Sokolsko društvo Metković 

Sokolsko društvo Metković bilo je u sastavu Sokolske župe Mostar. U Metkoviću je 20. maja 1923. održan IV okružni slet okruga mostarskog. Sa sokolima iz Mostara pošlo je i 50 vojnika 7. artiljerijskog puka. Uz sokole i vojnike pošlo je mnoštvo građana iz Mostara. Na stanici u Čapljini priključili su se sokoli iz Čapljine, Stoca i Ljubuškog. U Metkoviću voz je dočekao starešina sokolskog društva iz Metkovića, dr. Mate Košćina, sa celim svojim članstvom i građanima, koji su bili prijatelji sokolstva. (1)

Na inicijativu Sokolskog društva u Metkoviću zaključeno je da se gvozdeni most preko Neretve nazove most naslednika prestola Petra. (2) Sokolsko društvo Metković izabrao je na svojoj skupštini 25. januara 1925. novu upravu sa starešinom bratom dr. Matom Košćinom.(3) Sokolska društva držala su svoje tečajeve. Godine 1926. držala su tečajeve društva Metković, Nevesinje, Kotor, Đenović, Cetinje i Podgorica. (4) Starešina društva 1930. bio je dr. Vicko Trojanović, načelnik Vasilije Paranos, sekretar Dinko Baseli i predavač Jovo Popovac. U društvu bilo je 106 članova, 14 članica, 8 vežbača, 6 ženskog naraštaja, 15 muške dece, 14 ženske dece, 24 člana u odori. Imali su privatnu vežbaonicu, 5 saradnika, 2 prednjaka, knjižnica sa 248 primeraka i muzika. (5) 

Sokoli iz Metkovića sarađivali sa ostalim sokolskim društvima. O tome je pisala sokolska štampa. Sokoli iz Dubrovnika priredili su izlet u Ston 2.6.1929. sa 161 članom svih društvenih kategorija i Sokolskom muzikom. Istog dana Sokolsko društvo Metković priredilo je izlet u Ston. Na obali sokole iz Dubrovnika dočekala je stonjska omladina i Sokolsko društvo iz Metkovića sa svojom muzikom, poklicima kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji. Na obali ćerka apotekara Nada Matičević pozdravila je sokole govorom i predala kitu cveća starešini Niku Šutiću. Sa balkona opštine sokole je pozdravio načelnik Niko Buško, a u ime sokola odgovorio mu je dr. Mato Košćina iz Metkovića. Priređena je javna vežba, a nakon vežbe sokolske muzike iz Metkovića i Dubrovnika priredile su koncert narodnih komada. Rastanak je bio dirljiv. (6)   Sokolsko društvo Imotski proslavilo je 6 i 7. septembra 1930. rođendan prestolonaslednika Petra i čin predaje novih zastava pukovima jugoslovenske vojske u Imotskom. Održane su vežbe svih kategorija društva, a naročito oduševljenje izazvala je vežba čete sokola-vojnika 32. pešadijskog puka iz Nevesinja. Četu vojnika predvodio je sokolski radnik iz Metkovića, Mišo Paranos. (7) Sokolsko društvo Trpanj proslavilo je 24. jula 1932. godišnjicu svog osnivanja II javnim nastupom. Priredili su doček brojnim gostima, sokolima 9 društava sa Pelješca i iz Hercegovine, zatim delegatima Sokolske župa Mostar. Uveče održana je svečana akademija. Posle tačaka sokola iz Metkovića („Crnogorka“ ženski naraštaj; „Kozaček“ muški naraštaj) i Beograda sledio je pozorišni komad „Ljubav Sokolstva“. (8) 

U Opuzenu je 21.8.1932. priređena javna vežba, na kojoj je uzela učešća gotovo cela Neretvanska krajina. Najbrojnije je bilo Sokolsko društvo Metković, koje je došlo sa muzikom i svim kategorijama. Društvo Trpanj poslalo je delegate sa načelnikom na čelu. Pre podne su održane, na specijalnim neretvanskim čamcima, zvanim  „trupe” veslačke utakmice. Pobedio je Ante Ereš. Posle veslačkih održane su plivačke utakmice na opuzenskoj plaži, zvanoj „pržinada”. 

