Bliski odnosi Čeha i Srba u Kraljevini SHS

Posle Prvog svetskog rata između Kraljevine SHS i Čehoslovačke uspostavljeni su saveznički i bratski odnosi. Obe zemlje bile su članice Male antante. Trudili su se da se bratske veze što više učvrste. U tome su prednjačili članovi sokolske organizacije. Učestvovali su zajednički na sletovima. Sokolski savezi su na sednici 2 februara 1908. u Beču osnovali Savez Slavenskog Sokolstva. Savez je prestao da deluje u Prvom svetskom ratu. Na sletu u Ljubljani 1922. osnovan je Čehoslovačko-Jugoslovenski Savez kao preteča planiranog Sveslavenskog Saveza. Na drugi Sokolski sabor 1924. pozvani su Čehoslovaci, Poljaci i Rusi. U Jugoslavenskom Kasinu u Zagrebu održana je avgusta 1924. sednica predstavnika svih sokolskih saveza. Odlučeno je da se pristupi osnivanju Saveza Slavenskog Sokolstva. U Varšavi su se 14 avgusta 1925. sastali predstavnici svih slavenskih sokolstava i osnovali Savez. Jedino nisu bili prisutni Bugari. Bugari su tek 10 juna 1934. primljeni u Savez Slavensko Sokolstvo. (1)

Na svečanosti otkrića spomenika streljanim čehoslovacima kragujevačko sokolsko društvo učestvovalo je kako u dočeku gostiju iz Čehoslovačke, tako i u priređivanju svečanosti. Gosti su dočekani 27 septembra 1924. Svi domovi u Kragujevcu bili su okićeni našim i čehoslovačkim zastavama. Sve škole, društva, vojska i svi građani izašli su da pokažu svojoj braći, koliko ih rado očekuju. Sa železničke stanice je pošla povorka sa muzikom i sokolima na čelu, a zatim su se ređale sve rodoljubive ustanove. Povorka je došla do oficirskog doma, gde je goste pozdravio, predsednik prosvetno kulturnog odbora sokolske šumadijske župe Miloje Pavlović. U svom govoru istakao je da smo mi i braća Čehoslovaci bili dva raspeta na krstu naroda i da smo svojim vlastitim trudom vaskrsli. Istakao je i da nas naša krvna veza upućuje jedne drugima u zagrljaj. Njegov govor bio je praćen burnim klicanjem. Svečano otkriće spomenika bilo je pre podne 28 septembra 1924. Bila je prisutna ogromna masa naroda, kako iz Kragujevca, tako i iz cele Šumadije. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „Šumadija je došla da se pokloni, kao što je to uvek činila, samo onima koji su zaista bili puni ljubavi prema svojoj otadžbini, ali u tom njenom poklonu bila je strahovita opomena svima onima, koji misle da radi svojih ličnih ćefova hoće da upropaste ovu zemlju.” Pucanj topova oglasio je da je opelo otpočelo. Odmah zatim odjeknule su sve sirene na fabrikama i mlinovima kragujevačkim, zabrujala su zvona. Posle opela i govora bilo je defilovanje pored spomenika. Sokoli su sa puno respekta pozdravili spomenik. U čast gostiju bila je posle podne velika javna vežba na letnjem vežbalištu. Ulaz je bio besplatan. Pored gostiju vežbi je prisustvovao gotovo ceo Kragujevac kao i masa sveta sa sela. Prva tačka bila je tačka članica, koje su vežbale vežbe određene za sarajevski slet. Prisutni su ih frenetički pozdravili, a naročito gosti. Zatim je bila vežba igre muške i ženske dece. