Nastupi Saveza Sokola na programima radija 

U periodu između dva svetska rata  rastao je značaj radija u Jugoslaviji i broj radio prijemnika. To je uočio Savez Sokola Kraljevine  Jugoslavije i u svom  prosvetnom  radu koristio radio. Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : „ ... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  ...  Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo! “ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je „Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao „Časti Reca ...” praćen sokolskim  tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče. "⁽¹⁾. 

 Saradnja  sokola sa Radio Beogradom počela je sa prenosima Svesokolskog sleta u junu 1930. Docnije došlo je do sporazuma da se jedanput nedeljno održi sokolsko predavanje na radiju o ciljevima, povesti i značaju sokolstva. Vesti Sokolske agencije objavljivane su preko Radio Beograda a isto tako i preko listova u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i drugim mestima. ⁽²⁾ U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice  radioprenos svečanog otvaranja izložbe. Bogdan V. Spernjak bio je profesor fizičke kulture i član Tehničkog odbora Saveza sokola. Preko Radio Beograda čitao je Sokolske vesti. ⁽³⁾  Sokolska župa Veliki Bečkerek priredila je svoj prosvetni slet 1933. Vodili su prvo pregovore sa beogradskom Radio-stanicom zbog prenosa sletskog programa. Stanica je pristala da slet prenosi 10 decembra 1933. Slet je trajao dva dana od kojih je prvi bio posvećen naraštaju a drugi za razna društva. Kod društava je bilo živo interesovanje za ovakvu vrstu sokolske priredbe. Neka društva osnovala su pevačke ili muzičke odseke i sa njima uspeli na sletu. Mesec pre sleta počeli su da rade sletski pododbori. Kao glavni sletski odbor delovao je župski prosvetni odbor, dok su njegovi pročelnici finansijskog, stambenog, propagandnog, prehrambenog i dekorativnog pododbora. Pododbor za doček bio je sastavljen od članova župske uprave  i od braće sokola uglednih funkcionera u građanstvu.  Propagandni odbor vodio je reklamnu kampanju. Finansijski odbor pripremio je značke, koje su nosile natpis „Prvi župski prosvetni slet Sokolske župe Veliki Bečkerek 1933”. Stambeni pododbor izdejstvovao je kod školskog nadzorništva potrebne prostorije za smeštaj u osnovnoj školi.  Od vojske, iz bolnice,  i sa drugih strana bile su pozajmljene slamarice, jastuci i ćebad. Kako je na slet stigao veći broj nego što je bilo prijavljeno, to se moralo mnogo šta naknadno nabavljati. Neki članovi i članice bili su razvedeni po sokolskim kućama na stanovanje.  Prehrambeni pododbor unapred je obavestio učesnike sleta o prilikama prehrane. U sokolskom domu improvizovan je bife koji je mogao dati izdašnu toplu hranu i za ručak i  za večeru. Pododbor za doček, preko izvršnog odbora župe, na slet je pozvao minisarstva prosvete, vojske i mornarice, za fizičko vaspitanje naroda, bana Dunavske banovine, prosvetno odeljenje Dunavske banovine, Savez Sokola, Savezni prosvetni odbor i Maticu Srpsku. Ban Dunavske banovine, Matica Srpska i Savezni prosvetni odbor uputili su svoje predstavnike. Naknadne prijave sokolskih društava još uvek su mogle da budu uzete u obzir, kako u pogledu programa, tako i u pogledu smeštanja članstva. Prvog dana sleta stigao je Svetolik Pašćan, delegat Saveznog prosvetnog odbora SSKJ. I već na probama  je počeo beležiti svoja zapažanja kako u pogledu discipline kod pojedinih odelenja, tako i u pogledu kvaliteta izvođenja pojedinih tačaka. Zahtevao je da javno ne mogu istupiti ona odelenja, koja na probi ne pokažu uspeh.  