Sokolsko društvo Veliki Bečkerek kasnije Petrograd

U Banatu pre Prvog svetskog rata madžarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. U Banatu osnovani su 1908. devojački Soko u Kikindi, 1908. Vranjevo, 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu, 1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj Kikindi, 1914. Bečkereku. (1) Na intervenciju policije u ministarstvu unutrašnjih dela u Budimpešti bilo je zabranjeno osnivanje srpskog sokola u Velikom Bečkereku. Pa je zato društvo organizovano kao podružnica Srpskog sokola iz Velike Kikinde. Organizaciju je sproveo Branko Roler. Roler je otišao u udruženje srpske trgovačke omladine i tu počeo svoj rad. Govorio je o svrhi sokolstva i uticaj na neorganizovanu i nesložnu omladinu. U svom delu „Alkohol i sokolstvo” Roler je istakao : „Ideja sokolska je ideja narodnog zdravlja, narodne snage i jakosti, da narod ispuni svoje zadaće i odupre se svima preprekama. Da narod zadobije sretnu i jaku budućnost.” i još „Sokolski rad je samopožrtvovanjem, samopregorevanjem i ljubavlju prožet rad, posvećen svome rodu. Zadaća sokolstva je da održava pravi srpski duh, a to je : duh slobode, duh bratstva i jednakosti i duh kulturnog razvoja i napretka. Pod imenom Soko zamišljamo mi jednu sliku pravog svesnog Srbina, koji je vrsni prestavnik, živi izraz snage, težnji i sposobnosti vaskolikog srpskog naroda. Soko treba da je personifikacija neslomljivog otpora našeg žilavog naroda i onaj stub na kome počiva sigurna zaloga ostvarenju ideala srpskog naroda. Sokolu stalno pred dušom lebdi sveti zadatak sviju nas, sveti amanet naših predaka : da razbijemo onaj tamni oblak, koji nam još zaklanja naše sunce slobode”. Roler je u svom delu „Alkohol i sokolstvo”na strani 11 upozorio srpske sokole da se klone alkohola, jer će alkohol više naškoditi nego obesna Turska sila, lukava bečka politika i šovinizam mađarske vlade. Takođe u Rolerovom članku „Potreba i zadatak Srpskog sokola” koji je štampan u „Bečkerečkim Novinama” br. 24-28. od 1913. istaknuto je „škole su nam izložene samovoljnim napadima državne vlasti, hoće ne samo od svojih, već i od naših zavoda da stvore takove, koji će nam biti neprijatelji” i „Srpski se narod samo tako može spasti ako što više nas stupimo u Sokole”. (2)


Mesne vlasti slale su izveštaje ministarstvu unutrašnjih poslova u Budimpešti, da je sokolstvo opasno. U izveštajima se “Soko” smatrao kao izvršujući organ “Narodne odbrane”. Gradonačelnik Velikog Bečkereka 1914. predložio je da se rad srpskog društva “Soko” obustavi, ističući da je ljubav tamošnjih Srba prema Kraljevini Srbiji “preterana” i da su oni “najopasniji elemenat za mir u dvojnoj monarhiji”. Sokolske vežbe bile su opasne, jer su “zanele građanstvo koje se listom upisuje u sokolsko društvo”. (3)

Srpski soko održao je u Velikoj Kikindi slet Banatskih sokola na Vidovdan 1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici internirani. Vođe Srpskog sokola u Velikoj Kikindi Branko Roler, Slavko Laković, Milutin Jakšić i drugi bili su zatvoreni i osuđeni od suda u Segedinu.

