Pregaoci Sokolskog društva u Rumi

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. Za srpski narod s druge strane Save, Drine i Dunava bilo je to podstrek na snažnije buđenje nacionalne svesti. Beograd je postao uzdanica Srbima na jugu, severu i zapadu. Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske. (1)

Trebalo se odupreti mađarizaciji, koja je bila u punom jeku. Srpski soko u Rumi osnovan je 19 maja 1905. Na skupštini su izabrani : starešina dr. Žarko Miladinović; zamenik starešine Dušan Popović, ravnajući učitelj; vođa dr. Mladen Simonović, advokat; tajnik Tane Birovljev, blagajnik Mihailo Breberina. Članovi odbora : inž. Jovan Tatić, Đoka Žigić, Vojislav Nikolajević, Jovan Đorđević, Đura Vuković, Toša Isajlović i Fedor Kiselički. Zamenici su bili : Pera Vujin, Milan Dimitrijević, Sima Marić i revizori : dr. Dušan Dima, Svetozar Spaić i Mladen Radaković. Sokoli su vežbali u dvorani škole. Vežbale su se proste vežbe i vežbe na spravama. Negovana je i nacionalna pesma. Prosvetni rad bio je propaganda za sokolstvo, oduševljenje za sokolsku ideju, podizanje morala i vere u narodnu budućnost. Pažnja je bila posvećena sokolskoj deci, ili kako je govoreno „Malome sokolu”. Vršeni su izleti u okolna sela : Voganj, Jarak i Vojku, gde je uvek bio zastupljen „Mali soko”. Priređeni su izleti u Radujevac kod Negotina (lađom kroz Đerdap), Vransku banju, Niš i Staru Srbiju. (2)

Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; ... . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.
Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (3)

Sokolsko društvo Ruma bilo je zabranjeno u Prvom svetskom ratu. Posle rata obnovilo je svoj rad. Sokolska župa Beograd „Dušan Silni” obrazovana je na prvoj sednici zbora 24.9.1920. Župi je pripalo deset sokolskih društava : Beograd, Zemun, Vršac, Obrenovac, Pančevo, Ruma, Smederevo, Smederevska Palanka, Sremski Karlovci i Stara Pazova. (4)

Sokolsko društvo u Rumi je uz sudelovanje Vrdničkog i Zemunskog društva priredilo javnu vežbu na Vidovdan u Vrdniku kod manastira Ravanice. Narod iz sremskih sela se okupljao na manastirsku crkvenu slavu. Rumski sokoli su 1924. nastupili sa većim brojem članova i obimnijim programom nego ranijih godina. Program javne vežbe u blizini manastira bio je : 1. Vežba vrteškama od ženske dece; 2. Vežbe zastavama od muške dece; 3. Proste vežbe uz pesmu od ženskog naraštaja; 4. Vežbe palicama muški naraštaj; 5. Proste vežbe sarajevske od članova; 6. Vežbe na spravama članovi, 7. Vežbe na vratilu zemunski članovi; 8. Vežbe skupinske vrdnički članovi. Vežbe je pratila muzika Vrdničkog Ugljenika. Radu rumskoh sokola doprineli su prednjaci i vežbači među kojima se isticao načelnik Mihajlo Lukić, koji je 1923. položio prednjački ispit a gimnastičko obrazovanje stekao u Danskoj. U godini 1924. starešina društva bio je trgovac Mihajlo Janković, podstarešina profesor Ivan Baretić, a blagajnik trgovac Nikola Telenek. (5)
Posle zastoja društvo Ruma intenzivno je radilo od 1928. Svake godine održavalo je javni čas i akademiju na dan Ujedinjenja 1 decembra. Bilo je deset vežbačkih kategorija : članovi, članice, muški naraštaj A, muški naraštaj B, ženski naraštaj, muška deca gimnazije, ženska deca gimnazije, ženska stručna škola, muška deca osnovne škole i ženska deca osnovne škole. Kategorije su vežbale 24 časa nedeljno. Održavao se 1 čas nedeljno za sokolske prednjake. Društvo je 24 maja 1931. posvetilo društvenu i naraštajsku zastavu. Kum i darodavac društvene zastave bio je brat Dušan Ostojić, a naraštajske zastave brat Mirko Bajić. Crteže zastava izradio je brat dr. Roman Soretić. Zbog stalnog priliva novog članstva, naročito naraštaja i dece prostorije društva u državnoj realnoj gimnaziji, nisu bile dovoljne. Dana 1 decembra 1936. društvo se zavetovalo na svoj petogodišnji program u okviru Sokolske Petrove petoletke. Jedan od zaveta bio je izgradnja sokolskog doma. Društvo je sabiralo priloge od članstva. Gradsko veće je na sednici 23 aprila 1937. donelo jednoglasan zaključak, da se Sokolskom društvu Ruma daruje zgrada i zemljište od 2.714 kv. metara, u sredini grada.

