Sokolsko društvo Stari Bečej

Milan Popović rođen je u Adi 13. avgusta 1863. od oca Kočine (rođenog u Albaniji) i majke Marije Stefanović iz Starog Bečeja. Gimnaziju je dovršio u Novom Sadu i tamo počeo da se bavi gimnastikom. Njegova gimnastika bila je prirodna kao na primer bacanje snopova, nošenje punih vreća žita i košenje, radio kao đak sve poslove na polju. Sa 16 godina mogao je da podigne dva čoveka. Medicinu je učio u Budimpešti gde je promoviran 1889. U Budimpešti je bio zajedno sa dr. Bogdanom Gavrilovićem, Tihomirom Ostojićem i Bogdanom Davidovićem, advokatom  iz Turskog Bečeja u mađarskom gimnastičkom društvu. Dr. Gavrilović i Ostojić stekli su u Pešti diplomu profesora gimnastike. Dr. Popović se spremao, sa tim radnicima u narodu,  da ideju telesnog vaspitanja, koja se razvila kod Mađara, prenese kod Srba u Vojvodinu. Kad je po diplomiranju otišao u Stari Bečej, posvetio se narodnom radu. Srbi su tada govorili mađarski i prvo što je počeo bilo je da se govori srpski. Stao je na čelo ustanova : Srpskog pevačkog društva, Narodne Obrane, bio je poverenik „Srpske Matice”, „Privrednika”, urednik lista „Novo Vreme”koje je stalno donosilo sokolsku rubriku, predsednik odbora za narodno pozorište, ... . Pokušavao je osnovati Srpski Soko, ali su vlasti uvek našle izgovore, sve do 1904. kada je u društvu Omladine osnovao Srpski Soko. Društvo je marljivim radom doveo u red najboljih sokolskih društava u Bačkoj. (1) U društvu su bila dva najistaknutija pregaoca u varoši : predsednik dr. Milan Popović i sekretar društva Dimitrije Hadnađev. Država je ukinula Srpski soko, a pripadnike društva hapsila i imternirala. U srpskoj vojsci borilo se 105 dobrovoljaca iz varoši i još 200 drugih dobrovoljaca. Sokolsko društvo je obnovilo rad 1919. a po rezultatima bio je iza novosadskog društva. Preduzeli su veliki broj sletova i kulturnih priredbi. (2)

Treći slet bačke sokolske župe priređen je u Starom Bečeju 15 i 16 juna 1924. U članku u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istakli su da takmičenja, javna vežba, svečana povorka i manifestacije na glavnom trgu ulili sokolima nove snage, oduševili prijatelje sokolstva, a neprijatelje upozorili na sokolsku snagu. (3) U  „Sokolskom kalendaru 1930” istaknuto je za društvo u  Starom Bečeju: Starešina dr. Milan Popović, načelnik Dušan Gospođinački, sekretar Janko Dabić i predavač Branko Gospođinački. Bilo je 285 članova, 65 članica, 40 vežbača, 49 muškog naraštaja, 34 ženskog naraštaja, 30 muške dece, 18 ženske dece, 70 članova u odori, 1 članica u odori. Vežbali su u školi, saradnika je bilo 5, prednjaka 34, imali su knjižnicu sa 50 primeraka, muziku i zastavu. (4) Uspeli su da dovedu u varoš Prašku grupu Moskovskog Hudožestvenog teatra 1930. Za svoje članstvo su organizovali i letovanja, najčešće u Crnoj Gori.(5) 

U Upravi društva 1934. bili su starešina dr. Milan Popović, zamenik dr. Bogdan Bogdanović, II zamenik Žarko Grujić, sekretar Borivoje N. Midić, predsednik prosvetnog odbora Mitar Pejaković, načelnik Dušan Gospođinački, zamenik Sima Živkov,  načelnica  Sofija Gospođinački, zamenica Sofija Spajić i blagajnik Boško Petrović. Članovi Uprave bili su : Janko Dabić,  Branko Gospođinački, Đoka Bošković, Dimitrije Hadnađev, Josip Županović, Nikola Zorić, Đoka Miković, Aleksandar Obrovački, Ivan Petljanski i Jovan Latin.  Zamenici bili su : Vojin Belić, Josip Blažek, dr. Đorđe Debeljački, Trifun Budišin, Petar M. Kekić, Sava Živković Bajin, Stevan Petkov, Sava Jelkić, Gordana Asketa i Božidar Mirić. Revizori bili su : Borivoj  Petljanski, Slavko Jablanović i Blažo Vujisić. Zamenici su bili : Dušan Galetin, Dragomir Dragin i Tima Džigurski. U Sudu Časti bili su : Josip Županović, Borislav Simić, Milan Vulanović, Branko Gospođinački i Vido Đurašević. Zamenici su bili : Gojko Miković i Slobodan Sekulić. (6) Sokolsko društvo Stari Bečej vodili su  nacionalni pregaoci predsednik dr. Milan Popović i sekretar društva Dimitrije Hadnađev. Posle Prvog svetskog rata starešina društva bio je dr. Milan Popović.

---

Napomene :

1. Dušan M. Bogunović, „Zaslužni sokolski radnici”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Desembar 1924, br. 12, str. 324, 325;
2. Mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945. godine”, (doktorska disertacija), Novi Sad, 2014, str. 192, 193;
3. „Slet Sokolske župe u Starom Bečeju”,”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 231;
4. „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930,  Ljubljana 1929, str. 123;
5. Mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945. godine”, (doktorska disertacija), Novi Sad, 2014, str. 192, 193;
6. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. LXXXVIII;