Društva i podmladak Crvenog Krsta

Dr. Vladan Đorđević rođen je 21 novembra 1844. u Beogradu. Bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Završio je 1869. studije medicine u Beču. (1) Kad se vratio u Srbiju bio je pokretač Ujedinjene omladine srpske, osnivač Srpskog lekarskog društva 1872. i učestvovao je u osnivanju Srpskog društva Crvenog Krsta 1876. (2)
Srpska sokolska društva su 1912. prikupljala priloge za Crveni Krst.(3) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (4)

Posle Prvog svetskog rata Srpski Crveni Krst je postao Crveni Krst Srba, Hrvata i Slovenaca. U Glasniku se u prvim godinama poglavito veličao Crveni Krst i njegov značaj, upisivali članovi i jačalo uređenje društva, prikupljala sredstva i darovi za žrtve rata i posleratnih nedaća. Širene su zdravstvene misli Crvenog Krsta i izvođena čvršća organizacija. Sve do 1926. oslanjalo se na podelu raspoloživog slagališnog materijala kod Glavnog Odbora, a zatim kod pojedinih oblasnih odbora. Od 1923. bivali su obilatiji prilozi iz naroda o društvenim danima i osobitim radovima Glavnog Odbora za stradale od prirodnih nesreća izvan i u našoj zemlji. Tek od 1926. višegodišnji stalan rad i izvođenje organizacije Crvenog Krsta doveo je do uspeha. Narod je te godine stavio na raspoloženje svom Crvenom krstu samo u novcu preko 10 miliona dinara za postradale u poplavama i od drugih nesreća. To je bio znak da se Crveni krst osnažio u zemlji i da se nije morao ograničiti na vaspitno delovanje, već za praktičan rad. Sem ukazivanja hitne pomoći stradalima krenulo se u spremanje samarićanskog pokreta. Od 1927. Glasnik je pisao o radu pojedinih odbora, kao primer ostalim. Prelaz iz organizacije mladih u organizaciju odraslih dobrovoljaca u Glasniku je počeo 1927. pišući o njima i njihovom radu. (5)

Posle Prvog svetskog rata Glavni odbor Crvenog Krsta je mnogobrojnim okružnicama, pismima i plakatima molio sva privatna, dobrotvorna, prosvetna, sportska i privredna društva da pomognu odbore Crvenog Krsta. Predsedništvo Crvenog Krsta pokušavalo je da obrazuje opšti Savez dobrotvornih društava. Sva privatna dobrotvorna društva sarađivala su pri prikupljanju priloga za poplavljene 1926. Za pomoć postradalima od poplave i drugih nepogoda do 31 decembra 1926. dali su priloge Crvenom Krstu : Humana i dobrotvorna udruženja 127.986,60 dinara. Prilozi sportskih udruženja bili su 44.102 dinara. Ruske izbeglice i njihove ustanove priložile su 32.499, 10 dinara. Kralj i kraljica priložili su 1.200.000 dinara. Zajedno sa prilogom državne vlasti ukupno je bilo 18.822.028,30 dinara. (6) U dvornici novog univerziteta u Beogradu održana je svečana sednica Glavnog odbora Crvenog Krsta na dan Crvenog Krsta 8 juna 1926. U ime Narodnog Ženskog Saveza Srpkinja, Hrvatica i Slovenkinja sa 320 ženskih društava skupu se obratila podpredsednica Mila Simić. Uverevala je da će žene biti najodanije i najvernije saradnice Crvenog Krsta. Ženska društva su bile nosioci ideala Crvenog Krsta, kojima su svi trebali da budu prožeti. Jelena Marković je isticala veze između Beogradskog Ženskog Društva i Crvenog Krsta pri njegovom osnivanju pre 50 godina i kroz narodne nevolje i izrazila je gordost svog društva što i posle 50 godina ma i najmanjim uslugama može pomoći Crveni Krst. Dr. Vojislav Kujundžić nazvao je Crveni Krst najvažnijom ustanovom u zemlji i u ime Društva za čuvanje Narodnog Zdravlja pozvao Crveni Krst da uzme u okrilje sva posebna društva čovečnih ciljeva, da ona postanu odeljci Velikog Crvenog Krsta. .... . Mesec dana posle posle svečane sednice naišla je strahovita poplava i sva društva pomogla su srdačno Crveni Krst. Visoki predstavnici državne uprave, obaveštene o radu Crvenog Krsta prihvatili su da poslovima pomaganja stradalima od poplave rukovodi Glavni Odbor Crvenog Krsta. Pod barjak Crvenog Krsta svrstala su se sva dobrotvorna društva u zemlji i zajedničkim trudom i saradnjom pomognuto je stradalnicima. (7) Cirkvenički sokoli prikupljali su pomoć za poplavljene. Pod protektoratom gospođe Trifković prikupljali su dobrovoljne priloge. Sakupili su dvadeset hiljada dinara. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakli su : „Čast takovom radu. Služio uzorom drugima.” (8)

