Sokolsko društvo u Pakracu

Društvo u Sremskim Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora…). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. (1) Posle ujedinjenja 1918. svi sokolski savezi ujedinili su se u sokolstvo S.H.S.

Stožer sokolskog društva u Pakracu bio je pravnik Vojislav Vuksan. Umro je 1927. u 33 godini života. Osnovao je sokolsko društvo u Pakracu, a takođe i društva u Čaglići, Kusonji, Prekopakri i Šarvici. Prelazio je dnevno po 5 i više kilometara i okupljao seljake, sa njima vežbao sokolske vežbe i upućivao ih u sokole. Vodio je 5 sokolskih društava istovremeno. U Pakracu je bio duša svakog nacionalnog pokreta, a posebno sokolstva. Stotine učitelja i učiteljica koje su izašle iz pakračke preparandije, postali su sokoli njegovom zaslugom. Pri sahrani dr. Milenko Marković isticao je njegovo Srpstvo. U ime Sokolske župe direktor učiteljske škole Sučević istakao je da ne gubi samo pakrački Soko svog nenadomestivog starešinu, nego i cela župa. (2) I u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke”pisali su o njegovoj smrti. Umro je 9 marta 1927, a rođen je 1894. Posle smrti njegovog prijatelja i učenika Branka Cvijanovića, umro je i on. U članku je istaknuto : „Brat Vojislav bio je najčistiji idealist, koga ste mogli ikada u životu sresti.... Njegova sahrana bila je pravi triumf njegova rada, njegovih ideja. ... Velika masa sveta, od seljaka do advokata, sjatila se na njegovu sahranu. ... S pokojnikom se u crkvi oprostio preč. Gosp. Prota Danilo Podunavac, pred crkvom dr. Milenko Marković, do groblja jedan pokojnikov učenik, a nad otvorenim grobom Milovan Sučević, starešina Sokolskog Društva.” (3)

