Sokoli u Tuzli

Stevan Žakula je u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima Ristom Jeremićem, Vasom Ristićem i Miškom Jovanovićem osnovao Srpski soko 1905. O značaju rada Stevana Žakule u Tuzli najbolje govori izjava Miška Jovanovića : „Ja sam bio, dok nije došao Žakula u Tuzlu, lola i nisam se ničim bavio a on me je uzeo u svoje ruka i doterao, uveo me u Soko i napravio me je drugim čovekom. Time je on mene oslobodio od duševne tame i zla a tako sam i ja druge oslobađao privodeći ih Sokolu”. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Išli su od sela do sela i propovedali : „U Sokolstvo za narod i slobodu !” Žakulinim zalaganjem osnovano je nekoliko sokolskih društava u Posavini od Zvornika do Doboja.(1) Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Tuzli. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Miško Jovanović je u svom pismu ženi napisao : „Pozdravi mi sve srpske Sokole i pozdravi ih sokolskim Zdravo !.” Pod vešalima su vikali : „Živio kralj Petar – živila sloboda – živila Srbija !” (2)

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je Sokolska župa Tuzla. Župa „Petar Veliki Oslobodilac” održala je svoju skupštinu 3 februara 1924. Priredila je 1923. 2 sleta, jedan u Bosanskom Šamcu a drugi u Bosanskom Brodu. Skupština župe je posvetila pažnju osnivanju seljačkih sokolskih društava. Župa je organizovala zajednička letovanja u manastiru Ozrenu. Za starešinu je izabran Staja Stajić, pukovnik i komandant tuzlanskog vojnog okruga, zamenik Branko Stakić, advokat iz Tuzle, a načelnik Stevan Jakšić. (3) Skupština Sokolske župe Petar Veliki Oslobodilac u Tuzli održana je 22 januara 1925. Bilo je prisutno 25 delegata sokolskih društava. Bila su osnovana 4 nova društva. Župa je priredila letovanje. Starešinstvo je sa svojim kulturnim i prosvetnim sekcijama na pokrajinskom sletu u Sarajevu i sokolskom saboru u Zagrebu. Bilo je izabrano novo starešinstvo na čelu sa pukovnikom Stajom P. Stajićem, kao starešinom. (4) Soko u Brčkom priredio je 22 avgusta 1926. javnu vežbu. Na večernjoj akademiji istakla su se braća i sestre iz Vinkovaca, koji su vežbali sedmicu i devetku. (5)

U godinama 1914-1916. austo-ugarske vlasti su obesile 29 osoba. Jednog dana obešeno je 18 Srba seljaka, koji su sahranjeni u jednoj raci u dnu srpskog groblja na Trnovcu. Ostali su sahranjeni na raznim drugim grobljima, pa i u šikarama izvan groblja.Sveštenik Lazarević osuđen je što je u jednom izvanrednom trenutku lkiknuo : „Živila Srbija koja nas je spasla”. Pavličević je osuđen što je razdražen vikao : „Živio Kralj Petar, dole Franjo Josip”. Ostali su osuđeni da su navodno bili u sporazumu sa srpskim komitama i pomagali ih. Sokolsko društvo u Tuzli odlučilo je da se posmrtni ostaci obešenih prenesu i sahrane u grobnicu i da se podigne spomen-ploča. Na čelu sa starešinom pukovnikom Stajom Stajićem, prikupili su podatke o obešenima. Crkveni Odbor izašao je u susret želji Sokolskog društva i dozvolio da se grobnica izgradi u porti pred zapadnim vratima srpske pravoslavne crkve u Tuzli. Uz svečanost prenosa kostiju obešenih spremano je i slavlje razvića župskog barjaka, kojeg je tuzlanskoj župi poklonio kralj Aleksandar. Sva je Tuzla dobila svečani izgled 18 septembra 1926. kada su održane obe svečanosti. Dan pre stigli su mnogi gosti a i porodice obešenih. Na sam dan svečanosti stigao je brodskim vozom u Tuzlu starešina JSS. E.Gangl. Na peronu su ga dočekali sokoli. Po izlasku iz voza pozdravio se sa starešinom župe i društva Tuzla Stajićem. Učenica 1 razreda gimnazije Angelina Magarašević predala je Ganglu kitu cveća uz pozdravni govor. Gangl je odgovorio na pozdrav i poljubio Angelinu. Sokoli su ga pozdravljali sa sokolskim „Zdravo”. Večernjim sarajevskim vozom došao je kraljev zastupnik, brigadni general Ilija Petković. U ime kralja kumovao je razvijanju barjaka. Na stanici su ga dočekali Stajić, Gangl, pukovnik Milorad Lazarević, koji je na svečanostima zastupao ministra vojske, veliki župan dr. Jovan Zec, komesar gradske opštine Đurđević i mnoštvo sokola i građana. Sa generalom došao je i Stevan Žakula, osnivač tuzlanskog sokola. Učestvovao je na svečanostima predavanjem na akademiji o pređašnjem radu tuzlanskog sokola osnovanog 20 godina pre toga. Mnogobrojni sokoli stizali su vozovima, a bijeljinski, ugljevički i zvornički automobilima. Sutradan 19 septembra 1926. bio je vedar i sunčan dan.Tuzlanskim ulicama na sve strane celog dana je užurbano vrveo svet. Svečanosti su počele sa lakoatletskim sokolskim utakmicama na gimnazijskom vežbalištu. Utakmice su bile javne, a pobedničko sokolsko društvo imalo je čast da u toj godini čuva župsku zastavu. U takmičenjima su učestvovala društva : Tuzla, Kreka-Lukavac, Bijeljina, Ugljenik, Zvornik, Maglaj, Teslić i Zavidović. Društva su se takmičila za prvenstvo koje je nosilo župsku zastavu. Vršena su takmičenja članova tih društava, zatim članica iz Tuzle, Kreke, Teslića i Dervente. Takođe i naraštajaca iz Tuzle i Kreke. Pobedilo je bijeljinsko društvo. Posle toga bio je svečani čin prenosa kostiju mučenika palih za oslobođenje i ujedinjenje. Posle podne razvijena je na trgu u Tuzli sokolska zastava.Sokoli su bili postrojeni u sredini vežbališta. Bilo je oko 2.000 gledalaca. Posle ceremonije razvijanja zastave muzika je intonirala himnu. Staja je uručio zastavu Kovaljskom, načelniku župe, da je preda bijeljinskom sokolskom društvu. U svom govoru Gangl je između ostalog istakao : „ ... U našim ušima kao da još uvek odzvanja zveket lanaca, kojima su i ova zemlja i narod ovaj bili sputani od bezdušne tuđinske sile. ... Svi moramo nesebično i požrtvovno služiti stalnom napretku sviju slojeva našega naroda, a sokolske zastave koje su simbol naše vernosti i borbenosti, neka ožive veru kod naše neoslobođene braće, da će i njima jednom sinuti dan slobode i ujedinjenja s nama u slobodnoj otadžbini. .... “. Posle Ganglova govora vojna muzika svirala je molitvu. Ispred župske zastave su defilovali svi sokoli sa zastavama krečanskom i tesličkom. Posle razvijanja zastave bila je sokolska javna vežba.Uz sokole vežbala je i vojska pod šlemovima sa vežbama sa puškama. Muški naraštajci su nastupali kao Zekini golaći. Vojska je bila burno pozdravljana, bez prekida. Svečanosti su završene svečanom akademijom u „Bristolu”. Akademija je priređena u čast 20-godišnjice osnivanja Srpskog Sokola u Tuzli i 40-godišnjice Srpskog Pevačkog Društva „Njeguš”. Otvorio ju je Stajić govorom u kome je zahvalio Tuzli na izraženim simpatijama. Prota Janković, rektor, govorio je o radu Njeguša tokom 40 godina, a Žakula je govorio o postanku i radu Srpskog Sokola u Tuzli. Društvo Njeguš pevalo je himnu, Bogovi silni, Dvoglav oro, Voda zvira, Gospodi usliši, a akademija je zaključena bajkom „Čarobna svetiljka” koju su izvela sokolska deca. Članak „Velike sokolske i narodne svečanosti u Tuzli” u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” završen je rečima : „Neka je vječna uspomena onima, koji potvrdiše nacionalno i sokolsko uverenje – svojim životima i radom!” (6)