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da od ostalih tačaka trebalo pomenuti vežbe ženskog naraštaja. One su vežbale narodne igre Šumadinku, Srpkinjicu i Devojačko kolo. Ove igre su naročito zanimale goste. Vojnici 19 puka vežbali su vežbe puškama sa ratnom opremom. U časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je da se narodu sa sela dopala vežba „Seljački radovi” koju su vežbali vojnici neboračke čete i sokoli. Jedna od najuspelijih tačaka bila je vežba na spravama članova i muškog naraštaja. Članovi su vežbali jedne vežbe na razboju. Muški naraštaj je vežbao na jarcu i dao skokove. Završna tačka bila je velika skupina vojske i sokola. Na vrhu skupine bila su dva vojnika, jedan naš i jedan češki legionar. Svaki je držao zastavu svog naroda i pozdravili se rukujući sa „Na zdar !” - Zdravo ! Bila je to simbolična slika bratstva. U veče bila je zabava u oficirskom domu, na kojoj su pored ostalih slika, sokoli izveli dve. Grupa sokola i sokolica držala je dve slike kralja Aleksandra i Masarika. Druga slika bila je odstupanje preko Albanije 1915. Ova simbilična slika pokazala je gostima kroz kakve su muke i patnje prešli naši borci na našoj golgoti da bi izvojevali narodu slobodu. Gosti su ispraćeni 29 septembra 1924. Otišli su u Topolu da se poklone grobu kralja Petra I. (2) Povodom VIII svesokolskog sleta u Pragu Sokolsko društvo u Grubišinom Polju priredilo je 6 marta 1926. „Čehoslovačku Večer” sa koncertom i igrankom. Pre koncerta pozdravio je goste i članove sokola starosta Dušan Bujić istakavši zasluge češkog naroda za razvitak Sokolstva, i pozvavši sokole da u što većem broju prisustvuju sletu u Pragu. Zatim je L. Knutl iz Daruvara projicirao slike znamenitih zgrada i predela u Pragu i ostalim mestima Čehoslovačke republike, da bi time pobudio kod prisutnih interesovanje za slet. Posle toga je L. Hlavaček iz Bjelovara svirao na guslama nekoliko komada, a pratio ga je na klaviru L. Knutl iz Daruvara. Sestra Z. Toljan pevala je nekoliko čeških i slovačkih narodnih pesama, uz pratnju L. Knutla na klaviru. Posle koncerta dr. Luka Zlošilo predavao je „O naciji i ulozi sokolstva kod stvaranja iste s osobitim obzirom na jugoslavenske prilike”. Na kraju se zahvalio starosta Bujić gostima, koji su doprineli da je zabava dobro ispala, a prisutnima na mnogobrojnom poseti. Animirana zabava sa plesom trajala je do zore. Palo je u oči da nijedan Čehoslovak iz Grubišinog Polja nije prisustvovao priredbi, i ako ih je u Grubišinom Polju i okolini bio veliki broj. (3) Sokolski starešina Gangl je o sletu u Pragu izjavio : „ Dojam dočeka u slavenskom Pragu bio je jedinstven. Toliko bratske ljubavi i iskrenosti jugoslavenski sokolski naraštaj još nije doživio. ... Sve što su naši mladi u Pragu vidjeli i doživjeli, ostavilo je kod njih to veći dojam, jer je sve bilo tako iskreno i bratski, kako se može samo iskrena i bratska duša izraziti spram srodne duše.”(4)


