Savez sokola i starešina kralj Petar II

Sokolsko telesno vaspitanje počeo je kralj Petar od svoje 6 godine. Bio je upisan u dečju grupu Sokolskog društva Beograd I. Prestolonaslednik je vežbao na Dvoru u Beogradu, učeći elementarne sokolske vežbe. Posle smrti kralja Aleksandra je kao gimnazijalac otpočeo sistematska i planska telesna vežbanja po sokolskom sistemu. Uz kralja bio je stalno Ivan Kovač, član starešinstva Saveza Sokola, koji je bio poznat sa sokolskim vežbama, kojima se proslavljala mornarica na svim sokolskim sletovima u Jugoslaviji i Čehoslovačkoj. Kraljev vaspitač Sesil Parot, je redovno uz Kovača prisustvovao kraljevom vežbanju. Dok je trajala školska godina kralj je vežbao sokolske vežbe na Dedinju. U dvor na Dedinju dolazilo je 11 naraštajaca iz Sokolskog društva Beograd II. Bili su izabrani kao najbolja deca svih društvenih slojeva. Naraštajci su kao vršnjaci kralja činili jedno zasebno sokolsko odeljenje. Sokolska vežbanja na Dedinju vršila su se pet puta nedeljno i to tri puta nedeljno izvodilo se sistematsko vežbanje, a dva puta nedeljno razne igre. Vežbe su obuhvatale trčanje, preskoci, bacanje koplja i diska, ... . Kralj i njegovi drugovi izvodili su vežbanja i igre na vežbalištu podignutom kod dedinjskog dvora. Vežbalište je bilo 100 X 100 metara, pokriveno travom. Oko vežbališta nalazile su se staze za trčanje, skakanje i bacanje lopte. Uz glavno vežbalište bila su sporedna igrališta za odbojku, fudbal, kriket i hokej. Posle vežbanja sledili su tuševi i garderoba uz vežbalište. Mladi naraštajci su se tada opraštali sa kraljem, spremni da sutradan opet dođu na vžbalište dedinjskog dvorca. Uz sistematska sokolska vežbanja bilo je redovno i plivanje. Za vreme odmora kralj i njegova braća su se kupala na Bledskom jezeru ili u Jadranskom moru. (1) Uprava Sokolskog društva u Šibeniku priredila je zabavno i poučno sijelo 14 decembra 1924. za mušku i žensku decu. Sokolske prostorije bile su pune malih sokola i sokolica koji su primali darove od gospođa. Posijelo je bilo otvoreno besedom pročelnika Martića, koji je u svom govoru istakao ponos malih sokola, da u svojim redovima broje mladog sokolića Kraljevića Petra. Oduševljeni sokolići kliknuli su mu tri puta „Zdravo!”. Posle su usledile deklamacije i pošalice, a na kraju narodno kolo uz pratnju muzike. (2)

Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa Cetinje priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš. Župa Cetinje nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona. Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. (3)

Na Jadranu kralj je boravio u dvoru u Miločeru i bavio se plivanjem, veslanjem, jedrenjem i vaterpolom. S vremena na vreme kralj je pozivao svoje vršnjake da učestvuju u sportu naročito iz Budve, ili iz Bleda, kada je letovao na Bledskom jezeru. (4) Krajem jula 1936. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izlet u Budvu sa brodom „Šipan“ na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren“, gde ih je pozdravio starešina Sokolske župe Cetinje Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom „Mogren“. Oko 20 sati brod „Šipan“ se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta. (5) Za zimskih dana kralj se bavio zimskim sportovima, delimično u Beogradu, a delimično na Bledu. Kralj se klizao i sankao u Beogradu a na Bledu se klizao po zamrznutom jezeru ili smučao po okolnom terenu pokrivenom snežnim pokrivačem. U smučanju je dobijao instrukcije od sručnjaka za skijanje Pelana. Za taborovanje na Bledu kralj je pozvao kao goste na Bled svoje vršnjake sa kojima je vežbao u Beogradu. Kralj je pozvao na logorovanje i dva sokolska naraštajca iz Ljubljane, iz ljubljanskog Sokola “Matice”. Prema planu za logorovanje bilo je predviđeno da se sagradi mostić preko Save, da se ide u ribolov, gađanje iz puške i luka, vežbanje u plivanju, veslanju i da se prave izleti. Bilo je i obaveza da se pripremi ručak,trebalo je opkopavati šatore, urediti i očistiti logor posle vetra, kiše,... . Dežurstva u logoru. U svim dužnostima učestvovao je kralj, zajedno sa svojim drugovima, naraštajcima. Na Dedinju su priređena utakmice 1936. Takmičilo se u bacanju koplja, veslanju, plivanju i odbojci. Kralj Petar je najviše uspeha imao u bacanju koplja. Kraljica Marija prisustvovala je često kraljevim časovima vežbanja. (6) Kraljica Marija snimljena je zajedno sa decom u sokolskom dokumentarnom filmu „Oj letni sivi sokole”prilikom posete taboru novosadske sokolske župe na Bledu jula 1934. (7) Savez Sokola je organizovao Sokolski Petrovu petoletku od 1936. do 1941. Sokoli su se zavetovali da će podići mostove, zasaditi drveće, ... . do stupanja na vlast kralja Petra 1941. Nacionalna društva i pojedinci odazvali su na pozive Saveza Sokola i pridružili su se ostvarivanju Sokolske Petrove Petogodišnjice 1936-1941. kako na nivou Jugoslavije tako i na nivou gradova i sela. Trebao je da bude priređen slet 6 septembra 1941. povodom punoletstva kralja Petra.