Učestvovali su na sletovima u Skoplju, Beogradu, Ljubljani, Pragu, Sarajevu, Zagrebu, Sofiji, Subotici i Šibeniku. Izradom četverogodišnjeg prosvetnog plana po Saveznom prosvetnom odboru započeli su sokoli u Rumi sistematski rad u prosvetnom odboru. Radom je rukovodio prosvetni odbor društva prema planu, uputama saveznog i župskog prosvetnog odbora i prema mesnim prilikama. Društvo je imalo knjižnicu sa 927 dela raznog sadržaja i seoske čete Platičevo, Voganj, Buđanovci i Stejanovci. Geslo društva bilo je : „Napred, napred, ni koraka natrag!”. (6) U Rumi je održana župska skupština 1928. U ime Sokolskog društva Stare Pazove prisustvovali su starešina dr. Branko Čipčić Bragadin i podstarešina dr. V. Vereš. Na akademiji održanoj uveče učestvovao je ženski naraštaj Sokolskog društva Stara Pazova sa jednom tačkom. (7) Na skupštini je Beogradska Sokolska Župa „Dušan Silni” jednoglasno odlučila da 1928. proslavi dvadesetogodišnjicu sokolskog rada Miroslava Vojinovića, da bi time dala vidnog znaka priznanja za njegov rad u sokolima, a i podstreka mlađima, da se ugledaju na njega, jer kod sokola je bilo priznanja za rad. Fratišek Hofman je bio Čeh, i na poziv sokola iz Beograda došao je 1908. kao prednjak u Srbiju. Prešao je u pravoslavlje 1922. i dobio ime Miroslav Vojinović. (8)

U Upravi društva 1930. bili su Starešina ing. Milan Cvejić, načelnik Mihailo Lukić, sekretar Miloš Vorkapić i predavač Stjepan Lovrić. Bilo je 95 članova, 5 članica, 33 vežbača, 15 muškog naraštaja, 12 ženskog naraštaja i 24 članova u odori. Vežbali su u školi, održavali su javne vežbe. Bilo je 3 saradnika, 2 prednjaka, imali su knjižnicu i tamburaški zbor. (9)

