Arhitekta Momir Korunović

Godine 1895. Momir Korunović stupio je u podmladak društva „Soko“, čiji je član i istaknuti prvak bio do kraja života. Bio je  urednik „Sokolskog glasnika Dušan Silni“ od 1910.  Studirajući u Pragu bio  je 1911. izabran za  starešinu Sokolske sekcije „Srpskog akademskog društva Šumadija”. Od 1907. pa do 1947. arhitekta Korunović bio je službenik Ministarstva građevina u kome, zahvaljujući predanom radu napredovao do zvanja generalnog inspektora Arhitektonskog odeljenja.  Takođe bio je  predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Tokom rada u državnoj službi projektovao je preko 40 javnih i državnih građevina (ministarstva, pošte, hramova, škola, konaka i spomenika) kao i 24 sokolska doma i vežbaonice. Njegove najpoznatije građevine u Beogradu bile su Pošta kod Železničke stanice, Ministarstvo pošta u Palmotićevoj ulici i Sokolski dom „Matica“. Projektovao je pravoslavne crkve u Beogradu, Ljubljani, Mariboru, Celju, na Sušaku kod Rijeke, Prilepu, Brzanu, Krupnju, Deligradu, Klenku i na ostrvu Visu. Korunović je projektovao (po pravilu bez naknade) spomen-obeležja (Zebrnjak, Mačkov kamen, Tekija na Dunavu, Svetozarevo, Ohrid, ...), i sokolske domove u Beogradu, Obrenovcu, Kumanovu, Jagodini, Bjeljini, Visokom, Jajcu, Užicu, Ćupriji itd. Moravski stil može se smatrati izvorom na osnovu koga je Momir Korunović stvorio svoj osobeni izraz u oblikovanju prostora i ukrašavanju građevina maštovitom stilizacijom narodnih motiva. Stvaralaštvo Korunovića zasnivalo se na veri u neraskidivu povezanost arhitekture i nacionalne kulturne baštine : „U sokolskom neimarstvu mi moramo biti svoji ... kaže se da treba da budemo savremeni, moderni ... ali u arhitekturi sokolskoj i jednog naroda ne može biti mode; u narodnosnoj arhitekturi i građevinskoj delatnosti jedne države, ...može se primeniti samo ono što je svojstveno duhu naroda koji živi u toj državi ...“. Aleksandar Kadijević svoje delo „Momir Korunović“ počinje rečenicom : „U srpskoj arhitekturi dvadesetog veka gotovo da nema značajnijeg i originalnijeg stvaraoca od arhitekte Momira Korunovića“. (1) 