U Sokolskom kalendaru o Tuzli istaknuto je : Župa Kralja Petra Velikog, Oslobodioca je osnovana 1921. Starešina župe Jovan Petrović, načelnik inž. Miloš Kvapil, načelnica Smilja Kvapilova, tajnik Vojislav Bogičević, pr. Bogoljub Bijelić, statističar Mehmed Salihspahić. Bilo je 16 društava u 3 okružja. Članova 1.548, članica 278, vežbača 311, vežbačica 127, članova u odori 171, ... . Za društvo Tuzla istaknuto je : Starešina Nikifor Todić, načelnik Julijan Kovaljski, načelnica Jelka Jurakova, tajnik Abdulah Kunosić, predavač profesor Ljubo Bjelić, članova 175, članica 33, vežbača 32, vežbačica 16, muškog naraštaja 38, ženskog naraštaja 22, muške dece 34, ženske dece 38, članova u odori 10. Društvo je vežbalo u svom domu, kao i u školi. Izvodili su javne vežbe. Prednjaka je bilo 5, imali su tamburaški zbor. (7)
Godišnja skupština župe Tuzla bila je održana 14 februara 1932. u Tuzli. Ujutro istog dana održana je predkonferencija izaslanika svih društava. Skupština je počela posle podne u Sokolskom domu u Tuzli. Na skupštini su bili predstavnici vojske, vlasti i svih mesnih škola. U izveštaju se istaklo da je župa izradila da su sve nove seoske čete dobile knjige od društva „Prosveta” iz Sarajeva i “„Narodnog zdravlja” iz Beograda. U vežbačem članstvu župe pravoslavnih je bilo 40%, katolika 32% i muslimana 22%. Od približno 8.105 učenika osnovnih škola u redovima sokola bilo je 1.030, a od 1694 učenika srednjih škola u redovima sokola bilo je 215. Broj učitelja u redovima sokola je rastao. U svim sokolskim društvima 1928. bilo je oko 10 učitelja, a 1931. bilo ih je 58. (8)

U Upravi Sokolske župe u Tuzli 1934. bili su : starešina župe Jovan Petrović, I zamenik starešine župe Nikifor Todić, II zamenik starešine dr. Branko Budimir, prosvetar ing. Ibrahim Šaćiragić, načelnik Vjekoslav Kovačević, I zamenik načelnika Osman Tufegdžić, II zamenik načelnika Josip Sekelji, III zamenik Pavle Grubač, načelnica Zora Kisić, I zamenica načelnice Desanka Đorđić, II zamenica načelnice Nata Despotović, III zamenica načelnice Koviljka Anđelić, tajnik Vojislav Bogičević, blagajnik Mehmed Salihspahić. Referent za sokolske čete Vijislav Vukanović. Članovi uprave bili su Anto Beneš, dr. Vukašin Bubanović, dr. Vojislav Vasiljević, Dojčin Petrović, ing. Bogdan Đukić, ing. Šerif Bubić, Drago Popović, Aco Jovanović i Danilo Marković. Zamenici su bili ing. Branko Vukanović, Aleksandar Cipruš, Anto Vikić, Ljubomir Šobić, Ahmed Šerbić, Derviš Pljevljak i ing. Bogoljub Janković. Revizori su bili Marko Vujasinović, Anto Primužić i Mehmed Kanvećić. Zamenici su bili Milan Ostojić i Karlo Krsek. U Sudu Časti bili su Nikifor Todić, ing. Branko Budimir, dr. Vojo Vasiljević, Ljubomir Šobić i ing. Vjekoslav Kovačević. Zamenici su bili Stevan Jakšić, Aleksandar Cipruš i Osman Tufegdžić. Društva i čete u sastavu župe bili su Begov Han, Bijeljina, Bosanski Brod, Bosanski Šamac, Brčko, Bukinje, Derventa, Doboj, Domaljevac, Gor. Slatina, Gor. Tramošnica, Janjari, Kotorsko, Kladari, Koprivna, Kozluk, Ljepunice, Liješće, Lužani, Majevac, Miloševac, Miškovac, Osečani, Pribinić, Ražljevo, Srp. Gropska – Bušletić, Gračanica, Gradačac, Kreka, Lukavac, Ljubovija, Maglaj, Modriča,Odžak, Srebrenica, Teslić, Tuzla, Ugljevik, Vlasenica, Zavidović, Zvornik, Blatnica, Branjevo, Brezovo Polje, Brodac, Barići, Buletić, Čečava, Dobrnja, Srp. Špionica, Tavna, Trnjaci, Vrućica, Žarkovina. (9) Na inicijativu starešine društva Tuzla Nikifora Todića osnovan je 20 decembra 1932. pri Sokolskom društvu pozorišni odsek. Odsek je bio smešten u Sokolskom domu sa salom i velikom pozornicom kao i sa nuzgrednim prostorijama. Trebali su da povrate život zamrloj društvenosti u Tuzli. Izveden je 10 decembra 1933. komad “Misteriozni kamić” od I.Kulundžića, pred dupke punom salom. Posetioci su zahtevali da se komad ponovi. Komad je ponovo izveden 17 decembra 1933. uz ogromno učešće posetilaca. (10)