Sokolsko društvo Ruma uspelo je da stvori nacionalno žarište u mestu gde je bio veliki broj neslovenskog stanovništva. U prednjačkom zboru bili su većim delom ljudi sa malim iskustvom u radu, ali zato puni volje i poleta. U Rumi postojala je puna osmorazredna mešovita gimnazija u kojoj je bila jaka organizacija skauta. Zbog nedostatka stručnih prednjaka Sokolsko društvo u Rumi zamolilo je 1930. Tehnički odbor župe Beograd da im pošalje prednjaka koji je trebao da održi prednjački tečaj u Rumi u trajanju od 15 dana. Zbog nemogućnosti odašiljanja slušalaca iz Rume na tečaj u Beogradu, župa Beograd poslala je ing. Vojislava Pajića, zamenika načelnika župe. Tečaj je održan od 7. do 19. oktobra 1930. sa po tri časa dnevno. Slušaoci su bili zaposleni ceo dan tako da je tečaj održavan od 20 do 23 časa. Predavanja su bila teorijska i praktična i to : sokolski sistem i metodika, vežbe na spravama i sa spravama, proste vežbe, laka atletika, istorija sokolstva, sokolska ideja, ... . Slušalaca je bilo 21 i to 16 muškaraca i 5 žena. Preko celog dana bili su zaposleni u svojim radnjama, a uveče su umesto odmora bili na predavanjima. Po završetku tečaja 19.oktobra 1930. održan je ispit. Istog dana održano je selo sa predavanjem i predajom uverenja. Predavanje je održao starešina dr. Soretić o temi „Sokolski idealizam”. Posle predavanja slušaoci tečaja zahvalili su se predavaču Pajiću i u znak sećanja na provedene časove u Rumi predali mu mali kip vežbača sa palicom. (10)
Prilikom osvećenja sokolske društvene i naraštajske zastave 24. maja 1931. u Rumi je priređeno veliko slavlje. Na proslavu su došla sokolska društva Beograd Matica, Beograd I, II i IV, Zemun, Pančevo, Smederevska Palanka, Kragujevac, Valjevo, Požarevac, Aranđelovac, Šabac, Batajnica, Dobanovci, Stara Pazova, Inđija, Stari Banovci, Sremska Mitrovica, Šid, Vinkovci, Nikinci i Ruma. Uz njih bile su seoske čete iz vinkovačkog okruga, ruski sokoli i sokolice iz Beograda, Čehinje u narodnim nošnjama. Hiljade seljaka iz rumske okoline došle su pod barjacima. Povorka od preko 1.500 sokola i sokolica, a isto toliko seljaka iz Rume i okoline išla je uz marševe vinkovačke sokolske fanfare i mitrovačke muzike u mesto, na čelu sa ministrom prosvete,B. Maksimovićem, starešinama društava, rumskim načelnikom i kumovima sokolskih zastava Dušanom Ostojićem, trgovcem i banskim većnikom i Mirkom Bajićem, trgovcem. Rumske ulice bile su okićene zastavama i ćilimovima. Mase Rumljana i Rumljanki oduševljeno su pozdravljali sokole i sokolice kličući kralju, Jugoslaviji, Rusima i Česima. Pred podignutim slavolukom iskićenim trobojkama, cvećem, zelenilom i natpisom „Zdravo”, povorka je stala a starešina društva dr. Soretić održao je govor. Govor su propratili himna i povici Zdravo. Povorka je krenula prema gimnaziji u sokolanu, gde su na letnjem vežbalištu održane probe svih kategorija za javnu vežbu. U podne je bio održan zajednički ručak u letnjoj bašti hotela „Orao”, na kome su uz ministra prosvete bili starešina župe Beograd, Branko Živković, starešine sokolskih društava i predstavnici svih mesnih nacionalnih, kulturnih i humanih društava. Dr. Petar Jović obratio se na češkom jeziku Česima i Čehinjama sa nekoliko reči zahvalnosti. General Artamanov, starešina ruskih sokola u Jugoslaviji, održao je govor, u kome je izneo svu tešku rusku sadašnjicu i veru u budućnost, zablagodario svojoj drugoj otadžbini. Starešina župe i predstavnik Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Branko Živković u svom govoru istakao je Sokolsko društvo u Rumi kroz zadnje 4 godine svojim neumornim radom sasvim podiglo i stupilo u red boljih, jačih i aktivnijih sokolskih društava. Za vreme ručka svirala je vinkovačka sokolska fanfara jugoslovenske, češke i ruske pesme. U Rumu je došao i ban Dunavske banovine Milan Nikolić. Posle podne formirana je sokolska povorka koja je krenula sa zastavama i muzikama na sletište na razvijanje i osvećenje zastava. Sveštenici pravoslavne i rimokatoličke crkve na čelu sa protom Šaulom i prelatom Lakajnerom izvršili su osvećenje zastava. Na javnoj vežbi nastupile su sve sokolske kategorije i izvedene su vežbe određene za slet na Jadranu u Splitu, a osim toga učenici mesne gimnazije izveli su proste vežbe sa sleta župe Beograd 1928. Nastup sokolskih četa iz vinkovačkog okruga, koje su izvele vežbe seoskih četa za beogradski slet, izazvao je aplauze. Uveče je održana u velikoj bioskopskoj sali Vašaš sokolska akademija. Mešoviti hor državne realne gimnazije pevao je sokolske pesme i pratio vežbu „Jadransko Morje”. (11)

