Sokolske radne akcije u okviru Petrove petogodišnjice 1936-1941.

Sokolsku Petrovu petoletku Savez Sokola svečano je proglasio 6 septembra 1936. na kraljev rođendan. U vremenu od 5 godina koje su bile potrebne da kralj Petar II postane punoletan, Sokolstvo je rešilo da unese u svoje redove novi stvaralački zanos. Petogodišnjica je započela 6 septembra 1936. a završavala se 6 septembrom 1941. kada je trebalo u Beogradu prirediti slet Saveza SKJ. Da bi sokolska društva i čete lakše mogle da izaberu zadatke za SPP, poslan je spisak zadataka. Ostavljalo se na volju sokolskim jedinicama da same odaberu još neke zadatke koji nisu bili navedeni na spisku. Zavet je svaka jedica bila dužna da položi 1 decembra tekuče godine i da ga napiše u najmanje 4 primerka: jedan primerak je trebalo zadržati u arhivi, jedan izložiti u vežbaonici, jedan dostavlja župi i jedan Savezu SKJ. Zavete za pojedinačna vanredna dela u Petrovoj petogodišnjici nije bilo potrebno dostavljati  Savezu SKJ, ni župi, nego su jedinice same o tome vodile brigu, a župu izvestiti o tome. Jedinice su bile upozorene da su trebale da budu razborite, ni previše ni premalo. Trebalo je dati najviše što se može, ali da se dobro razmisli šta se može a šta ne može izvršiti, i da se prema tome odrede zadaci i da se na njih zavetuje. (1) Sokoli Beogradske župe su izvođenje programa Petrove petogodišnjice  počeli izdavanjem svoga župskog lista  „Oko Sokolovo“. (2) Čeda Milić je istakao da Sokolska  Petrova petogodišnjica treba da pokaže istinsku snagu sokolstva i moralnu vrednostost pojedinaca. Ona neće dovesti u pitanje snagu sokolstva  zbog teškoća u izvršavanju zadataka, već je dovodila u pitanje sokolsko oduševljenje kao i sokolsku svest tim pre što su zadatke petogodišnjice primali uz zavet po primeru dedova.  (3) Glasnik župe „Oko Sokolovo“ prenelo je Masarikove reči :  „Sokolstvo je sinteza i ono je u sebi združilo sve uzore slavne prošlosti.” (4) Sa svoje strane Jovan Udicki je istakao : „ ... Dizaćemo zgrade da pomoću njih svaku pustoš odgonimo, pa da ih ispunimo životom, koji ima da donese napredak naroda i otadžbine. Primaćemo najveće i najteže zadatke, koje nam budu nalagale potrebe naroda i otadžbine. (5) Brat Milosav Pavlović, član uprave župe Beograd, priložio je 500 dinara za podizanje spomen-krsta poginulim na Torlaku, kako bi ubrzao izvršenje zadatka Sokolske  Petrove petogodišnjice. (6)

E.L.Gangl je u svom članku „Naša velika menica” istakao : „... kopaju, zidaju, tešu, oru, seju, misle, pišu, govore, pevaju. Čudo veliko : iz mrtvih stena izviru vrutci, dubinu raspucane zemlje ispinjavaju bunari, u nepristupačne krajeve krče se ceste, nad ponorima i liticama podižu se mostovi, niču novi domovi, stari dobijaju pomlađena lica, cveće resi vrtove i prozore, pustinje se pretvaraju u plodovitu zemlju ... Rad je naša uteha i razbibriga, rad je naša radost i igranka. Rad, rad,  rad peva svoju veličanstvenu pesmu, “. (7) U listu „Sokolski glasnik“ istakli su da prvu godišnjicu Sokolske Petrove petoletke treba obeležiti delom i to : udariti temelj zadužbini ili opšte korisnoj akciji ... .  (8) 

