Sokolska slovenska kultura

Sokolstvo je u svom programu tražilo saradnju i zbliženje svih slovenskih naroda. U glasniku Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” istaknuto je : „ ... sokolstvo u svome radu i u svojim nastojanjima ne pokazuje na ono što nas razjedinjuje, nego traži i pronalazi ono što ujedinjuje i združuje, držeći se načela da su nam isti : jezik, običaji, zemlja na kojoj živimo, priroda i, može se reći, sve ostalo. ... Treba da učimo jedni od drugih; treba da jedni drugima priznajemo i vrline, a ne samo da pokazujemo na mane i greške. Naše sokolstvo stavilo je to u svoje zadatke i od toga neće i ne želi nikada da odstupi.” (1) Posle dvadeset godina života u Jugoslaviji sokolima je život pokazao da do zbližavanja nije došlo. Za njih jedan od najvažnijih razloga bila podela na dve vere. A. Štefan je poznavao porodicu, u kojoj su muška deca bila pravoslavci, i vatreni Srbi, a ženska deca katolkinje, i ljute Hrvatice. Deca su pripadala dvema nacijama a isti roditelji. Ipak nije smatrao da je narodnost prirođena. Po njemu narodnost je stvar vaspitanja, koju pojedinac u većini slučajeva i nehotice prima od roditelja, u školi, u životu. Sokoli su ponavljali Štrosmajerove reči : „Šteta, sramota i grehota bi bila da, što smo samom vjerom jedni drugim bliži, da budemo jedni prema drugima to odurniji i nesnosniji!”. (2) Sokolstvo i njegovi članovi književnici, su zajedno sa ostalim društvima pokušali da putem kulture objedine i združe stanovništvo Jugoslavije. Starešina Sokolske župe Mostar Čeda Milić je istakao : „Upoznati selo i upoznati seljaka, njegov život i dušu, to je najveća i najteža zadaća sokolstva.” (3) Istaknuti umetnici bili su članovi sokolskih društava. Književnik Branislav Nušić bio je član Sokolskog društva Beograd I .(4) Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je 4.1.1925. predavanje brata Katalinića o Sokolstvu. (5) Sokolsko društvo Zagreb I izdalo je „Sletovku” za mešoviti hor. Reči je napisao brat Katalinić-Jeretov, a muziku brat Ivan Muhvić. (6) Sem članstva u sokolima Katalinić Jeretov je bio član Jadranske Straže. Rikard Katalinić Jeretov iz Splita uređivao je „Mladi stražar” list podmladka Jadranske Straže.U listu je 1931. objavio „Pjesmu iz prošlosti” :



Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je 23. 11. 1924. pozorišno poselo na kome je prof. Ivakić govorio o životu i radu Nušićevu, a naraštaj prikazao „Naša deca” od Nušića. Sokolsko društvo Zagreb I je priredilo 17.1.1925. Slavensko veče posvećeno braći Rusima. Članovi ruske sekcije društva i ruski umetnici izveli su program. Brat V. Manakin govorio je o „zadacima ruskih sokola u inostranstvu”. (8)

Sokolsko društvo u Novom Sadu, osnovano 1905. održavalo je svoje vežbe u porti Nikolajevske crkve, dok mu Matica srpska nije ustupila prostorije u svojoj zgradi zadužbini Marije Trandafil.
Prilikom osvećenja Sokolskog doma u Novom Sadu 1 decembra 1936. u ime Matice srpske u Novom Sadu govorio je podpredsednik dr. Aleksandar Moč. U svom govoru je istakao : „ ... I naše Sokolstvo, kao i Matica Srpska uzidalo je u svoje temelje značajnu ideju sveslovenske uzajamnosti. Naše Sokolstvo, kao i Matica Srpska neumorno su radili i rade na jačanju našega naroda putem prosvete, širenjem velikih moralnih i etičkih načela, altruizma, humanosti i snaženjem nacionalne svesti. Identični su ciljevi Matice Srpske i Sokolstva, te je posve prirodno što će se Matica Srpska uvek naći sa Sokolstvom na istom polju rada, što će zajednički težiti za ostvarenjem istih ciljeva i ideala. Obe ove ustanove su pod tuđom vlašću prošle kroz mnoge peripetije, koje su njihov rad prekidale, zabranjivale, njihove ideologe, protagoniste, osnivače i saradnike su ganjale, jer su i ovim dvema narodnim organizacijama nazirale nov pokret, nov život za kulturni, moralni, ekonomski, fizički i nacionalni preporod našeg slovenskog naroda. I rad Matice Srpske i Sokolstva bio je protkan dubokim nacionalizmom i ljubavlju prema svome rodu, a Sokolstvo je povrh toga u svojoj suštini bilo i revolucionarno. Zar se ideje velikoga Tirša i Fignera nisu ostvarile u svrstavanju mnogih Sokola omladinaca u jugoslovenske dobrovoljačke odrede i u redove čehoslovačkih i poljskih legionara ?


