Mač kao poklon kralja Aleksandra pobednicima sokolskih takmičenja na Vidovdan 1925. u Beogradu  

Kralj Aleksandar podržavao je Savez Sokola. Pre šestojanuarske diktature 1929, dokazao je svoju podršku poklonom mača za pobednike na  Vidovdanskim sokolskim  međusletskim takmičenjima u Košutnjaku 1925. Sokolska štampa najavila je takmičenja u Košutnjaku. Prve međusletske utakmice i svečanosti JSS planirane su da se održe 26, 27 i 28 juna 1925, na velikom stadionu na Košutnjaku. Sokolstvo je trebalo da dođe iz svih delova zemlje 26 juna. Sednica sudija trebala je da se održi uveče u 8 sati  u sokolani u Savamali. Utakmice su trebale da počnu 27. juna  u 8 sati u Košutnjaku. Pokus za javnu vežbu trebao je biti održan u 10 časova. Pomen francuskim vojnicima u 11 sati. Povorka je trebala biti formirana na trgu kod željezničke stanice. Kretaće se povorka ulicama Karađorđevom do Kelemegdana, pa Knez Mihajlovom, Svetosavskom, Zorinom, Aleksandrovom, Miloša Velikog do vojne akademije  i Nemanjinom do  željezničke stanice. Sokolska vežba planirana je za 28. jun 1925. Pobednik u takmičenjima  za nagradu dobijao je od kralja mač sa posvetom, a pobednica dobijala je od kraljice posebnu nagradu. Sokoli su trebali da logoruju u Košutnjaku u šatorima koje im je ustupilo mini starstvo vojske. (1) Dobrovoljne priloge za međusletsko takmičenje dali su Ministarstvo socijalne politike 2.000 dinara. Beogradsko Žensko Društvo 3.400 dinara, industrijalac Vlada Ilić 1.000 dinara, Jugoslovenska banka 506, Slovenska banka 500 dinara, Društvo Ugalj A.D. 500, Prva Hrvatska Štedionica 500, Bencion Buli 300, Patrijarh Dimitrije 200 dinara, arh. Momir Korunović 200 dinara, N.N. 100, trgovac Dolovac 60, trgovac Komorina 10, Evrejsko Žensko Društvo 200. Svega je skupljeno 9.470 dinara. Svima darodavcima Odbor je izjavio svoju najdublju zahvalnost, a naročito Beogradskim gospođama, koje su sve priloge i skupili. (2)