U sokolani Sokolskog društva Donja Lastva 23 avgusta 1936. održana je konferencija na kojoj se raspravljalo o sokolskoj petoletci. Posle konferencije održan je  javni čas sa akademijom. Sudelovala su okolna društva i vojna muzika iz Herceg Novog. Javni čas otvorio je starešina župe Cetinje Milošević prigodnim govorom. U programu su učestvovale sve kategorije sa prostim vežbama, i naraštaj i članovi na spravama. Posle  javnog časa  odigrana je odbojka između društava Tivat-Lastva sa rezultatom 2:0 za Tivat. Posle je bio srećolov i zabava sa plesom. (9) Propagandni odsek župe Mostar izradio je dve vrste sokolskih dopisnica. Na dopisnicama bio je prikazan u slici smisao petoletke i sveslovenskog sokolskog bratstva. Sokolska župa Mostar je da bi što uspešnije izvršila program petoletke, organizovala u svim društvima skupljanje Petrovog dinara. (10)

Pravila Sokolske Petrove Petoljetke odobrena su na sastanku delegata Sokolskih župa Cetinje, Mostar i Sarajevo na ,,Sokolovcu“ kod Trasta–Pržna (Tivat) 8. avgusta 1937. godine. U knjižici „Sokolska Petrova Petoljetka 1936–1941“, izdanje Sokolske župe Cetinje, rečeno je da su na rad u okviru petoletke pozvani kako članovi sokolskih društava tako i sva društva, udruženja i prijatelji Jugoslavije. Cilj S.P.P. bio je da osnaži, prikupi i obodri sve sinove i kćeri naroda za složan rodoljubivi rad i stavi ih u službu sokolskog rada, ... „sećajući ih tragične prošlosti našega naroda za vreme nejakog Uroša, kad „velikaši proklete im duše na komade razdrobiše carstvo“. (11)

List nemačkih turnera izvestio je o Sokolskoj Petrovoj petoljetci pod naslovom „Živi mrtvaci biće isključeni”. List je istakao da Sokolski savez u Jugoslaviji kao sportska organizacija od nacionalnog značaja, radila na sprovođenju preporodnog plana. Radilo se o političkom i nacionalnom preporodu, koji je trebao da sa ekonomskog, kulturnog i socijalnog gledišta vidno utiče na političko stanje Jugoslavije. Svaki soko morao je da položi zavet, da će u određeno vreme izvršiti jedan ili više zadataka, na koje se obavezao. Tu je spadalo i pomoć seljacima kod poljskih radova, kod građenja puteva, mostova, bunara, ... . Svaka jedinica je imala jedno lice koje je vodilo organizaciju tog rada i koje je u naročitoj knjizi upisivalo vrstu primljenih obaveza svakog člana. Svake sedmice ili svakih 15 dana sazivali su se sastanci, na kojima se kontrolisalo, koliko su zavetnici izvršili preuzete obaveze. Kontrolu rada svih društava vršile su distriktne konferencije  na svakih 6 meseci.  Društvo koje nije moglo da pokaže rezultate po njima se brisalo se iz spiska društava. Uredništvo  lista  „Sokolski glasnik“ komentarisalo je na te tvrdnje da je svaki zavetnik odgovoran samo pred svojom savešću. (12)  
Članovi Sokolske čete Devin su se zavetovali u okviru SPP. Zavetu je prisustvovalo 140 članova sokola i oko 100 seljaka. Oko 10 sati pre podne počela je svečanost. Bile su zatvorene radnje i kafane. Naraštaj, deca i članovi formirali su veliku povorku ispred škole. Pošli su praćeni ostalim prisutnima po zastavu u sokolsku kancelariju. Povorka se sa zastavom vratila u školu. U školi sokolski zastavu čuvala je straža sa isukanim sabljama. Starešina čete Jovo Jovović otvorio je skupštinu i upozorio sokole na zadatak koji ih je očekivao za 5 godina SPP. U burnom odobravanju isticali su se prisutni iz mase koji nisu bili članovi sokola. Zatim je Bajramović pozvao prisutne da se sete kralja Aleksandra. Tumačio je program SPP. Svirana je himna. Naraštajac Nikola Ilić govorio je naraštajcima o njihovim dužnostima prema kralju, prema Sokolstvu i prema Otadžbini. Starešina se zavetovao, članovi kao pojedinci su se zavetovali, a zatim je četa položila zavet kao celina  da podigne sokolski dom i da napravi veliki voćni rasadnik.  Zastava se polako spuštala na pozdrav. Straža je pozdravljala sabljama. Posle zaveta prijavilo se nekoliko ljudi da se upišu u seoski četu kada su videli sokolsku zakletvu za rad i napredak sokolskog sela. (13)