Sokolsko društvo Tuzla imalo je 1934. preko 600 članova. Starešina društva bio je Nikifor Todić. Radili su na tome da ideologija sokolstva prodre i u najzabačenije selo u okviru delovanja društva. Društvo je podiglo dom koji je bio ukras Tuzle i okoline i koji je vredeo milion i po dinara. Dobili su na poklon zastavu od kralja Aleksandra. U proglasu povodom proslave razvijanja zastave između ostalog isticalo se : „Jedno od najstarijih društava u ovom kraju, osnovano u vremenu teškog robovanja, da služi najvišim narodnim idealima, ono je od svoga postanka, pa sve do odlučne borbe za te ideale, bilo tabor narodne vojske, koja je u našoj Tuzli i njenom kraju osigurala vidno i dostojno mesto u istoriji našeg narodnog oslobođenja. Sve to vreme bilo je naše društvo živi oganj nacionalne svesti i čvrstog sokolskog verovanja u konačnu pobedu Istine. - Ono je bilo stecište divnih Sokola-junaka, koji su s osmehom i pesmom na usnama ispustili svoju plemenitu dušu na polju časti, te na vešalima i u tamnicama ugnjetača-tuđina, služeći velikoj zavetnoj misli. Generacije još živih sokolskih radnika, odgojene u našem društvu u duhu naših neumrlih sokolskih heroja Miška i Veljka i pod vodstvom našeg sokolskog vođe i prvaka Stevana Žakule, ne odmarajući se ni danas nego razasute po svima krajevima divne naše oslobođene Otadžbine, vode narod, preporođeni sokolskim radom, predane i požrtvovane kroz sokolska društva i čete u lepši, zdraviji i napredniji život za sreću našeg Kralja i snagu domovine. Znak priznanja za taj i takav rad Nj.V. Kralj Aleksandar I darovao je našem društvu sokolsku zastavu, .... Ovo najviše odlikovanje je novi i najjači potstrek za daljnji razvoj i rad našega društva. Ono je poklik za nove borbe i nova pregaranja, ..... Ovaj krasni dar biće naš najsjajniji alem kamen, a ujedno i najdragoceniji ukras našeg novog Sokolskog doma.” Proslava je bila planirana : U Sokolskom domu Kralja Aleksandra 2 juna 1934. trebala je biti priredba za omladinu. U 19 časova pozdrav paljbom sokolskoj štafeti, koja je prolazila iz Sarajeva ka Oplencu, da plamenom baklje zapali kandilo večne zahvalnosti Kralju Petru. Svečana povorka gradom bila bi 3 juna 1934. Potom Javni čas i razvijanje zastave. Posle je trebalo da bude narodno veselje. (11)

Načelništvo III okruga sokolske župe Tuzla vodilo je 5 matičnih društava sa 33 sokolske čete, sve zajedno 5.000 pripadnika. Održavalo je prednjačke tečajeve od kojih 2 u Brčkom i 2 Bijeljini. Kroz tečajeve je prošlo 93 tečajca. Poslednji prednjački tečaj za vodnike sokolskih četa održan je u Brčkom od 25 februara do 7 marta 1935. Bilo je 24 tečajaca. (12) Pevački odsek Sokolskog društva Doboj brojao je oko 30 pevača i pripremao se za sokolski pohod na Oplenac i za učestvovanje na svečanosti osveštenja kamena-temeljca Sokolskog doma u Doboju. Horom je rukovodio Al. Cipruš, pročelnik pevačkog odseka. (13)

Glavna godišnja skupština Sokolske župe Tuzla održana je 7 aprila 1935. u prostorijama Sokolskog doma u Tuzli. Prisustvovali su delegati 21 sokolskog društva. U izveštaju o radu istaknuto je da je župska uprava korporativno sudelovala na sahrani kralja Aleksandra i posetila njegov grob prilikom prvog parastosa, koji je davan na Oplencu. Poslala je svoje delegate na proslavu sokola u Sremskim Karlovcima. Posle katastrofe u rudniku Kakanj župa je vodila akciju za pomoć postradalima. Iz župe je poslano 9.000 dinara. Župa je osnovala u toku 1934. 14 sokolskih četa i 1 društvo, pa je imala 26 sokolskih društava i 82 čete. Broj pripadnika župe porastao je za preko 3.000 lica. Odsek za seosko Sokolstvo održao je tečaj za vođe četa u Kreki, organizovao učešće seoskih devojaka (prvi put i muslimanki) na domaćičkom tečaju na Ilidži. Angažovao se na jačem učešću učitelja u sokolskom radu, razdao veliki broj sadnica četama, ... . U novoj upravi izabranoj na skupštini bili su : starešina Jovan Petrović, I zamenik starešine župe Nikifor Todić, II zamenik starešine dr. Branko Budimir, načelnik Osman Tufegdžić, .... . (14)