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. obnovljen je rad sokolskih društava. Banatska župa 25. maja 1920. imala je 19 društava. Gradska društva bila su : Velika Kikinda, Bečkerek, Pančevo, Vršac, Bela Crkva. Seoska društva bila su : Dolovo, Crepaja, Čenta, Perlez, Orlovat, Tomaševci, Botoš, Melenci, Turski Bečej, Vranjevo, Dragutinovo, Bašahid, Turska Kanjiža, Mokrin i Kovin. Društva su tokom nedelja i praznika polazila u okolinu u sela da drže vežbe i predavanja. (4) Prvi župski slet Banatske župe u Bečkereku održan je na Vidovdan 1920. U Bečkerek je došlo 7.000 ljudi iz raznih delova Banata. (5)


Gotovo sva društva imala su pevačke, tamburaške, ... odseke. Sokolska fanfara u Velikoj Kikindi osnovana je 4. aprila 1924. U župi se isticao Sokolski dom u Vel. Bečkereku, dužine 32 metra, širine 14 metara sa svim sporednim prostorijama. (6)
V slet Banatske župe u Velikom Bečkereku održan je 7 i 8 juna 1925. Jedan voz je dovezao sokole iz južnog Banata, a drugi iz severnog Banata sa gostima iz Bačke. Oba voza stigla su 7 juna 1925. sa oko 4.000 sokola, vojnika, Ruskinja, ... . Na velikoj poljani ispred stanice svrstala se povorka sa tri muzike. Starešina župe pukovnik Pavlović u svom govoru osvrnuo se na predhodni slet u Bečkereku i naglasio je da je sretan što je video oko sebe mnogobrojne goste iz susednih župa. Istakao je da je cilj sletova da doprinose upoznavanju i bratstvu. U 12 sati povorka je krenula u grad, koji je bio iskićen slavolucima, cvećem, natpisima i zastavama. Putem su bile poređane mase naroda i škole, koje su oduševljeno pozdravljale goste. Povorku je pratio sa jedne i druge strane brojni redatelji na biciklima. Bili su u crvenim košuljama. Kad je došla na glavni trg povorka se razišla taklo da su vodiči vodili čete u nastambe. Posle podne bila je glavna proba svih kategorija na sletištu u blizini grada. Probama je prisustvovalo 6 hiljada gledalaca. U veče bila je akademija na sletištu. Bilo je 9 tačaka vežbanja i dve tačke pevanja. Izvođene su skupne vežbe, vežbe suncobranima, jedanaestorka, vežbe obručima, devetorka, vežbe palicama, vežbe lukovima i “U boj”. Tačke su izvela društva Veliki Bečkerek, ruska gimnazija Velika Kikinda, pitomci vojne muzičke škole Vršac, Novi Bečej, Nova Kanjiža i Soko Vršac. Vežbe je pratila muzika ili klavir. Pevački hor bečkerečkog sokola izveo je pevačke tačke. Podijum na sletištu je bio osvetljen reflektorima. Prisustvovalo je akademiji preko tri hiljade osoba. U veče bila je sednica župe, kojoj je prisustvovao izaslanik JSS Ivan Bajželj. Od strane župe govorili su Miloš Stanojević i Ante Tadić, članovi župskog starešinstva, a od Jugoslovenskog Sokolskog Saveza Đura Paunković i Ivan Bajželj, savezni podstarešine. Pred povorkom 8 juna 1925. jahala su 4 trubača, posle trubača sokolska konjica iz Velikog Bečkereka, dok je konjica iz Velike Kikinde izostala. Za konjicom su išli vojnici 7 i 27 pešadijskog puka, kao i 5 i 21. artiljerijskog puka sa muzikom. Zatim su nošene sokolske zastave iz Novog Sada i Velike Kikinde, kao i zastava iz Krstura, u plemenskom duhu, kao i zavijena zastava sokola iz Velikog Bečkereka. Iza zastava išlo je starešinstvo župe sa predstavnikom JSS i starešinom beogradske župe. Posle njih išli su sokoli iz Bačke na čelu sa Todorovićem i za njima banatski sokoli u u odorama i vežbačkim odelima, ruski sokoli iz Bele Crkve, muški naraštaj, Vojna muzička škola sa muzikom, članice, ruska gimnazija sa fanfarom iz Velike Kikinde obučena u crvene bluze, plave suknje i bele kape (boje ruske zastave), fanfara iz Velike Kikinde, ženski naraštaj, ženska deca, muška deca, Slovaci u narodnim nošnjama iz Kovačice, sokoli u civilu i dobrovoljci iz Banatskog Karađorđeva. Bilo je u povorci 887 vojnika, 