Posetila je Miločer delegacija sokolskih prvaka cetinjske župe na čelu sa starešinom župe Gavrom Miloševićem. Delegacija je zamolila kralja Petra da poseti slet župe na Cetinju 16 maja 1937. (8) „Bratstvo” glasnik Sokolske župe Osijek preneo je iz beogradske „Javnosti” br. 37 od 11 septembra 1937. članak „Kraljev rođendan i sokoli”. Redakcija je istakla da uprkos napadima na sokole u Sloveniji donosi članak povodom proslave rođendana kralja Petra II 6 septembra : „ ... u toj proslavi su uzeli učešća svi slojevi i redovi naroda. Ali je nesumnjivo da su Sokoli, nakon vojske, bili u njoj na prvom mestu; jednako u hrvatskim kao i u srpskim krajevima, a naročito u slovenačkim. Tako su na pr. na Bledu, kod službe božije, kojoj su prisustvovali Kralj i Kraljica Majka, Sokoli pravili špalir, kroz koji su Njihova Veličanstva prošla, a male Sokolice su ih posipale cvećem. U bakljadi na bledskom jezeru, Sokoli su uzeli najbrojnijeg učešća i imali mesto odmah na čelu povorke. U samoj Ljubljani, sem zvaničnog blagodarenja pre podne, priredili su Sokoli veličanstvenu akademiju, a na večer impozantnu bakljadu, kojoj su se pridružile hiljade naroda, klicajući Kralju, Jugoslaviji, nar. jedinstvu, sokolstvu itd. Bila je to manifestacija, koja je predstavljala vrhunac svečanosti 6 septembra u Sloveniji. Ali nema nijednog, malo većeg mesta u Sloveniji, u kome slovenački Sokoli nisu priredili isto takve manifestacije, kojima se pridružilo i ostalo građanstvo. Tako su na pr. bile veličanstvene akademije i povorke u Mariboru, Celju, Jesenicama itd., koje su sve organizovali isključivo Sokoli, uz sudelovanje ostalih jugoslovenskih nacionalnih društava. O svemu tome su objavljeni opširni izveštaji u slovenačkim i beogradskim novinama, kao što i priliči svečanom karakteru dana i ulozi Sokolstva. Jedino, ako pogledate klerikalni „Slovenec”, -- list koji nije bez izvesne merodavnosti i odgovornosti, -- moći ćete iz njega zaključiti da se je svečanost u Ljubljani ograničila isključivo na zvanično blagodarenje u crkvi, a ni u Bledu ni u drugim mestima nema nigde ni najmanjeg spomena o Sokolu ni o njegovim javnim manifestacijama, jedinim toga dana u Slovenačkoj, koje su bar toga dana imale najviši patriotski cilj i namenu ..”. (9) „Politika” donela je 6 septembra 1936. članak „Kralj Petar kao Soko” od dra Milorada Dragića, člana Saveza Sokola. Članak je preneo „Sokolski glasnik“. Uoči Vidovdana 1939. na inicijativu sokolske župe Cetinje sva okolna brda i planine planule su u moru svetla. Sokolska delegacija je bila primljena kod kralja da mu uruči pozdrav naroda i sokolstva, dok su lađe, ispunjene sokolima, krstarile ispred dvorca u Miločeru. (10) Uoči kraljevog rođendana 5.9.1938. opština grada Beograda priredila je bakljadu kroz Beograd uz učestvovanje svih društava i ustanova. Sokoli su bili zastupljeni sa muzikom Beograda VII i brojnim članstvom. Rođendan kralja Petra 6.9.1938. proslavile su sve sokolske jedinice. Ujutro su sokoli prisustvovali reviji trupa na Banjici a kasnije na svečanoj akademiji Saveza Sokola na kojoj su izneti rezultati rada na ostvarivanju programa Sokolske Petrove Petoljetke. Istog dana Sokolska Župa Zagreb organizovala je kao i svake godine na taj dan lakoatletske utakmice. (11)

Princ Aleksandar prisustvovao je na svečanoj sokolskoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu 12 . novembra 2022.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Dr. M.D, „Kralj Petar kao Soko”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 11 septembar 1936, br. 36, str. 2,3; Momir G. Sinobad, „Šesnaesti rođendan Njegovog Veličanstva Kralja Petra II 6-IX-1923-6-IX-1938”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembra 1938, br. 7, str. 162, 163;
2. „Dječja priredba Sokola u Šibeniku”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 29;
3. K.G., „Sokolsko slavlje u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 1;
4. Dr. M.D, „Kralj Petar kao Soko”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 11 septembar 1936, br. 36, str. 2,3;
5. „Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 3;
6. Dr. M.D, „Kralj Petar kao Soko”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 11 septembar 1936, br. 36, str. 2,3;
7. „Sokolski film”, Vesti, „Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br. 4, str.84;
8. „Slet Sokolske župe Cetinje na kome će se osvetiti župska zastava, dar Nj.Vel. Kralja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 maj 1937, br. 14, str. 3;
9. „Kraljev rođendan i sokoli”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1937, br. 7, str. 93, 94;
10. „Vidovdan u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939, br. 26, str. 1;
11. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 14, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;