Sokolsko društvo u Pakracu priredilo je 4 juna 1922. javnu vežbu. Pakrački sokoli dočekali su na železničkoj stanici sokolsku fanfaru iz Zagreba i izaslanike sokolske župe zagrebačke i Sokolskog društva I. Kad su gosti stigli svrstala se povorka po izveštaju časopisa „Sokolskog vjesnika župe zagrebačke” kakve Pakrac do tada nije video i prošla kroz mesto uz muziku sokolske fanfare i isterala iz kuća sve živo te ih povukla poput talasa sa sobom na vežbalište. Tu ih je čekala masa znatiželjnih gledalaca. U povorci je bilo preko 500 članova, članica, seljaka-sokola, naraštaja a najviše dece. Na vežbalištu ih je pozdravio starešina Pero Horvat. Pozdravio je pre svih izaslanike župe i Sokolskog društva I iz Zagreba Bogunovića i Brozovića, a zatim bivšeg starešinu a tada člana župskog starešinstva dra. Aleksandra Ugrenovića. Kao starešina društva Pakrac posvetio je sve svoje sile za podizanje i napredak društva, te je i javna vežba plod njegovog rada, pročitao zaključak godišnje skupštine kojim je Ugrenović izabran za I počasnog člana sokolskog društva u Pakracu i predao mu diplomu. Dušan Bogunović se zahvalio na pozdravu u ime župe i Sokola I. Prvo su nastupile devojčice pakračke osnovne škole i sela Prekopakre. Posle njih nastupili su dečaci iz Pakraca, Prekopakre i Šeovice. Posle su nastupile devojčice građanske škole pod vođstvom sestre Prodanovićeve u prostim vežbama sa ukrašenim obručima. Buru oduševljenja izazvali su dečaci građanske škole na čelu sa Brankom Babićem sa vežbom „Simbolika ujedinjenja”. Šegrtski naraštaj na čelu sa Ivanom Zoričićem, vežbao je vežbe sa palicama. Ženski prednjački zbor izveo je vežbe sa dvojim ručama, a članovi na ručama, konju, preči i kozliću. Seoski sokoli iz Šeovice, Kusonja i Prekopakre u svojim seoskim odelima i sokolskim kapama njih 40 pod vođstvom Jankovića, Zrnića i Žeaka izveli su župske proste vežbe. Članice su izvele Murnikove proste vežbe. Muški prednjački zbor izveo je vežbe na preči. Poslednju tačku Murnikove proste vežbe izveli su članovi društva. Posle vežbe bilo je narodno veselje. Za tehnički uspeh vežbe bio je zaslužan načelnik Kozak i njegov muški i ženski prednjački zbor. Na kraju članka u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” istaknuto je : „Rad i opet rad i to sitan i neprimetan rad temelj je svakom napretku pa i napretku Sokolstva.” (4) Zagrebačka sokolska župa priredila je 3 juna 1923. prvi slet te godine pakračkog okružja u Pakracu. Bilo je veliko učešće sokola iz pakračkog okružja i veliki broj gostiju koji su došli iz Zagreba, Daruvara i Nove Gradiške da uveličaju sokolsko slavlje. Iako je veza Zagreba sa Pakracom bila nezgodna, odazvao se veliki broj sokola iz Zagreba. A oba zagrebačka sokolska društva poslala su na slet svoje uzorne odjele. Doček sokola iz Zagreba u Pakracu bio je srdačan. Iako je voz stigao tek posle ponoći sa velikim zakašnjenjem, na stanici dočekali su ih pakrački sokoli sa velikim brojem građana, koje je nadošlu braću srdačno pozdravilo. Pakrački građani bez obzira na nacionalne razlike takmičili su se kako da što bolje prime i smeste nadošle sokole. Svi su bili razmešteni po rodoljubivim domovima pakračkih građana i svaki pojedinac od izvanskog sokola bio je stalnim gostom u određenom domu. Nije bilo kuće koja nije tog dana nije bila ukrašena zastavom. U gradu je vladalo svečano raspoloženje, pa su sokoli svuda bili najsrdačnije dočekivani. Građanima i ljudima iz okoline Pakraca koji su došli na slet dopalo se učešće vojske koja je došla sa vojnom muzikom. Njima su priređene velike manifestacije, dok su vojnici bili svaki posebno počašćeni od gostoljubivih građana. Slet je počeo izjutra takmičenjima svih sokolskih društava pakračkog okružja. Svečana povorka je uz vojnu muziku prošla gradskim ulicama na sletište. Gradonačelnik ih je pozdravio. Zatim je izrekao dobrodošlicu starešina sokola u Pakracu, a u ime svih zahvalio se starešina župe dr. Oton Gavrančić. Sviranjem himni i defileom bio je završeno prepodne , a sokoli su se razišli po domovima u Pakracu u gostima kod rodoljubivih građana. U tri sata posle podne sokoli su se sabrali u prostranom vrtu preparandije. Odatle su u povorci korporativno otišli na sletište. Sletište je za taj slet bilo naročito izgrađeno, sokolskim rukama i darovima Pakračana u naturi. Vežbi je sudelovao ogroman broj građana, a takođe bilo je veliko učestvovanje seljaka iz okoline. Seljaci su sa najvećim interesom i odobravanjem pratilo sokolske vežbe. Vežbe su počela deca, a učestvovalo je i muško članstvo. Sa osobitim je interesom bio popraćen nastup vojske. Vojska je izvela vežbe sa oružjem, koje su izazvale buru oduševljenja i velike manifestacije za vojsku i kralja. Dubok dojam izazvali su uzorni odeli sokolskih društava iz Zagreba. U nastupu gostiju odlikovali su se muško i žensko odelenje daruvarskog sokola. Zatim su nastupile seoske sokolske čete. U članku „Sokolsko slavlje u Pakracu” u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” istaknuto je da samosvjest i ponos seljaka počev od seljačke dece pa do svesnih seoskih sokolskih momaka, pokazala je da sokolska ideja sve više krči put u seoske redove i kako je sokolstvo trebalo da baš u njima dobije jaku potporu i jake propagatore. Vođi pakračkog okružja bratu Kozaku bile su priređene od sokola manifestacije, zbog uspeha sleta. Slet je završen izvođenjem telovežbene scene „Na mrtvoj straži” od vojnika zagrebačkog 35 puka, koja je izazvala veliko oduševljenje i patriotski zanos. Posle sleta bila je u gradskom vrtu zabava koja je trajala do zore, kada su se zagrebački i ludinski sokoli oprostili sa braćom i krenuli kući. Sve bez razlike otpratilo je goste na stanicu, gde su zagrebačkim sokolima priređene ponovne ovacije, a starešina pakračkog sokola toplim rečima oproštaja i zahvale rastao se od braće sa poklikom do vidova u najkraće doba kod polaganja kamena temeljca sokolskog doma. (5)