Česi su osnivali svoja letovališta na obalama Jadrana. Najpoznatije letovalište bilo je u mestu Kupari. Sokoli iz Dubrovnika priredili su izlet i javni čas u Kuparima 1927. Češki gosti srdačno su dočekali sokole. (5) Delegacija Spoleka Čehoslovačkih carinskih činovnika posetila je maja 1928. Jugoslaviju. Poseta je bila deo zajedničke akcije za političko, ekonomsko i kulturno zbližavanje naroda Jugoslavije i Čehoslovačke. Bili su srdačno dočekani od vlasti i od naroda, u čemu su prednjačila rodoljubiva društva. U Jugoslaviju su ušli u Subotici. Stanica je bila sva u cveću, okićena trobojkama. Na staničnom peronu bilo je na belom platnu „Dobro nam došli”. Posle zdravica nastavili su za Novi Sad. U Beogradu su gosti odseli u hotelu „Ekscelzior”. Drugog dana posete razgledana je varoš. Svečana sednica je održana u Kolu Srpskih Sestara. 6 maja 1928. U ime učiteljskog udruženja prisustvovao je Anta Mladenović. Predsednik Udruženja carinskih službenika Veljko Prokić istakao je : „ ... Da bismo uvek u odsudnom času mogli računati na jedinstvo naših vojničkih i političkih snaga, potrebno je, da blagovremeno pripremimo i stvorimo duhovno jedinstvo. Do duhovnog i duševnog jedinstva najlakše i najbrže ćemo doći ako se što pre najprisnije upoznamo. Kad dođu u bratski dodir predstavnici naših obostranih parlamenata, predstavnici naših armija, naši profesori, industrijalci, carinici i ostali, onda će, tim upouznavanjem, tim duhovnim slivanjem, biti zbrisan i poslednji ostatak onih granica, koje stvara geografsko rastojanje između pojedinih naroda. “ (6) Sa sednice gosti su otišli do hotela „Balkan” gde je priređen banket. Zatim su otišli na Avalu, gde su posetili grob Neznanog Junaka. U prostorijama hotela „Ruski car” gostima je prirediobanket industrijalac Milan Vapa. Vapa je govorio o ekonomskoj uzajamnosti Jugoslavije i Čehoslovačke i o potrebi što tešnje saradnje. Drugog dana posetili su fabriku hartije Vape i pivaru Vajfert. U pivari je bila priređena zakuska. Napravljen je izlet brodom u Zemun gde su gosti pregledali Dom invalida. Uprava doma je priredila koncert pitomaca doma. Uveče vratili su se u Beograd gde je u hotelu „Balkan” priređen oproštajni banket. Gosti su uveče otputovali za Skoplje. U vozu gosti su izašli u hodnike, da vide Kumanovo, gde je vođena bitka. (7)


Posetili su 9 i 10 maja 1928. Skoplje. Stanični peron bio je iskićen zastavama i cvećem. U pratnji muzike otišli su do hotela. Usput su ih građani srdačno pozdravljali. Razgledali su Tropski institut u Skoplju. Bili su zadivljeni uzornim radom i bogatstvom muzeja Tropskog instituta. Lekari su ih proveli kroz sva odeljenja i održali predavanje o radu instituta i o njegovim metodama na suzbijanju malarije. Izložena im je statistika smrtnosti u području Južne Srbije i uspesi, do kojih je došlo u suzbijanju malarije. Institut je bio smešten u parku u nekoliko paviljona. Priređen im je banket u hotelu „Moskva”. Pozdravio ih je Čeda Lukić, upravnik skopljanske carinarnice. Zdravice su održali predstavnici vlasti i grada Skoplja. Milena Berićeva pevala je nakoliko sevdalinki, koje su oduševile sve gosti. Drugog dana posete ragledali su varoš: Tursku Čaršiju, crkvu Sv. Spasa i Skopski grad. Zatim su se odvezli fijakerima do kasarne 21.