16 Rusa, 170 Ruskinja, 60 Slovaka, 40 dobrovoljaca. U redovima vojnika bilo je 76 vojnih muzikanata. Van članstva JSS bilo je 1.173 lica. Pripadnika JSS bilo je : 19 sokolskih konjanika propisno obučenih, 122 članova iz Banata u odorama, 28 u vežbačkim odelima, 83 sokola iz Bačke u odorama, 94 članice, 286 muških naraštajaca, 194 ženskog naraštaja, 484 muške dece, 320 ženske dece, jedna sokolska fanfara u odorama 24, sokola u civilu 100. Sokola je bilo 1.754 lica. Sve zajedno u povorci 2.927 lica. U povorci su učestvovale tri muzike i četiri zastave. Povorka se zaustavila pred županijom gde su držani govori. Starešina župe Pavlović zahvalio se gradu Bečkereku na gostoprimstvu. Veliki župan Mita Aleksijević govorio je o sokolskoj ideji na severu. Zatim je govorio Đura Paunković. Posle govora bilo je defile cele sokolske povorke. Županija je poklonila zastavu bečkerečkom sokolu. Osveštenje zastave izvršeno je pred nedovršenim Sokolskim domom. Blagoslov je izvršio vladika Letić uz asistenciju sedam sveštenika i pevačkog društva “Guslar” iz Velike Kikinde. Vladika je istakao da su simpatije crkve na strani sokola, jer su uz telo jačali i duh, te su i sokoli postali pobornici i saradnici crkve. Istakao je da su prvo kralj Petar a zatim i kralj Aleksandar podržavali sokole. Pri svršetku blagosiljao je narod. U ime županije podžupan Rajić je kumovao sokolskoj zastavi. Spominjao je Sokolstvo pre Prvog svetskog rata, koje je bilo progonjeno. Sokole je smatrao za organizaciju koja je udarila kamen temeljac oslobođenju i jedinstvu i koji su i pre Prvog svetskog rata gajili nadu i čvrstu veru u oslobođenje. Starešina bečkerečkog Sokola Miloš Stanojević uzeo je zastavu i govorio o njezinom značenju. Zahvalio se županiji na poklonu. Opominjao je članstvo na čast zastave, koji je trebalo junački braniti kao što su je naši stari junaci branili na pobedonosnim poljanama. Predao je zastavu barjaktaru. Barjaktar je primio zastavu i svečano obećao da će čuvati njezinu čast. Izaslanik JSS Bajželj preneo je pozdrave iz Ljubljane. Bio je srećan što su se umnožavale zastave, širila nova društva, što je sve jačalo snagu naše ideje i naroda u čemu je video bolju budućnost. Govorio je o kulturno-prosvetnom podizanju naroda. Opominjao je omladinu da čvrsto drži zastavu pod kojom su se skupljali. Svirano je “U boj, u boj!” Govorio je i seljak dobrovoljac Dušan Ivančević, koji je molio sokolsku omladinu da čuva slobodu, koju su oni izvojevali. Posle svečanosti bio je banket. Za vreme banketa svirao je sokolski orkestar. Posle podne bila je javna vežba. Prvu tačku ritmičke vežbe izveo je ženski podmladak. Dece je bilo 384. Drugu tačku, proste vežbe, izveli su članovi. Vežbalo ih je 248. Treću tačku, proste vežbe, izveo je podmladak. Podmladka bilo je 470. Četvrtu tačku, vežbe sa vencima, izveo je ženski naraštaj. Vežbalo je 205 naraštajki. Petu tačku izvela su deca i naraštaj. Bilo je 450 igrača. Šesta tačka bile su ritmičke vežbe članica. Vežbalo je 60 članica i 69 učenica viših razreda ruske gimnazije iz Velike Kikinde. Sedmu tačku, vežbe sa štapovima, izveo je muški naraštaj. Vežbalo je 300 naraštajaca i 30 pitomaca vojne muzičke škole, ukupno 330 vežbača. Osmu tačku, devetorku, izvelo je sokolsko društvo iz Sente. Deveta tačka bila je izvedena na spravama od 35 vežbača. Desetu tačku, vežbe sa puškama, izveli su vojnici 7. i 27. pešadijskog puka i 5. i 21. artiljerijskog puka. Vežbalo je 480 vojnika. Jedanaestu tačku, vežbe u krugovima, izvela je ruska gimnazija iz Velike Kikinde. Bile su 74 vežbačice. Dvanaestu tačku, slobodne vežbe, izveli su pitomci vojne muzičke škole iz Vršca. Bilo je 80 vežbača. Trinaestu tačku, vežbe sa puškama, izvela je vojska iz Novog Sada. Vežbalo je 110 