I on i mi, radovali smo se posle što nije bilo ni jednog društva čija tačka ne bi smela izaći pred publiku. Pre otvaranja sleta, svi učesnici i delegati duštava korporativno su, na čelu sa muzikom, odneli venac zahvalnosti na spomenik kralju Petru Oslobodiocu. U ime župske uprave venac je, uz održan govor, položio član župske uprave lekar dr. Grga Bogić. Svečana akademija održana je kao proslava stogodišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja. Celu akademiju i ceo program tog dana prenosila je radio stanica. Sletsku svečanost otvorio je predsednik Župskog Prosvetnog Odbora Miloš St. Stanojević.  Brat Živa Kolarov je u ime Matice Srpske pozdravio slet, a Pašćan u ime  Saveznog prosvetnog odbora. Brat dr. Grga Bogić recitovao je svoju pesmu „Jesmo i bićemo”, a brat dr. Miša Matić održao je predavanje o Zmaju. Odmah posle svečanog otvaranja počelo je izvođenje programa.  Uveče, pre počeka programa sokolske prosvene akademije, održao je predavanje brat dr. Jova Popović „O našoj nacionalnoj religiji”. Večernji program bio je u glavnom ispunjen tačkama lokalnih i najbližih sokolskih društava a najviše Sokolskog društva Vel. Bečkerek Matica. Za vreme programa akademije stigle su telegrafske čestitke iz mnogih mesta Jugoslavije, jer je ceo program drugog sletskog dana prenosila radio-stanica. Najveće uzbuđenje izazvao je telegram braće i sestara sa Sušaka, koji su okupljeni oko radija slušali ceo program, naročito govor brata dr. Jova Popovića. Na samom kraju programa brat Stanojević, predsednik ŽPO zaključio je slet : „Završena  je naša župska prosvetna akademija a time i prvi župski sokolski prosvetni slet Sokolske župe Veliki Bečkerek. Neka bi nas naša nacionalna religija, u smislu reči brata Dr Jove Popovića sve povezala neprekidnim lancem sveslovenske i čovečanske ljubavi. A vi, sestre i braćo, pođite natrag u svoja sokolska gnezda, visoko podignite barjak naše jugoslovenske kulture za čast, za veličinu i za uzvišenost sokolske misli. To neka nam je zavet i životni cilj! Do viđenja na drugom prosvetnom sletu. Zdravo!” Za slet se prijavilo 32 društva, a nastupilo je 29. Od društava koja su nastupila bilo je 8 muških horova, 3 mešovita, ukupno 11 horova. Bilo je 4 gudačka orkestra, 1 duvački, ukupno 5 orkestara. Tamburaških zborova bilo je 4. Kvarteti, dueti i solo tačke izvođeni su pevanjem, sviranjem na violini, fruli, harmonici, gajdama i guslama. Bilo je 91 tačka na programu, a od naknadno prijavljenih društava još 23, sve zajedno 114 tačaka. Ceo program bio je podeljen na 5 delova, javan prosvetni čas za podmladak, koncert za naraštaj, svečana akademija kao proslava stogodišnjice rođenja Zmaja, javan sokolski prosvetni čas i župska prosvetna akademija. U svim horovima bilo je 235 pevača, u svim orkestrima i pevačkim horovima bilo je 118 članova dok je ostalih učesnika u raznim tačkama bilo 62. Ukupan broj učesnika u svim tačkama bilo je 415. Za slet je bilo podeljeno 3.000 značaka, a poseta od strane publike bila je za prvi dan po podne 1.800 ljudi, za prvi dan uveče 900, za drugi dan u podne 2.000,  za drugi dan po podne 1.600, za drugi dan uveče 500 ukupno 6.800. Izvođenje programa za dva dana trajalo je ukupno 14 časova.⁽⁴⁾