Čehoslovačkog puka. Pred kasarnom je bio postri+ojen ceo puk, vojnici i oficiri. Muzika je sviral koračnicu, a vojnici su dočekali goste sa „nazdar i živeli”. Pred ulazom u kasarnu pozdravio ih je komandant puka Kostić sa suprugom. Posle dočeka uveli su ih u trpezariju, koja je bila prepuna cveća i zastava. U govoru je istaknuto : „Onaj sveti spomenik slavnoga podviga čehoslovačkih heroja na Stanovljanskom polju kod Kragujevca, koji se ispolinski blistavo podiže k nebu u sred srca istorijske Šumadije, verni je svedok našega nerazdvojenoga i najvećega bratstva i prijateljstva, našega zajedničkog Vaskrsa, i naše zajedničke odbrane. “ Deklamovana je pesma „Kosovo Moje” od Žike Mladenovića-Bana. Utisak na sve prisutne a naročito na vojne krugove ostavila je zadnja strofa :

Vraćajući se u varoš nekoliko gostiju je posetilo crkvu Sv. Spasa. U veče su otišli vozom u Stalać. (8)
Preko Kruševca i Višegrada stigli su u Sarajevo. Ceo peron bio je pokriven zastavama. Sa stanice su ispraćeni su do hotela „Evropa”. Gradska opština priredila je banket u zimskoj bašti hotela „Evropa”. U svom govoru Mijušković je istakao : „ ... Naročito Vam je zahvalno srpsko pleme, koje će se večno sečati glasa vaših velikana Klofača, Kramarža, a osobito velikog filozofa i političara Masarika koji su onako odvažno i moćno zastupali nasrtaj Austrije i na čast i života našega naroda u veleizdajničkom procesu u Zagrebu i Fridjungovom u Beču. Nikad se neće zaboraviti utešan glas velikoga Masarika u doba najveće naše nacionalne potištenosti prilikom aneksije ovih pokrajina - Bosne i Hercegovine, kad je našao puta i načina da dođe u Beograd i da obodri naše državnike i ceo narod da izdrže i da će sinuti sunce slobode ne samo ovim pokrajinama već celom slovenskom rodu.” Posle njega govorio je Prpić i istakao da je uprava u 1927. organizovala jednu eskurziju svojih članova u Čehoslovačku, da na licu mesta upoznaju čehoslovačku industriju. Sutrdan gosti su razgledali čaršiju, pa Begovu džamiju i staru Srpsku crkvu. Pregledali su muzej i fabriku ćilima. (9)

Ćirom su otišli za Dubrovnik. Na stanici u Gružu goste su dočekali predstavnici Trgovačke Obrtničke Komore, Česke Besede i mnogobrojno građanstvo. Pozdravnu reč održali su predstavnik Komore i Česke Besede a u ime carinskih činovnika Vaso V. Piper (član Sokolskog društva Dubrovnik) koji je govorio o vezama dvaju bratskih naroda. Gosti su razgledali lepote Dubrovnika pod vođstvom profesora Marka Murata i Nika Đivanovića. Gosti su se odvezli brodom u Kupari, gde im je priređen ručak. Otišli su do Lokruma. Pisac koji je opisao to putovanje istakao je : „Ko samo jednom dođe u ovaj zemaljski raj, taj to ne zaboravi nikada. Cipresi i palme, naranče i žuti limuni; - kroz čije lisje ćarlija meki povetarac sa plave pučine. Nemate reči. - Duša Vam je prepuna slatkih iluzija. I tu ste u jednom času zadovoljni i bez ikakvih briga. Zaboravi se na sve.”