vojnika. Četrnaestu tačku, vežbe sa puškama, izvela je vojna muzička škola iz Vršca. Bilo je 20 vežbača. Petnaestu tačku izvela je vojna konjica iz Velike Kikinde. Bilo je 40 jahača. Na kraju su formirali slovo A (Aleksandar). Pucali su iz mužara i svirali državnu himnu. Svirale su naizmenice tri muzike. Bilo je prisutno 10 hiljada ljudi. Vežbalo je pripadnika JSS iz banatske župe 1.467, zatim u ponovnim tačkama 485 i 9 iz bačke župe; ukupno 1.961. Vežbalo je i 760 vojnika i 143 Ruskinje, ukupno 903. Svih vežbača je bilo ukupno 2.864. Među publikom je bilo oko hiljadu članova i članica sokola koji su stigli automobilima iz svih većih mesta Vojvodine. Uveče su bile narodne veselice, venecijanska večer, koncerti i igranje. U ponoć su se društva razišla. Piscu članka u “Sokolskom Glasniku” o sletu Anti Tadiću činilo se da je prisustvovao pokrajinskom a ne župskom sletu. Za slet bili su izdani plakati ukrašeni narodnom ornamentikom, dopisnice i sletski znak u minijaturi. Župski “Sokolski Vesnik” izašao je kao svečani broj. U njemu su bili članci istaknutih sokolskih radnika iz Banata i celog Sokolstva. “Banatski Glasnik” u svečanom ruhu bio je posvećen Sokolstvu. (7) Glavna godišnja skupština župe Veliki Bečkerek održana je 7. marta 1926. u Velikom Bečkereku. Bilo je prisutno 10 društava sa 24 delegata. U izveštaju prosvetitelja navodi se 64 predavanja, 58 sela, 18 akademija, 52 predstave, 36 zabava, 2050 knjiga, 17 javnih časova, 9 izleta, 1 župski i 1 okružni slet. Odlučeno je da se na Vidovdan priredi župski slet, jer će tog dana biti otkriven spomenik kralju Petru. U novu upravu ušli su starešina Đoka Pavlović, zamenici starešine Stojan Jakšić i Emil Nikolić, sekretar Aleksandar Jovanović, blagajnik Sava Petrov, prosvetar Miloš Stanojević, načelnik Alojz Pogačnik, zamenici načelnika Vaclav Martinek i Mita Nikolić, načelnica Dragica Matejić, zamenice načelnice Nevena Bogdanović i Mila Veselinović. U Nadzornom odboru bili su : Ante Tadić, Josip Teodorović i Sava Nikolić. Delegati za saveznu skupštinu bili su : Alojz Pogačnik, Stojan Jakšić i Miloš Stanojević. (8)

U 1930. starešina je bio Miloš Stanojević, načelnik Aleksandar Pavlović, načelnica Milada Janičekova, sekretar Stevan Žeberan i predavač dr. Miša Matić. Bilo je 202 člana, 39 članica, 60 vežbača, 40 vežbačica, 87 muškog naraštaja, 23 ženskog naraštaja, 84 muške dece, 56 ženske dece, 82 člana u odori. Društvo je imalo svoj dom, izvodilo je javne vežbe, 3 saradnika, 15 prednjaka, knjižnica je imala 100 primeraka. Društvo je imalo tamburaški zbor, orkestar, zastave člansku i naraštajsku. (9)


Sokolsko društvo Veliki Bečkerek „Matica” proslavilo je Dan Ujedinjenja 1930. Pred sokolanom formirala se povorka, koja je išla na blagodarenje. Po povratku iz crkve, u punoj sokolani otvorio je svečanu sednicu zamenik župskog starešine Ćordašić. Starešina društva M. Stanojević održao je govor o značaju 1. decembra. Tom prilikom podelio je obim kategorijama naraštaja kraljev poklon, plakete starešine SKJ. Uveče održana je svečana akademija kojoj su prisustvovali uz mnogobrojno građanstvo, predstavnici crkvenih, vojnih i građanskih vlasti. Akademija je bila iz dva dela : tehničkog i koncertnog. Na akademiji pročelnik P.O. dr. M, Matić održao je govor „Soko kao simbol”, i na kraju je pozvao sve one koji su stajali po strani da stupe u sokolske redove. Zbog oduševljenja publike akademija je morala biti ponovljena 7. decembra pred dvoranom od 1.000 sedišta, koja nije bila u stanju da sve posetioce primi. Oni koji nisu uspeli da prisustvuju tešili su se da će biti i treće ponavljanje. (10) Sokolska župa Veliki Bečkerek priredila je prednjački tečaj u Velikom Bečkereku od 2 do 4 decembra 1930. Tečaj je pohađalo 45 učesnika, i to 35 