Sokoli su držali predavanja preko Radio Beograda, Zagreba i Ljubljane. Savezni Prosvetni  Odbor delovao je preko Radio Beograda, a župski prosvetni odbori Zagreba i Ljubljane delovali su preko zagrebačke i ljubljanske stanice. Preko Radio Beograda držana su večernja i popodnevna predavanja. Održano je 5 predavanja za zagrebački i sarajevski slet 1934. Slet na stadionu kralja Aleksandra I u Zagrebu prenosile su sve tri domaće radio stanice. U Radio odseku Župskog prosvetnog odbora u Zagrebu bili su Hrvoje Macanović, Vladimir  Janković, ing. Stjepan Han i Čeda Mileusnić.   Sarađivali su sa starešinom župe Zagreb dr. Otonom Gavrančićem. Predavanja preko Ljubljanske radio održavana su svakog petka. ⁽⁵⁾

Povodom proslave 30-godišnjice osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 23. septembra 1934. održan je slet na kome su vežbali stari sokoli vežbe sa Ravaničkih sletova. Slet u Sremskim Karlovcima prenosio je Beogradski radio od 10 časova do 13.30 časova. Prenosio je i komemorativnu sednicu Savezne uprave  11. oktobra 1934. u spomen kralja Aleksandra. Sve tri stanice su vršile prenos sa prvodecembarskle akademije u narodnom pozorištu u Beogradu. ⁽⁶⁾ 

Sokolima je vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju, skrenula pažnju na značaju, potrebu i važnost radija. U članku „Radio je jedna opšta potreba današnjice” u vesniku prosvetnog odbora Saveza Sokola „Sokolska prosveta” koji je izlazio u   Novom Sadu opisano je kako su sporo stizale vesti o ubistvu u Marselju :  „U onoj opštoj zabuni koja je zavladala  celom zemljom, 9 oktobra uveče, kada su počele da se prekidaju bioskopske i pozorišne pretstave, svirka, kao i sve ostalo, svi smo mi bili svesni da se moralo odigrati nešto krupno i strašno, ali niko nije znao šta. ... U toj zabuni, prvo nam je palo na pamet, kao i i obično, da zatražimo telefonsko obaveštenje iz redakcija beogradskih listova, ali, posle dugog čekanja na zauzetim telefonskim linijama dobijali smo neodređene i nejasne odgovore : Još ne znamo sigurno ... -- Neka nesreća se izgleda dogodila u Francuskoj ... -- Vele, Nj. V. Kralj je ranjen itd. U ovoj teškoj neizvesnosti nije mogla ništa određenoga da nam kaže ni Beogradska radio-stanica, samo toliko, da je dobila naredbu da obustavi svoj redovni program i svaku emisiju. Mi, koji smo imali malo jače aparate, potražili smo strane stanice i bili smo kao gromom poraženi, kada nam talasi Praškog radio-žurnala saopštavahu do detalja težak zločin izvršen u  Marselju. Sada nas je tek obuzimalo pored tuge i jedno strašno osećanje koje nas je pritiskivalo kao mora, i mi smo se svi sada sa zebnjom pitali : Šta će biti ? -- Panika, rasulo, nered, -- možda i rat ?”⁽⁷⁾ 

 Savezna uprava Saveza Sokola održala je 11. oktobra 1934. komemorativnu sednicu u spomen kralja Aleksandra u Beogradu. Da će biti održana sednica Saveza Sokola  javljali su nekoliko puta u toku prepodnevne i podnevne emisije spikeri Beogradske radiostanice. Na sednici su doneta saopštenja i naređenja svim župama, društvima i četama šta je trebalo sokoli da učine.  Spikeri Beogradske radiostanice su odmah preneli naređenja preko radija, u toku prepodnevne i podnevne emisije. Tako su župe, društva, čete, pojedinci, sve pozvane starešine, mogli da istog trenutka kada su naređenja donesena i primljena na sednici, budu obavešteni. Oni su mogli da sedeći kraj svojih zvučnika da pribeleže naređenja i blagovremeno po naređenjima postupe. Ta naređenja su tek 12 časova kasnije štampana u beogradskim listovima. U neke krajeve ti listovi su stizali tek 48 časova kasnije. ⁽⁸⁾