Glavna godišnja 39. redovna skupština Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca održana je u Beogradu, u Domu Crvenog Krsta 1 maja 1927. Od velikog broja pozvanih gostiju između ostalih prisustvovali su admiral Prica, izaslanici ministarstva vojske, Narodnog Zdravlja, Beogradske Opštine, Narodne Odbrane, Predsednici Invalidskog Udruženja, “Gajreta”, Kola Srpskih Sestara, Narodnog Ženskog Saveza, Materinskog Udruženja, “Srpske Majke”, Društva za obrazovanje Domaćica, Društva za Čuvanje Narodnog Zdravlja, Beogradske Trgovačke Omladine, “Hemiske Straže”, predsednik Ruskog Crvenog Krsta u Beogradu. Rad Crvenog Krsta na podizanju zdravog naraštaja trebao je da se pojača otvaranjem letovališta, šumskih i primorskih dečijih oporavilišta sezonskih i stalnih, kao i potpomaganjem slanja dece u državna oporavilišta. Zato je trebalo pridobiti i druga zainteresovana društva i ustanove, a Izvršni odbor sarađivaće u tome sa Ministarstvom Narodnog Zdravlja. Osečki oblasni odbor je želeo da kupi jednu zgradu u Vukovaru za mesnu odborsku bolnicu, jer u Vukovaru i okolini nije bilo ni jedne bolnice. Sa skupštine upućen je pozdrav kraljeviću Petru, zaštitniku podmladka Crvenog Krsta. (9) U 1927. prilozi za Crveni Krst bili su za poplavljene : dobrovoljni prilozi 877.338, 86 dinara i državne pomoći 1,959.500 dinara svega 2,836.838,86 dinara i za postradale od zemljotresa dobrovoljni prilozi 313.363 dinara, ukupno 3,150.201,86. Izdavanja su uvečana oko ishrane poplavljenih, a posle i postradalih od zemljotresa u Hercegovini, Dalmaciji i na Rudniku. Za obnovu kuća dano je 5,242.375 dinara, a za prvu pomoć stradalim od zemljotresa 285.000 dinara. Dubrovnik je dobio 160.000 za postradale od zemljotresa. (10)


Društvo „Knjaginja Zorka” je prikupljalo priloge za Crveni Krst 28 jula 1926. Članice društva prisustvovale su godišnjoj skupštini društva, 1 maja 1927. Takođe prisustvovale su predavanju u korist društva Crvenog Krsta na Narodnom univerzitetu, 2 februara 1928. Članice društva prisustvovale su godišnjoj skupštini, 22 aprila 1928. Takođe su prisustvovale proslavi stogodišnjice od postanka Crvenog Krsta 3 maja 1928. Zatim svečanoj sednici 1 juna 1928. Članice društva prisustvovale su predavanju dr. Hranislava Joksimovića, o Crvenom Krstu, 27 marta 1929. Prisustvovale su konferenciji podmladak društava Crvenog Krsta, 18 oktobar 1929. .... . (11)