Sokolsko društvo u Pakracu priredilo je 8 juna 1924. javnu vežbu. Nastupile su sve kategorije : deca od 3 do 6 godina; deca od 6 do 10 godina; muški i ženski naraštaj od 10 do 14 godina; članovi i članice. Na javnoj vežbi učestvovala su sokolska društva Nova Gradiška i Daruvar, seoske čete iz Šeovice i Čaglića kao i vojna muzika subotičkog konjičkog puka. Na vežbi su se vežbale sve vežbe određene za zagrebački slet, osim toga seljački radovi sa sarajevskog sleta i još neke druge vežbe. Kao izaslanik župe Zagreb bio je prisutan župski učitelj Pihler. Uspeh vežbe ohrabrio je sokole, a iznenadio sve protivnike. (6)

Zbor pakračkog okružja sokolske župe Zagreb bio je održan 23. aprila 1925. u Pakracu. Uz delegate društava bili su skoro svi članovi pakračkog sokola. Zbor je bio održan u sokolani, a otvorio ga je starešina društva Štefanić. Pozdravio je u svom govoru delegate župskog starešinstva Antu Brozovića i Dušana Bogunovića. Bogunović je predavao o sokolskom misli, radu i ciljevima sokola. Posle predavanja održana je sednica pakračkog okružja, koju je svojim govorom otvorio starešina župe Brozović. On je prikazao život župe Zagreb, njezin rad i odluke za budućnost. Načelnik društva Pakrac Kozak pružio je jasnu sliku stanja sokolstva u svom okružju. Trebalo je nastaviti sa sokolskim radom na selu, u prvom redu sa seoskim četama u Kusonji, Prekopatri, Šeovici, ... . Izabrani su u vođstvo okruga okružni načelnik Kozak (Pakrac), zamenik Ladenhauser (Kutina), i sekretar Janković (Pakrac). Posle zbora sastali su se pakračka braća i odličnici u svratištu „Pakrac”. (7)

Sokolsko društvo u Pakracu proslavilo je svečano Dan Ujedinjenja 1925. spojivši sa time proslavu prenosa Njegoševih kostiju sa Cetinja na Lovćen. Na svečanoj akademiji uoči Dana Ujedinjenja govorio je sekretar društva V.Vuksan, koji je u svom kratkom govoru spojio dva pomenuta momenta u zaokruženu celinu. Prvi put je nastupila društvena fanfara, pod upravom B. Cvijanovića, svirajući himnu. Deklamacije su bile : Došenovićeva Narodna himna; Katalinićeva Sjeni kralja Tomislava i Kraljevićeva Četiri sokola mlada. Uži mešoviti hor pevao je Muhvićevu sletovku 1924. Posle polaganja zaveta članova i naraštaja i raspodele naraštajskih znački nastupile su kategorije vežbača sa pod vođstvom načelnika A. Kozaka. Pisac članka o akademiji istakao je vežbu naraštajki Vrbniče nad morem i zaključnu živu sliku „Oj Slaveni”. Na Dan Ujedinjenja sve kategorije sokolskog društva išle su sa fanfarom u crkve na svečano blagodarenje. (8)