Beograd je na posebno svečan način proslavio Vidovdan 1925. Proslava je uveličana sokolskim priredbama. Međusletske utakmice  održane su prvi put kao Vidovdanska sokolska priredba dva dana u Košutnjaku 1925. Sokoli su hteli beograđanima da  pokažu, kakva je  sokolska organizacija koja deluje u Jugoslaviji.  Takođe hteli su da vide kakav je odziv kod građana Beograda na prvu veću sokolsku priredbu u Beogradu. Beogradska sokolska župa do tada nije priredila veći sokolski nastup. U Košutnjaku je bio postavljen logor sa šatorima, gde su muški članovi noćili. Zbog jake kiše šatori nisu izdržali, pa su morali da  prenoće u gimnaziji, koja je na brzinu spremljena. Gotovo svi tramvaji su bili na pruzi u pravcu Topčidera. Na putu se u smeru Košutnjaka micala kolona automobila i kola oko dva kilometra duga i to u oba pravca. Uprkos gužvi šoferi i kočijaši slušali su naređenja policije. Za učesnike priredbe bila je improvizovana kuhinja u blizini vežbališta. Za takmičenja se  prijavilo 780 vežbača, koji su počeli sa utakmicama u subotu 27. juna 1925. U vidovdanskoj crkvi održan je pomen kosovskim herojima, a nad Beogradom kružilo je 10 aviona, koji su bacali letke. U povorci bili su konjica sa fanfarom, vojna muzika, sokolske zastave, starešinstvo Saveza i župe, češki i poljski gosti i Rusi. Sem članova i članica u odori, nastupao je muški i ženski naraštaj. Povorka se kretala Karađorđevom ulicom kraj Kalemegdana zatim po Terazijama do Slavije i do Narodne skupštine  ... . Sve ulice su bile pune građana koji su burno pozdravljali sokole.  Održana je javna vežba u Košutnjaku. Otvorila su je muška i ženska deca iz Beograda, njih 132 u skupnim prostim vežbama. Potom je ženski naraštaj izvodio vežbe. Nastupili su članovi na spravama. Muška i ženska deca izvodila su vežbe sa loptama i igre. Muški naraštaj izvodio je vežbe u odelima. Nastupilo je 200 članica i 338 članova. Mase naroda koje nisu dobile mesto na vežbalištu, smestile se po okolnim brdašcima sve do rubova šume. Na železničkoj pruzi do vežbališta stajao je dugi red vozova, a njihovi krovovi su bili krcati gledaocima. Bilo je prisutno oko 24.000 gledalaca, među kojima ministri Pribičević, Đuričić, Stojadinović, Trifković i general Trifunović. Kao zastupnik dvora bio je admiral Prica. Prisustvovali su  patrijarh Dimitrije, deo diplomatskog kora, zastupnici Narodne skupštine, ... Posle vežbi pevalo je Akademsko pevačko društvo Obilić a članovi Narodnog pozorišta su na improvizovanoj pozornici izvodili Majku Jugovića. Zabava je trajala do u kasnu noć.  U hotelu Bristol bio je banket za goste i zastupnike pojedinih sokolskih župa. Od Čeških sokola su bili Vaniček, Stepanek, Bilek i sestra Mahalova. Od Rusa  Manakin, od Poljaka grof Zamojski i svi članovi starešinstva J.S.S.   (3) 


Za međusletska takmičenja koje je J.S.S. održao na Vidovdan 1925.  kralj je dao  prelazan dar koji je prvo nazvan „Dušanov mač”. Na balčaku drške mača sa jedne strane pisalo je „Aleksandar I”, a sa druge „Vidovdan 1925”. Mač je bio ukrašen draguljima. Zamisao i projekat za izradu mača dao je Đorđe Čarapić, sekretar kancelarije kraljevih ordena. (4) U pravilniku o „maču kralja Aleksandra“  istaknuto je :  „... Aleksandar cjeneći rodoljubni rad Sokolstva, našao se pobuđen da, prilikom prvih sokolskih međusletskih utakmica, održanih o Vidovdanu 1925. god. podari članovima Jugoslavenskog Sokolskog Saveza Kraljevine SHS, koji stoji  pod  visokom njegovom zaštitom, vidno odlikovanje i to odelenju koje pokaže najbolji uspjeh prema propisima velikog sokolskog učitelja dra Miroslava Tirša. 2. To vidno odlikovanje je mač, koji nosi ime :  „Mač Kralja Aleksandra”. Mač je bio dužine 116 cm. Balčak je bio pozlačen i ukrašen dijamantima i dragim kamenjem. Kralj je mislio da prvo da  da štit a onda se opredelio za mač. 
Svečanost predaje mača bila je održana u Narodnom pozorištu u Beogradu 11 aprila 1926.   Pozorište je bilo prepuno, pa su lože i hodnici bili načičkani publikom. Bili su prisutni ministri, političari, poslanici, generali, admiral, starešinstvo JSS,  predstavnici sokola iz Zagreba, Ljubljane, Tuzle, Novog Sada, Bečkereka, Zemuna, Pazove, Ćuprije, Kragujevca, ... . Sala je bila ukrašena  sokolskim zastavama. Akademiju je otvorio Momir Korunović, starešina beogradskog sokola. Kada je završio svoj govor i kada je orkestar kraljeve garde svirao sokolsku koračnicu u kraljevsku ložu ušao kralj je sa svojom pratnjom.  Izvedene su vežbe a ženski naraštaj izveo je narodne plesove. Kralj je pozvao u salon zastupnike JSS. U prisustvu predsednika vlade Uzunovića i ostalih ministara kralj je predao mač starešini JSS  bratu Ganglu.  Kralj je izjavio zadovoljstvo sa sokolskim radom. Mač je bio prenesen na pozornicu. Na sredini pozornice, na posebnom postamentu ležao je kraljev mač. Oko mača bile su sokolske zastave, starešinstvo Saveza, pobednička ekipa, kao i veliki broj sokolske dece, naraštaja i članova u svojim odorama. E. Gang se sa pozornice obratio kralju i zahvalio se na velikom daru. Istakao je : „Mi smo, ostajemo  i biti ćemo Jugoslovenski Sokoli, ali mi težimo i jedinstvu slovenskog Sjevera sa slovenskim Jugom. Mi nećemo nikada i ničim potamniti sjaj ovoga mača. Možemo ga potamniti samo krvlju svojom, ako to bude zahtjevala čast otadžbine i Kralja.” Zatim je uz buran pljesak prisutnih pozvao sokole da polože zakletvu. Odlikovani odeo prišao je i položivši desnicu na mač izgovorio : „Zaklinjemo se Kralju, Narodu i Domovini, da ćemo ostati uvijek vjerni i u dobru i u zlu, i u životu i u smrti”. Posle su se nastavile vežbe. Zagrebačko Sokolsko društvo I je svoju vežbu na zahtev publike moralo ponoviti.  (5)  