Treći prosvetni tečaj Župe Beograd bio je održan 3 januara 1937. u Rumi. Od društava učestvovala su Ruma (32), Sremska Mitrovica (2), Šabac (3), Šid (2), Nikinci (1) i Loznica (1). Nisu učestvovala društva Vrdnik, Bogatić i Erdevik. Od četa bila je četa Platičevo sa dva člana, dok su čete Hrtkovci, Buđanovci, Voganj, Noćaj, Kuzmin, Morović, Divoš, Glušci, Adaševci, Berkasovo, Tovarnik, Šašinci, Lešnica i Jamena nisu poslale nikoga na tečaj. (12) Treće prosvetno okružje održalo je 24 maja 1937. konferenciju u Rumi, a za predsednika je izabran učitelj Albert Lovasić. On je bio okružni prosvetar za III okružje (Ruma). U društvu je bilo 23 vežbača i 12 vežbačica. (13) Na predlog društva Ruma i Odbora za rad na selu župe Beograd 20.1.1937. ukinuta je seoska sokolska četa Hrtkovci. (14) Društvo Ruma imalo je 1937. 7 pripadnika starijih od 62 godine starosti. Dr. Gvido Soretić, advokat, član društva Ruma, bio je rođen 8 oktobra 1878, a upisan novembra 1897. (15)

Sokolsko društvo Ruma održalo je 10 oktobra 1937. komemorativnu sednicu, uz sudelovanje Mešovitog hora realne gimnazije. Sednici je prisustvovao veliki broj građana Rume a posebno omladine. Predavanje o viteškom kralju Aleksandru održao je profesor Petar Ljubić, a na početku i na kraju sednice govorio je starešina društva A. Lovasić. Društvo je održalo u sokolani 19 septembra 1937. komemorativnu sednicu povodom smrti Tome Masarika, prvog predsednika Čehoslovačke. Komemoraciji je prisustvovalo mnogobrojno građanstvo, celokupno članstvo, naraštaj i deca. O Masariku je govorio prosvetar društva dr. Petar Jović. (16) Sokolsko društvo u Rumi imalo je 31.12.1937. 132 člana, 90 naraštaja i 160 dece, ukupno 382 pripadnika, a dobilo je 1937. novu četu Stejanovci koja je imala 31.12.1937. 35 članstva, 3 naraštaja, 17 dece, svega 55. Četa Platičevo osnovana 1932. imala je 31.12.1937. 54 članstva, 23 naraštaja, 46 dece, svega 123. Četa Voganj osnovana je 1933. imala je 31.12.1937. 39 članstva, 12 naraštaja, 50 dece ukupno 101. Četa Buđanovci osnovana je 1934. imala je 31.12.1937. 68 članstva. Četa Jarak osnovana je 1937. (17)