Sem Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u okviru Sokolske Petrove petoljetke zavetovale su se nacionalne ustanove : 1) Prva  studentska radna četa  profesora univerziteta u Zagrebu dr. Laze Popovića, 2) Podmladak Crvenog Krsta, 3) Gajret, 4) Aero-klub i 5) Zadruga Srpkinja. Propagandni odsek župe Mostar  izdao je sokolske dopisnice za propagandu Sokolske Petrove petoljetke. Župa Mostar organizovala je najbolje guslare za propagandu Sokolske Petrove petoljetke. Pojedini guslari obišli su po 70 sokolskih jedinica i uz gusle pevali o smislu i značaju Sokolske Petrove petoljetke. Fabrika obuće i gume „Bata” iz Borova obavestila je župu Mostar da će sve sokolske vežbače papuče nositi znak Sokolske Petrove petoljetke. (14)  Povodom proglasa početka Sokolske Petrove petoletke u „Sokolskom glasniku“ objavljen je članak Veljka Kuprešanina, studenta  Univerziteta u  Zagrebu, : „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci” u kome se isticalo : „Radna omladina Prve studentske radne čete vođena je samo jednim načelom : ... radom za narod i za dobro Otadžbine ... Mi smo tom svojom službom ponosni i ne strašimo se mnogobrojnih protivnika, koji i nas, kao i vas, braćo Sokolovi, nastoje da ometu u našem zajedničkom narodnom radu. Danas u tzv.  „napredno vreme” svaki onaj, koji se prihvaća lopate i motike,  da pomogne bratu svome seljaku, biva nazivan ovako i onako. Nas, koji želimo da radimo, nazivaju protivnicima „naprednog doba”, a šta su do danas učinili „naprednoga” ti  „pobornici” „naprednog doba”. Danas ova zemlja nema većih neprijatelja od njih samih, ali nama nije da se protiv njih borimo izvikivanjem političkih patrola. Njihovom besposlištvu treba da se suprostavimo svojim otvorenim radom.  Radom i samim radom pobedićemo svoje protivnike. Sokolska Petrova petoljetka objava je jedne velike bitke. Ona treba da bude manifestacija jedne nesalomljive snage, volje i ljubavi  prema  ovom  našem  narodu”. (15) Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo Sokolsku Petrovu Petoletku. (16) Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petoljetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . (17) 

Sokolska župa Mostar je sa svoje 173 jedinice (društava i četa) planirala da izvrši u okviru Petrove Petogodišnjice 1936-1941. : pošumiti 32 dvorišta bogomolja, u 69 sela domaćini će zasaditi u svojim dvorištima kraljevo drvo, pošumiti u Hercegovini, Dubrovačkom Primorju i Imotskoj Krajini 64 groblja, zasaditi 34 Petrova gaja, palim borcima podići 13 spomenika i 15 spomen-ploča, izgraditi 115 javnih česmi, bunara i čatrnja, zasaditi 77 ulica, napraviti 92 odmarališta i urediti 22 narodna zborišta, .... zasaditi povrćem i ograditi 1.094 vrta, zasaditi 494 voćnjaka sa najmanje po 50 voćaka, nabaviti 388 preslica za brzo predenje vune, nabaviti 2.400 košnica, ... urediti 18 voćnih rasadnika, osnovati 8 zadružnih ambara i 38 zadruga, i to zdravstvenih, sirarskih, stočarskih, uljarskih, pčelarskih, vodnih i vinarskih, izgraditi 63 sokolska doma, urediti 33 vežbališta i nabaviti i osvetiti 24 sokolske zastave. (18) Župa Mostar je izdala vanredno izdanje župskog časopisa  „Knjiga za sokolsko selo” posvečenog celog petoletci u 13.000 primeraka.  Štampali su brošuru   „Zavjetni oganj” u 13.000 primeraka. U dnevnoj štampi objavili su 69 članaka i vesti o petoletci. (19)