Sokoli su izdali razglednicu sa sokolom koji drži u ruci mač kralja Aleksandra. Za sokole je dar kralja bio izuzetno značajan. Sokoli su u knjigama i štampi   kasnije pisali o takmičenjima u Košutnjaku. „Jugoslovenski sokolski kalendar” i „Sokolski Zbornik” pisali su o takmičenjima i maču. (6) „Bratstvo” glasnik Sokolske župe  Osijek pisao je da su sokolska društva nastavila  da se  takmiče za  „Kraljev mač” u međužupskim utakmicama Saveza Sokola. (7) U Glasniku Sokolske župe Beograd  „Oko sokolovo”  u članku „Mač Kralja Aleksandra I.” isticalo se da je  ceneći napore sokola za očuvanjem jedinstva države, Kralj Aleksandar podario  je sokolima viteški mač. Mač je bio izrađen po skici starog sokola Đorđa Čarapića, po uzoru mača Dušana Silnog. Na obema stranama mača bio je natpis : Aleksandar I Vidovdan 1925 g. Natpis je bio napisan ćirilicom i latinicom. Sokoli su održavali utakmice za kraljev mač. Na prvim međusletskim utakmicama održanim o Vidovdanu 1925. u Beogradu pobedila je vrsta Sokolskog društva Ljubljana-Matica.  (8)
Na međusletskim utakmicama JSS u Beogradu nastupili su prvi put kao samostalna sokolska organizacija  „Krajevna Sveza ruskog sokolstva u Kraljevini SHS”. Najbolja su bila ruska sokolska društva iz Beograda i Zemuna. Na Vidovdan svi ruski sokoli učestvovali su u prostim vežbama, a odio Sokola krimskog kadetskog korpusa izvodio je vežbe na ručama. Nastupala su i ruska deca. Učestvovanje na međusletskim utakmicama iskoristili su ruski sokoli da se sastanu. Bilo ih je iz svih krajeva Jugoslavije. Pred beogradskom stolnom crkvom održali su 28. juna zbor. Pozdravio ih je starosta ruskog Sokola u Jugoslaviji general Poljanski, koji je istakao požrtvovani rad i veliko značenje ruske trobojnice za sokolsku ideju. Izručio je starosti ruskog sokola u Zagrebu Manakinu rusku zastavu. Nakon svečanosti išli su ruski sokoli sa svojom zastavom i muzikom krimskog kadetskog zbora  na stadion. (9)  Sokoli su bili nezadovoljni vlašću koja je došla posle smrti kralja Aleksandra i sećanje na kralja i njegov mač podizalo je moral. Sa izbijanjem Drugog svetskog rata  Savezu Sokola je sećanje na kralja Aleksandra i njegov dar poslužilo za dizanje morala njihovog članstva u teškim vremenima i pripremi za odbranu zemlje. Zasedanje plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9 juna 1940, otvoreno je zakletvom svih članova uprave, položenom u duhu sokolske pripravnosti i narodno-odbrambenog rada, kojom su se zavetovali, da će sve dužnosti vršiti najsavesnije i neustrašivo, ma kakva im opasnost pretila, i ma kakve teškoće naišle, za njih ili za celinu. Zakletva je položena u istorijskoj dvorani u kojoj je proglašeno ujedinjenje 1918. U dnu dvorane, iznad predsedničkog stola, bila je postavljena velika slika kralja Petra II, a pod njom poprsje kralja Aleksandra, okićeni državnim zastavama i cvećem. Dok su svi učesnici sednice stajali, ušao je u dvoranu barjaktar, sa saveznom sokolskom zastavom, a za njim savezni načelnik Kovač, noseći kraljev mač, dar kralja Aleksandra, za pobednike na saveznim utakmicama. U svom govoru Belajčić je istakao svu ozbijnost vremena, u kojem su živeli i imperativnu potrebu rešenosti svakog sokola, stavi u službu otadžbine, i da se posveti njenoj odbrani. Prvi se zakleo dr. V. Belajčić, položivši ruku na kraljev mač, a zatim je poljubio saveznu zastavu. Posle toga, su položili zakletvu, skupno, ostali članovi plenuma. Polagali su ruku na kraljev mač i ljubili zastavu. (10)