sokola i 10 sokolica. Bila su zastupljeni članovi 22 sokolska društva. Stan i hrana bili su zajednički. Predavali su uz načelnika i načelnicu župe Milivoj Moljac, Miloš Stanojević, dr. Bogdan Popović, Aleksandar Jovanović, Aleksandar Pavlović i Stevan Žeberan. Starešina župe Nikola Bešlić je na kraju tečaja pozvao učesnike na intezivan rad, da znanje, koje su stekli na tečaju, upotrebe u korist svojih društava i sokolstva. U ime tečajnika zahvalio se Radoje Grujić, obećavši, da će u svojim društvima energično nastaviti rad prema sokolskim načelima i prema uputstvima koje su dobili na tečaju.(11) Sokolska župa Veliki Bečkerek priredila je svoj prosvetni slet 1933. Vodili su prvo pregovore sa beogradskom Radio-stanicom zbog prenosa sletskog programa. Stanica je pristala da slet prenosi 10 decembra 1933. Slet je trajao dva dana od kojih je prvi bio posvećen naraštaju a drugi za razna društva. Kod društava je bilo živo interesovanje za ovakvu vrstu sokolske priredbe. Neka društva osnovala su pevačke ili muzičke odseke i sa njima uspeli na sletu. Mesec pre sleta počeli su da rade sletski pododbori. Kao glavni sletski odbor delovao je župski prosvetni odbor, dok su njegovi pročelnici finansijskog, stambenog, propagandnog, prehrambenog i dekorativnog pododbora. Pododbor za doček bio je sastavljen od članova župske uprave i od braće sokola uglednih funkcionera u građanstvu. Propagandni odbor vodio je reklamnu kampanju. Finansijski odbor pripremio je značke, koje su nosile natpis „Prvi župski prosvetni slet Sokolske župe Veliki Bečkerek 1933”. Stambeni pododbor izdejstvovao je kod školskog nadzorništva potrebne prostorije za smeštaj u osnovnoj školi. Od vojske, iz bolnice, i sa drugih strana bile su pozajmljene slamarice, jastuci i ćebad. Kako je na slet stigao veći broj nego što je bilo prijavljeno, to se moralo mnogo šta naknadno nabavljati. Neki članovi i članice bili su razvedeni po sokolskim kućama na stanovanje. Prehrambeni pododbor unapred je obavestio učesnike sleta o prilikama prehrane. U sokolskom domu improvizovan je bife koji je mogao dati izdašnu toplu hranu i za ručak i za večeru. Pododbor za doček, preko izvršnog odbora župe, na slet je pozvao minisarstva prosvete, vojske i mornarice, za fizičko vaspitanje naroda, bana Dunavske banovine, prosvetno odeljenje Dunavske banovine, Savez Sokola, Savezni prosvetni odbor i Maticu Srpsku. Ban Dunavske banovine, Matica Srpska i Savezni prosvetni odbor uputili su svoje predstavnike. Naknadne prijave sokolskih društava još uvek su mogle da budu uzete u obzir, kako u pogledu programa, tako i u pogledu smeštanja članstva. Prvog dana sleta stigao je Svetolik Pašćan, delegat Saveznog prosvetnog odbora SSKJ. I već na probama je počeo beležiti svoja zapažanja kako u pogledu discipline kod pojedinih odelenja, tako i u pogledu kvaliteta izvođenja pojedinih tačaka. Zahtevao je da javno ne mogu istupiti ona odelenja, koja na probi ne pokažu uspeh. I on i mi, radovali smo se posle što nije bilo ni jednog društva čija tačka ne bi smela izaći pred publiku. Pre otvaranja sleta, svi učesnici i delegati duštava korporativno su, na čelu sa muzikom, odneli venac zahvalnosti na spomenik kralju Petru Oslobodiocu. U ime župske uprave venac je, uz održan govor, položio član župske uprave lekar dr. Grga Bogić. Svečana akademija održana je kao proslava stogodišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja. Celu akademiju i ceo program tog dana prenosila je radio stanica. Sletsku svečanost otvorio je predsednik Župskog Prosvetnog Odbora Miloš St. Stanojević. Brat Živa Kolarov je u ime Matice Srpske pozdravio slet, a Pašćan u ime Saveznog prosvetnog odbora. Brat dr. Grga Bogić recitovao je svoju pesmu „Jesmo i bićemo”, a brat dr. Miša Matić