U proslavama Letnjeg dana Crvenog Krsta učestvovale su mesna sokolska društva. Prilikom proslave Letnjeg dana Crvenog Krsta u Čačku 1927. održano je predavanje u Sokolskom domu za đake osnovne škole, gimnazije, ženske zanatske škole i trgovačke škole „O zadatku i ciljevima Crvenog Krsta”. Govorio je sudija duhovnog suda Živ.Gl. Aleksić. Društveni dan izveden je u Mostaru 19. juna 1927. U okviru proslave održane su javne sokolske vežbe Podmladka Crvenog Krsta u dvorištu gimnazije pod nadzorom P.Čolića, učitelja gimnastike. Oblasni odbor u svom izveštaju naglasio je da je značajno da su učestvovali građani svih vera i svih partija. Crveni Krst je takvim svojim radom spajao braću sve tri vere. Društveni dan Crvenog Krsta priređen je u Mostaru 19. juna 1927. U okviru proslave održane su javne sokolske vežbe Podmladka Crvenog Krsta u dvorištu gimnazije pod nadzorom P.Čolića, učitelja gimnastike. Oblasni odbor u svom izveštaju naglasio je da je značajno da su učestvovali građani svih vera i svih partija. Crveni Krst je takvim svojim radom spajao braću sve tri vere. Uredništvo je u članku istaklo : „I kao što je vredni i vešti učitelj gimnastike mostarskog Podmlatka Crvenog Krsta g. P.Čolić naučio mostarsku omladinu sve tri vere na potpunu poslušnost njegovim zapovestima, isto tako neka građani iz Mostara i cele oblasti slušaju pozive uglednoga predsednika Mostarskog Oblasnog Odbora Crvenog Krsta, gospodina Špira I. Dokića i njegovih zauzmljivih drugova sve tri vere iz Odbora. Tako će se blagotvorni rad Crvenog Krsta opaziti u mnogim stranama hercegovačkog i primorskog života u miru, a još više u slučaju rata, - na čast kršne Hercegovine i naše klasične Dubrovačke Oblasti.”(12) Oblasni odbor Crvenog Krsta organizovao je samarićanske tečajeve u Mostaru 1927. Prvi tečaj je počeo 5 novembra 1927. sa 37 učenika VI, VII i VIII razreda gimnazije, pod rukovodstvom dr Pere Todorovića, uz pomoć dr Aleksandra Lukača. Drugi tečaj je počeo 5 novembra 1927. sa 35 slušalaca opštinskih činovnika, straža i finansa sa šefom dr. Ilijom Birčaninom, vojnim lekarem uz pomoć još dva vojna lekara.Treći tečaj sa 97 učenika i učenica III i IV razreda učiteljske škole u Mostaru počeo je 10 novembra 1927. sa nastavnicima dr Nedeljkom Zec i dr Marom Šantić. Zajedno su slušali teoretski deo, jer je bila velika predavaonica, a praktični radovi tečaja bili su u dva odseka. Četvrti tečaj sa 30 sokola-prednjaka župe „Aleksa Šantić” započeo je 15 novembra 1927. sa nastavnicima dr Nedeljkom Zec i dr Marom Šantić. Teoretski deo slušan je zajedno sa radnicima i službenicima državnog rudnika u Mostaru, koji je pohađalo 30 slušalaca. Šesti tečaj otvorila je dr Kornelija Rakić, predsednica Kola Srpskih Sestara sa svojim članicama (40), a pomagao pri radu dr Fedor Lukač. U Mostaru su održani 6 tečajeva da oko 270 slušalaca uz dobrovoljno predavanje građanskih i vojnih lekara. (13) Crveni Krst je organizovao obuku u pletenju slame, trske, ... .