  Sokolski Glasnik najavljivao  je sokolska predavanja na radiju. Na Radio Beogradu predavala je 6 januara 1935. Smiljka Grbić iz Rume o temi „Bol naroda” i A.Očenašek iz Praga o temi „Aleksandar I  -- pobornik sokolske misli”. Za 10 januar 1935. najavljeno je predavanje „Njegove to su reči” sabrane reči kralja Aleksandra, izgovorene u značajnim trenucima narodnog i sokolskog života. Za 17 januar 1935. najavljeno je predavanje Ante Tadića iz Subotice  „Zadatak Sokola u slovenskim zemljama”. Za 20 januar 1935. najavljeno je predavanje Đure Mrvaljevića iz Negotina „Sokolstvo je najbolja škola rada”.  Za 24 januar 1935. najavljeno je predavanje dr. Aleksandra Tabakovića iz Novog Sada „Sokolstvo i država”. ...  . Za 9 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane  zamenika načelnika Josipa Jerasa iz Ljubljane  „Nekoliko reči o našem programu rada”.  Za 16 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane  Jože Kregar iz Ježice o temi „Sokolska okružja”. Za 23 januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane  Verija Švajgara iz  Ljubljane o temi „Statistički pregled kretanja našeg Sokolstva u 1934 godini”. Za  30  januar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane  Franje Lubeja člana STO, iz  Ljubljane, o temi „Sokolstvo i sport”. ⁽⁹⁾  Za 28 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Beograda  Branka Jankovića  iz Sokolskog društva Beograd VII „Dr. Miroslav Tirš kao učitelj demokracije”.  Za  13 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane dr. Makse Kovačića iz Ptuja o temi „Zadaće  Sokolstva u sadašnjici”.  Za  20 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane  Marjana Tratara iz Novog Mesta o temi „Među Sokolima u Južnoj Srbiji”.  Za  27 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Dušana Podgornika iz Ljubljane o temi „Sokolsko smučanje”. ⁽¹⁰⁾

Preko radio stanice Beograd u  „Sokolskom Glasniku” najavljena su predavanja : 30 maja 1935. Mijo Mandić iz Subotice o temi „Stara Subotica”,  2 juna 1935. Nenad Rajić iz Subotice „Nova Subotica”, 6 juna 1935. dr. Aleksa Ivić o temi „Slovenska naselja u Vojvodini”,  a 13 juna 1935. dr. Stanoje Stanojević iz Beograda o temi „Političke borbe Srba i Bunjevaca u Vojvodini do oslobođenja”.⁽¹¹⁾ Knjigu o Sokolskim predavanjima starešine župe Cetinje Gavre Miloševića  Sokolska župa Cetinje  izdala  je  1936 godine. Na radio Beogradu održana su predavanja Sava Toholj 4.3.1937. „Sokolski pokret kao škola života”. Milojko Jeftimijades 11.3.1937. „Sokolska disciplina”. Stanko Tončić 18.3.1937. „Sportisti i vežbe na spravama”. Milan Stanojević 28.3.1937. „Ličnost predsednika-osloboditelja Masarika”. ⁽¹²⁾ 

