsek je po drugi put prikazao pozorišni komad „Silom lekar”. Posle predstave bila je igranka uz sviranje sokolskog tamburaškog odseka. (16)

Dom društva bio je osvećen 1 decembra 1931. Kad se rešavalo šta bi društvo uradilo za Sokolsku Petrovu petoletku, rešili su da se takozvana Stevančeva Bara isuši, pošumi i da se na isušenom zemljištu napravi vrt dostupan građanima. Time je društvo preuzelo obavezu da pretvori u vrt osamnaest i po katastarskih jutara. Na čelu tehničkog odbora bio je inženjer Mita Nikolajević, direktor vodne zadruge u mestu, a predsednik finansijskog odbora bio je advokat dr. Petar Bojanić. Za isušivanje je dato 300.000 dinara. Na čelu društva bio je dr. Petar Bojanić. Tehnički rad vodio je Blagoje Strajnić sa Biserkom Savić-Brašovan. Društvo je izdalo Spomenicu Sokolskog društva Velika Kikinda, koju je napisao Stojan Jakšić. (17)
Sokoli iz Velike Kikinde reagovali su na događaje u zemlji i svetu. Pomagali su izbeglice iz Čehoslovačke. Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je decembra 1939. sokolsko veče u okviru Petrove petoletke. Pročitano je pismo čehoslovačkog poslanika u Parizu Osuskog, koje je uputio sokolima i građanima u Velikoj Kikindi, zahvaljujući na gostoprimstvu ukazanom izbeglicama iz Čehoslovačke, u martu 1939. (18) Posle stvaranja Banovine Hrvatske vlast HSS je vodila hajku protiv sokolskih društava. O položaju sokola koji su 1940. putovali kroz Banovinu Hrvatsku u članku „Piše nam jedan brat iz Velike Kikinde“ u „Sokolskom Glasniku”: „Pre kratko vreme putovao sam u Zagreb, pokazao sam na željezničkoj stanici, zbog identiteta, sokolsku legitimaciju, ... međutim kad je činovnica videla da je to sokolska legitimacija, bacila mi je kroz prozor, izjavljujući da to „ništa ne vredi“. Isto mi je izjavio i kondukter u vozu, a kad sam se požalio jednom višem činovniku, taj mi je izjavio, da Soko u Banovini Hrvatskoj više ne postoji i da sokolska legitimacija nema značenja. Blizu Novske prišao mi je jedan gospodin i izjavio mi, da skinem sokolsku značku, dok ne dođe „Zaštita“ i dok gore ne prođem“. (19)
U sezoni 1939-1940. pozorišni odsek sokolskog društva u Velikoj Kikindi je priredio 20 predstava sa 15 izvedenih pozorišnih dela. Igralo se uglavnom nedeljom popodne. Pored brojne školske omladine, predstave je posećivao veliki broj građana koji nisu bili u redovima sokola. (20) Svečanom predstavom Sterijine komedije „Pokondirena tikva” sokolsko društvo u Velikoj Kikindi počelo je 20. oktobra 1940. svoju treću sezonu. T. Granfil je kao reditelj spremio komad i u njemu glumio. Gluma članice sokola Brašovan i sokola Rotarova bila je po oceni pisca članka u „Sokolskom glasniku“ solidna. Novu sezonu otvorio je pročelnik pozorišta Lj. Trpković. U svom govoru izneo je smernice i vaspitnu ulogu pozorišta. Među 500 gledalaca predstave bilo je mnogo srednješkolske omladine. Planirano je da 26. oktobra 1940. predstava „Pokondirena tikva” bude ponovljena, kao oproštajna igra R. Rotareva, koji je odlazio na odsluženje kadrovskog roka. U članku su najavili sokolsko selo sa programom koji je trebao da izvede sokolski podmladak. Pored horskog pevanja i recitacija trebala je da bude prikazana Nušićeva dečja komedija „Naša deca”. (21)

Društvo je proslavilo „Materice” uz prigodan program u svom domu. Govorio je prosvetar društva M. Ćirilov o potrebi održavanja narodnih običaja i o vaspitanju dece po sokolskom sistemu. Deca su vezala sestru Jelenu Granfil, pa je podeljeno mnogo poklona. Istog dana su članovi prosvetnog odbora održali tri predavanja i to dr. Marko Belanić u Sokolskom društvu Iđoš. Mladen Đukin u Bočaru i inž. Mita Trifunac u Banatskom Aranđelovu. Predavanja su imala za cilj prosvećivanje naroda i širenje sokolske ideje. (22) Uprava župe je planirala da proslavu 20-godišnjice održi u Velikoj Kikindi 16 i 17 juna 1940. i da istovremeno održi XV župski slet u Velikoj Kikindi, a da 15 juna 1940. održi opšta župska takmičenja članova, članica i naraštaja u Velikoj Kikindi. (23) List „Jugosloven” iz Velike Kikinde, javio je da je slet Sokolske župe Petrovgrad, kao i proslava 20-godišnjice župe Petrovgrad, i proslava 30-godišnjice Sokolskog društva Velika Kikinda odloženi zbog uredbe o zborovima. Iz štampe je izašla Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda, koju je uredio Stojan Jakšić.(24)