U povorci, koja je predvođena sokolskom muzikom obilazila mesto, učestvovao je ceo Opuzen sa okolinom.  Uveče je održana akademija na kojoj se istakla tačka Vide sa izvođenjem „Skupine ritmičkih vežbi”. Vida je bila iz Ljubljane, letovala je u Trpnju odakle je došla u Opuzen zbog priredbe. Metkovčani pod vođstvom Miše Paranosa izveli su „Kozaček”, koji je par puta bio ponovljen. Milica Maškarelo spremila je decu za deklamacije. (9)

Metković je bio sedište VI okruga Sokolske župe Mostar. Društvo je priredilo 4. septembra 1932. javnu vežbu sa akademijom kojoj su prisustvovala društva iz Stoca, Ljubuškog, Čapljine i Opuzena, kao i sokolska četa iz Tasovčića. Posle podne formirana je povorka na čelu sa sokolskom muzikom, od sokolane do vežbališta, na igralištu JSK „Narona“, koje je bilo okićeno zastavama i zelenilom. Javna vežba počela je govorom prosvetara Iva Gabrića. Od vežbi izvedena je ritmička igra „Maro Resavkinjo“ od ženske dece. Priređena je utakmica u odbojci između sokolskih društava Opuzena i Metkovića. Uveče je priređena akademija. Prvo je naraštajka Grozdana Košćina deklamovala „Pozdrav Jugoslaviji“, zatim su ženska deca izvela „Maro Resavkinjo“. Ženski naraštaj izveo je „Crnogorke“, a muški naraštaj „Kozaček“. Na akademiji je nastupila i sokolska četa iz Tasovčića. Na sveopšti zahtev ženska ritmička vežba „Maro Resavkinjo“ kao i „Kozaček“ muškog naraštaja morali su biti ponovljeni. Za uspeh vežbi bili su zaslužni Nevenka Kovačević i prednjački zbor. Po završetku akademije priređen je ples.(10) 

  U starešinstvu Sokolskog društva Metković bili su 1934. : Starešina Mato Košćina, zamenik Josip Lujak, načelnik Nikola Šunjić, zamenik  načelnika Slobodan Mišur, prosvetar dr. Ivo Bosnić-Kovačić, sekretar Krunoslav Korlaet, zamenik  sekretara Jozo Palaverza, blagajnik Mato Kovačević, društveni lekar dr. Veselin Samardžić, referent za čete Mišo Paranos, zamenici  referenta za čete : dr. Veselin Samardžić i Risto Đurić,  referent za štednju   Mato Kovačević, zamenik  referenta za štednju Risto Đurić, poverenik N.O.O Hinko Bartulović, referent za muziku Josip Lujak. Odbornici su bili :  Krunoslav Korlaet, Ivo Gabrić, Hinko Bartulović,  dr. Veselin Samardžić, Jure Damić, Mato Kovačević,  Risto Đurić. Zamenici : Božo Vidin Gluščević, Ćiril Jurjević, Josip Palaverza i Davorin Popović. Revizori su bili : Frano Jurković i Luka Kogoj. Zamenici revizora  bili su : Radovan Karković i Dušan Čolaković. U Sudu Časti bili su :  Mato Koščina,  dr. Ivo Bosnić, Jure Jurković, Jovo Popovac i  Josip Lujak. Zamenici bili su : Lazo Popovac i Jure Damić. (11) 

Na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7. juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina. Zavete su davale sokolske jedinice i članovi sokola. Za sokolske jedinice zaveti su bili izuzetan napor kojim je ona doprinosila Sokolskoj Petrovoj petoljetki i oduženje velikog povesnog duga neimarima i žrtvama borbe za slobodu. Svaki soko je posle potpisa lične zavetnice postajao Soko–zavetnik. (12) Uprava društva Čapljina je u okviru SPP. odlučila da priredi Javnu vežbu 27 juna 1937. Svi koji su podržavali sokole okitili su domove jugoslovenskim zastavama. Vozom je stigla muzika društva Mostar i svirala kroz mesto. Posle nje došla je muzika društva Stolac, koja je isto tako prošla kroz grad. U Čapljinu su se slegli članice društva Imotski sa brojnim članovima, deca i naraštaj društva Metković, takmičari u odbojci društva Ljubuški, sokoli i sokolice iz okolnih društava. (13)