Kralj Aleksandar podržavao je Sokolski pokret. Pre šestojanuarske diktature 1929, dokazao je svoju podršku poklonom mača za pobednike na Vidovdanskim sokolskim  međusletskim takmičenjima u Košutnjaku 1925. Međusletske utakmice J.S.S. održane su prvi put u Beogradu kao Vidovdanska sokolska takmičenja dva dana u Košutnjaku 1925. Sokoli su hteli stanovništvu Beograda da pokažu, kakvi su ti Sokoli koji  deluju u Jugoslaviji. Takođe su hteli da vide kakav je odziv kod građana Beograda na prvu veću sokolsku priredbu u Beogradu. Beogradska sokolska župa do tada nije priredila veći sokolski nastup. Beograđani su sa oduševljenjem pozdravili  tu prvu sokolsku priredbu u Beogradu.  Sokoli su bili nezadovoljni  vlašću koja je došla posle smrti kralja Aleksandra  i sećanje na kralja i njegov  poklon podizalo je moral njihovog članstva i onih koji su sarađivali sa  sokolima. To im je bilo još važnije u teškim vremenima početka Drugog svetskog rata  i  u pripremama za odbranu zemlje.
                                                                                                        

---

Napomene : 

1. „Sokolska svečanost u Beogradu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1925, br. 7, str. 146;
2. „Dobrovoljni prilozi za međusletske utakmice”, „Župski Glasnik”, „Soko Dušana Silnog”, Glasnik Beogradske sokolske župe, Beograd, oktobra 1925, br. 8,  str. 126, 127;
3. Ante Brozović, „Vidovdanska sokolska priredba u Beogradu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-September 1925, br. 8 i 9, str. 166-169;
4. „Naš kralj Sokolstvu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1926, br. 1 i 2, str. 32;
5. ab,  „Mač Kralja Aleksandra”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 91, 92;
6. Uredio Ante Brozović,  „Sokolski Zbornik, I, “, Beograd, 1934, str. 233;   Dr. Riko Fuks, „Deset godina Jugoslovenskog sokolskog saveza”, „Jugoslovenski sokolski kalendar, 1930, Ljubljana 1929, str. 73;;
7. Josip Bogner, Osijek, „Međužupske utakmice”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1938, br. 10, str. 196;
8. „Mač Kralja Aleksandra I.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br.7, str. 161; 
9. „Uspesi Ruskog sokolstva”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, August-September 1925, br. 8 i 9, str. 186;
10. „Na sednici plenuma uprave Saveza sokola K.J. doneti važni zaključci za sokolski rad”, „Sokolski glasnik”, Beograd,14 juni 1940, br. 24, str. 3, 4;