Župa Tuzla priredila je Vidovdanski slet 28, 29 i 30 juna 1935. Istovremeno proslavila je 15 godina svog sokolskog rada. Na sletu je učestvovalo 120 sokolskih jedinica sa teritorije župe Tuzla. Na igralištu „Zrinjskog” 28 i 29. juna 1935. održana su takmičenja svih kategorija, svih jedinica pod vođstvom svojih prednjaka. Prisustvovao je izaslanik Saveza SKJ Vojinović. Građani Tuzle dočekali su preko 2.000 sokola sa strane. Grad je bio okićen zastavama, plakatima i zelenilom, koje je ukrašavalo i najmanju kuću tuzlanske čaršije. Sokolsko poselo 28. i sokolsko pozorište 29. bili su posećeni, tako da velika sokolska sala nije mogla da primi sve goste, pa se moralo upotrebiti i letnje vežbalište Sokolskog društva Tuzle. Kroz gradske ulice 30. defilovalo preko 2.000 sokola pozdravljenih patriotskim ovacijama i zasipanih cvećem od građana i školske dece. Bio je gust špalir počev od sokolskog doma pa kroz sve ulice kuda je povorka prošla. Javni čas održan je u prisustvu izaslanika ministra vojske i mornarice pukovnika Vasića, izaslanika bana Drinske banovine sreskog načelnika i člana sokola B. Aleksića, izaslanika Saveza SKJ Vojinovića, predsednika tuzlanske opštine i člana sokola Muradbega Zaimovića i ostalih predstavnika vojnih i civilnih vlasti, i pred preko 7.000 gledalaca. Javni čas otvorio je starešina župe Jovan Petrović. Posle njega Voja Vukanović izneo je istorijat župe Tuzla i njen 15 godišnji rad. Istakao je napredak župe i stalni rast njenog članstva. U vežbama su se istakli vojnici i sokolske čete. Posle vežbi razvijena je zastava, koju je naraštaju društva Tuzla darovao starešina Nikifor Todić. Todić je istakao da u Aleksandrovskoj Jugoslaviji može opstati samo onaj koji je uvek bio spreman za zemlju i život svoj položiti, a odbaciti sve ono što je trovalo nacionalni život. Zatim je razvijena zastava, koju je preko prosvetara Jovana Đurišića Todić predao naraštaju. Zastavi je kumovala sestra Nada Todić. Po završetku javnog časa veliki broj gostiju otišao je u Sokolski dom, gde priređen kermes. Specijalni vozovi odvezli su goste sa strane. (15)


Posle smrti kralja Aleksandra Sokolska župa Tuzla odlučila je da povede akciju za podizanje spomenika kralju u Tuzli. Akcija je naišla na razumevanje i odobravanje kod patriotskog građanstva. Na Dan Ujedinjenja 1 decembra 1935. spomenik je otkriven. Uoči Dana Ujedinjenja priređena je povorka građana i sokola, u kojoj su uzela učešća skoro sva mesna društva i korporacije. Povorka se zaustavila pred hotelom „Bristol”, gde je izaslanika kralja, pukovnika Mihajla Vasića, pozdravio predsednik opštine Hasanaga H. Pašić, a Vasić mu je odgovorio pozdravljajući nacionalnu Tuzlu. Na Trgu kralja Petra, gde je spomenik postavljen, na Dan Ujedinjenja sleglo se nepregledno mnoštvo građana i sokola, kao i sokolskih četa. Uz spomenik stajali su zastavnici sa zastavama sokolskim. Na tribini nalazili su se izaslanik kralja, pukovnik Mihajlo Vasić, .... potpredsednik Senata dr. Uroš Krulj, zastupnik Narodne skupštine Kosta Aleksić, muftija tuzlanski, .... Savez Sokola zastupao je Voja Todorović. Svečanost je bila prenošena zvučnicima, a otvorio je starešina župe Jovan Petrović. Zatim je govorio I zamenik starešine župe Nikifor Todić. Posle njegovog govora su pevačka društva „Njeguš” i „Gajret” pevala himnu. Izaslanik kralja, pukovnik Mihajlo Vasić otkrio je spomenik. Gimnazijski zbor pevao je „Čuvaćemo Jugoslaviju”. Starešina župe Tuzla predao je predsedniku opštine Hasanagi H. Pašiću, koji se zahvalio župi na uloženom trudu oko spomenika i obećao da će spomenik čuvati. Na spomenik je položio venac od svežeg lovora dr. Uroš Krulj, koji je istakao zasluge kralja Aleksandra za napredak Otadžbine. Izaslanik Saveza Sokola Voja Todorović istakao je da se raduje što je inicijativu za podizanje spomenika dala Župa Tuzla i što je inicijativu prihvatilo rodoljubivi građani Tuzle. Zatim su predstavnici ustanova i korporacija položili vence na spomenik. Lepo je govorio predsednik sreskog učiteljskog društva Mihajlo Todić. Posle svečanosti defilovali su sokoli ispred spomenika. Spomenik je bio rad akademskog vajara Sretena Stojanovića iz Beograda. (16) Sokolski dom u Olovu otvoren je 11. oktobra 1936. Izaslanik kralja, pešadijski potpukovnik Tihomir Stojadinović, pomoćnik komandanta sarajevskog vojnog okruga stigao je motornom dresinom u Olovo. Na stanici je bio sokolski odbor sa starešinom društva ing. Kuzmanom Milevićem, vežbaće članstvo, mnogobrojni građani i seljaci kako iz bliže okoline tako i iz daljne. Sa kraljevim izaslanikom došli su Nikifor Todić, starešina Sokolskog društva Tuzla i Meho Salihspahić, član župske uprave. Učenica osnovne škole Mimi Loci predala je kraljevom izaslaniku kitu cveća. Zatim su stigli vozovi iz Han Pijeska i Zavidovića kojima je došlo mnoštvo gostiju sa svih strana. Na ulazu u letnje vežbalište kraljevom izaslaniku devojčica Zora Cvijetić dala je so i hleb. Izaslanik kralja presekao je državnu trobojku i otvorio vrata. Predao je dom na čuvanje starešini Mileviću, sa željom da novootvoreni dom bude svetionik svakog dobra. Starešina Milević pozdravio je izaslanike kralja, bana, delegate Saveza, župe, i ostalih društava, predstavnike crkve, te ostale posetioce. Verski obred su izvršili prota Mihajlo Savić iz Kladnja i muslimanski sveštenik Abdurahman Mehmedović. Mehmedović je održao govor istakavši za sokolstvo da ga kao organizaciju Islam toleriše. Uveče bila je zabava u sokolani. Pozorišni komad „Sokolska majka” od Dušana Đ. Cvjetkovića izveli su društveni diletanti. (17) Župa Tuzla održala je prosvetni šestodnevni tečaj od 28 decembra 1936. do 2 januara 1937. Bilo je 18 slušalaca tečaja iz sokolskih jedinica : Srpska Grabska, Vlasenica, Olovo, Tuzla, Zavidovići, Gračanica, Ljubače, Odžak, Teslić, Ljubovija, Kreka, Lukavac, Brčko i Pecka. Predavali su : Jovan Đurišić „Idejni osnovi Sokolstva”, „Jugoslovenska misao” i „Organizacija prosvetnog rada”; prota Petar Jovanović „Pčelarstvo”; Mehmed Salihspasić „Metodika”; Mehmed Selimović „Soko u narodnoj poeziji i sokolsko pozorište”; Danilo Marković „Sokolsko novinarstvo”; dr. Milan Nešković „Trezvenost u Sokolstvu i polne bolesti”; Veljko Ćesarović „Pesma i muzika u Sokolstvu”; Grujica Novaković „Voćarstvo”; Đuro Mrmak „Stočarstvo”; Veno Rihter „Lutkarsko pozorište”; Aco Janković „Slovensko Sokolstvo”; Miloš Milišić „Staranje o novom članstvu, sokolsko vaspitanje dece i naraštaja kao i izleti i taborovanje”. Savezni prosvetni odbor poslao je Zorku Vojnović i Miloša Stanojevića kao predavače na tečaju. Zorka Vojnović je predala o ženi u Sokolstvu, Miloš Stanojević o sokolskom besedništvu, kulturnoj orjentaciji Sokolstva i naučnoj osnovi Sokolstva. Održavana je jutarnja i večernja telovežba, govori pred vrstom i kritike govora. Vođene su dva puta debatne večeri. Tečajci su bili na izletu u Kreku, gde su pregledali Solaru i fabriku špiritusa. Stanovali su u novosagrađenom domu Kralja Petra Oslobodioca. Tečaj je vodio Jovan Đurišić, profesor realne gimnazije.(18) Na Petom tečaju prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanom u studentskom domu u Beogradu od 9 do 22 avgusta 1937. učestvovao je kao tečajac Mehmed Selimović iz župe Tuzla. Učesnici tečaja trebali su da vide kako u praksi funkcioniše prosvetna škola sa teorijskim i praktičnim programom. (19)