Društvo je proslavilo trideset godina rada 16 i 17 juna 1940. Trebalo je da se održi slet župe Petrovgrad ali se odustalo od sleta. Takođe trebalo je da se proslavi dvadesetogodišnjica župe i osvećenje župske zastave koju je poklonio župi general Dragutin Ristić, koji je prvi ušao u Veliki Bečkerek i Kikindu sa srpskom vojskom. U Spomenici se davalo : Prvo „Političke prilike” iznosilo se pod naslovom „Vojvodina u novom zamahu”, nacionalni, politički i kulturno-prosvetni rad prvaka vojvođanskog javnog života u XIX veku. Prikazan je ekonomski život, kao i rad na zadrugarstvu, rad Matice srpske i Sokolskog društva. Bio je prikazan pokret Vase Stajića, koji je za deset godina neumornog rada osvojio omladinu Vojvodine. Stajićev program bio je : Svom narodu služiti svim silama i u toj službi ne prezati od kakvih žrtava. Imao je mnogo saradnika, između ostalih dva sokola iz Velike Kikinde, koji su položili svoje živote za svoje ideale. U prvom delu poslanice bile su uspomene prvog starešine Slavka Lakovića, na osnivanje sokolskog društva. U Spomenici je poseban članak bio posvećen osnivanju Sokolske župe u Ugarskoj, na inicijativu Sokolskog društva iz Kikinde. Prikazani su u Spomenici detaljno progoni mađarskih vlasti. Spomenica je bila ilustrovana slikama iz života i rada sokolstva u Ugarskoj. (25) Sokolska štampa pratila je život sokola dobrovoljaca, koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Dr. Ivan Veselinović preminuo je 1940. u 85 godini. Pre Prvog svetskog rata osnivao je skoro sva nacionalna i kulturna društva u Velikoj Kikindi, u kojima je i sam sarađivao. Nije želeo da se ističe u društvima. Na početku rata prebegao je u Srbiju sa svojim sinovima. Tu se i ako star, javio u dobrovoljce. Sa srpskom vojskom prešao je goleti Albanije. U sokolu je istrajno sarađivao od dana osnivanja. Svima je služio na ugled. U brojnoj sokolskoj omladini sa ponosom je gledao narodnu uzdanicu. Kada je u maju održana sokolska smotra, i pored duboke starosti, bio je prvi. (26) Sokolsko društvo priredilo je sokolsku večeru 1 marta 1941. Kao gosti prisustvovali su Niko Bartulović, književnik i glavni urednik lista „Sokolski Glasnik”, kao i jedna grupa sokola iz Novog Bečeja.. U svom članku u „Sokolskom glasniku“ Niko Bartulović je istakao : „Asanacija t.z.v. Stevančeve bare, nekadašnjeg rugla Kikinde, i njeno pretvaranje u park, koji će biti ponos te lepe varoši, pretstavlja jedan od najznatnijih zaveta, učinjenih u okviru Petoljetke, u čitavoj Jugoslaviji. To se najbolje vidi iz činjenice, da se tu radi o čitavih 18 jutara terena, gde je mestimice trebalo nasipati do pet metara u vis, i gde su već udešena veštačka jezera, široke aleje, gajevi crnogorice, lipa, topola, vrba i ostalog stabalja.” (27)


Sokolsko pozorište iz Velike Kikinde gostovalo je 16 februara 1941. po drugi put u Novom Bečeju. Pred prepunom dvoranom sokola i građana prikazana je komedija u tri čina „Zec” od Mjasnickog. Pre početka predstave pročelnik sokolskog pozorišta iz Velike Kikinde, Ljubomir Trpković naglasio je vaspitnu moć sokolskog pozorišta. Na kraju je rekao : „...Sloboda nam je draža od svega i za nju ćemo sve žrtvovati ... .” Sokolsko pozorište prikazalo je 15. februara 1941. po drugi put Ćorovićevu dramu „Ajša”. Predstavi je prisustvovao veliki broj osoba sa sela koje je privuklo sokolsko pozorište. Prisustvovala su beslatno i lica koja su pohađala analfabetske tečajeve u gradu. (28) Dečje sokolsko pozorište u Velikoj Kikindi dalo je 2 marta 1941. dečiju komediju u tri čina „Car Ćira” od od M. Sretenovića u preradi reditelja Radice Rotareva. Glavnu ulogu imao je Đ. Jovičin, učenik gimnazije. (29) Jovan Ćirilov je istakao da su njegove prve uspomene pozorišne. Tridesetih godina 20 veka, u Kikindi je gledao Sokolsko pozorište, putujuće teatar koji je gostovao po vojvođanskim gradovima. Na jednu od tih predstava odvela ga je služavka. (30)