Savez Sokola K.J. sarađivao je i sa Radio Pragom. Tamburaš Pere Tumbas Hajo bio je dirigent, svirač i organizator kulturno-umetničkih aktivnosti u Sokolskom društvu Subotica. Tridesetih godina 20 veka učestvovao je  zajedno sa sokolima na Sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu. Sa svojim tamburašima nastupao je na Radio Pragu. (¹³⁾ Prilikom Sveslovenskog sleta u Pragu juna 1938. Veroslava M. Kopša, učenica VII razreda  II ženske gimnazije u Beogradu, održala je govor u ime srednjoškolaca iz Jugoslavije preko radija u Pragu : „Sa neizmernim oduševljenjem i radošću saslušale smo saopštenje da smo pozvane da učestvujemo na svesokolskom sletu, koji treba da se održi ove godine u Pragu. Ovim pozivom nam se pružila prilika da i mi učestvujemo u veličanstvenim manifestacijama sokolstva, i u isto vreme da se upoznamo sa znamenitostima jednog velikog evropskog grada. Naša radost je bila u toliko dublja i iskrenija, jer smo znale da će u bratskoj prestonici Pragu  naše oduševljenje dostići vrhunac. Tako željno i sa nestrpljenjem očekivani dan našeg polaska je došao. I već od prvog momenta, kada smo napustili našu milu zemlju, počele su da se nižu radosti. One su se sve više povećavale u koliko smo se više približavale granicama drage nam Čehoslovačke. Ugodno osećanje, koje smo nosile u sebi, dostiglo  je maksimum kada smo stigle u Prag. Prag nam se pokazao u svoj svojoj lepoti pod svetlim sunčanim zracima. Sa svih strana prijateljski nasmejana lica, koja su nas toplo pozdravljala, učinili su da i naše duše budu pune sunca. Doček je bio tako spontan i iskren, da smo mi u našim (ličnim) uzvicima „Nazdar” i „Zdravo” osećale ne samo pozdrave, već i izlive onog dubljeg osećanja, koje vezuje naša dva naroda. Mi smo srećne što se nalazimo u divnom Pragu, i možemo slobodno da kažemo, da se u njemu osećamo kao u svojoj domovini. To nam je još jednom dalo potstreka da u buduće sve uložimo radi još većeg zbliženja naša dva naroda i da sve naše mladalačke ideale položimo na oltar Sveslovenstva. To ćemo smatrati za sveti amanet. Uvek ćemo raditi na tome, jer nema lepšeg, umirljivijeg i srećnijeg saznanja nego kad smo svesne da možemo da kažemo : ja sam svoju dužnost ispunila. Na kraju srdačno zahvaljujemo braći Čehoslovacima na divnom gostoprimstvu, koje su nam ukazali. Nadamo se da ćemo u najskorijem vremenu moći isto tako toplo i od srca da im ga uzvratimo u našoj prestonici Beogradu. Zdravo !” ⁽¹⁴⁾

Tamburaški zbor Sokolskog društva Novi Sad činilo je 8 članova a njihov vođa bio je Nikola Ivanović. U oktobru 1938. tamburaški odsek priredio je u Svečanoj dvorani Sokolskog doma veče narodne muzike koje je uživo prenosila radio stanica Beograd. U predstavi su učestvovali i radio pevači Jovanka Crnjanski, Ružica Kaušić kao i član sokola Vlastimir Jovanović-Lale i Svetislav Vrbaški.⁽¹⁵⁾ Sokolska proslava Prvog decembra 1939. u Beogradu prenošena je preko radio stanice. ⁽¹⁶⁾ Preko radiostanice Beograda data je 15 marta 1940. prva radio reportaža iz sekretarijata Saveza Sokola. Reportažu je čitao sokolski spiker Dragutin Branković. Savezu su stigla mnoga pisma sokola sa reakcijama na radio reportažu. Iz Splita su isticali : „Slušali smo sa najvećim uzbuđenjem i zadovoljstvom prvu reportažu. Blagodarimo na pozdravu upućenom primorskim sokolima.” ⁽¹⁷⁾

Beogradska Radio stanica je u noći 27-28 novembra 1940. počela da emituje sokolske vesti u svojoj prekokeanskoj emisiji za iseljenike u Severnoj i Južnoj Americi. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je pozdrave svim sokolskim društvima i iseljenicima u Americi, i poslao im vesti o radu sokola u Americi i u otadžbini. Emisije su bile davane dva puta nedeljno.⁽¹⁸⁾


Radio stanica u Skoplju davala je svake večeri pregled svih sokolskih događaja u Jugoslaviji, u okviru vesti u 9 časova i 5 minuta. U „Sokolskom Glasniku” bilo je najavljeno predavanje Stevana Gazikalovića o  „Sokolstvu pre rata u Južnoj Srbiji”  na radio stanici Skoplje 3 marta 1941. ⁽¹⁹⁾ Sokolska predavanja na radiju bila su ograničena malim brojem radioaparata u Jugoslaviji. Ni sva sokolska društva nisu imala svoj radio-aparat, pa su morala da se snalaze. Sokolsko društvo Čačak rešilo je na sednici od 15. aprila 1931. da kod direktora gimnazije „izradi” da sokoli slušaju predavanja o sokolstvu na radiju, koja su bila sve brojnija.  Sokoli u Čačku  do kraja 1940. nisu  nabavili svoj radio-aparat, na kojem bi slušali programe posvećene sokolstvu. ⁽²⁰⁾ Čehoslovačka je bila industrijski razvijena zemlja, i u njoj je bilo mnogo više  radio aparata  nego u Jugoslaviji. 