 Soko u Beogradu održao je skupštinu 8 januara 1923. Za starešinu je izabran Momir Korunović, a istovremeno je izabran naročiti odbor za građenje sokolskog doma. (2) Beogradski sokoli pozvali su zagrebačke sokole da posete Beograd. Zagrebačko sokolsko društvo I krenulo je na put vozom 17 januara 1924. Bilo je 140 sokola i sokolica, naraštaja i dece. Prošli su Brod, Vinkovce, Inđiju i stigli u Zemun. U Beogradu su ih dočekali beogradski sokoli na čelu sa Momirom Korunovićem. Bili su starešina dr. Kujundžić, sestre Lazarević, Jovanović, ... . Zbog hladnoće ušli su u željeznički restoran. Momir Korunović pozdravio je zagrebačke sokole u ime beogradskog sokolstva, a onda pročitao pozdrav starog nacionalnog borca  i pobornika sokolstva profesora Atanasija Popovića. Sa bolesničke postelje brat Tasa podsetio je zagrebačke sokole da je starešina Lazar Car s trideset sokola, u doba najjače krize srpsko-hrvatskih odnosa došao u Beograd da prisustvuje osvećenju zastave Dušana Silnog.  Svečana akademija  bila je priređena u beogradskom pozorištu. Na kraju akademije bila je izvedena simbolična vežba sa skupinom, predstavljajući žalost sokolstva za Istrom. Posle akademije bila je zajednička večera u hotelu Imperijalu. Idućeg dana bio je u podne banket opštine Beograda u  hotelu Imperijalu. Na ručku su bili svi sokoli i sokolice iz Zagreba, na čelu stola, a niže ređali su se naraštajci i deca. Bili su prisutni na banketu : predsednik narodne skupštine Ljuba Jovanović, ministar socijalne politike dr. Peleš, ministar prosvete M. Trifunović, Stevo Tedorović sa gospođom, niz uglednih sokolskih radnika iz Beograda, i to : Velja Popović, Gradojević, Paunković, Korunović, Vojinović, Kujundžić, Lazarević, ... .  Posle završetka banketa svi su se prisutni slikali zajedno. (3) Ceneći napore sokola za očuvanjem jedinstva države, Kralj Aleksandar podario im je viteški mač. Mač je bio izrađen po skici starog sokola Đorđa Čarapića, po uzoru mača Dušana Silnog. Na obema stranama mača bio je natpis : Aleksandar I Vidovdan 1925 g. Natpis je bio napisan ćirilicom i latinicom. Sokoli su održavali utakmice za kraljev mač. Na prvim međusletskim utakmicama održanim o Vidovdanu 1925. u Beogradu pobedila je vrsta Sokolskog društva Ljubljana-Matica. (4) Dobrovoljne priloge za međusletsko takmičenje 1925. u Košutnjaku dali su Ministarstvo socijalne politike 2.000 dinara. Beogradsko Žensko Društvo 3.400 dinara, industrijalac Vlada Ilić 1.000 dinara, ... Patrijarh Dimitrije 200 dinara, arh. Momir Korunović 200 dinara. (5) Svečanost predaje  „mača kralja Aleksandra “ bila je u Narodnom pozorištu u Beogradu 11 aprila 1926. Akademiju je otvorio starešina beogradskog sokola, Momir Korunović. Kada je završio svoj govor i kada je orkestar kraljeve garde svirao sokolsku koračnicu u kraljevsku ložu je ušao kralj sa svojom pratnjom. (6)
  Korunović je u redovima sokola našao ljude na koje se mogao ugledati. Glumac Ljubomir Stanojević bio je prednjak sokola u Beogradu. Momir Korunović upoznao ga je 1895. kad je stupio u sokolsko društvo. Njemu i mladim sokolima bio je uzor i primer kakav treba da bude istinski soko. Nikad se nije otimao da bude prvi, da bude član kakve uprave. Uvek pri vežbanju u vežbaonici ili na vežbalištu sokolskog društva podučavao je vežbače da soko i pravi čovek mora da bude iskren. (7) 


U Beogradu je 1926. proslavljena 30 godišnjica sokolskog rada Momira Korunovića. U članku u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” istaknuto je da je bio jedan od najboljih i najpožrtvovanijih sokolskih radnika u beogradskoj sokolskoj župi. Na svečanoj akademiji priređenoj njemu u čast prvi je govorio Đura Paunković, podstarešina J.S.S. U kratkom govoru ocrtao je zasluge Korunovića u 30 godišnjem delovanju. Zatim je niz govornika čestitao Korunoviću. Među njima bio je Miroslav Vojinović u ime tehničkog odbora JSS i inženjer Radojlović u ime udruženja rezervnih oficira. Delegati su Korunoviću poklonili brojne darove. Posle srdačne zahvalnosti Korunovića bila je svečana akademija završena. (8)

 Bila je priređena u Beogradu Akademija za gladne u Hercegovini 1928. Prikupljeno od akademije 6.964,50 dinara.  Koruniović je dao 4.000 dinara. Poslato je savezu za gladne u Hercegovini 10.000 din. (9)

Kako su izgledale sokolske  svečanosti pri posvećenju kamena-temeljca svog doma može se videti iz proslave Sokolskog društva Stara Pazova. Sokolsko društvo posvetilo je 5. oktobra 1930. kamen-temeljac Sokolskog doma Kralja Petra. Ujutro su došla sokolska društva iz beogradske i novosadske župe. Formirana je povorka na čelu sa konjicom i predstavnicima, muzikom i uz pucanje prangija krenula je sa stanice u mesto. Posvetu kamena-temeljca obavili su pravoslavni, evangelistički i rimokatolički sveštenici, nakon čega je pročitana povelja i položena u temelje doma. Posveta je obavljena uz prisustvo ogromnog broja naroda. Nakon posvete priređen je zajednički ručak, na kome je bilo preko 100 uzvanika. Predstavnica Kola Srpskih Sestara, Bogdanka Klajić nazdravila je i čestitala uspehu sokolstva u mestu. U ime Slovačko-sremskog seniorata evangelističke crkve nazdravio je Samko Babik, ističući bratsku uzajamnost i slovensku solidarnost. Knjižničar sokolskog društva Živojin Mihajlović pozdravio je sve ostale goste, kao i graditelje doma Momira Korunovića i Predraga Zrnića. Posle podne održana je javna vežba. U veče održana je svečana akademija, a posle bilo je veselje do kasno u noć. (10) Momir Korunović napravio je besplatno nacrt sokolskog doma društva Stara Pazova, a Predrag Zrnić, arhitekta iz Beograda, izradio je nacrt. Za gradnju doma dali su : Opština Stara Pazova 30.000 dinara, Petrovaradinska Imovna Opština u Sr. Mitrovici 30.000 dinara, Sokolska župa Beograd 15.000 dinara, Higijenski Zavod u Novom Sadu 5.000 dinara, Srpska Zanatlijska Čitaonica  St. Pazova 2.500 din., Učiteljsko društvo sreza staro-pazovačkog i grada Sremskih Karlovaca 2.000 din, Županijska oblast 2.000, Zanatlijska Omladina Srbobran 500 dinara, Srpska Ratarska Čitaonica  St. Pazova 500 dinara ... . (11) Arhitekta i viši savetnik ministarstva građevina Momir Korunović, član starešinstva Saveza Sokola, izradio je besplatno plan za sokolski dom u Avtovcu. Bio je to njegov prilog za gradnju doma. (12)