U Metkoviću je 11 jula 1937. položen kamen temeljac Sokolskog doma. Varoš je bila iskićena zastavama. Svečanosti su prisustvovali vlasti, zamenik starešine župe Mostar, delegati okolnih sokolskih društava i četa i predstavnici udruženja i ustanova. Bio je prisutan pravoslavni paroh, dok se rimokatolički župnik kome se društvo obratilo zbog osvećenja doma nije odazvao pozivu. Bila je odsutna i opštinska uprava. Govorio je starešina društva dr. Košćina o pozivu sokolstva i značaju Sokolske Petrove petoljetke. U temelj doma postavljena je povelja, ispisana na pergamentu : „Izvršavajući svoj zavet u prvoj godini Sokolske Petrove petoljetke – 1936 – 1941. god.- u slavu Boga, za pokoj duše Kralja Mučenika Aleksandra I, sretan i dug život mladoga nam Kralja Petra II, sjaj i veličinu Jugoslavije, Sokolsko društvo u Metkovićima, danas 11 jula 1937 ovom domu, kao trajnom  spomeniku Kralju Petru I Velikom Oslobodiocu --  doprinosom građana, svojih članova, brigom i trudom Upravnoga odbora i Odbora za gradnju doma,  u prisustvu pretstavnika državne vlasti, udruženja, ustanova, delegata br. Župe, sokolskih društava i četa, svojih članova, naraštaja i dece, građanstva, temelje postavi. ... ”.U povelji su bili navedeni svi članovi upravnog i građevinskog odbora.  Starešina je položio i uzidao diplomu u temelje doma, ... . Govorio je izaslanik Sokolske župe Mostar, direktor gimnazije Bruno Marčić, ističući značaj tog dana i čestitajući Sokolskom društvu Metković na njegovom trudu i uspehu. Sokolski dom trebao je da bude građevina sa velikom dvoranom, pozornicom, galerijama, odeljenjima za čitaonicu, za pojedine sekcije društva i prostranim dvorištem koje je trebalo da služi kao letnje vežbalište.(20)

Pred Sokolskim domom u Cavtatu 5.9.1937. svečanim paljenjem zavetne baklje otvoren je ulazak u drugu godinu Sokolske Petrove Petoljetke. Kuće B. Banca, Račića kao i svih ostalih bile su ukrašene i osvetljene. Mesto iskićeno zastavama i zelenilom pratilo je povorku sokola, vojske i građanstva predvođenu sa Cavtatskom Diletantskom Muzikom do crkve Sv. Nikole, gdje je održano svečano blagodarenje. U sokolani je zatim održana svečana sednica sokolskog društva uz prisustvo svih prestavnika vlasti i škola, društava i ustanova. Rođendan kralja Petra II proslavili su sokoli 1937. u Cavtatu, Opuzenu, Suđurđu na Šipanu. (21)

Sokolska četa u Vitezu kraj Travnika podigla je spomen česmu sa bistom kralja Aleksandra, kao deo Petrove petoletke. Spomen česma je otkrivena 23 oktobra 1938. u prisustvu nekoliko stotina meštana i gostiju iz okolnih sela i Travnika. Posle svečanosti održan je javni čas čete i biciklističke i pešačke trke. Sokolska četa u Vitezu imala je oko 200 članova. (22) Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada sadnica trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (23) 