Uveče priređen je banket od strane Opštine i Trgovačkog Udruženja. Na banketu su bili prisutni predstavnici vojnih i civilnih vlasti i elita grada. Gosti su brodom „Kumanovo” otputovali za Kotor. Na Cetinju ih je pozdravio Gavro Milošević, starosta Sokolske Župe Njegoš. Razgledali su Cetinje 14 maja 1928. i to Dvor i nesvršeno pozorište. Na povratku u Kotoru su se ukrcali na brod „Karađorđe”. Zadržali su se malo u Dubrovniku. Na Korčuli su ih svečano dočekali predsednik opštine dr. Sviličević, predstavnik sokola i upravnik carinarnice. Grad je bio okićen zastavama. U Makarskoj na obali je bilo iskupljeno svo građanstvo sa muzikom i predstavnicima svih mesnih vlasti. Direkcije Dubrovačke i Jadranske Plovidbe omogučile su gostima besplatnu vožnju na svojim luksuznim parobrodima. (10)

Kad su stigli u Split na gatu majora Stojana bio im je priređen svečan doček sa vojnom muzikom. Na lađu je došao načelnik dr. Tartalja i poželeo gostima dobrodošlicu. U veče u hotelu Central priređen je banket, na kome je bilo 120 pozvanika, među kojima predstavnici svih mesnih vlasti i korporacija, načelnik dr. Tartalja, ... . Načelnik dr. Tartalja istakao je da devedesetih godina prošlog veka u Splitu se razmahala jugoslavenska i sveslavenska ideologija. Ona je vodila Split buntovan za vreme balkanskih ratova i za vreme svetskog rata kao i Split rada za razvitak posle rata. Za to naziranje na svet Split je imao da zahvali Masariku iz Praga. Masarik je imao velike zasluge za grad Split. Na zborovima što ih je držao u Splitu, sa člancima u splitskim novinama stvorio je novu dušu splitsku, pa se Split sećao zlatne Prahe. Split je pozdravljao zlatnu Prahu i predsednika Masarika. Za vreme banketa vojna muzika na čelu sa kapelnikom Čižekom je svirala. Gosti su 17 maja 1928. otplovili iz Splita. Pristali su u Biogradu na Moru. Mesto je bilo okićeno zastavama, a na obali su bila iskupljena školska deca sa zastavicama i natpisima : „Živela braća Čehoslovaci”. Pred goste su izašli sokolski starešina Pelizarić, načelnik Hagendorfer i sudija Maržić. U Sušak su stigli 18 maja 1928. Pristanište je bilo prepuno sveta. Trokratni Nazdar se prolamao vazduhom. Na brod se popeo inspektor Dim. Stanić, Hotka, zastupnik načelnika grada, M. Ninković, Grkinić, starosta sokola i druge viđenije ličnosti. Posle razgledanja u hotelu „Jadran” priređen je banket. Goste je pozdravio na češkom jeziku Janko Ljuština. Između ostalog istakao je : „ ... Za sve današnje tekovine imamo da zahvalimo radu kakvoga evo i danas provedosmo, imamo da zahvalimo svesti našega naroda i njegovim prvacima, koji ne dadoše da se narod utopi u tuđinskom moru.” Nazdravio je Masariku. Posle njega nazdravili su još Hotka u ime Sušaka, Grkinić u ime sokola, sudija Zuvičić u ime Jadranske Straže, Brkić u ime Narodne Odbrane i Drag. B. Prpić i I.Ivošević. Gosti su vozom krenuli za Zagreb. U Zagrebu su istakli njihovu hijadugodišnju kulturu i želju za oslobođenjem Istre. (11)

U Ljubljanu su stigli 20 maja 1928. Posle razgledanja Ljubljane, uveče je priređen banket u „Zvezdi”. Na banketu su bile vojne i civilne vlasti, privrednici, trgovci i industrijalci. U ime Jugoslovensko-Čehoslovačke Lige nazdravio je Juvan, koji je govorio o desetogodišnjici zajedničkog oslobođenja. A. Nohejl, revizor iz Komarna je istakao : „ ... Ali draga braćo, to nisu bili najjači i najmoćniji utisci, koji su ostali urezani u našu pamet. Možemo zaboraviti na krasote Beograda, slavu Skoplja, junaštvo Cetinja na Zagreb i na Ljubljanu, ali nam neće nikad izaći iz pameti izražaji bratske ljubavi kojim nas je celi vaš narod na našem putovanju pratio. Ta Vaša ljubav koju smo osetili na svakom mestu našega puta, to je zapisano sa zlatnim i neizbrisivim slovima u našim dušama i srcima. Mi vam obećavamo da ćemo ih uklesati i u srca naših potomaka. “ (12) Gosti su posetili Bled 21 maja 1928. Iz Bleda krenuli su 22 maja 1928. do Jesenice. U Spomenici koju je povodom posete izdalo Udruženje carinskih činovnika kraljevine S.H.S. istaknuto je: „Neka ova spomenica bude večni spomen našega Udruženja i neka služi kao primer budućim generacijama: Da u slavenskoj uzajamnosti leži sreća svih Slavena ! ... (13) Spomenica je izdana umesto Carinskog glasnika br. 7/8. za juli i avgust 1928.