održao je predavanje o Zmaju. Odmah posle svečanog otvaranja počelo je izvođenje programa. Uveče, pre počeka programa sokolske prosvene akademije, održao je predavanje brat dr. Jova Popović „O našoj nacionalnoj religiji”. Večernji program bio je u glavnom ispunjen tačkama lokalnih i najbližih sokolskih društava a najviše Sokolskog društva Vel. Bečkerek Matica. Za vreme programa akademije stigle su telegrafske čestitke iz mnogih mesta Jugoslavije, jer je ceo program drugog sletskog dana prenosila radio-stanica. Najveće uzbuđenje izazvao je telegram braće i sestara sa Sušaka, koji su okupljeni oko radija slušali ceo program, naročito govor brata dr. Jova Popovića. Na samom kraju programa brat Stanojević, predsednik ŽPO zaključio je slet : „Završena je naša župska prosvetna akademija a time i prvi župski sokolski prosvetni slet Sokolske župe Veliki Bečkerek. Neka bi nas naša nacionalna religija, u smislu reči brata Dr Jove Popovića sve povezala neprekidnim lancem sveslovenske i čovečanske ljubavi. A vi, sestre i braćo, pođite natrag u svoja sokolska gnezda, visoko podignite barjak naše jugoslovenske kulture za čast, za veličinu i za uzvišenost sokolske misli. To neka nam je zavet i životni cilj! Do viđenja na drugom prosvetnom sletu. Zdravo!” Za slet se prijavilo 32 društva, a nastupilo je 29. Od društava koja su nastupila bilo je 8 muških horova, 3 mešovita, ukupno 11 horova. Bilo je 4 gudačka orkestra, 1 duvački, ukupno 5 orkestara. Tamburaških zborova bilo je 4. Kvarteti, dueti i solo tačke izvođeni su pevanjem, sviranjem na violini, fruli, harmonici, gajdama i guslama. Bilo je 91 tačka na programu, a od naknadno prijavljenih društava još 23, sve zajedno 114 tačaka. Ceo program bio je podeljen na 5 delova, javan prosvetni čas za podmladak, koncert za naraštaj, svečana akademija kao proslava stogodišnjice rođenja Zmaja, javan sokolski prosvetni čas i župska prosvetna akademija. U svim horovima bilo je 235 pevača, u svim orkestrima i pevačkim horovima bilo je 118 članova dok je ostalih učesnika u raznim tačkama bilo 62. Ukupan broj učesnika u svim tačkama bilo je 415. Za slet je bilo podeljeno 3.000 značaka, a poseta od strane publike bila je za prvi dan po podne 1.800 ljudi, za prvi dan uveče 900, za drugi dan u podne 2.000, za drugi dan po podne 1.600, za drugi dan uveče 500 ukupno 6.800. Izvođenje programa za dva dana trajalo je ukupno 14 časova. (12)

Načelništvo župe Petrovgrad održalo je u Petrovgradu dva lakoatletska tečaja i to prvi za članice od 8 do 10 aprila 1935. a drugi za članove od 10 do 13 aprila 1935. Oba tečaja bila su vođena u internatu u domu Sokolskog društva Petrovgrad Matica. Vežbe su obavljane na igralištu A.K. “Obilića” i na vežbalištu Sokolskog društva Petrovgrad Matica. (13)
Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrovgradu (Zrenjanin) bilo je jedino amatersko pozorište u Jugoslaviji koje je radilo stalno i po utvrđenom rasporedu. Njegov osnivač bio je Miša Stanojević, prosvetar Sokolske župe Petrovgrad. Pozorište je obilazilo sva sela i gradove po Banatu i predstavljalo jedino pozorište tog kraja. (14) Sokolska župa Veliki Bečkerek-Petrovgrad obuhvatala je do 1941. društva : Aleksandrovo, Alibunar, Aradac, Banatsku Palanku, Banatski Karlovac, Banatsko Karađorđevo, Barandu, Bašaid, Belu Crkvu, Bečej, Botoš, Dobricu, Dragutinovo, Guduricu, Đalu, Elemir, Farkaždin, Iđoš, Ilandžu, Jankov Most, Jarkovac, Jaša Tomić, Katarinu, Klariju, Klek, Konak, Knićanin, Kusić, Kovačicu, Krstur, Kumane, Kaluđerovo, Sirču, Sečanj, Srpsku Crnju, Srpski Itebej, Begej sv. Đurđe, Melence, Mošorin, Ninčićevo, Novu Crnju, Novu Kanjižu, Novi Bečej, Opovo, Orlovat, Padej, Perlez, Padinu, Podlokanj, Rusko Selo, Sakule, Senad, Taraš, Potiskog sv. Nikolu, Tomaševac, Uljmu, Veliku Kikindu, Veliki Bečkerek, Vel. Bečkerek I, Vršac, Vel. Bečkerek II, Veliki Torak, Vojvodu Stepu, Čentu, Vladimirovac, Margiticu, Veliku Gredu, Čoku i Crnju. (15)