E. Gangl, prvi zamenik starešine Saveza Sokola, posetio je na poziv rumskih sokola Rumu 18 maja 1938. Dva dana pre dolaska Sokolsko društvo pozvalo je građane da svoje domove i radnje iskite narodnim bojama. Poziv je naišao na odziv i 18 maja glavne ulice bile su iskićene. Gangl je stigao vozom iz Beograda. U njegovoj pratnji bili su dr. Mihailo Gradojević, starešina sokolske župe Beograd i Dragi Lazarević, član uprave i saradnik „Pravde”. U pet automobila, domaći i gosti, krenuli su u stan dr. Petra Jovića, prosvetara društva. Gangl je posle toga otišao da poseti gimnaziju. Na ulazu ga je dočekao direktor Mihailo Milinković, uveo je goste u nastavničku sobu, upoznao sa prisutnim nastavnicima, pozdravio kratkom besedom, na koju mu je Gangl odgovorio ističući ulogu koja škola ima u vaspitavanju omladine i značaj uzajamnog razumevanja i dopune sa sokolima. Naročito srdačan doček priredila su deca osnovne škole Ganglu. Deca su se poređala od ulaza, kroz hodnike, do dvorane, gde su čekali svi učitelji i učiteljice. Među decom bio je stari upravitelj škole, koji je tog trenutka zaboravio svoju tešku bolest i izašao da vidi kako prolazi njegovom školom starešina sokola. Gangl je zatim posetio opštinu. Posle ručka Gangl je posetio Venac i manastir Krušedol. Pred manastirskom kapijom, goste je dočekao nastojatelj manastira Sava Petković, sa bratijom. Detaljno i stručno je pokazivao sve znamenitosti zadužbine i svetinje. Gang je u svom govoru istakao da neće i ne može propasti narod koji ima ovu veru i ovaku snagu. Posle manastira Gangl je otišao na svečanu sokolsku sednicu. U gimnaziji dvorana je bila dupke puna sokola, prijatelja sokolskih, građana i predstavnika svih narodnih, prosvetnih i dobrotvornih društava u Rumi. Bilo je preko 1.500 prisutnih. Posle svečane sednice priređena je večera u Srpskom domu, na kojoj je uzelo učešća više od 80 osoba, mnogi sokoli, predstavnici državnih, i samoupravnih vlasti, društava i udruženja. (18) Sokolsko društvo Ruma održalo je Javni čas 29 maja 1938. Pre podne održane su probe, doček gostiju i povorka kroz grad. Posle podne izvedena je javna vežba sa svim vrstama i na kraju igrana odbojka. (19)

Društvo u Rumi bilo je svesno veličine i značaja istorijske godine 1918. kada je prestala Golgota i nastao Vaskrs srpskog naroda. Odlučilo je da dvadesetogodišnjicu oslobođenja i ujedinjenja proslavi na najsvečaniji način. Društvo je htelo da među svojim pripadnicima ukaže svu lepotu borbe za oslobođenje i ujedinjenje. Kao početak i uvod u proslavu jubilarne godine društvo je sa svim kategorijama i sa biciklističkom sekcijom i mnogobrojnim građanima posetilo Oplenac, zadužbinu kralja Petra, i u njoj pripalilo voštanicu, a nakon održanog pomena, na kome je pevao sokolski hor, položilo venac na grob kralja Petra. Govorio je starešina društva Lovasić. Sokoli su razgledali zadužbinu i njene mozaike. Sokolima su se pridružili siromašniji građani, kojima je ispunjena želja da vide Oplenac. (20). Prosvetar Sokola iz Rume, brat Miloš Mihailović, na skupštini župe u Beogradu, izneo je rad Prosvetnog odbora društva u toku 1938. Održana je dečja akademija sa 600 učesnika, Ruma je priredila bratu Ganglu svečani doček prilikom posete, održan je javni čas sa 1.000 posetilaca, pohod na Oplenac sa 170 učesnika, proslava dvadesetogodišnjice ulaska srpske vojske u Rumu, idejna škola, rad na sokolskoj štampi, jer je društvo izdavalo svoj glasnik. U izveštaju je istaknuto : „Prosvetni rad u Rumi bio je vezan sa našim sokolskim i nacionalnim priredbama i manifestacijama, te nije bilo ni jedne sokolske ili nacionalne priredbe, na kojoj nije bila manifestovana naša sokolska i nacionalna misao”. Prosvetar Petar Jović podneo je ostavku. (21)