Na svečanoj sokolskoj akademiji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1995. upravnik JDP, Jovan Ćirilov govorio je o svojim uspomenama iz detinjstva u sokolskoj kikindskoj župi. Istakao je : „Sećam se da se u velikoj zgradi kikindske sokolane odvijala bogata aktivnost. Sve što se događalo može da stoji kao primer celokupnog sokolskog pokreta na tlu Kraljevine Jugoslavije. ... U sokolani su se dešavali pozorišni događaji, teatarska amaterska delatnost samih članova, ali i gostovanja uglednih profesionalaca iz jugoslovenskih kulturnih centara (među njima ... Rahela Ferari, Milan Ajvaz, bračni par Tanhofer – Ivica i Tomislav, Branka Veselinović tada Andonović, i mnogi drugi), kao i lutkarsko pozorište koje je bilo bajkovit svet za sebe. ... . Kad je okupator grunuo u našu zemlju 1941. godine osvojio je i sokolanu, taj ogromni zamak detinjstva moje generacije. ... Našem detinjstvu došao je kraj. Došao je kraj mnogo čemu lepom, te i sokolskom pokretu. Trebalo je pola veka da se obnovi. “ (31)

U Banatu pre Prvog svetskog rata ugarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava samo u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi neko društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. Srbi u Banatu osnovali su 1907. „Snaga” u Mokrinu, a naredne 1908. devojački Soko u Kikindi, ... . U Velikoj Kikindi učitelj Slavko Laković okupio je u proleće 30 mladih ljudi sa željom da se osnuje srpsko sokolsko društvo. Posle smetnji Srpski soko je počeo sa radom 30. juna 1912. Društvo u Velikoj Kikindi bilo je sokolska matica za Banat, pa i za Budimpeštu. Za vođu društva došao je Branko Roler iz Novog Sada. Na inicijativu iz Novog Sada osnovana je župa Velika Kikinda. Po objavi rata Srbiji župa i sva društva bili su ukinuti a njihovi predstavnici pohapšeni. Posle Prvog svetskog rata rad društva je bio obnovljen. Sokolsko društvo dobilo je svoj dom 1 decembra 1931. Pozorišni odsek sokolskog društva u Velikoj Kikindi vodio je Sokolsko pozorište. Među najkrupnijim zadacima sokola za sokolsku Petrovu petoljetku bila je odluka društva da isuši Stevančevu baru, pošumi je i napravi park. Spomenica Sokolskog društva izašla je 1940. Sokoli iz Velike Kikinde reagovali su na događaje u zemlji i svetu. Između ostalog pomagali su izbeglice iz Čehoslovačke. Na sokolskoj večeri 1 marta 1941. bio je prisutan Niko Bartulović, književnik i glavni urednik lista „Sokolski Glasnik”. Zajedno sa ostalim sokolima, Niko Bartulović je svojim člancima i govorima pripremao sokole za odsudnu borbu protiv nastupajućeg fašizma. Posle Aprilskog rata 1941. sva sokolska društva bila su zabranjena a posle rata nisu bila obnovljena. Svoja sećanja na pozorišni život u sokolani izneo je 1995. upravnik Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, Jovan Ćirilov.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :
1. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
2. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
3. „Tridesetgodišnjica Sokolskog društva u Velikoj Kikindi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 10 maj 1940, br. 19, str. 3;
4. „Spomenica petnaestogodišnjice Sokolskog društva u Vel. Bečkereku 1912-1927, Vel. Bečkerek 1927, str. 14, 15;
5. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
6. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
7. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 55;
8. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
9. A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
10. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 31;
11. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 32;
12. ab., „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 94;
13. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, Ljubljana 1929, str. 135;
14. „Sokolsko društvo Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. novembar 1930, br. 27, str. 6;
15. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. CXLVII;
16. „Sokolsko društvo Mokrin”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 10;
17. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
18. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 2;
19. „Piše nam jedan brat iz Velike Kikinde“, „Sokolski glasnik“, Beograd 15.mart 1940, br. 11, str.6;
20. „Sokolski život u Velikoj Kikindi”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 2;
21. „Sokolsko pozorište u Velikoj Kikindi otpočelo je novu sezonu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1940, br. 43, str.7;
22. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 5 januar 1940, br. 1 str. 5;
23. „Župski slet i proslava 20-godišnjice Sokolske župe Petrovgrad”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 6;
24. „Odložen slet Sokolske župe Petrovgrad u Velikoj Kikindi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 juni 1940, br. 25, str. 2;
25. „Tridesetgodišnjica Sokolskog društva u Velikoj Kikindi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 10 maj 1940, br. 19, str. 3;
26. „Smrt zaslužnog sokola Dr. I. Veselinovića”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 11 oktobar 1940, br. 41, str. 4;
27. „Uzorno Sokolsko društvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 3;
28. „Iz Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;
29. „Uzorno Sokolsko društvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 3,4;
30. „Sećanje na Jovana Ćirilova”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2014, br. 53-54, str. 28;
31. „Reč Jovana Ćirilova, domaćina svečane sokolske akademije”, „Oko sokolovo“, Beograd, jun 1995. god, br. 2, str. 4;