Na intervenciju policije u ministarstvu unutrašnjih dela u Budimpešti bilo je zabranjeno osnivanje srpskog sokola u Velikom Bečkereku. Zato je društvo organizovano kao podružnica Srpskog sokola iz Velike Kikinde. Po izbijanju Prvog svetskog rata rad društava bio je obustavljen. Obnovljen je posle rata. U Banatu su kao pograničnoj oblasti gde je bilo mnogo manjinskog stanovništva, koje je u nekim mestima bilo u većini, često održavani sokolski sletovi Sokolske župe Banat. O sletovima je pisao Ante Tadić u listu JSS „Sokolski Glasnik” Pisao je i u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke”. Članak „V slet Banatske sokolske župe u Velikom Bečkereku” člana župskog starešinstva i učesnika sleta Ante Tadića iz Vršca bio je objavljen u listu JSS „Sokolski Glasnik” na 4 strane. Članak je bio detaljan opis sokolskog sleta i popis učesnika. Na sokolskim sletovima sem sokola učestvovale su i druge organizacije koje su sarađivale sa sokolima. Sokoli su posle Prvog svetskog rata uživali podršku vlasti i naroda, zbog svoje uloge u organizovanju i pripremi dobrovoljaca u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Na V sletu učestvovali su kako sokoli iz Banatske župe tako i sokoli iz Bačke. Zato se može reči da je to bio pokrajinski slet. Sem sokola na sletovima su učestvovali vojnici, ruske izbeglice i dobrovoljci. Sarađivali su sa Vojnom Muzičkom Školom iz Vršca. Sokoli su se nadali da će saradnja sa Vojnom Muzičkom Školom potpomoći širenju sokolske ideje među širokim narodnim slojevima. Na V sletu zbog osvećenja zastave bili su prisutni pravoslavni sveštenici na čelu sa vladikom i pevačko društvo „Guslar” iz Velike Kikinde. Na sletovima Banatske župe masovno su učestvovale škole izbegle iz Rusije i ruski sokoli. Učestvovala je i Ženska Zadruga Srpkinja. Posle Aprilskog rata 1941. sokoli su bili zabranjeni.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
2. „Spomenica petnaestogodišnjice Sokolskog društva u Vel. Bečkereku 1912-1927, Vel. Bečkerek 1927, str. 14, 15;
3. M. Stanojević, „Sokolstvo u Banatu župa Vel. Bečkerek”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 199;
4. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
5. „Sokolski slet Banatske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 373;
6. M. Stanojević, „Sokolstvo u Banatu župa Vel. Bečkerek”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 200;
7. Ante Tadić, Vršac, „V slet Banatske sokolske župe u Velikom Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15 avgusta 1925, 12-16, str. 125-128; „V slet banatske sokolske župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925, br. 7, str. 143, 144;
8. ab, „Župa Veliki Bečkerek”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 93, 94;
9. „Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930”, Ljubljana, 1929, str. 135;
10. S.B. „Sokolsko društvo Vel. Bečkerek „Matica”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1931, br. 2, str.5;
11. A.P. „Župski prednjački tečaj.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 5. februara 1931, br. 6, str. 6;
12. S. Pejić, „Sok. Župa V.Bečkerek. Prvi župski prosvetni slet”, „Sokolska Prosveta, Vesnik prosvetnog odbora Saveza Sokola Kr. Jugoslavije”, Novi Sad, 1 januar 1934, br. 1, str. 52-55;
13. „Župski lakoatletski tečajevi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 5;
14. „Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrogradu”, Vesti, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2;
15. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47-48, str. 22;