Sokolsko društvo u Rumi položilo je 1 decembra 1936. u okviru Sokolske Petrove petogodišnjice svečani zavet da će podići dom, kao večan spomen kralju Aleksandru, a za telesni, duhovni, moralni, nacionalni i društveni napredak omladine Rume. Sokoli su zamolili Gradsko veće Rume da im pokloni jedno od svojih imanja. Gradsko veće je pod predsedništvom nacionalnog radnika Lazara Jovanovića donelo jednoglasan zaključak 23. aprila 1937. da sokolima dodeli gradilište u sredini grada. Nekoliko građana, kojima je sokolstvo bilo trn u oku, žalilo se i organizovalo protesne skupštine. Više upravne nadzorne vlasti su njihove žalbe odbacile kao neumesne. Po zamisli uprave društva sokolski dom trebao je da bude središte nacionalnog, sokolskog, kulturnog i prosvetnog života i rada u Rumi, pa je radi toga zamišljeno, da se pored vežbaonice i drugih potrebnih prostorija sazida velika sala sa pozornicom, koja bi služila ne samo rumskim sokolima, već i svim mesnim kulturnim i nacionalnim ustanovama. Idejnu skicu uradio je arhitekta i sokolski radnik Miloš Kovarž. Rumski sokoli su 3. maja 1939. udarili temelje svom domu, a na osvećenju temelja bili su 21. maja 1939. Đuro Čejović, ministar za fizičko vaspitanje naroda, dr Jovan Radivojević, ban Dunavske banovine i predstavnici vojnih i civilnih vlasti, sokola, mesnih ustanova i građanstvo. Osvećenje Doma obavljeno je 26. novembra 1939. Bio je prisutan bivši narodni poslanik sreza rumskog senator Dimitrije Magarašević. Savez Sokola predstavljali su dr. Vladimir Belajčić i Ljubomir Maksimović. Župu Osek zastupao je dr. Paja Šumanovac, starešina Sokolskog društva Vinkovci, sa kojim su došli brojni predstavnici njegovog društva sa sokolskom fanfarom. Od sokolskih društava bili su zastupljeni Beograd, Zemun Matica, Zemun I, Pančevo, Šabac, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Šid, Inđija i Irig. Sam čin osvećenja obavio je vikarni episkop Vikentije Prodanov uz asistenciju nekoliko sveštenika. Tolerantni i liberalni kao i svi sokoli rumski sokoli su želeli da se čin osvećenja obavi i po obredu rimokatoličke crkve. To nije bilo moguće, jer im je bilo dostavljeno rešenje đakovačke biskupije, po kome rimokatolička crkva ne može to uraditi, ako ujedno i koja akatolička crkva takođe osvećuje. U govoru koji je održao starešina društva dr. Petar Jović, istaknuto je : „ ... Nas ne smeju i neće ni jednoga časa pokolebati u našem sokolskom i nacionalnom radu trenutne žalosne pojave i teške prilike u izvesnim krajevima naše otadžbine, u kojima su naša braća i sestre izvrgnuti pogrdama i napadajima, a njihova i sokolska imovina oštećivanjima i uništavanju. Isto tako neće ubiti naše slovenske osećaje i misli momentalna zla sudbina braće Slovena sa severa, jer mi i pored svega toga duboko verujemo u preporod i misiju Slovenstva. ... „A ako – po pismu brata D-ra Laze Popovića – poneku bitku i izgubimo, mi još do sada nismo pobeđeni”. A nećemo biti pobeđeni ako – opet po rečima brata D-ra Laze Popovića – naš sokolski dom bude „kovačnica karaktera za velike poslove, koji nas čekaju.” (22) Prosvetar društva iz Rume, brat Miloš Mihailović, na skupštini župe u Beogradu, izneo je rad Prosvetnog odbora društva u toku 1939. Istakao je da je celokupan dotadašnji rad društva bio podređen podizanju doma. Pošto je dom podignut mogao se očekivati zamašniji rad. Ali po njegovim rečima : „Samo ako se ne stavi neka nova prepreka, kao ratna psihoza, koja je inače mnogo nama samima smetala”. (23)