Sokolsko društvo u Pakracu održalo je redovnu glavnu skupštinu 25 januara 1926. sa 93 prisutna člana i dnevnim redom : 1. otvaranje skupštine i pozdrav od strane starešine. 2. čitanje poslanice J.S.S. 3. izveštaj sekretara. 4. izveštaj načelnika. 5. izveštaj blagajnika. 6. izveštaj nadzornog odbora. 7. primanje novih pravila. 8. izbor upravnog odbora i zamenika, predsednika prosvetnog odbora, nadzornog odbora, delegata za skupštinu župe i sokolski sabor. 9. predlog proračuna. 10. Eventualije. U upravu društva izabrani su : Starešina Vojislav Vuksan; zamenik Franjo Hošek; načelnik Anton Kozak; zamenik Ludvig Jirotka; načelnica Antonija Grund; I sekretar Branko Janković; II sekretar Nikola Cvetković; I blagajnik Kosta Pištelić; II blagajnik Jovan Vuksan; zapisničar i matematičar Mileta Velimirović; gospodar Gavro Ražov; zamenik Lazar Sudar i predsednik prosvetnog odbora Petar Lasta. (9)
Sokolsko društvo u Pakracu priredilo je Štosmajerovu proslavu 4.2.1926. Proslavu je otvorio predsednik prosvetno kulturne sekcije Petar Lasta naglasivši dobru volju njegovog odeljenja za sokolski vaspitni rad. Društvena fanfara svirala je sokolsku koračnicu. Član prosvetne sekcije Dušan Diklić govorio je o Štosmajeru. Posle sviranja fanfare, pevao je mešoviti hor Joksimovićevu Poskočicu. Starešina V. Vuksan završio je proslavu sa nekoliko reči. Posle je bila igranka 1 i po sat. (10) Prosvetno odeljenje Sokolskog društva u Pakracu na čelu sa Petrom Lastom u manje od 60 dana od kada je bilo izabrano održalo je 6 predavanja. Sem predavanja na Štosmajerov dan, u okviru priredbi zagrebačke župe Petar Lasta predavao je o Čehoslovačkoj u prošlosti 6.3.1926, o tadašnjoj Čehoslovačkoj 23.3.1926. Cilj ciklusa predavanja o Čehoslovačkoj bio je da se članstvo duhovno pripremi za slet u Pragu. U „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” najavljen je slet pakračkog okružja u Pakracu 13. juna 1926. (11) Članovi društva iz Pakraca posetili su II javnu vežbu u Jasenovcu koju je priredilo sokolsko društvo u Jasenovcu 10.oktobra 1926. Uz njih javnu vežbu posetila su sokolska društva iz Kutine, Ludine, Bosanske i Hrvatske Gradiške. Učestvovala je fanfara Zagrebačkog Sokola I. Posle vežbe bila je zabava. (12) Sokolsko društvo u Pakracu proslavilo je svečano Dan Ujedinjenja 1926. U Pakracu je uoči dana Narodnog Ujedinjenja priredilo društvo proslavu. Govorio je Petar Lasta o omladini kao narodnoj i državnoj budućnosti. Mešoviti hor pevao je Bojićevu „Himnu Slobode”, a posle deklamacije naraštajke Desanke Pištelić, još pesme „Vrbniče nad morem” i dra Švaba „Kukovcu”. Ženski hor pevao je „Pozdrav Beogradu”. Zatim se novo članstvo zavetovalo. Fanfara je svirala „Oj Sloveni”. Članovi i članice izveli su pod vođstvom Kozaka dve šestke. Članovi nove čete u selu Jagmi izveli su pod vođstvom Bosiljke Acketine praške vežbe sa batinama. Posle tačke orkestra bila je igranka koja je trajala do 1 sat posle ponoći. (13) Sokolsko društvo Pakrac je priredilo predavanje svojim članovima 27. novembra 1926. o Poljskoj i Poljacima. Predavanje je održao profesor univerziteta i veliki slovenski kulturni radnik dr. Fran Ilešić. U članku u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” pisac članka istakao je o značaju predavanja : „Niko nije danas kod nas od dr. Ilešića pozvaniji da kaže svoju reč o Poljskoj, bratskoj velikoj slavenskoj zemlji, .... i kad bi brat Ilešić zašao po svim našim palankama, varošicama, gradovima, da kao apostol velike slavenske ideje, svuda probudi u srcima sviju ljubav prema svojoj slabo poznatoj slavenskoj braći, on bi učinio više nego što je uopće dosad učinjeno na približavanju i upoznavanju Slavena među sobom, a specijalno nas i Poljaka. Takva predavanja moraju učiniti svoje, jer se njima samo jače produbljuje i učvršćuje nešto, što je tu, a što poslije ovakovih predanja dobija samo konkretniji i realniji oblik. ... Rad za ideju slavensku znači rad za veliku ideju ljepše budućnosti.”(14) Pored 6 predavanja prosvetno odeljenje Sokolskog društva Pakrac je u 1926. održalo još : Dušan Diklić govorio je 13.4.1926. o radu kao prirodnom zakonu; Na đurđevdanskom uranku 6.5. 1926. Vojislav Vuksan govorio je o značenju uranka; Stevan Kralj 8.5.1926. o Zrinjskom i Frankopanu; Petar Lasta predavao je 28.6.1926. o Vidovdanu (predavao u Pakracu i Lipiku); V. Vuksan o sokolstvu 19.9. i 3.10. 1926. (oba puta u sokolskom društvu u Čagliću); V. Vuksan o sletu u Pragu 16. 11. 1926. (u Čagliću); Dr. Fran Ilešić o tadašnjoj Poljskoj 27.11.1926.; Petar Lasta predavao je 30.11.1926. o omladini kao narodnoj i državnoj budućnosti. (15) Učiteljica u selu Jagmi, nedaleko od Lipika, Bosiljka Acketin, bila je ranije načelnica Sokolskog društva Pakrac. Osnovala je u selu sokolsku četu, sa kojom je nastupila na sokolskoj akademiji u Pakracu 30. novembra 1926. (16)