Slet župe Tuzla održan je u Tuzli 11-12 juna 1937. na vojnom vežbalištu. U sokolskom domu održano je 12. juna 1937. sletko pozorišno veče sa komadom „Pod maglom” od Šantića. Javna vežba održana je 13.juna 1937. Pred sokolskim domom i obližnjim ulicama formirala se svečana povorka, koja je obišla glavne ulice. Na čelu povorke bila je muzika 15 pešadijskog puka. Za muzikom je išao načelnik župe, 7 zastava sa župskom, sletski odbor i starešinstvo župe, starešine društava i četa, članovi u svečanom odelu, 8 četnih zastava, članovi četa, vatrogasna muzika i četa vatrogasaca iz Tuzle, 3 naraštajske zastave, muški naraštaj, načelnica župe, članice i ženski naraštaj u vežbačkom odelu. U povorci je bilo 613 učesnika. Članovi u građanskom odelu i deca bili su raspoređeni po ulicama kojima je povorka prolazila. Povorku su pozdravljala deca, a članovi i naraštaj u građanskom odelu nisu. Javna vežba počela je nastupom svih vežbačkih kategorija. Starešina župe Petrović pozdravio je kralja Petra II. Posle starešine župe govorio je izaslanik Saveza Sokola Vojinović. Iza Vojnovića govorio je Danilo Marković. (20)

Sokoli iz Župe Tuzla zavetovali su se 1937. da će u okviru Sokolske Petrove petoletnice uraditi : 9 društava i 12 četa održaće 225 predavanja o nacionalnoj misli; 9 društava i 7 četa održaće 43 manifestacije; 1 četa izvršiće hodočašće na Oplenac; .... 1 četa podići će jednu školu; 1 četa dovršiće dogradnju crkve; 1 četa proširiće postojeću školu; 3 društva održaće 4 taborovanja; 1 društvo i 7 četa osnovaće čitaonice i knjižnice; 1 četa čuvaće narodne običaje; 2 društva osnovaće narodni univerzitet; 2 društva i 3 čete održaće 5 domaćinskih tečajeva; 2 društva i 4 čete osnovaće 6 zadruga i to 1 voćarsku, 1 zdravstvenu, 3 zemljoradničke i 1 pčelarsku; ... 3 čete radiće na razvijanju guslarstva; 1 društvo osnovaće zajednicu kuće, škole i sokolane; 1 društvo organizovaće lutkarsko pozorište; ... 2 društva i 32 čete podići sokolane; 2 društva i 3 čete osnovaće streljačke odseke; ... 4 čete podići će četne hambare; 21 četa sa svojim članovima zasadiće 15.175 voćaka; 1 društvo zasadiće sokolsku šumu; 2 društva zasadiće okolinu svog mesta šumom; 1 društvo i 3 čete zasadiće „Petrov gaj”; 1 društvo podići će park; 14 četa podići će 20 voćnih rasadnika i 2 rasadnika četinarskih drveća; ... 4 čete podići će 6 javnih mostova; 1 društvo i 22 čete podići će 25 bunara; ... 1 četa podići će javni vodovod u selu; 1 društvo i 3 čete izgradiće puteve kroz selo; ... 1 četa (500) domaćina zasadiće „Kraljevo drvo”; 2 društva i 5 četa podići će drvored pored puta; jedna četa podići će drvored pod imenom „Petrov drvored”; Kao svoj program u okviru Sokolske Petrove petoletnice Sokolska župa Tuzla nastojala je da provede organizaciju zdravstvenih, voćarskih, zemljoradničkih, nabavljačkih, pčelarskih i stočarskih zadruga, jer je smatrala, da je najefikasnije raditi na očuvanju zdravlja naroda preko zadruga, a isto tako i na ekonomskom podizanju tih krajeva, gde se voćarstvo, stočarstvo i pčelarstvo preko zadruga moglo razviti do krajnih granica. Do 1937. osnovane su 2 voćarske i 1 stočarska zadruga. (21)