Za vreme i posle Drugog svetskog rata Savez Sokola bio je zabranjen. Praški radio je poslao Radio Beogradu devedesetih godina 20 veka zvučne snimke sa X sveslovenskog sleta u Pragu 1938. Sajt Audio i foto arhiv Simić na internetu priredio je govor naraštajke Jovanke Jovanović iz Zemuna sa sleta, kao i radio prenos razgovora sa jugoslovenskim mornarima u Bratislavi.
 Savez Sokola Kraljevine  Jugoslavije je u svom  prosvetnom  radu koristio radio. Sokolima je vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju, skrenula pažnju na značaju, potrebu i važnost radija. Vesti Sokolske agencije objavljivane  su preko Radio Beograda a isto tako i preko listova u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i drugim mestima. Sokoli su držali predavanja preko Radio Beograda, Zagreba i Ljubljane. Savez Sokola je sarađivao i sa Radio Pragom. Beogradska Radio stanica je u noći 27-28 novembra 1940. počela da emituje sokolske vesti u svojoj prekokeanskoj emisiji za iseljenike u Severnoj i Južnoj Americi. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je pozdrave svim sokolskim društvima i iseljenicima u Americi, i poslao im vesti o radu sokola u Americi i u otadžbini. Radio stanica u Skoplju davala je svake večeri pregled svih sokolskih događaja u Jugoslaviji. Sokoli su preko radija  mogli  da sa svojim priredbama dopru do  svih oblasti zemlje, ali je bila je smetnja  u malom broju aparata.                                                                                                       

---

Napomene 
  
1. „Prvo sokolsko radio-veče”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;                                                                                                                                          
2. Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I, str. 456, Beograd 1997; „Sokoli i Radiostanica“, Sokolska prosveta, Novi Sad, April 1932, br. 4, God. II,  str. 216; „Godišnji izveštaj o radu Sokolske Župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3. aprila 1938 god.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1938, br. 4, str. 74;                                                                                                                            
3. „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3; Jovan Vanja Petrović Upravnik Muzeja istorije fizičke kulture Srbije, „Bogdan V. Spernjak“, „Oko sokolovo“, Izdavač Sokolska župa Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 12;                                                                                                                    
4. S. Pejić, „Sok. Župa V.Bečkerek. Prvi župski prosvetni slet”, „Sokolska Prosveta, Vesnik prosvetnog odbora Saveza Sokola Kr. Jugoslavije”, Novi Sad, 1 januar 1934, br. 1, str. 52-55;
5. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 60, 61;                                                                                             
6. B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114; „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 61;                                            
7. „Radio je jedna opšta potreba današnjice”, „Sokolska prosveta”, Vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
8. „Radio je jedna opšta potreba današnjice”, „Sokolska prosveta”, Vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
9. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2,  str. 3;
10. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;                                                                                                                                
11. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 maja 1935, br. 22, str. 3;                                                                                                                                       
12. Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1937, br. 4, str. 83                                           
13. Mijo Mandić, dipl. inž. arh,  „Pere Tumbas Hajo (1891 – 19067)”, „Rič Bunjevačke Matice”, Subotica, april-maj 2011, br. 55-56, str. 4; Nevenka Bašić Palković, „Veliki umetnik tamburice Pere Tumbas Hajo“, „Bunjevačke novine“, Subotica, 28. decembar 2001, broj. 5-12, str.8;                                                                                                                                                                    
14. Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1938, br. 8;                                                                                                                           
15. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 64                                                                                                                                   
16. Momir G. Sinobad,  „Prvi decembar 1939. g”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 1940, br. 1, str. 6-11;                                                                                                                          
17. „Veliki uspeh prve sokolske radio-reportaže”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22 mart 1940,  br. 12,  str. 4;                                                                                                           
18. „Sokolstvo u Radio-emisiji preko Okeana”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 10;                                                                                                                         
19. „Sokolstvo na radiu Skoplje”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;