Prilikom velikih poplava bili su poplavljeni i delovi Beograda, „Pištolj-Mala” na Dunavu. Crveni Krst je posle poplava u Beogradu pomogao postradalima, među kojima je bilo 46 porodica sa 162 osobe. Za 19 porodica hrna je bila potrebna odmah, inače bi umrli od gladi; 15 je trebalo odeću, .... . Oblasni i mesni odbor su se postarali za privremeni smeštaj porodica i otvaranje kujne. Šesnaest osoba je odmah zaposleno. Poslao je petoro dece od 6-12 godina u oporavilište na Lokrumu na ishranu i oporavljanje. Oblasni odbor je od beogradske opštine dobio zemljište na Voždovcu za podizanje sirotinjskih stanova. Glavni odbor Crvenog Krsta je odobrio 500.000 dinara Beogradskom Oblasnom odboru Stanovi su bili gotovi polovinom oktobra i osvećeni su 19 novembra 1927. u predgrađu Kraljice Marije. Stanovi su bili podeljeni u 2 paviljona : u manjem paviljonu bila su 4 stana od sobe, kuhinje, ostave i trema. U većem bila su dva stana od dve sobe, kuhinje, ostave i trema i tri stana od sobe, kujne, ostave i trema. U sporednim zgradama bile su šupe, za svaki stan po jedna.Zgrade su koštale 506.845 dinara. Plan za građenje paviljona napravila je arhitekta Selena Mileusnić, član uprave Beogradskog Oblasnog Odbora Crvenog Krsta. Ona je vodila nadzor nad građevinom, a zidao je Aleksandar Nedučina, beogradski građevinar. (14)

Crveni Krst je prikupio sredstva za gradnju kuća za podizanje kuća u Mrkonjić Gradu. Podigao je za pogorele Muslimane 12 kuća. Glavni odbor Crvenog Krsta dodelio je za gradnju kuća 70.000 dinara a Sarajevski Oblasni Odbor 10.000 dinara. Odbor Crvenog Krsta u Mrkonjić Gradu sakupio je ostatak sredstava, a drvo je trebao da dobije od Ministarstva šuma i rudnika. Trebalo je da kasnije podignu trinaestu kuću. Pored toga Odbor je rezervisao 18.000 dinara za prolećnu gradnju jedne kuće Crvenog Krsta sa 2-3 stana za doživotno stanovanje dve ženske pogorelačke porodice. U „Glasniku” je naglašeno da su u tom delu duh i ime ustanove Crvenog Krsta potvrđeni. Pogorelci su bili muslimani pa su pomoću Crvenog Krsta njima sagrađene kuće, čime je Crveni Krst ispoljio svoju punu nepristrasnost, svoju odanost ideji čovekoljublja koja ne poznaje razlike imena, vere, shvatanja i ličnih osećanja. (15)


Podmladak Crvenog Krsta u Jugoslaviji krajem školske godine 1925/26. je imao 161.146 članova osnovnih, srednjih i stručnih škola. Članovi su izvodili humani i higijenski program, igrali su Igru za Dobro Zdravlje, brinuli se za čistoću školske sobe i okoline, pomagali svojim bolesnim i siromašnim drugovima u svojoj školi i drugovima i drugim krajevima. Glavni Odbor pozvao je svoje organizacije da pošalju priloge drugovima u poplavljenim krajevima, i oni su slali knjige, odelo, obuću, školski pribor i novac. Članovi Podmladka su imali preko 400 vrtova, 48 kupatila, 187 školskih igrališta i 133 radionice. Osnivali su školske bioskope Podmladka (u Zagrebu i Sarajevu). Dva kinoaparata išla su po školama. Bioskopi su služili na prvom mestu higijenskoj propagandi. Sredstva za svoj rad dobijali su članovi priređivanjem koncerata i zabava, lekovitog bilja što su sakupili i onim što su sabrali kao dobrovoljni prilog. Osim onog što su dali u hrani i odelu drugovima, članovi Podmladka su izdali iz blagajni preko 100.000 dinara na dobrotvorne svrhe. U većini škola proslavljen je Prvi decembar kao dan Podmladka. Od sredstava koje su članovi Podmladka tog dana dobili nabavljena su obuća i odela i spremani pokloni za siromašne članove. Glavni Odbor spremio je tečajeve ručnog rada u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani i Zemunu, gde je osposobio 152 učitelja. Održan je tečaj Domaće i Školske Higijene u Beogradu, gde je bilo 8 učiteljica. Učiteljice su spremljene da u svojim školama urede i školske kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i da drže domaćičke tečajeve učenicama koje svrše osnovnu školu, a koje su trebale da ostanu u vezi sa školom preko organizacije Podmladka. Glavni Odbor Crvenog Krsta trudio se da organizuje što više ferijalnih kolonija. Uz pomoć Oblasnih odbora Crvenog Krsta preko leta organizovano je 13 kolonija Podmladka, u kojima je letovalo 318 učenika i učenica. Glavni Odbor Crvenog Krsta pomagao je osnivanje 7 sokolskih i skautskih kolonija, u kojima su bili članovi Podmladka. Ferijalna kolonija svršenih učenica Učiteljskih škola održana u Splitu, bila je spojena sa tečajem u kome su se učiteljske pripravnice, pored upoznavanja sa idejama Podmladka društava Crvenog Krsta, upoznavale i sa kuvanjem jela, održavanja higijenskog stana. Tečajke su mogle osnivati kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i držati tečajeve iz domaćinstva. Glavni odbor Crvenog Krsta pokrenuo je 1926. inicijativu da se podižu oporavilišta Podmladka Crvenog Krsta na obali mora i u planinskim krajevima. Za to su se prikupljali dobrovoljni prilozi od društava Crvenog Krsta. Podmladak je nastojao da se za mušku decu otvaraju radionice ručnog rada, a za žensku tečajevi iz higijene, prve pomoći i nege bolesnika. Tečajevi za učitelje i učiteljice koje trebalo spremati za to, bili su održavani preko raspusta. Trebao je da bude proširen rad na podizanju dečjih oporavilišta i letovališta. Priđivani su „Materinski Dan” i „Dan Čistoće”.(16)