Socijalni odsek Sokolskog društva Ruma održao je 6 aprila 1940. akademiju u Sokolskom domu Kralja Ujedinitelja. Nastupio je hor sokolica pevačica pod upravom Katice Nenadović. Na akademiji ženska deca vežbala su tačku „Devojčice pričaju”, ženska deca iz gimnazije tačku „Polkin ples”, članice i naraštajke tačku „Valcer”, ženski naraštaj u narodnim nošnjama tačku „Proste vežbe za 1941 godinu”. Muška i ženska deca izvela su tri prikaza J. Udickog, od kojih se isticala „Vesela gozba”. Sokolana je bila ukrašena slikama, zelenilom i ćilimovima. (24)

Za vreme Drugog svetskog rata zabranjen je Savez Sokola i njegova društva. Posle rata Predsedništvo ASNOS-a donelo je odluku kojom se ovlašćuje Inicijativni sportski odbor Srbije, da može preuzeti na rukovanje svu pokretnu i nepokretnu imovinu bivših fiskulturnih saveza, koju će upotrebiti za reorganizaciju i unapređenje fiskulture. (25) Rato Dugonjić u svom članku „11 novembar”, optužio je „Soko” zajedno sa „Hrvatskim Orlom”, da je nastojao da omladinu odgoji u šovinističkom i antidemokratskom duhu. (26) Orlovi su bili klerikalna telovežbena organizacija koja je podržavala Austriju, a sokoli su bili liberalna organizacija koja se borila za Jugoslaviju. Redakciji lista „Fiskultura” u kome je objavljen njegov članak nije smetalo da u članku Jozefa Pospeha „Fiskultura u Novoj Čehoslovačkoj” istakne da se za osnovno telesno vaspitanje u tadašnjoj Čehoslovačkoj brinuo Soko. (27)
Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske. Srpski soko u Rumi osnovan je 1905. Trebalo se boriti protiv mađarizacije. Posebna pažnja bila je posvećena sokolskoj deci, ili kako se govorilo „Malome sokolu”. Društvo je bilo zabranjeno u Prvom svetskom ratu. Posle rata obnovilo je rad. Posle zastoja sokolsko društvo Ruma intenzivno je radilo od 1928. Svake godine održavalo je javni čas i akademiju na dan Ujedinjenja 1 decembra. Učestvovali su na sokolskim sletovima širom Jugoslavije. Sokolsko društvo Ruma uspelo je da stvori nacionalno žarište u gradu gde je bio veliki broj neslovenskog stanovništva. U prednjačkom zboru bili su većim delom ljudi sa malim iskustvom u radu, ali zato puni volje i poleta. Društvene prostorije u državnoj realnoj gimnaziji, zbog stalnog priliva novog članstva, naročito naraštaja i dece nisu bile dovoljne. Zbog toga je Sokolsko društvo u Rumi položilo 1 decembra 1936. svečani zavet da će podići dom, kao spomen kralju Aleksandru, a za telesni, duhovni, moralni, nacionalni i društveni napredak omladine Rume. Radi toga je planirano, da se pored vežbaonice i drugih potrebnih prostorija sazida velika sala sa pozornicom, koja bi služila ne samo rumskim sokolima, već i svim mesnim kulturnim i nacionalnim ustanovama. Društvo je za izgradnju doma sabiralo priloge od članstva. Sokoli su zamolili Gradsko veće Rume da im pokloni jedno od svojih imanja. Gradsko veće je pod predsedništvom nacionalnog radnika Lazara Jovanovića donelo jednoglasan zaključak 23. aprila 1937. da sokolima dodeli gradilište u sredini grada. Nekoliko građana, kojima je sokolstvo bilo trn u oku, žalilo se i organizovalo protesne skupštine. Proslavili su dvadesetogodišnjicu oslobođenja i ujedinjenja. Društvo je posetilo Oplenac zajedno sa siromašnijim građanima, ukupno je bilo 170 učesnika. Izdavali su svoj glasnik.