U Tuzlu su doputovali 8 novembra 1937. I zamenik starešine Saveza Sokola Gangl i član uprave Saveza Sokola Staja Stajić. Na stanici dočekalo ih je starešinstvo župe sa članovima župske uprave i članovima uprava sokolskih društava Tuzla, Kreka i Bukinje. Gosti su idućeg dana razgledali Tuzlu i okolinu, a posle su obišli i izvršili smotru članstva društava Tuzla, Kreka i Bukinje. Uveče je održana sednica uprave župe, na kojoj su referenti upoznali predstavnike Saveza sa radom i prilikama pod kojima rade. Posle sednice bila je večera u Sokolskom domu u Tuzli. Gangl i Stajić su 10. novembra 1937. napustili Tuzlu i otputovali da obiđu sokolska društva Lukavac, Gračanicu i Doboj. (22)

Prvog decembra 1937. proslavilo je Sokolsko društvo Tuzla tridesetogodišnjicu svog rada i stradanja. Članovi uprave priredili su pomen palim sokolima u crkvi. Bilo je prisutno mnoštvo poštovalaca, prijatelja i ličnih poznanika sokolskih junaka. Posle pomena svi su otišli u sokolski dom na svečanu sednicu. Bili su predstavnici svih udruženja i organizacija. Govorilo se o osnivanju društva, o prvim koracima starešine Srpskog sokola Miška Jovanovića, o teškoćama na koje se nailazilo, ali se nije klonulo. Išlo se stalno napred i već u prvim počecima društva naslućivalo se i naziralo da će ono dati nešto značajno i veliko. Ređale su se slike prvih tvoraca i boraca živih i pogubljenih . Cela dvorana je pratila izlaganje istorijata. Otkrivena je pozorišna zavesa, dar kralja Petra II. Učešće pevačkih društava i đačkog hora doprinelo je da proslava dobije karakter narodne svečanosti. Sestre iz uprave spremile su zajednički ručak i servirale u Sokolskom domu. Uveče je održana akademija. (23) U Sokolskom domu je bio Spomen-reljef narodnog heroja i dugogodišnjeg starešine Srpskog sokola u Tuzli Miška Jovanovića, rad kipara F.Ledera. Na njemu je bilo geslo „Sokolstvom slobodi”. (24) Povodom proslave 30 godina rada izdata je „Spomenica 30 godišnjeg rada Sokolskog društva Tuzla: 1906-1937”. Uredio je Nikifor Todić. Sokolsko društvo Tuzla održalo je januara 1938. redovnu godišnju skupštinu. Skupština je priređena u svečanoj sali Doma kralja Aleksandra I Ujedinitelja, a otvorio ju je starešina društva Nikifor Todić, starešina sreskog suda u Tuzli. Predstavnici župe bili su Svetolik Popović i Ferhad Azabagić. Starešina društva je pročitao Poslanicu Saveza SKJ. Zatim su pročitani izveštaji i referati o radu u 1937. Na proslavi 30 godišnjeg rada Sokolskog društva Tuzla 1 decembra 1937. prisustvovali su ministar šuma i ruda Bogoljub Kujundžić, Đuro Paunković, dr. Laza Popović, Đura Brzaković, Stevan Žakula, Staja Stajić i dr. Milorad Dragić. Skupština je izabrala novu upravu u kojoj su bili starešina Nikifor Todić, zamnik starešine inž. Kuzman Miljević i Dane Štitić, tajnik Abdurahman Žunić, za blagajnika Jovo Jovičić, za prosvetara dr. Oto Centner, načelnik Manojlo Vlatković i načelnica Vojislava Radivojević.(25)