 U svom izveštaju Arhitekta Momir Korunović, predsednik građevinsko-umetničkog otseka Saveza SKJ,  pisao je o svom radu u građevinskom odseku 1934. Da je pregledao nacrte, troškovnike i drugo za sokolske domove, koje su slala sokolska društva, odobravao ih u ime Saveza Sokola i davao mišljenje za pomoć ili beskamatnu pozajmicu dotičnim društvima. Prepravljao je nacrte i prerađivao zbog nekorisnog rasporeda pojedinih odeljenja, kako u odnosu među sobom, tako i u odnosu prema vežbalištima, ulicama i stranama sveta : Senjski rudnik, Doboj, Gnjilane, Đakovica i Uroševac. Prepravljao je i prerađivao nacrte zgrada poklonjenih od opština i dobrih ljudi : Perlez i Vinkovci. Izradio je nove nacrte za domove društava : Jagodina, Ćuprija, Uroševac, Mandalina, Prokuplje, Metlika, Doboj, Gornji Milanovac i  Metković. Za domove sokolskih četa : Bakar, Benkovci, Brusje, Brezovac, Vojvoda Stepa, Vratinac, Garešnica, Dijelka, Đala, Lovreć, Novi Slankamen, Ozren, Podzemelj, Podlokanj, Podravska Slatina, Strmica, Putinci, Rogoznica, Udrežnje i Šimanovci. Obilazio je društva prema njihovom pozivu pri građenju domova i upućivao kako se može što bolje zgrada postaviti i na čemu bi se moglo uštedeti a učinio je i izvesne korisne izmene. Obišao je društva Belu Palanku, Budvu, Đenović, Novu Varoš, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Tivat, Ćupriju, Uroševac, Herceg Novi i Šibenik. Obišao je društva radi kupovine zgrada koje su se mogle preinačiti za doterati za sokolske domove u Kotoru i u Herceg Novom. Izvršio je pregled stanja građenja u Tivtu, Đenoviću, Priboju i Šibeniku. Pregledao je mesta za građenje letnjih paviljona na Ovčanici na Palama kod Sarajeva, koja je dobijena od države na poklon za letovalište Saveza Sokola. Pri obilasku društva Tivat obišao mesto za savezno letovalište pri selu Krtolama, koje je preporučilo društvo Tivat. Smatrao je da mesto odgovaralo jer je imalo osobit pesak i ne duboko more kao i zelenilo. Opština Krtolska bila je spremna da pokloni zemljište Savezu Sokola koliko je bilo potrebno.(13)

Dom Sokolskog društva Beograd Matica završen je i osvećen 1936. Nazvan je „Sokolski dom Kralja Aleksandra I”. Projektovao ga je član Matice Momir Korunović, a otvorio ga je starešina društva, dr Milan Glavinić. Svečanosti su prisustvovali dr. Đura Paunković, rektor Univerziteta dr. Bogdan Gavrilović i svi tada živi nekadašnji starešine „Matice”. (14)

Spomenik na  Zebrnjaku, podignut u spomen Kumanovske bitke, sagradio je arhitekta  Momir Korunović a oslikao ga je slikar Živorad Nastasijević, član Društva umetnika „Zograf“. Kula-obelisk (48,5 m) na Zebrnjaku bilo je najznačajnije Korunovićevo delo. (15) Mnoge njegove građevine su posle 1941. bile  srušene, što se nastavilo i pod novim vlastima posle 1945. Sudbina jedne njegove zgrade se razlikovala od drugih. Zgrada Sokolskog doma Beograd Matice je pretvorena u Državni institut za fiskulturu (Stari DIF) i zbog toga bila slikana i poznata širom zemlje. 
   Jedina izložba u kojoj je predstavljeno i  njegovo delo  posle Drugog svetskog rata bila je izložba „Češko-srpske veze u arhitekturi 1863-1941” u Etnografskom muzeju u Beogradu 2014.