Beogradski oblasni odbor Crvenog Krsta imao je 121 odbor. Nije bio u mogućnosti da otvori dečje oporavilište ali je 1926. poslao je 58 dece u državna oporavilišta u Fruškoj Gori i Primorju. Bilo je tu i dece porodica koja su stradale u poplavama. Bitoljski oblasni odbor bio je pod predsedništvom episkopa Bitoljskog, Josifa. Na kraju 1926. imao je 1.240 članova. Zajedno sa podmladkom priredio je Dan, u manifestaciji je učestvovalo celo građanstvo. U upravnom odboru bili su Atina Lešnjarevička, predsednica Kola Srpskih Sestara i Vida Krstička, predsednica Ženske podružine. Podmladak Crvenog Krsta je 1926. putem bioskopa širio prosvetu i higijenu na selu, ne samo kod omladine nego i kod odraslih. U Zagrebu osnovali su prosvetni bioskop sa javnim predavanjima za školsku decu, narod i vojsku. Podmladak Crvenog Krsta u Novom Sadu je planirao da otvori đački bioskop.


Skopski Oblasni odbor Crvenog Krsta održao je svoju IV oblasnu skupštinu 13 februara 1927. Od 66 mesnih odbora bilo je aktivno 27. Zato je Skopski Oblasni odbor delovao i kao mesni odbor. Pri akcijama pomagali su odbor gospođica, Kolo Srpskih Setara, Udruženje žena J.S, Kneginje Ljubice i Jevrejsko žensko društvo. U akciji za pomoć poplavljenima osobito se istakao veliki župan Antonije Vildović, podpredsednik Odbora. U Upravnom odboru bili su predsednik mitropolit Skopski Varnava i članovi : sanitetski brigadni general dr Jordan Stajić, veliki župan Antonije Vildović, direktor filijale Hrvatske štedionica Aleksandar Bogojević, Episkop Serafim iz Štipa, direktor banke Josif Arije, trgovac Savo Pečenović iz Kumanova, učitelj iz Tetova Krsta Božinović, učitelj Jovan Ćirićmuftija Muhamed Miderizović, za Kolo Srpskih Setara gđa Mladenovićka, za Udruženje Žena Južne Srbije Nasta Ćirićka, ... (17)