U svečanoj sali Sokolskog doma kralja Aleksandra I u Tuzli održana je godišnja skupština Sokolske župe Tuzla 3 aprila 1938. Na skupštini je 105 delegata zastupalo 26 društava i 73 čete. Zbor društvenih i četnih prosvetara održan je 2 aprila 1938. a istog dana posle podne zbor načelnika i načelnica. Održana je i skupštinska predkonferencija pod predsedništvom podstarešine župe sudije Nikifora Todića. Raspravljalo se o zavetima društava i četa. Zavetnice su se većim delom sastojale u podizanju i dogradnji sokolana, podizanju voćnjaka i pčelarstva, održavanju analfabetskih tečajeva, pošumljavanju goleti, podizanju javnih česama, bunara i seoskih puteva, povečanju članstva. Na skupštini Todić je istakao : „Čuje se doduše sa nekih strana, da danas sokolska ideja u krizi, da je Sokolstvo u opadanju i opasnosti, a ja vas, braćo, pitam, je li ikada za ideju bilo opasnije doba nego ono od 1908-1912 godine, kada je više nego polovinu domovine neprijatelj gnječio, satirao i uništavao sve što narodno misli i oseća. Ko je tada održao ideju ? Ko je održao narod i njegovu misao u to vreme najcrnje reakcije ? Čuju se zaista, braćo, s nekih strana tužajke, da smo u dekadenci i moralnoj potištenosti. A ja vas braćo, pitam jesmo li ikada bili u većoj potištenosti i moralnoj krizi, kao ono 1915 godine, kada je hrabra srpska vojska sa svojim narodom sva desetkovana, razbijena i opljačkana ostavila svoje ognjište i u najvećem neredu uzmicala preko Albanskih brda i dolina ? Pa ko spase tu vojsku ? Ko je podiže ? Ko povrati Otadžbinu ? .... Svakako, braćo, niko drugi nego ta vojska ista i taj isti razbijeni narod. Njegova ispolinska svest, njegova ogromna snaga i njegov obnovljeni moral, a to vam je najbolji dokaz, šta predstavlja zdrava ideja, šta narodna snaga i zdrav narodni instinkt. ...”. U novu Upravu župe izabrani su starešina Nikifor Todić, starešina sreskog suda; I zamenik starešine Vojislav Vukanović, viši tehnički činovnik; II zamenik starešine inž. Branko Budimir, direktor rudnika; tajnik Salih Salihspasić, činovnik; načelnik Osman Tufekčić, privatni činovnik; načelnica Koviljka Anđelić, učiteljica; blagajnik Abdulah Kunosić, direktor zadruge; prosvetar Jovan Đurišić, profesor gimnazije. Članovi uprave bili su : Ferhad Azabagić, Kamenko Milisavljević, Anto Primožić, Grujica Novaković, Bogoljub Jajčanin, dr. Pero Todorović, Vukašin Vuković, dr. Vojislav Vasilježić, dr. Fuad Idrizbegović, Stevan Jakšić, Danilo Marković, dr. Martin Ikić, Aleksa Jovanović, Milan Marković, dr. Aco Bogdanović i Dojčin Petrović. Skupština je zaključena sa himnom „Hej Sloveni”. (26)

Sokolska župa Tuzla brojala je 1939. 104 jedinice i to 26 društava i 78 sokolskih seoskih četa. Od toga 43 jedinice zavetovale su se da će podići sokolske domove. Od toga je 1939. bilo dovršeno osam i to u Doboju, Begovhanu, Srebrenici, Olovu, Dobrnji, Brniku, Donjim Žabarima i Orašju. U gradnji je bilo 15 sokolskih domova i to u Gradačcu, Odžaku, Ugljeviku, Vlasenici, Zavidoviću, Zvorniku, Boljaniću, Srpskoj Grapskoj, Vranjaku, Crkvini, Žarkovini, Gornjem Skipovcu, Batkuši i Gornjoj Radnji. Većina domova bila je pod krovom. Prikupljan je materijal u dvadeset jedinica i to Brčko, Derventa, Gračanica, Kladanj, Skugrić, Gornja Turija, Bogutovo Selo, Kozluk, Brezovo Polje, Bukvik, Požarnica, Vrućica, Gornja Slatina, Gornji Žabari, Obudovac, Ražljevo, Porebrice, Kalenderovac, Vozuća i Pecka. Mnoge čete su se zavetovale, da će podići zgrade za škole, crkve, sokolske domove, da će osnivati analfabetske, poljoprivredne, domaćičke, pčelarske, zadružne i sokolske tečajeve, da će podići mostove, bunare, spomenike palim borcima u ratu, da će zasaditi stotine hiljada plemenitih voćaka, pošumljavati goleti, zasaditi parkove i to nazvati „Petrov park”, „Petrova šuma”, „Petrovo drvo”. Zavetovali su se da će osnivati knjižnice i čitaonice, narodne univerzitete, streljačke, pozorišne, pevačke, trezvenjačke i druge sekcije, za očuvanje narodnih običaja, suzbijanje zaraznih bolesti i razvijanje guslarstva. Da će podići voćne rasadnike, trijersku stanicu, vodovod u selu, četne ambare, razne vrste zadruga, ... . Seoska četa u Miškovcima sagradila je školu, a čete Dobrnja i Brvnik otvorile su u novim domovima narodnu školu. Održano je 12 analfabetskih tečajeva, 5 domaćičkih, osnovano 8 streljačkih sekcija, razvijene su 3 sokolske zastave, zasađeno 38.922 komada voćaka, 200 domaćina zasadilo je „Kraljevo drvo”, zasađena su 3 drvoreda pored puta i 1 „Petrov Gaj”. Podignuto je 5 voćnih rasadnika, 5 mostova, 9 bunara, 5 spomen česmi, 3 ambara i 1 spomenik. Uređena su 52 vrela pijaće vode i izgrađenao 5 puteva u selima. Osnovane su 3 voćarske i 1 stočarska zadruga. (27)

Sednica zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica župe održana je 6 aprila 1940. Župa Tuzla održala je godišnju skupštinu 7 aprila 1940. u prostorijama Sokolskog doma. Skupštinu župe otvorio je govorom starešina Nikifor Todić. Po podnetim izveštajima u nekim jedinicama je opalo članstvo, a u drugim je poraslo. U izveštaju Narodno-odbrambenog odseka isticalo se da je bilo na nekoliko mesta pokušaja ometanja rada. Delegat društva Derventa se žalio da im je bila zabranjena proslava 6 septembra i da su im mnogi sokoli-činovnici premešteni. Na skupštini odlučeno je da župa na leto proslavi dvadesetogodišnjicu rada i tom prigodom održi župski slet 30 juna 1940. i župsko takmičenje za sve kategorije osim dece. Sokolske čete trebale su da se takmiče za poljoprivrednu spravu koja je trebalo da ostane njihovo vlasništvo. Skupština je bila završena pesmom „Oj Sloveni” i slikanjem pred domom. (28)