U Metkoviću je 11 jula 1937. položen kamen temeljac Sokolskog doma. Varoš je bila iskićena zastavama. Svečanosti su prisustvovali vlasti, zamenik starešine župe Mostar, delegati okolnih sokolskih društava i četa i predstavnici udruženja i ustanova. Bio je prisutan pravoslavni paroh, dok se rimokatolički župnik kome se društvo obratilo zbog osvećenja doma nije odazvao pozivu. Bila je odsutna i opštinska uprava. Govorio je starešina društva dr. Košćina o pozivu sokolstva i značaju Sokolske Petrove petoljetke. U temelj doma je postavljena povelja, ispisana na pergameni : „Izvršavajući svoj zavet u prvoj godini Sokolske Petrove petoljetke – 1936 – 1941. god.- u slavu Boga, za pokoj duše Kralja Mučenika Aleksandra I, sretan i dug život mladoga nam Kralja Petra II, sjaj i veličinu Jugoslavije, Sokolsko društvo u Metkovićima, danas 11 jula 1937 ovom domu, kao trajnom  spomeniku Kralju Petru I Velikom Oslobodiocu --  doprinosom građana, svojih članova, brigom i trudom Upravnoga odbora i Odbora za gradnju doma,  u prisustvu pretstavnika državne vlasti, udruženja, ustanova, delegata br. Župe, sokolskih društava i četa, svojih članova, naraštaja i dece, građanstva, temelje postavi. ... ”.U povelji su bili navedeni svi članovi upravnog i građevinskog odbora.  Starešina je položio i uzidao diplomu u temelje doma, ... . Govorio je izaslanik Sokolske župe Mostar, direktor gimnazije Bruno Marčić, ističući značaj tog dana i čestitajući Sokolskom društvu Metković na njegovom trudu i uspehu. Sokolski dom trebao je da bude građevina sa velikom dvoranom, pozornicom, galerijama, odeljenjima za čitaonicu, za pojedine sekcije društva i prostranim dvorištem koje je trebalo da služi kao letnje vežbalište.(14)

Sokoli su bili izloženi napadima hrvatskih separatista. Sokolsko društvo Metković „vršeći svoj kolektivni zavet u vremenu sokolske petoletnice“ pristupilo je pošumljavanju goleti zasađivanjem sokolskog „Petrovog gaja“ borićima: „Sudelovanjem svojih članova, najuglednijih metkovićevih građana i njihovih porodica zasađeno je 200 borića. Međutim, uskoro nakon toga sav naš trud bio je uništen. Borovi su naprosto poguljeni“. (15) U Metkoviću su bili poderani svi sokolski plakati za proslavu Prvog decembra. U oči Dana ujedinjenja vrata sokolane bila su uprljana i oštećena, a pred vratima je bio zapaljen sanduk, sa zapaljivim materijalom, ali je na vreme sprečena šteta. Hajka se vodila protiv starešine društva dr. Mateja Košćine, književnika i jednog od vođa nacionalne omladine pre Prvog svetskog rata. Zato što je bio soko, premešten je Mornarić u Tomislavgrad. Otpušten je član sokolskog društva Mustur, koji je bio zvaničnik kod poreske uprave. (16) Posle Aprilskog rata 1941. Sokolsko društvo Metković bilo je zabranjeno u NDH. Članovi su bili progonjeni a arhiva  društva uništena.
                                                                                                

---

Napomene :

1. P. Čolić, „IV okružni slet okruga mostarskog”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1923, br. 9-10, str. 313;
2. „Sokolska kronika”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 31;
3. „Sokolska kronika”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 56;
4. „Župa Mostar; „Sokolski glasnik“, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929, br.13, str.12; „Sokolska župa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1920, br. 4, str. 205; 
5. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski sokolski kalendar” 1930, Ljubljana 1929, str. 116;
6. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90;
7. „Sokolsko društvo Imotski“, „Sokolski Glasnik“ Ljubljana, 21. septembar 1930, br. 23, str. 5;
8. „Sokolsko društvo Trpanj“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4. augusta 1932, br. 31, str. 3; 
9. Soko, „Sokolsko društvo Opuzen”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8. septembra 1932, br. 36, str. 5;
10. „Sokolsko društvo Metković“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. septembra 1932, br. 37, str. 5;
11. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik”, knjiga I, Beograd 1934, str. LXII;
12. Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“,  Beograd, br. 7, septembar 1937, str. 267, 268–272; 
13. Dimitrije Šotra, „Javna vježba sokolskog društva Čapljina”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, avgust 1937, br. 8, str. 165, 166;
14. „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Metkoviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  24 juli 1937, br. 23, str. 8;
15. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 127, 133, 169–171; 
16. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 29 decembar 1939,  br. 52, str. 2;