Sa društvima Crvenog Krsta sarađivala su sokolska društva i čete. U društvu Orlovat Sokolske župe Beliki Bečkerek (danas Zrenjanin) održan je 1934. niži tečaj na inicijativu članice društva Zore Sedlar, svršenog slušaoca višeg samarjanskog tečaja. Tečaj je trajao 6 nedelja, održavan je uveče i trajao je 3 sata onih dana kada nije bilo vežbe. Pohađalo je tečaj 3 članice i 12 članova. Među tečajcima bilo je i takvih koji su jedva znali čitati. Ispit je održan 24 marta 1934. Svi polaznici su završili tečaj sa vrlo dobrim uspehom. Posle ispita u sokolani je održano predavanje o Crvenom Krstu i njegovom zadatku. U članku „Društvo Orlovat. Samarjanski tečaj u društvu” u časopisu „Sokolska Prosveta” se isticalo: „Tako je ovo naše društvo među prvima u Župi, shvaćajući vrednost ovih tečaja, došlo do spremnih mladića koji će naročito na selu znati pomoći i ukazati prvu pomoć”. (18) Za Sokolski slet u Ljubljani 1933. lekarski materijal (krevete, vedra, pokrivače, nosiljke, ... ) pozajmio je Crveni krst u Ljubljani. Za vreme sokolske povorke u Ljubljani 14 ambulanti, koje su jedna od druge bile udaljene po 500 metara. U svakoj ambulanti bilo je 2 lekara, dva samarićanina i dve samarićanke. Svaka ambulanta imala je zastavu Crvenog krsta. (19)

U Rotinu je novembra 1939. bilo otvoreno kupatilo Podmladka Crvenog Krsta. Podignuto je na inicijativu sokolske čete. Upravnik škole i član sokola Milisav Bojić, govorio je o važnosti higijene tela, i o zaslugama raznih društava i ustanova, čijom pomoći je selo Rotina dobilo vodovod i kupatilo. Prisutni su zahvalili Savezu Sokola koji je dao pomoć od 3.000 dinara. Kupatilo nije trebalo da služi samo školi i sokolima već bližoj i daljoj okolini. (20) Podmladak Crvenog krsta proslavio je Majčin dan 1940. u Slavonskom Brodu. Pre programa sva omladina, njih 530 prošla je sa muzikom ulicama grada. Jedan deo programa bile su gimnastičke vežbe. Vežbalo je 450 muške i ženske omladine simbolične vežbe. Vežbe su izvodili učenici trećeg i četvrtog razreda. Mnoštvo građana bilo je razdragano vežbama. Na priredbi je prisustvovala četa regruta železničkog puka u Slavonskom Brodu sa svojim oficirima. Omladinu je uvežbao nastavnik gimnastike i sokolac Josip Čolić. (21)

Zajedno sa sokolima i društva Crvenog krsta su se našla na udaru protivnika Kraljevine Jugoslavije. Po splitskim listovima Sreski odbor Crvenog krsta u Čapljini bio je poznat kao jedan od najagilnijih u Jugoslaviji. Na čelu mu je bio sreski lekar, dr. Nikola Princip. Odbor je podigao veliki dom, koji je služio za sve prosvetne potrebe u Čapljini. U domu je bilo smešteno Sokolsko društvo Čapljina. Ranije je sokolsko društvo pozajmilo odboru Crvenog krsta veću sumu novca, za dovršenje njihovog doma, a odbor mu je zauzvrat iznajmio prostorije, za 450 dinara mesečno. Protivnici sokolstva hteli su da dođu do doma Crvenog krsta, iako je dom bio vlasništvo Glavnog odbora u Beogradu, a sokolsko društvo imalo ugovor, proveden kroz gruntovnicu, koji je važio još za šest godina. Protivnici su tvrdili da će sprovesti ono što su naumili. (22)

Posle 1945. Društva Crvenog Krsta nastavila su svoj rad, a sokoli i druge nacionalne organizacije bili su zabranjeni. U Baošiću u Boki Kotorskoj radi letovalište Crvenog Krsta Srbije „Krista Đorđević”. Posle zemljotresa 1979. krenuli su u obnovu. Zaposlenima su pomogli članovi Omladinske radne brigade „Dr Dragan Hercog”. Svake godine na oporavku boravi oko 1.500 dece. (23)