Sokolska župa Tuzla brojala je 1939. 104 jedinice i to 26 društava i 78 sokolskih seoskih četa. Od toga 43 jedinice zavetovale su se da će podići sokolske domove. Od toga je 1939. bilo dovršeno osam i to u Doboju, Begovhanu, Srebrenici, Olovu, Dobrnji, Brniku, Donjim Žabarima i Orašju. U gradnji je bilo 15 domova i to u Gradačcu, Odžaku, Ugljeviku, Vlasenici, Zavidoviću, Zvorniku, Boljaniću, Srpskoj Grapskoj, Vranjaku, Crkvini, Žarkovini, Gornjem Skipovcu, Batkuši i Gornjoj Radnji. Većina domova bila je pod krovom. Prikupljan je materijal u dvadeset jedinica i to Brčko, Derventa, Gračanica, Kladanj, Skugrić, Gornja Turija, Bogutovo Selo, Kozluk, Brezovo Polje, Bukvik, Požarnica, Vrućica, Gornja Slatina, Gornji Žabari, Obudovac, Ražljevo, Porebrice, Kalenderovac, Vozuća i Pecka. Mnoge čete su se zavetovale, da će podići zgrade za škole, crkve, sokolske domove, da će osnivati analfabetske, poljoprivredne, domaćičke, pčelarske, zadružne i sokolske tečajeve, da će podići mostove, bunare, spomenike palim borcima u ratu, da će zasaditi stotine hiljada plemenitih voćaka, pošumljavati goleti, zasaditi parkove i to nazvati „Petrov park”, „Petrova šuma”, „Petrovo drvo”. Zavetovali su se da će osnivati knjižnice i čitaonice, narodne univerzitete, streljačke, pozorišne, pevačke, trezvenjačke i druge sekcije, za očuvanje narodnih običaja, suzbijanje zaraznih bolesti i razvijanje guslarstva. Da će podići voćne rasadnike, trijersku stanicu, vodovod u selu, četne ambare, razne vrste zadruga, ... . Seoska četa u Miškovcima sagradila je školu, a čete Dobrnja i Brvnik otvorile su u novim domovima narodnu školu. Održano je 12 analfabetskih tečajeva, 5 domaćičkih, osnovano 8 streljačkih sekcija, razvijene su 3 sokolske zastave, zasađeno 38.922 komada voćaka, 200 domaćina zasadilo je „Kraljevo drvo”, zasađena su 3 drvoreda pored puta i 1 „Petrov Gaj”. Podignuto je 5 voćnih rasadnika, 5 mostova, 9 bunara, 5 spomen česmi, 3 ambara i 1 spomenik. Uređena su 52 vrela pijaće vode i izgrađenao 5 puteva u selima. Osnovane su 3 voćarske i 1 stočarska zadruga. (24) 


Sokolsko društvo Voćin iz župe Osijek priredilo je 1939. u okviru Petrove petoletke higijensku izložbu u svojoj sokolani. Izložbu su posetili svi pripadnici društva i oko 450 onih koji nisu bili članovi. Društveni lekar održao je predavanje o anatomiji, tuberkulozi, alkoholizmu, a za majke još predavanje o nezi i ishrani deteta. Izložba je bila namenjena prvenstveno članovima seljacima, da se putem njih dođe do vidnijeg higijenskog napretka sela (25). 
Sokolska četa Reljevo, kod Sarajeva, zavetovala se da uredi put Reljevo-Crnotina-Dobroševići. Rešili su da od kozje staze izgrade solidan put. Put je bio dugačak 3 i po kilometra, i bio neprohodan, ali važan jer je bio jedan od glavnih prilaza kojim su deca toga kraja išla u školu. Za kratko vreme izgradili su 1.500 metara puta. Sokoli iz Reljeva sem svoje radne snage dali su oko 2.500 dinara. Jedan od njih, Mirko Crkvenjaš, da bi omogućio izgradnju puta, poklonio je zemljište u dužini oko 1.000 metara, da se preko njega preseče put, dok seoski knez nije hteo da ustupi ni stotinu metara zemljišta u dužini, potrebnog za prosecanje puta, nego je za svaki metar tražio da mu se plati po uobičajenoj ceni. (26) 

Sokolsko društvo u Mladenovcu zavetovalo se 1941. u okviru Sokolske Petrove petoljetke da će podići spomenik palim borcima. Rešili su da spomenik podignu na brdu Varovnice u blizini Mladenovca. Spomenik je trebao da bude izgrađen od kamena, visine 8 metara, na čijem vrhu je trebao da bude postavljen soko, visok dva metra sa rasponom krila od 2 metra. (27)   Povodom petoletke 1936-1941. Sokolska župa Mostar izdala je razglednicu „Za Kralja, za Narod, za Mili Dom”. Razglednica je bila pod brojem 16 1937. Župa  je izdala knjižicu  „Zavjetni oganj 1936-1941”. Drugi svetski rat presekao  je sve sokolske aktivnosti. 