Članica društva Soko Beograd Matica Mila Korunović Delić ustupila je za izložbu „Češko–srpske veze u arhitekturi Beograda (1863–1941)“ u Etnografskom muzeju materijale iz zaostavštine porodice Korunović. Izložba je bila otvorena od marta do aprila 2014. Arhitekta Momir Korunović je kao pitomac Ministarstva prosvete i crkvenih dela kraljevine Srbije kao vanredni student završio specijalizaciju na Češkom univerzitetu u Pragu. Posetio je ponovo Prag na studijskom putovanju 1921. kao inspektor Arhitektonskog odeljenja Ministarstva građevina kraljevine SHS. Na izložbi su izložene slike Pošte 2 i Ministarstva pošte. Korunović je bio u starešinstvu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Projektovao je mnoge sokolske domove. Na izložbi su prikazane slike Sokolskog doma Matice u Beogradu u Deligradskoj ulici. Zatim slike defilea sokola u Beogradu, stadion za sokolski slet u Beogradu 1930, muzički paviljon na stadionu. Sem Korunovića praški đak Svetomir Lazić projektovao je Sokolski dom u Sremskim Karlovcima. Na više panoa date su slike starešina i članova Saveza sokola koji se trudio u okviru slovenske uzajamnosti što više približi srpski i češki narod. Na izložbi je bila izložena sokolska uniforma koju je za izložbu ustupio Narodni muzej u Čačku.


 Arhitekta Momir Korunović bio je jedan od nacionalnih pregalaca i član Uprave Saveza Sokola. Bio je idealista koji je besplatno izrađivao planove za pravoslavne crkve, spomenike i sokolske domove. Najznačajnije njegovo delo bilo je kula-obelisk na Zebrnjaku. Penzionisan je posle Drugog svetskog rata i od tada do smrti jedino je mogao da radi za pravoslavnu crkvu. Savez Sokola kome je pripadao posle Drugog svetskog rata zamenjen  je STV Partizanom.  Jedina izložba u kojoj je dosad predstavljeno i delo  arhitekte Momira Korunovića posle Drugog svetskog rata bila je izložba „Češko-srpske veze u arhitekturi 1863-1941” u Etnografskom muzeju u Beogradu 2014. 

Saša Nedeljković
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

---

Napomene  : 

1. Mr.sci.arh. Tihomir Obradović, „Momir Korunović – sokolski arhitekta i arhitekta sokola“, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2009,  br.33-34, str.13,14; L.P. „Srpski Soko u Pragu”, „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, br. 8, 12 (25) Junija 1911,  str.128; 
2. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, oktobar 1923, br. 1, str. 24; 
3. Ante Brozović, „Zagrebačko Sokolstvo u Beogradu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”,  Zagreb, januar 1924, br. 1, God. III, str. 2-10; ; 
4. „Mač Kralja Aleksandra I.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br.7, str. 161
5. „Župski Glasnik”, „Soko Dušana Silnog”, Glasnik Beogradske sokolske župe, Beograd, oktobra 1925, br. 8,  str. 125, 126;
6. ab,  „Mač Kralja Aleksandra”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 91, 92;  
7. Momir Korunović, „Uspomeni brata Ljubomira Stanojevića“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 2,3; 
8. „30-godišnji sokolski jubilej brata Momira Korunovića”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1926, br. 1 i 2, str. 25;
9. „Župski pregled”, „Soko Dušana Silnog”,  Beograd maj 1928, br. 5,  str. 90; 
10. „Sokolsko društvo St. Pazova”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21. oktobar 1930, br. 26, str.4,5;
11. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 35, 58; 
12. Predsednik odbora za izgradnju doma, pukovnik Božidar Savković, „Sokolsko društvo Avtovac“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 3. marta 1932, br. 10, str. 6;
13. Arh. Momir Korunović, „Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 180;
14. „Sizifovski poduhvat sokola”, „Oko sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 29;
15. Zoran M. Jovanović, „Društvo umetnika Zograf“, Beograd, 1998, str.85;