Matici Srpskoj su udarili temelje veliki srpski prosvetni radnici, rodoljubi, trgovci, ekonomi i zanatlije, oko koje se okupio čitav naš živalj, a Sokolstvo je pod idejama svojih velikih osnivača okupilo svu narodnu snagu – omladinu, da bude u službi svoje Nacije. Ni Matica Srpska, ni Sokolstvo ne mogu i neće biti u službi pojedinih političkih organizacija, jer bi to značilo negiranje one ideologije, kojoj je cilj dobrobit sveukupne državne zajednice. Odajem duboku poštu svima velikanima sokolskim iz prošlosti i iz sadašnjice sa željom, da Sokolstvo ostane i nadalje onaj idealne narodni pokret, koji će raditi ne samo na podizanju svih telesnih i moralnih sila naše omladine, nego će biti i nosiocem verske pomirljivosti i snošljivosti, bratske ljubavi, pravde i istine, nosiocem ideje narodnog i državnog jedinstva i sveslovenstva. U tom znaku nek Vam je srećan rad. Zdravo!”. (9) Pesmu „Hajte braćo, hajte sestre ... “ spevao je brat dr. Voja Rašić 29 septembra 1907. Komponovao ju je Isa Bajić. Prvi put je pevana na javnoj vežbi Srpskog sokola u Novom Sadu 23 novembra 1907. (10) Sokolsko društvo Beograd III je u svom razgranatom prosvetnom radu posvećivalo uvek pažnju vokalnoj i instrumentarnoj muzici. Članovi muzičke sekcije često su nastupali na sokolskim priredbama i svojim sviranjem raznih kompozicija požnjeli uspehe. Održavali su i posebne večeri. Vokalna muzika takođe je bila često zastupljena na sokolskim priredbama. Pojedinci i muški hor nastupali su izvodeći dela jugoslovenskih kompozitora. Na inicijativu brata Stanka Benedikta Sokolsko društvo Beograd III održalo je Člansko poselo 20 aprila 1940. posvećeno stogodišnjici kompozitora Čajkovskog. Veče je otvorio II zamenik starešine društva Ivan Trinajstić i izneo život i rad Čajkovskog. Istakao je da je slovenska muzika većinom rađena po motivima narodnih pesama i napeva. Čajkovski je zajedno sa Musogorskim, Dvoržakom i Šopenom najizrazitiji predstavnik takve muzike. Braća Stanko Benedikt na klaviru i Stanislav Kovačević na violini svirali su nekoliko kompozicija Čajkovskog, a na kraju je gđa Brajilovski upotpunila veče sa nekoliko slovenačkih narodnih pesama. Izvođači su bili pozdravljeni aplauzom. (11)


Savez Sokola nije uspeo da prevaziđe verske razlike, posebno na selu. Za sokole nacija se manifestovala u kulturi. Sokolstvo i njegovi članovi književnici, zajedno su sa ostalim društvima pokušali da putem kulture objedine i združe stanovništvo. Sarađivali su sa Maticom srpskom i drugim kulturnim društvima. Književnici su bili članovi sokolskih društava i učestvovali su u kulturno-nacionalnom radu sokola. Sokoli su zajedno sa ostalim rodoljubivim društvima težili slovenskoj uzajamnosti i zato su priređivali Slavenske večeri. Podržavali su ruske emigrante u Jugoslaviji i njihovu književnu aktivnost. Kao opštenarodna organizacija koja je imala svoja društva i seoske čete širom Jugoslavije Savez Sokola težio je da slovenska kultura bude dostupna što širim slojevima stanovništva.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. A.Štefan, „U prilog našem jugoslovenskom stanovištu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1936, br. 1, str. 9;
2. A.Štefan, „U prilog našem jugoslovenskom stanovištu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1936, br. 1, str. 9;
3. Čeda Milić, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 30;
4. Statističar, dr. Relja Aranitović, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 26, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
5. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 31;
6. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 32;
7. „Mladi stražar” list podmladka Jadranske Straže, Split, 15.12.1931, br. 4, God. III, str. 61;
8. „Godišnja skupština Sokolskog društva I u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 47;
9. Dragutin D. Došen, „Osvećenje Narodnog spomen doma kralja Aleksandra I
ujedinitelja u Novom Sadu 1-XII-1936”;
10. „Hajte braćo, hajte sestre ... “, „Vesti”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 mart 1937, br. 4, str. 83;
11. „Vesti Sokolskog društva Beograd III”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, God. IV, str. 103;