Sokolsko okružje Pakrac održalo je 7 juna 1931. javnu vežbu. Učestvovale su seoske čete iz Španovice, Subocke, Kukunjevca i društvo Čaglić. Došla su braća iz Daruvara i Gradišta, odelenje vežbača iz Zagreba Sokola I sa Štefanom starešinom i župskom načelnicom Brozović. Sokolska povorka krenula je na groblje. Tog dana je osvećen spomenik Vojinu Vuksanu. Spomenik je podiglo društvo uz pomoć priloga poštovalaca. Za vreme crkvenog obreda pevao je društveni hor pod upravom dirigenta Bajde. Nakon obreda prosvetar društva Dušan Diklić, evocirao je uspomene na brata Vojina i izneo njegove zasluge za društvo. Istovremeno preliven je grob mladog sokola Branka Cvijanovića. Nakon toga povorka se vratila u mesto. Ponovo je formirana povorka koja je prošla ulicama Pakraca. Štefan je u svom govoru naglasio da je solidarnost osnovna odlika sokola. (17) Povodom biskupske poslanice sokolsko društvo iz Pakraca je uputilo protest Savezu Sokola. U protestu se navodi : „Duboko smo ogorčeni poslanicom Katoličkog episkopata protiv Sokolstva, koja sadržava neosnovane i nepravedne napadaje, i dižemo najenergičniji protest protiv ovakvog postupka. Zdravo! Starešina dr. Merkulin, tajnik Stanojević.” (18) U Upravi Sokolskog društva Pakrac bili su 1934. : starešina Dragutin Rehak, zamenik Nikola Mirić, tajnik Marijan Sladović, predsednik prosvetnog odbora Dušan Novaković, načelnik Josip Rostočil, načelnica Ankica Šakić i blagajnik Miloš Diklić. Članovi uprave bili su ing. Tomislav Slavić, Vinko Erbe, Branko Stanojević i Ilija Šurlaković. Zamenici su bili Dušam Diklić, Antun Duhač, Dragutin Drašković i Dragan Hošek. Revizori su bili Jovan Marić, Mirko Grkčević i Jakob Grgurić. U Sudu časti bili su dr,. Jovan Ivković, dr. Ivo Bićanić, Pero Cvijanović, Josip Jelaković i dr. Drago Markulin. (19)