Novinar St. Bojović u svom članku „Uloga sokolstva za kulturno podizanje bosanskog sela” u časopisu „Nedeljne ilustracije” iz Beograda istakao je da se u mnogim bosanskim selima pored crkve i škole beli sokolski dom. Oko 300 seoskih sokolskih četa radilo je u Bosni na unapređenju sela. Na početku imali su u svom radu podršku učitelja i seoskih sveštenika. Pomoću sokolskih četa, sela su podizala škole, crkve, domove, drumove, mostove, bunare i druge ustanove korisne po kulturni život. U selima gde je bilo nepismenih osnivali su se tečajevi za opismenjavanje, domaćički, poljoprivredni, zadružni i drugi tečajevi. Sokoli su u život uveli ženu da radi, da se bori ravnomerno sa muškarcem. Smatrali su da bez kulturne i prosvećene žene nije mogao da bude muškarac vaspitan na dostojnoj visini. U okviru Sokolske Petrove Petoletke sokoli i sokolice su se zavetovali da će podići novu kuću, modernu štalu, voćnjak, urediti baštu, podići česmu, „Petrovo drvo”, da neće piti, pušiti i činiti druge poroke. (29)

U Tuzli je 11 marta 1941. sahranjen Velimir Ćesarević, nastavnik tuzlanske gimnazije i sokolski radnik. Isticao se u pozorišnom odseku Sokolskog društva Tuzla, kao glavni reditelj. Sa pokojnikom su se oprostili Obrad Leovac, ispred nastavnika tuzlanske gimnazije, starešina društva i župe Nikifor Todić, ispred sokolskog društva i župe, Dimitrije Janković, ispred srpskih kulturno-prosvetnih društava, učenik Muhidin Hećimović, ispred đaka. Đački gimnazijski hor pevao je na sahrani omiljenu pesmu pokojnika „Lele Stano”. Povodom smrti Ćesarevića upravni odbor društva „Prosveta”, Sokolskog društva, Nabavljačke zadruge, Narodnog univerziteta i Sokolske župe, kao i nastavnički zbor tuzlanske gimnazije, održali su komemorativnu sednicu. (30)

U Tuzli je Stevan Žakula zajedno sa nacionalnim radnicima Ristom Jeremićem, Vasom Ristićem i Miškom Jovanovićem osnovao Srpski soko 1905. Posle Sarajevskog atentata 1914. počeo je progon sokola u Tuzli. Posle oslobođenja i ujedinjenja osnovana je Sokolska župa Tuzla. Župa je negovala sećanje na stradale starešine Srpskog sokola i ostele obešene. Posle smrti kralja Aleksandra Sokolska župa Tuzla odlučila je da povede akciju za podizanje spomenika kralju u Tuzli. Na Dan Ujedinjenja 1 decembra 1935. spomenik je otkriven. Tuzlanski sokoli pojačali su svoj rad u okviru Sokolske Petrove petoletnice. U Sokolskom domu u Tuzli postavljen je Spomen-reljef narodnog heroja i dugogodišnjeg starešine Srpskog sokola u Tuzli Miška Jovanovića. Na župskoj skupštini 7 aprila 1940. istaknuto je da je bilo pokušaja da se ometa rad društava. Posle Aprilskog rata 1941. Sokolska župa i društvo Tuzla bili su zabranjeni u NDH, a sokoli izloženi ustaškim progonima.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14;
2. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14, 15;
3. „Godišnja skupština sokolske župe tuzlanske”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, februar-mart 1924, br. 2-3, God. III, str. 19;
4. „Skupština Sokolske župe Petar Veliki Oslobodilac u Tuzli”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april-maj 1925, br. 4 i 5, str. 94;
5. „Soko u Brčkom”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-september 1926, br. 8 i 9, str. 181;
6. D.M.B, „Velike sokolske i narodne svečanosti u Tuzli”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, oktobar-novembar 1926, br. 10 i 11, str. 216-218;
7. „Jugoslovenski sokolski kalendar” 1930, Ljubljana 1929, str. 136;
8. „Godišnja skupština župe”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 6, 7;
9. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. CXXXI - CXXXIV;
10. „Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 januara 1934, br. 2, str. 4;
11. „Razvijanje sokolske zastave u Tuzli, dar Nj.V. Kralja Aleksandra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 juna 1934, br. 23, str. 5,6;
12. „Okružni prednjački tečaj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 29 marta 1935, br. 14, str. 7;
13. „Rad društva”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 29 marta 1935, br. 14, str. 7;
14. „Skupština Sokolske župe Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 aprila 1935, br. 17, str. 5;
15. I.B.B, „Slet Sokolske župe Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 avgusta 1935, br. 31,str. 6;
16. „Svečano otkrivanje spomenika Blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju u Tuzli”, ” „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 13 decembra 1935, br. 47, str.1;
17. B.F, „Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 3;
18. „Prosvetni tečaj Sokolske župe Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1937, br. 1, str. 7;
19. Miloš T. Svirčević, „V tečaj prosvetne škole Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 septembar 1937, br. 26 i 27, str. 7, 8;
20. „Slet Sokolske župe Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 juni 1937, br. 20, str. 7;
21. „Što će izvršiti društva i čete Sokolske župe Tuzla za vreme sokolske Petrove petoletnice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 juli 1937, br. 22, str. 2, 3;
22. „Poseta brata Gangla i brata Stajića Sokolskoj župi Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembra 1937, br. 36, str. 5;
23. Đ.P. Brzaković, „Tuzla -trideset godina sokolskog rada-”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 decembar 1937, br. 39 i 40, str. 3;
24. „Spomen-reljef”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 decembar 1937, br. 39 i 40, str. 3;
25. I.B, „Skupština Sokolskog društva Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 januar 1938, br. 4, str. 3;
26. M.B, „Godišnja skupština Sokolske župe Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 april 1938, br. 14, str. 3;
27. St. Bojović, „Veliki uspeh Petrove Petoletke u župi Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 maj 1939, br. 19, str. 3;
28. „Godišnja skupština Sokolske župe Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 april 1940, br. 15, str. 6;
29. St. Bojović, „Uloga sokolstva za kulturno podizanje bosanskog sela”, „Nedeljne ilustracije”, Beograd, 1940, br. 33, str. 10, 11;
30. „U Tuzli je umro poznati sokolski radnik Velimir Ćesarević”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 6;