Sokole u Rumi pogodila je hajka na sokole u Banovini Hrvatskoj i slom slovenskih država Čehoslovačke i Poljske. Uprkos tome nastavili su sa radom verujući u misiju i preporod Slovenstva. Smatrali su da je njihov sokolski dom kovačnica karaktera. Sarađivali su sa osnovnom i stručnom školom, gimnazijom i pravoslavnom crkvom. Rumski sokoli su želeli da se čin osvećenja temelja njihovog Doma 1939. obavi i po obredu rimokatoličke crkve. Rimokatolička crkva nije htela to da učini, ako istovremeno i koja akatolička crkva takođe osvećuje.

Za vreme Drugog svetskog rata Savez Sokola bio je zabranjen a imovina oduzeta. Posle rata Predsedništvo ASNOS-a donelo je odluku kojom se ovlašćuje Inicijativni sportski odbor Srbije, da može preuzeti na rukovanje svu pokretnu i nepokretnu imovinu bivših fiskulturnih saveza, koju je trebalo upotrebiti za reorganizaciju i unapređenje fiskulture. Bila je onemogućena obnova rada Sokolskog društva u Rumi. Članak o pregaocima sokolskog društva Ruma treba da pruži priliku današnjoj omladini da se upozna sa naporima prethodnih generacija u borbi protiv mađarizacije i stvaranja nacionalnog središta u Rumi.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110, 111, 136-139; „Trideseta godišnjica Sokolskog društva Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 199, 200, 201;
2. Albert Lovasić, „Sokolsko društvo Ruma”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str.130-132;
3. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
4. M.J. „Beogradska sokolska župa”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 154-155;
5. „Vidovdanska vežba u Ravanici”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Septembar i Oktobar 1924, br. 9. i 10, str. 278;
6. Albert Lovasić, „Sokolsko društvo Ruma”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str.130-132;
7. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 29, 30;
8. S.I.G. - Beograd, „Brat Miroslav Vojinović”, „Spomenica o proslavi dvadesetogodišnjice sokolskog rada BRATA MIROSLAVA VOJNOVIĆA 1908 – 1928”, „Soko Dušana Silnog”, Beograd, 1928, str.160;
9. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, Ljubljana 1929, str. 101;
10. „Sokolsko društvo Ruma”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21. novembar 1930, br. 29, str. 5;
11. „Veliko nacionalno slavlje u Rumi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4.juna 1931, br. 23, str.3;
12. „Prosvetni tečajevi po okružjima”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 marta 1937, br. 4, str. 69;
13. Momir G. Sinobad, „Izveštaj prosvetara”, A.Štefan, „Izveštaj tajnika”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 10, 17, 19, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
14. Pretsednik Odbora za rad na selu, inž. Svet. Vučković, „Izveštaj Odbora za rad na selu”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 23, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
15. Statističar, dr. Relja Aranitović, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 25, 26, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
16. „Sokolsko društvo Ruma”, Vesti, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 novembar 1937, br. 10, str. 243;
17. „Sokolstvom kroz selo ...”, „Jačajmo se !”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 98, 104, 106, 107, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
18. Momir G. Sinobad, „Brat Gangl u Rumi”, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 jun 1938, br. 6, str.158-160;
19. „Sokolsko društvo Ruma”,Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 15 jun 1938, br. 6;
20. „Sokolsko društvo Ruma na Oplencu”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8;
21. „Izveštaj prosvetara o radu u 1938 godini”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 32, „Oko Sokolovo“, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
22. P. Zidarev, „Sokoli u Rumi podižu svoj dom”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1938, br. 3, str. 52; „Osvećenje sokolskog Doma u Rumi”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1, str. 12, 13;
23. „Godišnji izveštaj o prosvetnom radu za 1939 godinu”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine.”, str. 34, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
24. „Socijalni otsek Sokolskog društva Ruma”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6;
25. „Fiskultura i sport federalne Srbije”, „Fiskultura”, Beograd, 5 maja 1945, br. 1, str. 1;
26. Rato Dugonjić, „11 novembar”, „Fiskultura”, Beograd, 1 novembar 1945, br. 8, str. 1;
27. Jozef Pospeh „Fiskultura u Novoj Čehoslovačkoj”, „Fiskultura”, Beograd, 5 decembar 1945, br. 10, str. 3;