Sokolsko društvo Pakrac održavalo je za svoje seoske čete dvodnevne nedeljne tečajeve. Cilj tečajeva bio je da osposobi predvodnike sokolskih četa. Održavanje tečaja pomogla je Uprava Učiteljske škole. Na tečaju su bile čete : Dereza, Grahovljani i Rogolji. Na tečajevima su bili izučavani predmeti Ideologija, koju je predavao Magovac; Organizacija koju je predavao Slavić; Administracija koju je predavao Sladović i tehnički deo sa teoretskim i praktičnim radom koju je predavao D. Rehak. Tom prilikom održana je sa polaznicima tečaja konferencija, na kojoj je učestvovala i večina članova uprave društva Pakrac. Konferenciju su zaključili prigodnim poukama iz tehničkog sokolskog rada, starešina i tajnik društva Pakrac. (20) Sokolsko društvo Pakrac održalo je svoju redovnu skupštinu 9 februara 1936. u svom domu. Skupštinu je otvorio starešina Rehak. Pročitana je poslanica Saveza Sokola, a posle su podneti izveštaji o radu društva. U novoj upravi bili su starešina Pero Cvijanović, zamenik Dragan Hosek, tajnik Apolinarije Magovac, prosvetar Dragutin Rehak, blagajnik Miloš Diklić, načelnik Vlado Sudar, zamenik Ilija Šurkalović, načelnica Smiljana Sagrak, zamenica Dušanka Popara. Istog dana održan je zbor društvenih prosvetara i načelnika pod predsedništvom okružnog prosvetara A. Magovca. Zboru su prisustvovali sa malim izuzetkom svi delegati okružja. Prisustvovao je i brat Mileusnić. Izabrani su za okružnog prosvetara ponovo Apolinarije Magovac, a za okružnog načelnika Dragutin Rehak. Posle Pakraca Mileusnić je sa tajnikom i referentom za sokolske čete obišao društvo Lipik, koji jeistog dana imao svoju godišnju skupštinu. Tom prilikom održan je sastanak sa starešinom društva dr. J. Šnajderom i tajnikom F. Medvedićem. (21) U Pakracu su 1938. prikazani filmovi „Beogradski slet 1937” i „Sokolski slet u Skoplju”. (22)

Centar sokolskog društva u Pakracu bio je pravnik Vojislav Vuksan, koji je umro 1927. U Pakracu je bio duša svakog nacionalnog pokreta, a posebno sokola. Stotine učitelja i učiteljica koje su izašle iz pakračke preparandije, postali su njegovom zaslugom sokoli. Sokoli su se trudili da kroz svoja predavanja upoznaju svoje članstvo sa ostalim slovenskim narodima. Sokolsko okružje Pakrac je 7 juna 1931. održalo javnu vežbu i obišlo spomenik Vojinu Vuksanu. Spomenik je podiglo sokolsko društvo Pakrac pomoću priloga poštovalaca. Sokolsko društvo u Pakracu delovalo je do Aprilskog rata 1941. U NDH Savez Sokola bio je zabranjen a sve kategorije sokola stradale su od ustaša.

---

Napomene :

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. „Vojislav Vuksan”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. marta 1927, br. 5 i 6, str. 93-95;
3. S, „Vojislav Vuksan”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar, februar, mart 1927, br. 1,2 i 3, str. 17, 18;
4. V, „Sokolska slava u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, God. I, str. 159;
5. A., „Sokolsko slavlje u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 47, 48;
6. Soko, „Javna vježba sokolskog društva u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 225;
7. „Okružni zborovi zagrebačke župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1925, br. 6, str. 115;
8. Soko, „Proslava 1 decembra u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1926, br. 1 i 2, str. 23;
9. Tajnik, „Sokolsko društvo u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1926, br. 1 i 2, str. 22;
10. Soko, „Sokolsko društvo u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart-april 1926, br. 3 i 4, str. 63, 64;
11. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1926, br. 5, str. 88, 89;
12. „Sokolsko društvo u Jasenovcu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, oktobar-novembar 1926, br. 10 i 11, str. 213;
13. V, „Proslava Narodnog Ujedinjenja u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1926, br. 12, str. 232;
14. M. „Sokolsko društvo u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1926, br. 12, str. 232, 233;
15. -san, „Prosvetni rad sokolskog društva u Pakracu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1926, br. 12, str. 233;
16. -ko, „Redak primer”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Decembar 1926, br. 12, str. 233;
17. „Javna vežba Sokolskog okružja Pakrac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, Vidovdan 1931, br. 26, str. 10;
18. „Protestni telegrami sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 14 aprila 1933, br. 16, str. 8;
19. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. CLIV, CLV;
20. „Tečajevi za čete”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 6;
21. A.G, „Glavna skupština Sokolskog društva Pakrac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 4;
22. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938. podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;