U Pragu je delovala Jugoslovensko-čehoslovačka liga. Pod upravom lige bila je u Pragu „Štrosmajerova knjižnica i čitaonica” koja je služila za upoznavanje jugoslovenske književnosti i razvitka preko knjiga i novina. Istovremeno služila je za tečajeve srpskog jezika koje je priređivala liga, sokolska društva i druge organizacije. Da bi knjižnicu popunio Savezni Prosvetni Odbor SSKJ joj je slao svoja izdanja, a preporučivao je sokolskim društvima i župama da joj pošalju svoja izdanja. (14) Šumadijsko Kolo Srpskih Sestara u Kragujevcu je na katolički praznik Svi Sveti održavalo pomen izginulim Čehoslovacima u prisustvu Čeha, koji su živeli u Kragujevcu, članica, nastavnica i učenica. Sveštenik je očitao zaupokojenu molitvu, a članice sa nastavnicama upalile su sveće i sa Česima okitile grobove cvećem. Podpredsednica KSS govorila je kod spomenika gde su zabeležena imena izginulih Čehoslovaka. Kolo je u svom radu sarađivalo sa Sokolima. (15)
Posle Prvog svetskog rata između Kraljevine SHS i Čehoslovačke uspostavljeni su saveznički i bratski odnosi. Obe zemlje su se trudile da se bratske veze što više učvrste. Dvadesete godine 20 veka su bile vrhunac takve saradnje. Sokoli su želeli da daju svoj doprinos saradnji sa Čehoslovačkom. Učestvovali su zajednički na sletovima. Zajedno su obnovili Savez Slavenskog Sokolstva. Česi su osnivali svoja letovališta na obalama Jadrana. Delegacija Spoleka Čehoslovačkih carinskih činovnika posetila je maja 1928. Jugoslaviju. Poseta je bila deo zajedničke akcije za političko, ekonomsko i kulturno zbliženje naroda Kraljevine SHS i Čehoslovačke.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Savez slovensko sokolstvo”, Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik”, Godina I, Beograd, 1934, str. 217-220;
2. R, „Javna vežba u Kragujevcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1924, br. 12, str. 332, 333;
3. „Sokolsko društvo u Grubišnom Polju”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart-april 1926, br. 3 i 4, str. 69;
4. „Starešina J.S.S. Brat Gangl o praškim utiscima”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str. 175, 176;
5. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 72, 73; V, „Sokolsko društvo u Dubrovniku”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. maja 1927, br. 9, str. 210; „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15 aprila 1927, br. 7, str. 155; V.P. „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”,„Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembra 1927, br. 18-19, str. 308;
6. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 206, 210;
7. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 226, 229;
8. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 230-238;
9. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 239, 242, 244;
10. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 246-254;
11. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 258-267;
12. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 268-275;
13. Dragan B. Prpić, urednik Carinskog glasnika, „Spomenica na posetu Spoleka ...”, Carinski glasnik, Beograd, juli-avgust 1928, br.7/8, str. 277-282;
14. „Jugoslovensko-čehoslovačka liga u Pragu”, „Sokolska prosveta”, Vesnik prosvetnog odbora Saveza SKJ, Mesečni prilog „Sokolskog Glasnika”, Novi Sad, april 1932, br. 4, str. 237;
15. Danica Petrović, sekretar Dana Radojčić, „Šumadijsko Kolo Srpskih Sestara- Kragujevac”, „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941”, Beograd, 1940, str. 45;