Na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7. juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoletka, koja je trebalo da traje pet godina, do 1941. Zavete su davale sokolske jedinice i članovi sokola. Sem članova sokolskih društava pozvana su da učestvuju i sva nacionalna društva, udruženja i prijatelji sokolstva. Sokolska i nacionalna društva delovala su u svojoj sredini i nastojala su da unaprede  lokalnu sredinu. Sokoli su smatrali da će kroz osnivanje zadruga dokazati svoju brigu o ekonomskom i socijalnom podizanju sela. Opismenjavanje je bilo osnova za dalji prosvetni rad sokola. To je bio veliki napor da se na lokalnom nivou putem radnih akcija unapredi život naroda a time i život države. Sokolske radne akcije prekinute su 6 aprila 1941. Posle Aprilskog rata Savez Sokola bio je zabranjen. 
                                                                                                 
Saša Nedeljković
 član Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

---

Napomene : 

1. „Sokolska Petrova petogodišnjica (SPP)”, „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 decembra 1936, br. 1, str. 19, 20;
2. Staja T. Stajić, starešina Župe Beograd, „Velika i srećna ideja”,  „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 decembra 1936, br. 1, str.6; 
3. Čeda Milić, „Tajanstvena moć Sokolske Petrove petogodišnjice”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 decembra 1936, br. 1, str.6; 
4. „Oko Sokolovo“, Beograd,  4 februara 1937, br. 3, str. 47;
5. Jovan Udicki, „Petogodišnjica”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 4 februara 1937, br. 3, str. 50;
6. „Prilog za podizanje spomen-krsta na Torlaku,”  „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd,  4 februara 1937, br. 3, str. 59;
7. E.L.Gangl, „Naša velika menica”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, januar 1937, br. 1, str. 7;
8. „Spremajte se za 6 septembar !”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  juli 1937, br. 24, str. 1;
9. „Javni čas i akademija”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28. avgusta 1936, br. 34, str. 4;
10. „Sokolske dopisnice”, „Petrov dinar”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, januar 1937, br. 1, str. 15;
11. „Sokolska Petrova Petoljetka 1936–1941“, Izdanje Sokolske župe Cetinje, štamparija „Napredak“, str. 1, 3, 4, 6; 
12. „Inostrani glasovi o Sokolskoj Petrovoj petoletnici”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  18 septembar 1937, br. 29, str. 8;
13. S. R, „Zavjet sokolske čete Divin”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, februar 1937, br. 2, str. 26;
14. „Sokolska Petrova Petoljetka”, „Bilješke”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, februar 1937, br. 2, str.  30, 31;
15. Veljko Kuprešanin, stud. filozof. Zagreb, „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 septembar 1936, br. 38, str. 1;
16. „Skupština Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
17. „II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 mart 1938, br. 12, str. 2; 
18. „Sokolska župa Mostar na delu sprovođenja sokolskog petogodišnjeg plana rada”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12,  str. 5;
19. „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar Sarajevo, april 1937, br. 4, str. 68;
20. „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Metkoviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  24 juli 1937, br. 23, str. 8;
21. „Kraljev rođendan u Cavtatu“, „Dubrovnik“,  Dubrovnik , 11 septembar 1937, br. 33, str. 2;
22. „Naša Sokolska akcija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 novembar 1938, br. 40, str. 4;
23. „Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;
24. St. Bojović, „Veliki uspeh Petrove Petoletke u župi Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 maj 1939, br. 19, str. 3;
25. „Bratstvo”,  Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 65; 
26. „Seljaci sokoli grade puteve”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 maj 1939, br. 19, str. 4;
27. „Sokolsko društvo u Mladenovcu podiže spomenik izginulim borcima”,  „Vreme”, Beograd, 10 januar 1941. str. 7;