Dr. Vladan Đorđević bio je pokretač Ujedinjene omladine srpske, osnivač Srpskog lekarskog društva 1872. i učestvovao je u osnivanju Srpskog društva Crvenog krsta 1876. Srpska sokolska društva pomagala su rad Srpskog društva Crvenog krsta tokom ratova. Posle Prvog svetskog rata nastavio je rad Crveni krst Srba, Hrvata i Slovenaca. On je prvo širio svoju organizaciju, a onda organizovao samarjanske tečajeve. Organizovao je zajednički rad sa ostalim društvima kao što je bio Savez Sokola, Društvo „Knjaginja Zorka”, ... . Crveni Krst je isticao da ispoljava svoju punu nepristrasnost, svoju odanost ideji čovekoljublja koja ne poznaje razlike imena, vere, shvatanja i ličnih osećanja.
Posle Drugog svetskog rata Crveni Krst nastavio je svoj rad u Titovoj Jugoslaviji. Nastavili su da organizuju letovanja dece na Primorju. U Baošiću u Boki Kotorskoj radi letovalište Crvenog Krsta Srbije.


Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Milojko Jeftimijades, „Dr. Vladan Đorđević”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 novembra 1938, br. 9, str. 213-214;
2. Prof. Stefan Ilić, dr. Slađana Mijatović, „Dr. Vladan Đorđević”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 7,8;
3. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
4. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str. 230;
5. „Glasnik” našeg crvenog krsta”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Novembar-Decembar 1927, sveska 11. i 12, str. 290-292;
6. „Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
7. „Poučno sećanje”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Maj-Juni 1927, Beograd, 1927, sveska 5-6, str. 135;
8. „Cirkvenički Soko za poplavljene”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str. 175;
9. „Glavna godišnja skupština Crvenog Krsta”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Maj-Juni 1927, Beograd, 1927, sveska 5-6, str. 137, 139;
10. „Primanja i izdavanja I.O.C.K. za postradale od poplave i zemljotresa od 1-I do 1-VI-27. g.”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Maj-Juni 1927, Beograd, 1927, sveska 5-6, str.181, 182;
11. „Spomenica društva „Knjaginja Zorka”, Beograd 1934, str. 97, 99, 101, 103, 105;
12. „Izvođenje letnjeg dana Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca 1927. godine”, „Svečanost letnjeg dana Crvenog Krsta 1927 godine u Mostaru”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.214, 216, 217,218 i 219;
13. „Naši Samarjani”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Novembar-Decembar 1927, sv. 11-12, str. 333;
14. Mih. M. Stanojević, „Sirotinjski stanovi na Voždovcu”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Novembar-Decembar 1927, sv. 11-12, str. 317;
15. „Novi domovi naših pogorelih muslimana”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Novembar-Decembar 1927, sv. 11-12, str. 318, 319;
16. „Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 74, 76, 99;
17. „Kratak pregled rada Oblasnih Odbora Društava Crvenog Krsta u godini 1926. “, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Maj-Juni 1927, sceska 5.-6, Beograd, 1927, str. 141, 143, 144, 146,154, 158;
18. -čki, „Društvo Orlovat. Samarjanski tečaj u društvu”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, maj 1934, br. 5, str. 232, 233;
19. Dr. V. Arko, „Slet u Ljubljani u zdravstvenom pogledu”, „Soko” list prednjaštva Sokola kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana 15 februara 1934, br. 2, str. 37, 39;
20. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;
21. A.D., „Ljubav prema mladom kralju Petru II kroz simbolične vežbe podmlatka Crvenog krsta u Slavonskom Brodu”, „Nedeljne ilustracije”, Beograd, 1940, br. 33, str. 9;
22. „Crveni krst i Sokolsko društvo u Čapljini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 novembar 1940, br. 45, str. 6;
23. Branka Vasiljević, „Dečji „izlaz” na more i u bolji život”, „Magazin”, dodatak „Politika”, 1298/ 14. avgust 2022, str. 20-22;